(04-05-2014, 05:33 PM)Николај Пише: Јел' објављен са изворима у фуснотама, или изворе зна само Небојша Ђокић? Пошто на свим форумима поставља текстове без фуснота, док другима дели лекције о недостатку извора.
У овоме што сам досад нашао од њега,нема фуснота . . .
Ако му верујеш на реч,ово је то . . .
Наставак:
Ловачка авијација Француске
Одељење француског војног ваздухопловства (XII Дирекција у Министарству војном) упознало се до краја 1923. године са резултатима које су постигли новосаграђени аероплани Спад 81 и Девоатин Д1, развијени на основу захтева датих програмом из 1921. године. У намери да обнови свој летећи материјал својих формација за гоњење XII Дирекција је почетком 1923. године израдила један програм који је од нових аероплана за гоњење захтевао јаче наоружање, већу носивост и боље особине у лету – пре свега већу хоризонталну брзину на свим висинама и већи врхунац лета. Дирекција је овај програм проследила француској ваздухопловној индустрији да ова у складу са њим конструише одговарајуће нове аероплане. Сазнавши да су појавили ови аероплани Одељење француског војног ваздухопловства организовала је јула 1924. велики конкурс аеролана за гоњење тј ловачких аероплана у циљу да се утврди који је најбољи тип аероплана за гоњење и који би Одељење француског војног ваздухопловства наручило за своје ваздухопловне пукове за гоњење.
На конкурсу су учествовали аероплани Блерио - Спад 81, Спад 61, Спад 51, Девоатин Д.9, Д.12, Д.15, Анро Х.31, Гурду Лесер Г.3 и Вибо. На конкурсу су победили Гурду Лесер 3 и Вибо који ће бити усвојени у наоружање под именима – први као Лоар Гурду Лесер ЛГЛ-32 (Loire Gourdou Leseurre 32C1) а други као Вибо 7 (Wibault 7). Оба авиона су була опремљена моторима Јупитер 9Ац баш као Девоатен Д.9 који је усвојило ваздухопловство Краљевине СХС. Протоип авиона ЛГЛ-32 је показао велику брзину пењања и одличне маневарске особине па је већ септембра 1925. године наручена прва серија од 16 ових ловаца. Укупно их је израђено 460 од чега је 380 добило француско РВ, 15 ваздухопловство француске РМ, 50 Румунија, 12 Турска и један примерак Јапан. Ловци ЛГЛ-32Ц1 су постали оперативни у француском РВ крајем 1927. године а повучени су у тренажне ескадриле током 1934. године. Негде око 25 их је испоручено шпанском републиканском ваздухопловству 1936. године где су коришћени као ловци бомбардери. Прославили су се 1937. године потапањем националистичког бојног брода Еспарта (Esparta). Као што смо већ навели други победник на конкурсу 1924. године био је Вибо 7 од којих је мањи број ушао француско наоружање 1926. године. Нешто касније је уведено у наоружање француског РВ и 60 Вибоа 72 а 32 Вибоа 74 и Вибоа 75 је добила француска морнаричка авијација за потребе носача авиона Беарн (Bearn). Извезени су и у Чиле, Бразил, Парагвај и Боливију. Пољска је лиценцно израдила 30 Вибоа и одмах их пребацила у тренажне ескадриле што најбоље говори о њиховом “квалитету”.
Интересантно је да је све до увођења у наоружање новог ловца Њепор НиД-62 стандардни француски ловац у двадесетим годинама био Њепор Делаж НиД-29Ц1. Овај авион је развијен на основу спецификација француског РВ из септембра 1918. године за нови висински ловачки авион који би био супериоран најновијем немачком Фокеру Д-VIIФ опремљеном специјалним висинским мотором. Први прототип није задовољио услове конкурса али је други 14. јуна 1919. године постигао за оно време невероватну висину лета од 9120 м и одмах је наручена његова серијска производња. Прве три ескадриле су постале оперативне већ 1920. године а нешто касније у једном моменту чак 25 француских ескадрила је било опремљено овим ловцем. Поред добрих особина авион је имао и читав низ озбиљних недостатака због чега су Французи већ 1921. године расписали конкурс за новог ловца који би заменио Њепора НиД-29.
