24-01-2016, 05:30 PM
Молитвени испраћај у Небеску Србију протосинђела Јована (Милојевића)
На Јовањдан, 7/20. јануара, oве године, на гробљу манастира Св. Јована Крститеља у Љуљацима сахрањени су земни остаци новопредстављеног слуге Божијег протосинђела Јована Милојевића настојатеља катакомбног манастира Св. Архангела Михаила у Нишу.
Молитве за покој душе оца Јована најпре су узнесене од његове братије и верника у нишкој катакомби, где је тело, из нишке болнице, најпре пренесено, на Богојављење, 6/19. јануара, у јутарњим часовима. Том приликом је јеромонах Хризостом (Јовановић), нови настојатељ манастира, одслужио мали помен а затим се и кратком беседом обратио присутном народу.
Стотинак верника се овде, са болом у срцу, поклонило телу оца Јована, свог духовног оца који је зрачио јеванђелском љубављу према свима. Овде је мач жалости пробо многа срца због растанка са својим пастиром. Колико је народ из ове катакомбе волео оца Јована нека засведоче речи његове духовне ћерке, деветогодишње Николине, из писма које је она својеручно написала и поставила на игуманску столицу у манастиру. Николина у писму каже:
002„Бог се јави драга браћо и сестре љубав деце познаје се у одсуству оца. Ја сам свог духовног оца изгубила на овом свету. Слушаћу драги оче Јоване сваку вашу реч изговорену за вашег живота. Бићу послушна и увек ћу вам осветлети образ биће и даље исто само што ви нећете седети на овој столици него са десне стране оца небескога, који ће те нас дочекивати са благословом. Ово је моје последње писмо упућено вама драги оче Јоване у нади да ће мо се опет срести. Ви сте пример Божанске љубави оставили у аманет свима нама, а највише мени. Да идемо путем Христовим ви сте били пример пратићемо и следити ваше речи. В.П. Оче. В. Н.“ (Овде погледајте Николинино писмо у ПДФ формату).
Пошто су се верници из Ниша поклонили телу оца Јована, ковчег је у касним вечерњим часовима из Ниша пренет у манастир Св. Јована Крститеља у Љуљацима. Окупљено монаштво у Љуљацима је молитвено, чесно и са љубављу дочекало тело оца Јована. Владика Максим је том приликом одслужио мали помен. Потом су монаси и верници све време читали Јеванђеље и Псалтир.
Отац Јован је често долазио у Љуљачку светињу да заједно са својом браћом монасима и сестрама монахињама Богу приноси жртву хвале и смирене молитве. Сада је дошао да се са њима опрости, и да својим мртвим телом одржи последњу 001беседу о пролазности овог варљивог живота. Током живота нас је учио врлинским примером и мудром речју, као живо Јеванђеље, а по смрти нам својим мртвим телом јасно говори: „Свако тело је као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде; али реч Господња остаје довека“ (1. Петр. 1, 24, 25). И још наглашава: „Баш је ништа сваки човек жив“ (Пс. 38, 6).
004Заупокојену Литургију, у манастиру Св. Јована Крститеља, на Јовањдан 7/20. јануара, служио је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г. Максим уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Молитвено учешће у овом евхаристијском сабрању узео је и Владика Артемије.
Владика Максим је у својој архипастирској беседи, поред осталог рекао:
„По неиспитивом и неисказивом промислу Божијем, браћо и сестре, сабрали смо се на данашњи дан, не само да прославимо спомен великог угодника Божијег светог Јована Претече и Крститеља, већ и да испратимо нашег сабрата, протосинђела Јована, да његово тело предамо земљи, која ће га чувати до свеопштег васкрсења а његову душу да испратимо у Царство Небеско. Да се замолимо Богу да му свети Претеча буде сапутник, да га уведе у Царство Небеско. Да се помолимо Богу да и наш отац Јован свима нама, његовој сабраћи, његовим духовним чедима, припреми пут и да буде својеврсни претеча свима нама у Царству Небеском, које, нека би достигли заједно са њим, молитвама светог Пророка, Претече и Крститеља Јована. Амин. Боже дај“.
Опело новопрестављеном слузи Божјем Јовану служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, уз саслужење Хорепископа старорашког и лозничког Г. Николаја, Хорепископа новобрдског и панонског Г. Максима и бројних свештенослужитеља 006епархије у изгнанству. У опелу су молитвено учешће узели многобројни монаси и монахиње из скоро свих манастира епархије, родитељи и сестра оца Јована по телу, сродници, духовна чеда, бројни верници и познаници оца Јована.
