[Митић]

"Верски празници замењени су новим, нарочито је члановима Партије било забрањено да славе верске празнике, крштавају децу и сл. Политика нових власти била је усмерена ка томе да сузбије прослављање Божића, Ускрса, крсне славе и других"
Опш. стр. 162/63 на линку https://arhivvojvodine.org.rs/wp-content...aganda.pdf

Преузето од: Борис Радаковић

https://x.com/radakovicboris/status/2021981653531504717

Цитирано је из: "Пропаганда и јавни наративи у социјалистичкој Југославији", Архив Војводине - Етнографски институт САНУ, Нови Сад - Београд, 2021, стр. 162-163

[Шумадинац]

https://mondo.rs/Zabava/TV/a2189740/seri...a-rts.html

[Monarhist]

"U Spomen-parku Vukosavci kod Lopara svečano je obilježena 84. godišnjica od stradanja članova Štaba Majevičkog partizanskog odreda, jednog od najznačajnijih simbola antifašističke borbe na prostoru Majevice.
O značaju njegovanja kulture sjećanja i očuvanja tekovina antifašističke borbe govorili su ministar energetike i rudarstva u Vladi Republike Srpske Petar Đokić, predsjednik Skupštine opštine Lopare Milenko Ristić i predstavnik Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) iz Sremske Mitrovice Rada Korica.
 
Ministar Đokić je istakao da je borba protiv fašizma bila temelj stvaranja slobode na ovim prostorima, naglasivši da je obaveza današnjih generacija da čuvaju sjećanje na heroje koji su svoje živote ugradili u slobodu."[/font]


https://www.semberija.info/sr/news/grado...-foto.html

[Николај]

Летак који је наводно растуран од словеначких комуниста у Љубљани дан пред њен пад током Априлског рата. Сумњиво ми је, јер су Љубљану заузели Италијани, не знам зашто би у летку говорили становништу о Немцима.

[Филип Ђукић]

Зашто да не говоре о Немцима? Немачка и Италија су тада били најближи савезници.

[Митић]

Кућу цвећа претворити у Музеј тоталитаризма и култа личности

Ненад Ж. Петровић, аутор је књижевник

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavo...-licnosti/

[Митић]

Да ли, из ове перспективе, мислите да је Јосип Броз Тито био више позитивна или више негативна личност? (Извод из истраживања)

http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-m...snije.html

Извор: НСПМ

[Митић]

Моша протерао Карађорђа са Калемегдана

Када је откривен споменик српском вожду, револуционар и сликар Моша Пијаде рекао је да је то „бронзана наказа и срамота за Србију и да ту ругобу треба пијуком срушити”

Пише: Никола Тркља

https://www.politika.rs/scc/clanak/75752...alemegdana

[Филип Ђукић]

Зашто после Великог рата није подигнут споменик Карађорђу?

[Митић]

Зашто после Великог рата није подигнут споменик Карађорђу?

У Тополи је подигнут споменик Карађорђу, ако гледамо међуратни период.

Погледати стр. 17-22

https://web.archive.org/web/201904301715...isi_vi.pdf

[Душан Вукашиновић]

"U Spomen-parku Vukosavci kod Lopara svečano je obilježena 84. godišnjica od stradanja članova Štaba Majevičkog partizanskog odreda, jednog od najznačajnijih simbola antifašističke borbe na prostoru Majevice.
O značaju njegovanja kulture sjećanja i očuvanja tekovina antifašističke borbe govorili su ministar energetike i rudarstva u Vladi Republike Srpske Petar Đokić, predsjednik Skupštine opštine Lopare Milenko Ristić i predstavnik Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) iz Sremske Mitrovice Rada Korica.
 
Ministar Đokić je istakao da je borba protiv fašizma bila temelj stvaranja slobode na ovim prostorima, naglasivši da je obaveza današnjih generacija da čuvaju sjećanje na heroje koji su svoje živote ugradili u slobodu."[/font]