На овом конкурсу су победили Спад-81 и Девоатин Д.1 који је наручила и Краљевина СХС. Међутим, показало се да и ови ловци имају озбиљне недостатке па нису ушли у масовнију серијску производњу. Интересантно је да авиони са конкурса из 1924. године нису ни били предвиђени за замену Њепора већ само за његову допуну. Иначе, велики број Њепора НиД-29Ц1 ће ући и у наоружање италијанског, јапанског и још неких ваздухопловства. Биће врло дуго стандардни ловац и у италијанском и нарочито јапанском ваздухопловству. У француском ваздухопловству последњи примерци ће 1931. године бити пребачени у тренажне ескадриле да би 1933. године били потпуно повучени из наоружања.
Крајем 1932. године Француско РВ је имало у метрополи 33 ловачке ескадриле са 366 ловачких авиона од чега 251 Њепор НиД 62 или НиД622, 70 ЛГЛ-32 и 45 Вибоа 72 (Wibault 72). Авиони Њепор Делаж НиД 62 и НиД 622 (Nieuport Delage NiD 62) су водили директно порекло од тркачког парасол авиона НиД 42С који је учествовао у тркама још 1923. године. Из тог тркачког авиона 1924. године је развијен ловачки парасол авион НиД 42 који је убрзо преправљен у двокрилца који је учествовао на такмичењу 1925. године за будући француски ловачки авион након чега их је наручено само 25 комада који су ушли у наоружање тек 1927. године. У међувремену, због кашњења у наруџби авиона НиД 42Ц1 француске власти су решиле 1926. године да модернизују постојећу флоту Њепора НиД 29Ц1 да би им продужили живот до 1932. или 1933. године. Због тога су 3. маја 1927. године одвојена средства у износу 3,7 милиона франака за модернизацију постојећих 619 НиД 29. Ипак, 16. маја и 12. јуна друштво Гурду Лесер добија наруџбину за 25 ловаца ГЛ-32 а 30. јуна компанија Вибо је добила наруџбину за 36 ловаца Вибо 7.
Током 1928. године појавиле су се две нове верзије Њепор Делажа НиД 52 која је само извожена и НиД 62 којих је 125 израђено за Француско РВ. Ловци НиД 62 су наручени 1928. а испоручени 1929. године. Следила је верзија верзија НиД 622 која је испоручивана 1930. (180 апарата), 1931. (8Cool и 1932. године (90 апарата) тј укупно 358 произведених. Коначно, 1932. године је испоручено и 50 апарата НиД 629. Дакле, за Француско РВ израђено је 560 ловаца фамилије Њепор Делаж у четири основне верзије. Њепор Делажи све три верзије су иста генерација са нашим Авијама БХ 33. На основу испитивања у ЦАГИ-ју Совјети су сматрали да је Авија боља по свим перфомансама – бржа у хоризонталном лету, бржа у пењању и са бољим маневарским особинама. Једино су у наоружању француски и чешки ловци били изједначени. Не само наши, него и пољски, румунски и шпански пилоти који су летели на оба типа авиона су чешке ловце сматрали далеко бољим.
Техничка служба Фрнцуског РВ је 1930. године расписала конкурс за нови ловачки авион који је захтевао употребу мотора минималне снаге од 650 КС, максималну брзину од 350 км/х, плафон лета од 9000 метара и читав низ других услова (конкурс је имао укупно 27 услова). На тај конкурс се јавило више француских компанија а победила је фирма Девоатен са својом конструкцијом Д. 500. Прототип овог нискокрилца са фиксним стајним трапом први пут је полетео 18. јуна 1932. године а у кабини се налазио чувени француски пилот Марсел Доре (Marcel Doret). Прототип је постигао максималну брзину од 370 км/х на 5000 м. Због проблема са хлађењем мотора Д. 500 ће ући у наоружање француских ескадрила тек маја 1935. године практично истовремено са верзијом Д. 501 која је уместо наоружања од 4 митраљеза имала наоружање од једног топа 20 мм (мотор топ Хиспано Суиза ХС9) и два митраљеза. Почетком 1936. године било их је 115 у наоружању. За Француско РВ је произведено 99 Д. 500 и 143 Д. 501. Крајем 1936. године започела је испорука верзије Д. 510 опремљене новим, првим француским стварно модерним, мотором Hispano Suiza 12Ycrs који је омогућио новом ловцу да постигне максималну брзину од 402 км/х тј оних фамозних 250 миља на сат постављених британским спецификацијама за новог ловца из 1930. године. Французима је значило било потребно нешто више од шест година да задовоље британске спецификације а које је незванично усвојило и југословенско ваздухопловство. Француском РВ је укупно испоручено 88 Д.510. Девоатени су замењени у оперативним ловачким ескадрилама током 1939. године и истовремено пребачени у ескадриле територијалне ПВО (Escadrilles Regionales de Chasse) у којима су били најмодернији ловачки авиони у време немачког напада маја 1940. године.
