То је једини примјер у историји ђе један народ није имао НИЈЕДНОГ савезника. А кроз то се све и дан данас гледа. И за то су ваљда криви Французи.
Срби су кроз историју доста пута били у тешким ситуацијама,
али никад сами, као 1991-1999. Коме то није јасно, томе ниједан љекар не мере помоћи.
Како вели чика Ђорђе Михајловић, чувар српског гробља на Зејтинлику. Дођу "матуранти" и ниједан не зна шта је Кајмакчалан а тамо им можда прађед лежи.
(27-01-2015, 01:26 AM)Бранке Пише: Није ни седела као неко ко има икакво право одлучивања,ни као Србији ни као СХС за њу тамо није било места . . .
Не заборави иако смо мало више крви дали за тај савез НИКАДА нисмо заслужили да уђемо у ред чланица АНТАНТЕ,били смо само савезници . . .
Осим ако су папири кривотворени, тамо љепо стоји Краљевина Србија у званичним кореспонденцијама у вези Мировни преговора након рата. Тзв. СХС нико није признавао и преко тога је Србија саму себе скрајнула и изгубила многу подршку и велики политички капитал који је имала. Стављати К. Србију и тзв. СХС у исту раван је као да Ја кажем: "Земља је округла" а Ти питаш "Море ли се са њом играти кошарка?".
Савезници или чланица, исти к. Посље рата биле су 6 свјетски сила (Америка, Јапан,В. Британија, Француска, Италија и Бразил) и два придружена члана (Србија и Белгија), који су одлучивали о подјели свијета. Никог се другог није ништа питало.
Цитат:Лондонски уговор је мачка у џаку да би се Србија одрекла делова Македоније(које,ако ћемо реално је 1912. договорила да примадну Бугарској) . . . То је најобичније продавање магле да би привукли Бугаре у рат а да се Срби не буне(јер ће "нешто" да добију) . . .
Кад се то одлучивало о границама и о проширењу неке државе а да сама та држава у томе не учествује?
Те приче да се Србија одрекла нечега о чему није ни преговарала зарад Југославије су мало претеране . . .
При Лондонском уговору је Србију и Црну Гору заступала Русија. А то ипак има мало већу тежину него да је Србија заступала саму себе. О томе да договор три свјетске силе је "мачак у џаку и нема никакву тежину", смијешно је и помислити, а камоли шта тако рећи.
Покушај да се Бугарска привуче на страну Антанте није Лондонски уговор, нити је ишао контра Срба. Да је то успјело, вјероватно не би дошло до Албаније, Солуна и огромног страдања Срба. Како сам рече, то је и било по договору из 1912. год. Срби би изгубили дио Маћедоније у којем ионако народ, ем нијесу били Срби, ем није био наклоњен Србима, а добили би Босну и Херцеговину ђе су Срби.
Цитат:Али откад је света и века нико свом кредитору није правио споменик захвалности(успут на месту где је био споменик човека који је обновио ову државу) . . .
О томе се море причати. Али је факат да је Француска помогла Србе у по њих најгорим данима. И у данима, кад је и самој Француској глава висила о концу и кад јој је требао сваки војик, свака пушка и сваки залогај хране. Без Француске не би било ни Солунског фронта ни Воскрсенија Српске војске, не би било ничега од тога.
Ако си икад читао исповијести Солунаца, могао си прочитати да је сваки од њих био до неба захвалан Французима. И са људске стране и свакако.