Након одслуженог опела, Преосвештени Владика Артемије је изговорио погребно слово:
„Блажен је дуг пут којим данас идеш, брате, где ти се припрема место покоја. Тако света црква, браћо и сестре, испраћа чеда своја из овога света у онај вечни и блажени живот. Наш брат, отац Јован, уместо данас, на дан своје Крсне славе, да нас дочекује као госте, и да нас служи као домаћин, он нас је дочекао у много већем броју, данас, да га испратимо у живот вечни.
Он нас и данас, као госте своје, опомиње и упућује на поуке и поруке. Порука и поука је његова да је овај живот пролазан, браћо и сестре, да на земљи ништа није вечно и трајно, да смо овде на земљи ради припремања себе за Царство Небеско.
Заиста, отац Јован је ступио на тај блажени пут, којим и данас путује, још пре више година када се определио да крене за Господом својим. Када је чуо реч Господњу - Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном. Он је ту реч Господњу примио у срце своје и кренуо за Господом узевши крст свој, који је достојно носио целога свога монашкога живота, а верујемо и пре, док је живео у овоме свету.
Он је био и остао пример правога монаха, скроман, смирен, послушан. То су врлине које монаха красе и врлине које нам припремају место покоја у Царству Небескоме.
А друга поука његова јесте нада у живот вечни, у васкрсење мртвих. Као што рече данашње Јеванђеље - они који чине добро, васкрснуће у васкрсење живота, а који чине зло васкрснуће у васкрсење суда. Наш драги отац Јован, чинио је добро целога живота свога и он ће васкрснути силом Божанском у живот вечни.
Данас, какве речи да још упутимо овоме тужном збору, његовим родитељима, његовим сродницима, његовој духовној браћи и духовним сестрама, његовим пријатељима и његовој духовној деци. Утеха за све нас је вера наша Православна, која нам говори да смо на путу Божијем, да постоји васкрсење мртвих, да се ништа не завршава овде на земљи. Наш драги отац Јован изненада је отишао од нас ка Господу своме. Не испитујмо зашто и како - то је тајна Божија, зашто је баш њега, и зашто баш сада изабрао и позвао к себи. Сигурно га је нашао спремног, који је припремао себе овде, па га је и зато превео из овога пролазнога у вечни и блажени живот.
Његов живот, може и треба да буде пример свима нама, како се у манастиру живи ради Царства Небескога.
Драги оче Јоване, хвала ти на свему што си са нама и за нас учинио, својим послушањем, својим врлинама, својом јаком вером. Нека Господ прими твоју свету душу у Царству Своме Небескоме, а земља нека прими тело твоје и чува га до општега васкрсења, када ћемо се, ако Бог да, поново срести у Царству Небеском и тамо са Господом вечито бити. Амин. Нека му Бог душу прости“.
Након погребног слова Владике Артемија, присутни су оцу Јовану дали свој последњи целив а затим је тело његово предато мајци земљи из које је и узето. Верујемо да је његова душа отишла Господу своме у кога је чврсто веровала и усрдно му служила у монашком подвигу.
Читав живот оца Јована је био крстоношење: Носио је Крст својих честих болести, Крст монашког подвига, Крст прогона од шиптарских терориста, Крст прогона од екумениста. Са Крстом у срцу живео, Крст кроз живот носио, са Крстом живот завршио, Крстом нас све при одласку Господу и поздравио. Јер, при облачењу мртвог тела оца Јована у свештеничке одежде, братија је угледала чудесну слику – три прста његове десне руке била су склопљена на начин како их склапају православни при осењивању тела крсним знаком, као што се да видети на фотографији у прилогу. Он је Крстом запечатио свој живот а нама Крстом поручио да следимо његов пример врлинског живота и борбе за веру и отачаство.
Упокој Господе душу уснулог слуге свога протосинђела Јована и учини му вечан спомен.
Драги оче Јоване, ако задобијеш слободу пред Господом, моли се за нас, твоју браћу и сестре, твоје саборце, монаштво ЕРП у изгнанству, на челу са нашим духовним оцем и епископом Артемијем, да нас Господ укрепи у борбама против греха у себи и јереси екуменизма. Са својим сабратом из Светих Архангела, преподобномучеником Харитоном, моли Господа да нам ослободи Косово и поврати на пут Правде, Истине и Живота оне који издају веру и отаџбину зарад привремених земаљских блага.
Амин.
Бог се јави, оче Јоване! Ваистину се јави!
Монаштво ЕРП у егзилу
Додатак:
Рођена сестра оца Јована – Александра, у болу свога срца написала је своме брату:
Сунце зађе за Невен, за гору
Јунаци се из мора извозе.
Бројала их млада Ђурђевица;
Све јунаке на број набројала,
До три њена добра не наброји:
Прво добро – Ђурђа господара,
Друго добро – ручнога ђевера,
Треће добро – брата рођенога.
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице нагрдила,
А за братом очи извадила.
Косу реже – коса опет расте;
Лице грди – а лице израста;
Али очи не могу израсти,
Нити срце за братом рођеним.
09Опрости што сам данас плакала. Знам све шта би ми рекао иако ниси пуно говорио. Као сестри се јецај из срца отимао. Као твоја сестра сам се стидела. Опрости што сам те жалостила. Мама је говорила да неће плакати, и да не плачем ни ја, јер си жив. Жив си пред Господом, кога толико волиш, жив си међу свима нама који те волимо, и које ти безрезервно волиш. Са свом силином твоје тихе, чисте, сталожене љубави свуда си око нас. Твоје се молитве осећају као и пре.
И кад си ме последњи пут испратио са сузама у мојим очима уз речи: „Бог ће да помогне“ - значило је много више него што речи значе. Као што све твоје много више значи него што изгледа успутним посматрачима. Због дубине и твоје јачине, твоје скромности, твоје благости, твоје невиности, твоје искрености, твоје правдољубивости, твоје несебичности, твоје љубави...
Уз сву тугу једне обичне сестре једног несвакидашњег брата, твоја ме десница обрадовала, да опет видим она три прста која су увек и свуда спојена била у Свету Тројицу, која сам много пута кришом гледала и осећала како све твоје много више значи.
На Јовањдан, 7/20. јануара, oве године, на гробљу манастира Св. Јована Крститеља у Љуљацима сахрањени су земни остаци новопредстављеног слуге Божијег протосинђела Јована Милојевића настојатеља катакомбног манастира Св. Архангела Михаила у Нишу.
Молитве за покој душе оца Јована најпре су узнесене од његове братије и верника у нишкој катакомби, где је тело, из нишке болнице, најпре пренесено, на Богојављење, 6/19. јануара, у јутарњим часовима. Том приликом је јеромонах Хризостом (Јовановић), нови настојатељ манастира, одслужио мали помен а затим се и кратком беседом обратио присутном народу.
Стотинак верника се овде, са болом у срцу, поклонило телу оца Јована, свог духовног оца који је зрачио јеванђелском љубављу према свима. Овде је мач жалости пробо многа срца због растанка са својим пастиром. Колико је народ из ове катакомбе волео оца Јована нека засведоче речи његове духовне ћерке, деветогодишње Николине, из писма које је она својеручно написала и поставила на игуманску столицу у манастиру. Николина у писму каже:
002„Бог се јави драга браћо и сестре љубав деце познаје се у одсуству оца. Ја сам свог духовног оца изгубила на овом свету. Слушаћу драги оче Јоване сваку вашу реч изговорену за вашег живота. Бићу послушна и увек ћу вам осветлети образ биће и даље исто само што ви нећете седети на овој столици него са десне стране оца небескога, који ће те нас дочекивати са благословом. Ово је моје последње писмо упућено вама драги оче Јоване у нади да ће мо се опет срести. Ви сте пример Божанске љубави оставили у аманет свима нама, а највише мени. Да идемо путем Христовим ви сте били пример пратићемо и следити ваше речи. В.П. Оче. В. Н.“ (Овде погледајте Николинино писмо у ПДФ формату).
Пошто су се верници из Ниша поклонили телу оца Јована, ковчег је у касним вечерњим часовима из Ниша пренет у манастир Св. Јована Крститеља у Љуљацима. Окупљено монаштво у Љуљацима је молитвено, чесно и са љубављу дочекало тело оца Јована. Владика Максим је том приликом одслужио мали помен. Потом су монаси и верници све време читали Јеванђеље и Псалтир.
Отац Јован је често долазио у Љуљачку светињу да заједно са својом браћом монасима и сестрама монахињама Богу приноси жртву хвале и смирене молитве. Сада је дошао да се са њима опрости, и да својим мртвим телом одржи последњу 001беседу о пролазности овог варљивог живота. Током живота нас је учио врлинским примером и мудром речју, као живо Јеванђеље, а по смрти нам својим мртвим телом јасно говори: „Свако тело је као трава, и свака слава човечија као цвет травни: осуши се трава, и цвет њен отпаде; али реч Господња остаје довека“ (1. Петр. 1, 24, 25). И још наглашава: „Баш је ништа сваки човек жив“ (Пс. 38, 6).
004Заупокојену Литургију, у манастиру Св. Јована Крститеља, на Јовањдан 7/20. јануара, служио је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г. Максим уз саслужење више свештенослужитеља епархије. Молитвено учешће у овом евхаристијском сабрању узео је и Владика Артемије.
Владика Максим је у својој архипастирској беседи, поред осталог рекао:
„По неиспитивом и неисказивом промислу Божијем, браћо и сестре, сабрали смо се на данашњи дан, не само да прославимо спомен великог угодника Божијег светог Јована Претече и Крститеља, већ и да испратимо нашег сабрата, протосинђела Јована, да његово тело предамо земљи, која ће га чувати до свеопштег васкрсења а његову душу да испратимо у Царство Небеско. Да се замолимо Богу да му свети Претеча буде сапутник, да га уведе у Царство Небеско. Да се помолимо Богу да и наш отац Јован свима нама, његовој сабраћи, његовим духовним чедима, припреми пут и да буде својеврсни претеча свима нама у Царству Небеском, које, нека би достигли заједно са њим, молитвама светог Пророка, Претече и Крститеља Јована. Амин. Боже дај“.
Опело новопрестављеном слузи Божјем Јовану служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, уз саслужење Хорепископа старорашког и лозничког Г. Николаја, Хорепископа новобрдског и панонског Г. Максима и бројних свештенослужитеља 006епархије у изгнанству. У опелу су молитвено учешће узели многобројни монаси и монахиње из скоро свих манастира епархије, родитељи и сестра оца Јована по телу, сродници, духовна чеда, бројни верници и познаници оца Јована.
Након одслуженог опела, Преосвештени Владика Артемије је изговорио погребно слово:
„Блажен је дуг пут којим данас идеш, брате, где ти се припрема место покоја. Тако света црква, браћо и сестре, испраћа чеда своја из овога света у онај вечни и блажени живот. Наш брат, отац Јован, уместо данас, на дан своје Крсне славе, да нас дочекује као госте, и да нас служи као домаћин, он нас је дочекао у много већем броју, данас, да га испратимо у живот вечни.
Он нас и данас, као госте своје, опомиње и упућује на поуке и поруке. Порука и поука је његова да је овај живот пролазан, браћо и сестре, да на земљи ништа није вечно и трајно, да смо овде на земљи ради припремања себе за Царство Небеско.
Заиста, отац Јован је ступио на тај блажени пут, којим и данас путује, још пре више година када се определио да крене за Господом својим. Када је чуо реч Господњу - Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном. Он је ту реч Господњу примио у срце своје и кренуо за Господом узевши крст свој, који је достојно носио целога свога монашкога живота, а верујемо и пре, док је живео у овоме свету.
Он је био и остао пример правога монаха, скроман, смирен, послушан. То су врлине које монаха красе и врлине које нам припремају место покоја у Царству Небескоме.
А друга поука његова јесте нада у живот вечни, у васкрсење мртвих. Као што рече данашње Јеванђеље - они који чине добро, васкрснуће у васкрсење живота, а који чине зло васкрснуће у васкрсење суда. Наш драги отац Јован, чинио је добро целога живота свога и он ће васкрснути силом Божанском у живот вечни.
Данас, какве речи да још упутимо овоме тужном збору, његовим родитељима, његовим сродницима, његовој духовној браћи и духовним сестрама, његовим пријатељима и његовој духовној деци. Утеха за све нас је вера наша Православна, која нам говори да смо на путу Божијем, да постоји васкрсење мртвих, да се ништа не завршава овде на земљи. Наш драги отац Јован изненада је отишао од нас ка Господу своме. Не испитујмо зашто и како - то је тајна Божија, зашто је баш њега, и зашто баш сада изабрао и позвао к себи. Сигурно га је нашао спремног, који је припремао себе овде, па га је и зато превео из овога пролазнога у вечни и блажени живот.
Његов живот, може и треба да буде пример свима нама, како се у манастиру живи ради Царства Небескога.
Драги оче Јоване, хвала ти на свему што си са нама и за нас учинио, својим послушањем, својим врлинама, својом јаком вером. Нека Господ прими твоју свету душу у Царству Своме Небескоме, а земља нека прими тело твоје и чува га до општега васкрсења, када ћемо се, ако Бог да, поново срести у Царству Небеском и тамо са Господом вечито бити. Амин. Нека му Бог душу прости“.
Након погребног слова Владике Артемија, присутни су оцу Јовану дали свој последњи целив а затим је тело његово предато мајци земљи из које је и узето. Верујемо да је његова душа отишла Господу своме у кога је чврсто веровала и усрдно му служила у монашком подвигу.
Читав живот оца Јована је био крстоношење: Носио је Крст својих честих болести, Крст монашког подвига, Крст прогона од шиптарских терориста, Крст прогона од екумениста. Са Крстом у срцу живео, Крст кроз живот носио, са Крстом живот завршио, Крстом нас све при одласку Господу и поздравио. Јер, при облачењу мртвог тела оца Јована у свештеничке одежде, братија је угледала чудесну слику – три прста његове десне руке била су склопљена на начин како их склапају православни при осењивању тела крсним знаком, као што се да видети на фотографији у прилогу. Он је Крстом запечатио свој живот а нама Крстом поручио да следимо његов пример врлинског живота и борбе за веру и отачаство.
Упокој Господе душу уснулог слуге свога протосинђела Јована и учини му вечан спомен.
Драги оче Јоване, ако задобијеш слободу пред Господом, моли се за нас, твоју браћу и сестре, твоје саборце, монаштво ЕРП у изгнанству, на челу са нашим духовним оцем и епископом Артемијем, да нас Господ укрепи у борбама против греха у себи и јереси екуменизма. Са својим сабратом из Светих Архангела, преподобномучеником Харитоном, моли Господа да нам ослободи Косово и поврати на пут Правде, Истине и Живота оне који издају веру и отаџбину зарад привремених земаљских блага.
Амин.
Бог се јави, оче Јоване! Ваистину се јави!
Монаштво ЕРП у егзилу
Додатак:
Рођена сестра оца Јована – Александра, у болу свога срца написала је своме брату:
Сунце зађе за Невен, за гору
Јунаци се из мора извозе.
Бројала их млада Ђурђевица;
Све јунаке на број набројала,
До три њена добра не наброји:
Прво добро – Ђурђа господара,
Друго добро – ручнога ђевера,
Треће добро – брата рођенога.
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице нагрдила,
А за братом очи извадила.
Косу реже – коса опет расте;
Лице грди – а лице израста;
Али очи не могу израсти,
Нити срце за братом рођеним.
09Опрости што сам данас плакала. Знам све шта би ми рекао иако ниси пуно говорио. Као сестри се јецај из срца отимао. Као твоја сестра сам се стидела. Опрости што сам те жалостила. Мама је говорила да неће плакати, и да не плачем ни ја, јер си жив. Жив си пред Господом, кога толико волиш, жив си међу свима нама који те волимо, и које ти безрезервно волиш. Са свом силином твоје тихе, чисте, сталожене љубави свуда си око нас. Твоје се молитве осећају као и пре.
И кад си ме последњи пут испратио са сузама у мојим очима уз речи: „Бог ће да помогне“ - значило је много више него што речи значе. Као што све твоје много више значи него што изгледа успутним посматрачима. Због дубине и твоје јачине, твоје скромности, твоје благости, твоје невиности, твоје искрености, твоје правдољубивости, твоје несебичности, твоје љубави...
Уз сву тугу једне обичне сестре једног несвакидашњег брата, твоја ме десница обрадовала, да опет видим она три прста која су увек и свуда спојена била у Свету Тројицу, која сам много пута кришом гледала и осећала како све твоје много више значи.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
и научиш нешто паметно о својој вери(ако си Србин) него да се кунеш у Тадића и жути картел и шириш јерес по форуму....