Због проблема које су имали у развоју линијског мотора са компресором Французи након конкурса из 1930. године као алтернативу Девоатену наручили ловачки авион висококрилац Лоар 46 (Loire 46) опремљен звездастим мотором. Међутим било је проблема и са звездастим мотором Гном Рон 14Кфс који се показао као веома непоуздан па је прототип Лоара први пут полетео тек 1. септембра 1934. године. Након, даљих проблема током испитивања коначно је наручено 60 ових ловаца од којих је први испоручен у лето 1936. године. До краја те године 22 су постала оперативна а до јула идуће године и остали. Њима су попуњене 4 ловачке ескадриле Француског РВ. Шпанској републици су септембра 1936. године испоручена 5 апарата овог типа која су се добро показала у борби против прве генерације немачких ловаца Хајнкел Хе-51 (који су имали моторе без компресора). Повучени су из оперативног наоружања Француског РВ 1939. године и пребачени у Ваздухопловну школу гађања где их је дочекао немачки напад маја 1940. године.
Францускa Aeronautique Militaire је 1. априла 1933. године преименована у Armee de l'Air. Ратно ваздухопловство је постало самостално од армије 2. јула 1934. године. Нови француски министар ваздухопловства Пјер Кот (Pierre Cot) затражио је маја 1933. године од Шефа штаба Armee de l'Air генерала Виктора Денана (Victor Denain) да припреми петогодишњи план развоја ратног ваздухопловства. Plan d'Equipment I је предвиђао замену свих авиона Armee de l'Air као и масовно увођење нових средстава као што су радио станице и нови модерни митраљези. Финансијски проблеми изазвани Великом депресијом приморали су Министра ваздухопловства да до даљег одложи План I. Немачка се повукла са Конференције о разоружању и Лиге народа (Societe des Nations) у Женеви 14. октобра 1933. године. Због тога је Министар ваздухопловства убрзо поново усвојио тај план I децембра 1933. године али француски парламент није одобрио неопходна средства за његово пуно спровођење. Планом је било предвиђено да се до краја 1934. године наручи 1445 нових авиона од чега 350 ловаца (200 једноседих, 70 двоседих и 80 вишеседих). Ограничени финансијски ресурси су довели до тога да је до прве наруџбине, у складу са планом дошло тек 6. јула 1934. гоидне и то 40 Девоатена Д. 500 и 5 Девоатена Д. 501. У том моменту француско РВ је имало 836 једноседих ловаца све застарелих типа ЛГЛ-32, Моран Солније МС 225, Њепор Делаж НиД 62/622 и Вибо 72. Средином 1934. године било је и 40 двоседих Брегеа 19А2 у лози двоседих ловаца.
Нови ловачки авиони Девоатен Д. 500/501 ушли су у наоружање маја 1935. године али су већ у том моменту сматрани застарелим па је Armeé de l’Air још пре тога 13. јула 1934. године издало спецификацију за будући ловачки авион којом је захтевана максимална брзина од 450 км/х, врхунац лета 11.500 м, пењање на 4000 м за мање од 6 минута и аутономију лета од два и по сата при брзини крстарења од 320 км/х. Биле су предвиђене две категорије – стандардни ловац са мотором снаге 800 до 1000 КС и лако ловац са мотором снаге 400 до 500 КС. Наоружање је могло да буде један топ 20 мм и два митраљеза 7,5 мм или 4 митраљеза 7,5 мм или два топа 20 мм. Пријављено је 9 пројеката.
