Оцена Теме:
  • 1 Гласов(а) - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Континуитет винчанске цивилизације
#15

(28-08-2013, 10:51 PM)Громовник Пише:  Мене ни један историчар није учио да су Срби аутохтон народ Балкана, па тако није ни могао да ме упути на такву литературу.

С друге стране, шта ће мени историчар, када си ти имао ту срећу да су у твом поседу биле разне књиге, стога си сигурно упућен на литературу у вези ове проблематике, онда буди љубазан па упути и мене. Првенствено ме занима где се те књиге могу наћи, а затим извори које те књиге и радови користе.

Што се тиче извора који нису латински и старогрчки, а имали су заједнички додир са њима, рецимо Кинези описују Хуне истоветно као и Римљани. Да ли су и они, уз Грке и Римљане такође били склони пљувању других народа, па су удруженим деловањем Словенски народ описивали суштом супротношћу од онога што су били?

Дарко ,

Пре пар недеља сам ти дао линк за моје и осталих људи мог мишљења да смо аутохтони народ Балкана као и име писца који потврђује писаније Војводе Јевђевића да су се Срби макљали са Кинезима.
Рекох ти такође,да сврнеш у библиотеку ал изгледа ти си модеран човек и довољан ти је интернет.
Нисам видео списе пок.Проф.Олге Пјановић на нету одн.њену дисертацију која је обрадила наведену тему.

Ајд ,да си ми жив и здрав брз ко лав.
Трк до библиотеке а можеш да га зовеш и џогинг.
Одговори
#16

Ја и даље не успевам да позитивно идентификујем тог писца-историчара Joachima. Он као да не постоји.

Видим да широм Српског интернета сви редом преписују и позивају се на "чувено" Јоакимово дело "Историја народа средње Азије", али тог дела у електронским библиотекама нема ни у траговима, па чак се ни назив дела нигде на интернету не појављује, што ми је у крајњу руку сумњиво. 99,9% историјских извора су индексирани на интернету па чак и ако нема самог текста, односно списа дела, чега често и углавном истина нема на самом интернету, назив дела и позивање на њега мора негде да постоји. Мене интересује где је то дело објављено и када, и ко је тачно историчар Јоаким? Интернет је по правилу добављања ових информација (дакле не садржаја дела, него баш тих "индексираних" информација o аутору и делу) 100 пута ефикаснији од локалне библиотеке.

Ако су се Срби макљали са Кинезима, а у исто време били и становници Балкана, како је то могуће? Једино ако нисмо били толико велики народ да смо се простирали на пола Евроазије. Што нема никаквог смисла, јер би нас Грчки и Римски хроничари засигурно морали поменути у том контексту.

Од Олге Луковић видим да на нету има "Срби народ најстарији".

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#17

Какви 'словени' се овдје спомињу?

Када је настао тај термин?

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#18

(31-08-2013, 12:51 PM)Громовник Пише:  Ја и даље не успевам да позитивно идентификујем тог писца-историчара Joachima. Он као да не постоји.

Видим да широм Српског интернета сви редом преписују и позивају се на "чувено" Јоакимово дело "Историја народа средње Азије", али тог дела у електронским библиотекама нема ни у траговима, па чак се ни назив дела нигде на интернету не појављује, што ми је у крајњу руку сумњиво. 99,9% историјских извора су индексирани на интернету па чак и ако нема самог текста, односно списа дела, чега често и углавном истина нема на самом интернету, назив дела и позивање на њега мора негде да постоји. Мене интересује где је то дело објављено и када, и ко је тачно историчар Јоаким? Интернет је по правилу добављања ових информација (дакле не садржаја дела, него баш тих "индексираних" информација o аутору и делу) 100 пута ефикаснији од локалне библиотеке.

Ако су се Срби макљали са Кинезима, а у исто време били и становници Балкана, како је то могуће? Једино ако нисмо били толико велики народ да смо се простирали на пола Евроазије. Што нема никаквог смисла, јер би нас Грчки и Римски хроничари засигурно морали поменути у том контексту.

Од Олге Луковић видим да на нету има "Срби народ најстарији".

Даре, Даре,

зајебаваш... је ли?

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#19

Херцеговац, 'ел знаш ти ко је тај Јоаким и где су његова дела 'ел не знаш?

Пусти појам Словена, кад се у историји први пут помињу Српска имена?

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#20

Мислиш на Јоакима Вулфа?

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#21

Ако је аутор дела "Историја народа средње Азије", то је тај.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#22

Површно сам прелетио вашу писанију, па нисам упратио који је аутор у питању, већу важност придајем томе да је Словен вјештачка творевина.

Према томе,
како није важно када се појављује ријеч Словени?

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#23

"Склавени" се помињу у 6. веку.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#24

Ето, а Срби су се од римских аутора спомињали на триста, четристо година раније.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#25

Јесу ли се помињали као становници Балкана?

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#26

Зајебанту један.

Histoire Romaine Dion Cassius

Chronicorum Eusebius Pamphili

Први је извор из другог вијека и говори о Србима и граду Серборуму, а човјек је био управитељ Илирика.

Други је говорио о походима императора и из четвртог је вијека.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори
#27

(02-09-2013, 04:47 PM)херцеговац Пише:  Histoire Romaine Dion Cassius

извор из другог вијека и говори о Србима и граду Серборуму, а човјек је био управитељ Илирика.

У ком поглављу помиње Србе?

(02-09-2013, 04:47 PM)херцеговац Пише:  Chronicorum Eusebius Pamphili

говорио о походима императора и из четвртог је вијека.

И где помиње Србе?

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#28

Није уродило плодом гуглање?

Бураз мој добри, томе служе библиотеке.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним