[Митић]

Dnevnik iz oslobođenog Jasenovca: Pogled na ceo logor ni izdaleka ne može da pruži iluziju kakve strahote su tu počinjene…

......

I ovde se završavaju Brankove zabeleške, ali ne i sećanja.

“Deda Branko nam je često, s puno emocija i detalja opisivao taj novinarski zadatak i strahote koje je video u Jasenovcu. Pričao je da je filmove poslao iz Zagreba za Beograd. Tek kada se vratio u Beograd, u Tanjug, saznao je da fotografije nikada nisu objavljene. Govorio je da su u zgradu Tanjuga odmah pošto su stigli filmovi došli i oficiri u kožnim kaputima i preuzeli filmove, tako da te fotografije niko nikada nije video”, priča Teodora Minčić, kojoj je Branko Savić rođak.

Žalio je Branko Savić do kraja života što su fotografije iz Jasenovca nestale, što svet nije video strahote. Što je skriveno ili uništeno svedočanstvo o nezapamćenom zlu.

“Slikao sam leševe koji su plutali po Savi. Žicom su ustaše vezivali ljude za stablo i tako dvadesetak bacali u reku. Jezivo… Sećam se da je u Tanjugu tada za fotografije bila glavna neka Eva ili Evica, ali nije ona kriva. Tek kasnije sam čuo da je naređenje da slike nestanu izdao Edvard Kardelj”, pričao je Branko sve do smrti, pitajući se – u ime čega je skrivana istina.

.......

https://www.nedeljnik.rs/dnevnik-iz-jasenovca/

[Митић]

Fatalna privlačnost totalitarnog režima

https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71....nog-rezima

[Митић]

Партизанска објава четницима

Цитат једног дела објаве

" А ви? Зар још можете веровати да су Енглези уз вас - издајнике, док партизанима шаљу огромне количине најмодерније ратне спреме и потпомажу нашу војску све јачим ваздушним снагама!?"

https://www.ebay.com/itm/Oslobodilacki-f...SwDyFeBo9K

[Александар Динчић]

Што не можеш на бајонет - можеш пропагандом. Доказ колико је пропаганда јако оружје у сваком рату.

[ватхра]

Овде треба убацити Жарка Лаушевића као Милоша Обилића, како као у филму Косовски бој за сваку ставку каже "А зар није тако?"

Пропагандиста који је састављао овај памфлет је имао лак посао - није морао ништа да слаже.

[Милослав Самарџић]

Овде треба убацити Жарка Лаушевића као Милоша Обилића, како као у филму Косовски бој за сваку ставку каже "А зар није тако?"

Пропагандиста који је састављао овај памфлет је имао лак посао - није морао ништа да слаже.

Није слагао да су четници уз Хитлера?

[Митић]

Гдин Милослав ми украде мисао. Да, испада да су Дража и остали официри били на платном списку Немаца кад се прочита прва реченица. Наравно да то није тачно, а то је први вид притиска и пропаганде.

Овај памфлет је сигурно рађен 12. или 13. септембра 1944. године, а наравно да није било тачно да се сваког дана очекује формирање владе у Београду, јер је Београд још увек био окупиран од стране Немаца.

А што се тиче Титове амнестије, могу да цитирам Живка Топаловића:

"Комунистичке власти се нису стиделе да изврше и једну велику злоупотребу од установе амнестије. Овом истом одлуком Авној-а дата је амнестија свим Михаиловићевим активним борцима под условом да се предају у року од месец дана, а сва имовина оних који тада не буду код својих кућа стављала се под секвестар. Овим је међутим извршена једна велика превара. Та превара је била двострана. Тито је дао обећање западним савезницима да ће прогласити ову амнестију као акт помирења са Михаиловићевим присталицама. Он је сада могао рећи да је обећање одржао. Амнестија је међутим била лаж. Сви они који су се повратили из шуме били су брзо похапшени и великим делом поубијани. На протесте обманутих, титовци су одговарали смејући се: <Како би ми вас иначе другачије домамили? > Само су будале могле веровати у амнестију.>

Извор: др Живко Топаловић, "Покрети народног отпора у Југославији 1941-1945", Париз, 1958, стр. 194

[Милослав Самарџић]

Ивко Јовановић о тој амнестији:

[ЈВуО-КГ]

[РежисерСтари]

Дигла се фрка,око "титове виле "на Златибору.Суштински,около је направљена маса зграда,наружен је амбијент,а мало је прича прожета и политиком.Циљ је дискредитовати,а то није тешко,актуелног председника Чајетине.
Елем,ушло у народ да је то титова вила.Тај бандит није ни бициклу зарадио у животу.Људе којима је отето,слабо ко помиње.Ушло у крв и довиђења.Чуј титова вила..

[ОРЈУНА]

Једна од највећих комунистичких лажи је та да су четници заклали Сима Милошевића и Ивана Горана Ковачића. Обоје су преминули од последица рањавања и исцрпљености на Сутјесци, а други је притом боловао од туберкулозе. Ово пишем јер се дигла хајка на ПОКС када је препоручио да се поема "Јама" изучава у школама.

[Mekenzi]

Fatalna privlačnost totalitarnog režima

https://www.novosti.rs/vesti/kultura.71....nog-rezima

Занимљиве аукције има овај bigtimetrader из историје другог светског рата, ал им је дао и по цени...

https://www.ebay.com/sch/bigtimetrader/m...ipg=&_from=

[Митић]

На Сремском фронту погинуло више од 120.000 војника

У животу има небројених годишњица из разних области човековог делања (рат, наука, спорт, политика и др.). Једна од њих из наше блиске ратне прошлости, јесте 75-годишњица пробоја Сремског фронта, 12. април 1945. године. Нажалост, наши, и електронски и штампани медији су једноставно тај догађај прескочили, као да се није ни десио. Хвала г. Грубору што је његов напис („Политика”, 5. мај) подсетио на тај значајан датум. Као син народног хероја, узимам слободу да неке неистине у његовом тексту, а у вези с бројем погинулих на Сремском фронту, исправим. Одавно су нам званичници, цивилни, војни и политички сервирали да је за шест месеци, од октобра 1944. до априла 1945, изгинуло само 13.400 бораца. Ако је за вајду, доста дуго смо трпели ту ноторну лаж, која једном за увек мора да се избрише из наших сећања.

А права истина је да је по званичним подацима кроз Сремски фронт током шестомесеног трајања прошло 240 хиљада наше српске младости. Такође, по званичним подацима, губици су за то време износили 50 до 80 одсто наших бораца. Према томе, по званичним извештајима о броју наших младића погинулих за време трајања фронта и губицима (опет по званичним бројкама), проста рачуница нам казује да је Сремски фронт „прогутао” више од 120 хиљада војника. За Сремски фронт сам сазнао од своје мајке Милице, још док је он био у пуном замаху. Као жена народног хероја, одмах по ослобођењу, октобра 1944, изабрана је у Иђошу (Кикинда) да води месну организацију АФЖ- а. Мој отац Миливоје, такође и њен колега учитељ, као члан партије положио је још августа 1941. свој млади живот, заједно са својим саборцима Жарком Зрењанином и Тозом Марковићем на олтар социјалистичких идеала. Као председница АФЖ-а, своје политичко-идејно деловање заменила је с чланицама организације практичним радом: штрикање рукавица, чарапа и џемпера за наше српске младиће који нису били опремљени за зимско ратовање, јер је логистика новоформиране Југословенске армије била врло слаба.

И на крају, једно врло важно питање. Зашто нам нису помогли Руси у сламању Сремског фронта? Ево одговора. Славни Маршал Толбухин, који је водио трупе Трећег украјинског фронта у ослобађању Београда, предложио је нашем врховном команданту Брозу из Кумровца наставак операције према западу (Загреб – Љубљана) заједничким снагама. Тај Толбухинов предлог наш главнокомандујући је глатко одбио, с главним мотивом да нашу земљу треба да ослободи наша армија, и да је она за то сада способна.

Међутим, главни разлог Брозовог одбијања Толбухинове сарадње је постојање уговора с Вермахтом, који су 1944. потписали Коча Поповић, Владимир Велебит и Милован Ђилас. У Уговору је децидирано стајало да снаге НОБ-а, касније Југословенске армије, неће изводити никакве офанзивне операције на западном делу фронта на релацији Београд – Загреб, пошто је то била једина комуникација којом се извлачила главнина снага групе армија Е, које су се повлачиле из Грчке и с Блиског истока. Зато је Сремски фронт толико дуго трајао, а ту његову дужину платисмо нашом српском младошћу. Последице осећамо и данас. Ето одакле нам бела куга.

Душан Оморац,
професор у пензији Београд

http://www.politika.rs/scc/clanak/454627...00-vojnika

[Митић]

Који циљ је имао Сремски фронт?

У тексту Мића Грубора „Необележена годишњица пробоја Сремског Фронта”, („Политика”, 5. мај 2020.) наведено је да је циљ отварања Сремског фронта био да се спречи „некажњено повлачење окупационих снага фашистичке солдатеске и њихових сарадника, наших издајника, Љотићеваца и четника Драже Михаиловића, који су окрвавили своје руке о свој народ – злочиначке кољачке тројке”, као и да је на Сремском фронту „погинуло 13.400 бораца ЈА”.

Према другим изворима циљ отварања Сремског фронта се разликује од циља који наводи Грубор. Разликује се и број погинулих. У дисертацији др Зорана Јеротијевића „Државотворност Равногорског покрета”, која је и као књига објављена 2008. године на странама 290 и 291 пише:

„Поред стрељања и слања на принудни рад, у Србији је примењиван још један вид уништавања српског народа. Крајем 1944. и почетком 1945. године мобилисано је неколико стотина хиљада младића рођених између 1916. и 1927. а било је и оних који су били рођени 1928. године. Међу њима је било и много оних који су претходно мобилисани у ЈВуО (у септембру 1944.). Ови млади људи ће бити послати у Срем Јосип Броз је ове људе послао у рат са жељом да их се што мање врати и тако себи олакша учвршћивање власти у Србији уз подршку својих блиских сарадника из Србије. На Сремском фронту, који је био потпуно непотребан јер су се Немци повлачили без обзира да то да ли су били гоњени или не, погинуло је око 120.000 људи, а преко 70.000 их је остало са трајним инвалидитетом. Циљ је био очигледан: застрашити народ великом репресијом и мобилисати онај најјачи и најздравији део Србије који је представљао потенцијалну опасност за дизање побуне”.

У књизи професора Миломира Јовановића „Злочини без казне” (2017.) др Радојле Маркићевић у својој рецензији пише о Сремском фронту: „Међутим, оно што су уз Брозову подршку учинили комунистички команданти не би учинио ни један командант чији је циљ победа са што мање сопствених жртава. Упорно су терали у јурише неискусне младиће претворивши Сремски фронт у касапницу српске деце. Шта рећи на ово? За ову децу је утолико било страшније што је опасност претила са обе стране: у чело су пуцали Немци, а у потиљак комунистички комесари. Преживи ако можеш”.

Питање је: да ли је на Сремском фронту, са становишта доктрине о вештини ратовања, требало сачекати да руска артиљерија претходно разори немачка бетонска утврђења из којих су митраљези сејали смрт, па тек онда покренути пешадијске јединице?

Слободан Вујковић,
Београд

http://www.politika.rs/scc/clanak/455534...mski-front