Пре краја 1935. године донета је одлука да се сваке године мења 25% постојеће флоте авиона тако да се за 4 године сви постојећи авиони замене модернијим. У склопу с тим било је предвиђено да се већ прве године замени 96 постојећих ловаца са 30 Девоатена Д. 510 и 66 Моран Солнијеа МС 405. Већ 15. јуна 1936. године STAe је публиковала нову спецификацију за будућег ловца у којој је тражена максимална брзина од 500 км/х и пењање на 8000 м за мање од 15 минута. Ова спецификација је 17. септембра 1936. године измењена утолико што се од новог ловца тражила максимална брзина од 520 км/х. Нова спецификација (А23 Технички програм) је 12. јануара 1937. године званично представљена представницима француске ваздухопловне индустрије. И овог пута су биле предвиђене две категорије – стандардни и лаки ловац. На конкурсу за стандардни ловац учествовали су Арсенал ВГ 33 (Arsenal VG 33), Блох 151/152 (Bloch 151/152), Девоатен Д. 520 (Dewoitine D 520), Лоар Њепор 60 (Loire Nieuport 60) и Моран Солније 450 (Morane Saulnier MS 450). На конкурсу за лаког ловца учествовао је само Кодрон ЦР 714 (Caudron Renault CR 714).
Немачка је 7. марта 1936. године одбацила одредбе Версаљског мировног уговора и Уговора у Локарну. Француска влада је одлучила да хитно ојача своју армију и у складу са тим усвојила је 26. октобра 1936. године Plan II за своје ратно ваздухопловство. Тим планом је било предвиђено дуплирање броја авиона у Armee de l’Air до краја 1939. године али од 1554 планирана нова борбена авиона само 378 су били ловци. План није остварен јер је у периоду од 14 месеци (новембар 1938. – децембар 1939. године) француска ваздухопловна индустрија произвела само 936 борбена авиона од чега 273 ловца (Д. 510, МС 405/6 и вишеседи двомоторац Потез 630/631). Главни разлози за ово су били политичка нестабилност и хаос који је изазвала национализација ваздухопловне индустрије 11. августа 1936. године.
Проблеми у ваздухопловној индустрији су довеле до тога да су одбачени нови планови за развој француског РВ и то Plan III крајем 1936. а Plan IV почетком 1937. године. Јануара 1938. године најмодернији ловачки авиони у Armee de l’Air су још увек били 54 Девоатена Д. 510. А у том моменту Француска је имала укупно 793 ловачка авиона. Брз развој немачког ратног ваздухопловства приморао је француску владу да 25. марта 1938. године усвоји нови Plan V којим је требало постићи паритет са Луфтвафе. Француска обавештајна служба је јануара 1938. године ценила снагу Луфтвафе на 2850 модерних борбених авиона од чега 850 ловаца што је било вишеструко претеривање али је чињеница да су Немци, за разлику од Француза, у то време већ имали врло модерне авионе у серијској производњи (ловце Ме-109, бомбардере До-17, Хе-111 итд). Главни циљ плана је био повећање броја авиона у наоружању на 2617 од чега 1081 ловац. Ловаца је требало да буде довољно за опремање 32 ловачких група (Groupes de Chasse) и 16 територијалних ловачких ескадрила (Escadrilles Régionales). План је требало да се реализује за три године али је Немачки напад на Пољску 1. септембра 1939. године све пореметио.
Већ смо навели да је STAe (Service Technique Aeronautique) 13. јула 1934. године издало спецификацију за будући ловачки авион а по кој је расписан и конкурс. На конкурс је победила конструкција тима предвођеног Рене Готијеом (René Gauthier) Моране Солније МС 405Ц1 (Morane Saulnier MS 405C1). Био је то класични нискокрилац са увлачећим стајним трапом. Прототип је први пут полетео 8. августа 1935. године и током фабричких испитивања извршене су неке мање измене. Моран Солније је свог прототипа званично представио 20. фебруара 1936. године у Ваздухопловном опитном центру у Вијакублеју (Centre d’Essais du Matériel Aérien, Villacoublay) где су биле предвиђена официјелна испитивања. Од фебруара 1936. до августа 1937. године прототип је извршио око 180 пробних летова на којима потврђена максимална брзина од 443 км/х. Други прототип је полетео 20. јануара 1937. године али је уништен у удесу 29. јула 1937. године.