https://www.semberija.info/sr/news/grado...-foto.html

Занимљиво је да је први отворени сукоб четника и партизана на подручју НДХ избио управо на Мајевици, у тренутку када су односи две стране већ били озбиљно оптерећени различитим војним и политичким циљевима.
Према појединим сведочењима и документима, непосредан повод за сукоб било је незадовољство четничке стране партизанским тактизирањем према формацијама НДХ. Капетан Дамњановић је, наиме, предложио заједнички напад на Бијељину, са циљем да се овлада Семберијом и успостави коридор према Србији. То је било време када је Јездимир Дангић водио преговоре са немачком страном о могућем припајању срезова источне Босне Недићевој Србији, или бар о замени хрватских снага немачким и италијанским јединицама. У таквим околностима, четничко руководство је сматрало да треба што пре заузети што више територије пре доласка већих немачких снага, па је отуда потекла и идеја о ослобођењу Бијељине. У то исто време је покренута и четничка офанзива на Дрини, па су од формација НДХ ослобођена сва места која су изгубљена у јануарској војној офанзиви.
Партизани су, међутим, одбили овај предлог. Истовремено су оптуживали четнике да би нападом на Бијељину могли поновити злочине попут оних у Корају. Са друге стране, у Корају су отпор пружале муслиманске оружане формације НДХ.
Тензије су додатно порасле након што су партизани пресрели и одвели једног курира који је долазио из Јање. У атмосфери међусобног неповерења и нагомиланог незадовољства, капетан Дамњановић је потом наредио обрачун са партизанима на Мајевици, иако се део четничких старешина противио таквој одлуци.
Сукоб је убрзо ескалирао нападом у Вукосавцима, након чега су партизанске снаге потиснуте са Мајевице на извесно време.

Дакле, сукоб у Вукосавцима треба посматрати у контексту партизанског саботирања борбе за ослобођење хрватских упоришта пре него што би дошле немачке снаге да их поседну. Наиме, четници су били убеђени да ће Дангићева дипломатска акција уродити плодом.

[Monarhist]

То за Корај је комунистичка прича јер су и они ту чинили злочине, а касније су се међусобно оптуживали (напад је био заједнички). Иначе, само током пар дана пре напада на Корај и тих злочина (о којима је писао наш уважени колега Николај) муслимани су побили око 300 Срба подмајевичких села које су спроводили према Брчком ђе су их чекали вагони за Јасеновац. Комунисти су отежали напад на Корај својом непажњом јер су муслиманима у помоћ кренуле челићке усташе, па су наравно четници морали да спашавају ситуацију.

Сумњам да су и једни и други тада имали снаге да ослободе Бијељину. Поготово јер се на Мајевици тада није знало ни ко пије ни ко плаћа. Постојале су најмање три супротстављене четничке фракције - Дамјановић иза којег је стајао Рачић и Дража, Керовић кога је подржавао Ботићев "штаб" и Бижић који је радио мање-више назависно. Керовић је ту био најпомирљивији према комунистима а после рата су му одсекли главу и натакли на колац.
Кад су пукли на Малешевцима после Вукосаваца био им је крив неко трећи, наравно.

[Митић]

Нови документарац новинске агенције БГНЕС, „Тито: Џелат 20. века“, разбија мит о комунизму са „људским лицем“ у бившој Југославији. Кроз јединствене архивске снимке и интервјуе са очевицима и историчарима из Словеније, Хрватске, Србије и Северне Македоније, филм открива мрачну истину о масовним гробницама, политичком прогону и терору режима Јосипа Броза Тита.

Деценијама након смрти југословенског диктатора Јосипа Броза Тита, свет и даље живи са погрешним уверењем да је комунизам у Југославији имао људско лице. Нови документарац новинске агенције БГНЕС, „Тито: Џелат 20. века“, разбија тај мит.

Продукција је снимљена у неколико земаља бивше Југославије. Кроз убедљиве интервјуе са историчарима, публицистима, истраживачима и очевицима из Словеније, Северне Македоније, Хрватске и Србије, филм открива мрачну историју масовних убистава, политичког прогона, радних логора и бруталних активности југословенских тајних служби.

Филм посебну пажњу посвећује масовним гробницама у Словенији, где су откривени остаци десетина хиљада људи које су убили Титови партизани. Са јединственим архивским снимцима који бележе тачне тренутке када су ови гробови откривени, ниједан гледалац не може остати равнодушан. Овај снимак ће сигурно дубоко променити начин на који многи доживљавају Тита и његов режим.

„Тито: Џелат 20. века“ није само историјски приказ. То је покушај да се да глас заборављеним жртвама и да се покрену критичка питања о сећању, истини и одговорности. Филм истиче како, деценијама након распада Југославије, многе архиве остају затворене, док се друштва широм Балкана и даље сукобљавају око наслеђа прошлости.

[Милослав Самарџић]

Да ли је Ватра послао деманти?

Делује добро филм, али наш је ипак јачи, јер има много аутентичних сведока-