Током испитивања извршен је читав низ модификација па премда је било јасно да знатно заостаје за новим британским Харикенима и немачким Месершмитима Ме-109 француско министарство ваздухопловства је 1. марта 1937. године наручило предсерију од 16 ловаца МС 405Ц1 од којих је први полетео 3. фебруара 1938. године. У међувремену априла 1937. године авион је добио нову ознаку МС 406Ц1. Након успешних испитивања одмах је наручена прва серија од 50 серијских ловаца а августа 1938. године и друга серија од 80. Министарство ваздухопловства је априла 1938. године донело одлуку да се набави још 825 ових ловаца (дакле укупно 955) али је јануара 1939. године тај број знатно повећан. Неорганизованост француске ваздухопловне индустрије је онемогућио остваривање овох планова па је тако 1. јануара 1939. године било у наоружању само 12 ловаца МС 406. Дневна производња ловаца МС 406Ц1 повећана је на 6 авиона априла 1939. године а 11 септембра 1939. године. Првих 7 пред серијски ловаца МС 405 предато је ваздухопловству (Groupe de Chasse I/7) маја 1938. године. Иста група је примила и прве серијске МС 406 у рано пролеће 1939. године. Укупно је до маја 1939. године још 7 ловачких група пренаоружано са старих Девоатена Д.500/501 и Блерио Спад 510 на нове ловце. До 21. августа 1939. године Armee de l’Air је примила 573 ловца МС 406 од којих је 367 било оперативно у 12 ловачких група. Остали су били у тренажним јединицама. У моменту избијања рата 3. септембра 1939. године француско РВ је имало 4 група опремљених америчким ловцима Кертис Хоук 75А (Curtiss Hawk H75A), 12 група са Моранима МС 406 и 8 група опремљених застарелим ловцима Девоатен Д.501/501, Спад 510 и Њепор Делаж НиД 622/629.
За време Drôle de Guerre ловци МС 406 су извршили приближно половину од 10119 борбених летова које је извршила француска ловачка авијација у том периоду. У ваздушним борбама се показао као равноправни противник ловцима Ме-109Д али инфериоран новим Ме-109Е по свим перфомансама осим у заокрету. Да у француском ваздухопловству нису нарочито били одушевљени са овим авионом говори и податак да је њихова серијска производња обустављена марта 1940. године након произведених 15 пред серијских МС 405 и 1079 серијских МС 406. У моменту нечаког напада 10. маја 1940. године у оперативним јединицама је било још само 313 ловаца МС 406 у Француској а и од њих само је 163 било исправно – остали нису били у летном стању. Још 527 МС 406 је било у наоружању тог дана али од 145 је било у тренажним јединицама или Groupe de Chasse de Défense (територијалне јединице), 136 у резерви, 111 на оправци и 135 у Северној Африци, Сирији и на Корзици. У токо је било убрзано пренаоружавање ескадрила са МС 406 на знатно модерније ловце Блох 152 или Девоатин 520.
Историја ваион Блох 152 (Bloch 152C1) још боље одсликава лутања у француском ратном ваздухопловству тридесетих година као и хаос у француској ваздухопловној индустрији. Конструктор фирме Марсел Блох (Marcel Bloch) Морис Русел (Maurice Roussel) конструисао је ловачки авион Блох 150 са циљем да задовољи већ неколико пута споменуту спецификацију из јула 1934. године. Пошто је француско ваздухопловство од старта преферирало МС 405 развој авиона Блох 150 је текао врло споро па је прототип, довршен почетком 1936. године извршио свој први званични лет у Вијакублеју тек 4. маја 1937. године. Преправљени прототип је поново полетео 27. септембра 1937. године али је дефинитивно постало јасно да је неопходан јачи мотор. Због тога је уместо мотора од 890 КС (Гном Рон 14Н-07) уграђен мотор од 1135 КС (Гном Рон 14Н-21).
Испитивања овако опремљеног авиона су настављена фебруара 1938. године. Проблеми са производњом ловаца МС 406 довели су до тога да је Министарство ваздухопловства, премда авион није довршио испитивања, 25. априла 1938. године извршило две наруџбине једну за 25 предсеријски авиона са могућношћу даље набавке још 450 авиона. Међутим, предсеријски авиони су претрпели толико измена да су добили и нову ознаку Блох 151. Овај авион је имао мотор снаге 910 КС (Гном Рон 14Н-11) и био наоружан са два топа 20 мм и 2 митраљеза 7,5 мм у крилима. Постизао је максималну брзину од само 437 км/х (на 2600 м) што је било далеко испод пројектоване од 550 км/х. Сматрало се да ће за врло кратко време бити доступан нови мотор веће снаге па ће авион ипак постизати преко 500 км/х. Због тога је ипак одлучено да се настави са серијском производњом. Први предсеријски Блох 151 први пут је полетео у Вијакоблеју 18. августа 1938. године. Испитивања су довела до нових модификација на авионима који су већ били у изради. У међувремену, 8. априла 1938. године француска влада је изменила наруџбину утолико што је смањила наруџбину на 432 авиона и то 144 Блох 151, 144 Блох 152 са мотором Гном Рон 14Н-25 и 144 Блох 152 са мотором Гном Рон 14Н-49 (оба од 1120 КС). Прототип ловца Блох 152 је први пут полетео 15. децембра 1938. године. Премда је прототип постигао максималну брзину од 530 км/х серијски авиони су, због веће масе, имали максималну брзину од 500 км/х на 5500 м. Француско ваздухопловство је првог Блоха 152 примило 7. марта 1939. године а још 9 је примљено до средине маја и сви су употребљени за оперативна испитивања. До 1. септембра 1939. године било је произведено 249 ловаца Блох 151 и 152 од којих је само 123 било оперативно. На дан немачког напада 10. маја 1940. године испоручена су 140 Блоха 151 и 363 Блоха 152 али је оперативно било само 37 Блоха 151 и 93 Блоха 152. Због слабих перфоманси Блох 151 је коришћен углавном за тренажу као и у територијалним ескадрилама.
Најбољи ловац који је поседовало Француско ратно ваздухопловство 1940.године и једини који се равноправно могао супроставити немачким ловцима Ме-109 и Ме-110 био је Devoatin D. 520 (Dewoitine D.520).
На већ неколико пута спомињаном конкурсу од 13. јула 1934. учествовала је и фирма Девоатен са својом консктрукцијом Д. 513. Прототип овог авиона је први пут полетео 6. јануара 1936. године. Ваздухопловство се ипак одлучило за авион МС 405. Крајем 1936. године са завршетком производње ловца Д. 510 компанија Емила Девоатена је затворена. Сам Девоатен је формира мали конструкциони биро на челу са Робером Кастелом и Жаком Енратом којима је дао задатак да за што краће време и за што мању цену конструишу нови ловачки авион који би постизао максималну брзину од 500 км/х. Пошто је нова спецификација А23 захтевала максималну брзину од 520 км/х Министарство ваздухопловства је одбацило пројекат. Нови пројекат Д.520 је понуђен STAe јануара 1937. године. Стручњаци из STAe су се сложили да ће нови авион вероватно моћи да лети са 520 км/х али је француска влада ипак одлучила да се остане на МС 406. Емил Девоатен је и поред тога решио да се разраде цртежи новог авиона и чека наруџбина. Разочаравајући резултати са МС 406 су довели до тога да је коначно 3. априла 1938. године Министарство ваздухопловства одобрило средства за израду два прототипа.
Први прототип ознаке Д.520-01 са мотором Hispano Suiza HS 12Y-21 је, након првог лета на фабричком аеродрому 2. октобра 1938. године предат на испитивање 1. новембра 1938. године. Током тестова због недовољне снаге мотор је замењен јачим HS 12Y-29 (890 кс) као и стара двокрака елиса новом трокраком и овај прототип први лет бележи 2. октобра 1938. године. Међутим ни он не успева да постигне жељену брзину (постигнута максимална брзина од 480 км/х). Убрзо након неколико летова 28. новембра, пробни пилот Марсел Доре на слетању не извлачи стајни трапа и оштећује авион. Други прототип означен са Д.520-02 полеће 6. јануара 1939. године, покретан мотором HS 12Y-29 али са редизајнираним хладњаком. За разлику од првог био је наоружан са топом 20 мм (који је пуцао кроз осу елисе) и два митраљеза 7,5мм у крилима. Летовима овог прототипа присуствују и званичници ваздухопловства где им је пробни пилот приказао изузетне перформансе овог авиона. Касније почетком фебруара бележи се да је авион у хоризонталном лету постигао брзиону од 520км/х а у понирању 825км/х. Након серије тестова овај прототип се враћа у фабрику на уградњу јачег мотора HS 12Y-31 (1100 кс) са којим је забележену максимална брзину од 550км/х. Трећи прототип Д.520-03 са мотором ХС 12Y-31 са новим компресором полеће 5. маја 1939. године. Овај прототип је добио и стандардну конфигурацију наоружања – топ 20мм и 4 митраљеза 7,5мм.
У међувремену први уговор са ваздухопловством потписан је 14. марта 1939. године и подразумевао је испоруку 200 апарата Д. 520 од септембра до децембра 1939. године. У јуну исте године наручено је још 600 авиона (смањено на 510 у јулу). Трећа наруџбина од 170 авиона пласирана је 12. септембра 1939. године. Месечна производања је тебало да постепено расте до 200 авиона у мају. Касније је наруџбина достигла број од 2205 авиона са циљем да се у новембру 1940. године достигне производња од 350 авиона месечно. Морнаричко ваздухопловство је наручило још 120 Девоатена. Први серијски произведени авион полетео је 31. октобра 1939. године са мотором HS 12Y-45/49 (930 кс) и “личио” је на трећи прототип Д.520-03. До краја године серијски је произведено и испоручено само 19 авиона. Наиме серијски Д.520 није био поштеђен “дечијих болести” од којих пати сваки нови и тек произведени авион.
Тек је експлоатација авиона у борбеним јединицама показала његове недостатке (које има сваки нови авион) као што је било поновно прегревање мотора на максималној снази, непоузданост у раду компресора, застоји у дејству наоружања и слично. Тако да су серијски произведени авиони морали бити враћени у фабрику у Тулузу на додатна побољшања и преправке (превасходно система хлађења, како би се извукао максимум из мотора). Серијска производња у мају 1940.године достигла је број од 100 авиона месечно са врхунцем у јуну када стиже до бројке од 10 авиона дневно. Док је текла серијска производња испробавана је уградња разних мотора али ни једна модификација није одмакла даље од проба. Од 600. серијског авиона била је предвиђена уградња мотора HS 12Y-51 (1000 кс) у авионе Д.520 Испитивања су спроведена у периоду мај-јун 1940.године али је целокупна документација изгубљена у току повлачења и евакуације.
У моменту Немачког напада на Француску, 10 маја 1940.године из фабричких погона од 246 произведених авиона само је 79 апарата било предато разним ловачким и школским групама и ескадрилама. На дан напада, од борбених ескадрила на линији фронта само је Groupe de Chasse (GC) I/3 била комплетно опремљена авионима Д.520. Она је прва и примила Девоатене новембра 1939. године али је попуњена по формацијском саставу не крајем јануара 1940. године него тек 7. маја 1940. године. До окончања сукоба и потписивања примирја (капитулације) 25. јуна 1940.године произведено је 437 авиона а јединицама испоручено 403 комада.
Споменимо да су пред Други светски рат Французи увели у наоружање и Ловце Арсенал ВГ 33 и Кодрон ЦР 714 али је значај ових авиона био исувише мали па се не би овде задржавали на њима. Рецимо, 10. маја 1940. године само 8 Кодрона је било испоручено а и од њих је само један био исправан. Још 38 је било у завршној фази опремање и накнадно су испоручени једницама. Укупно их је 83 наручено од чега је 6 испоручено Финској. Први серијски ВГ 33 је први пут полетео 21. априла 1940. године. До момента када је фабрика која их је изражива (SNCAN) 160 авиона ВГ 33 је било у разним стадијума израде. До тог момента само је 19 довршено и испоручено. Прва два је примило француско ваздухохопловство 16. јуна 1940. године али никад ни један од ловаца овог типа никад није употробљен у било каквим борбеним дејствима.
![[Слика: k4gb.jpg]](http://imagizer.imageshack.us/v2/150x100q90/707/k4gb.jpg)
