[Четник]

Догодине очекујем светосавску академију у Тирани оне тамо у Загребу, па у Сарајеву а може и Приштина да нам буде, шта нам тешко...


Лептејебо колико смо пропали као народ да свој најсветлији празник Светог Саву обележавамо у Скопљу.

Од толкке Србије овај држи Свечану Светосавску Академију у Скопљу...

Тугааа

Зашто не? Скопље је некада требало да буде главни град Србадије.

Стара Србија  

[Mekenzi]

Догодине очекујем светосавску академију у Тирани оне тамо у Загребу, па у Сарајеву а може и Приштина да нам буде, шта нам тешко...


Лептејебо колико смо пропали као народ да свој најсветлији празник Светог Саву обележавамо у Скопљу.

Од толкке Србије овај држи Свечану Светосавску Академију у Скопљу...

Тугааа

Зашто не? Скопље је некада требало да буде главни град Србадије.

Па требало би и било би данас, да Карађорђевићи 1918 годиненису нашим непријатељима србоубицама, аустроугарским коњушарима дали државност, после убјежали у Британију и нас на милост и немилост оставили аустроугарском коњушару Брозу који је  касније потаманио све што је српско и за веквекова сахранио идеју било какве Велике или Старе Србије.

Касније ће нас "преузети"амерички леви анархисти и антихристи који ће спроводити своју агенду уништења Суверености Држава, традиционалности, духовности па и Светосављу.

Алекс Сорош и фондација Сорош која је колонијални управник садашње Србије, Албаније, Косова, Црње Горе, Северне Македоније је организовала Савиндан у Скопљу.

Мали анархиста, антихрист Сорош је главни управник који контролише Албанску нацију и који је њихов лобиста за којег га дебело плаћа албанска нарко мафије.

Према томе немој те бити глупи и да имате пилићарски мозак да је ово организовано у Скопљу зато што је то Стара Србије, не зато што је Скопље Главни Град Опен Балкана.

Паметном доста.
Савин дан се увек и занавек обележава на територије коју контролише Република Србија.

Паметном доста.

[Шумадинац]

[Митић]

Hristolikost pedagogije Svetog Save

U srpskom je narodu Sveti Sava bio prosvetitelj, učitelj svega u životu. Autori smatraju da se može govoriti o pedagogiji Svetog Save pod uslovom da se pojam pedagogije shvati u širem značenju, a ne kao tehnički i moderan izraz za jednu naučnu disciplinu. Ipak, svaka pedagogija u širem smislu počiva na shvatanju suštine čoveka, njegovog života, sveta u kome živi. Tada je opravdano svetitelja Savu sagledati kao prosvetitelja u smislu savremenog racionalističkog vaspitatelja. Primarni i sekundarni izvori proučavanja eksplicitno ukazuju kako Sveti Sava ima sudbinu da kroz istorijske epohe prima na sebe "naslage" ideja, mišljenja, verovanja ispod kojih se bez obzira na uticaje našao lik pravog svetitelja, pedagoga svoje zemlje i svoga naroda. Bekstvo Savino u manastir značilo je polazak u duhovnu disciplinu, askezu, osamljenički svet iz čijeg carstva se donosi svetlost, stečena mučnim i napornim podvizima zahvaljujući hristolikom načinu življenja.

Terminološko značenje pojma hristolikost podrazumeva čoveka kao istinsko hristoliko biće, hristolikost duše, svetost i neprikosnovenost njegove ličnosti za kojom je težio Sveti Sava. Pedagogija Svetog Save ima obeležja hristolikosti, koja se ogleda u direktno i indirektno formulisanom cilju vaspitanja čoveka - vernika pravoslavlja koji poseduje, ali i neguje božanske, hristolike vrline. Rad sadrži identifikovana glavna obeležja pedagogije Svetog Save koja svoj smisao traži u beskrajnom približavanju svetosti kroz napore, podvige, saograničenja, molitvena raspoloženja i veru u večni život, jednom rečju u hristolikom načinu življenja i njime vaspitanja dece, mladih i odraslih u duhu oboženja i pravoslavno-svetosavskog prosvetljenja. Futurološki posmatrano, principi pravoslavne pedagogije za Svetog Savu imali su za cilj optimalnu realizaciju implicitnih obrazovnih, funkcionalnih i vaspitnih zadataka sa željom da se vaspitanjem neguju osobine poput čovekoljubivosti, pravdoljubivosti, istinoljubivosti, rodoljubivosti i hristoljubivosti koje gotovo nestaju u našem vremenu.

https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?ar...932004249M


Vreme, ličnost i prosvetiteljski rad Svetog Save

U članku se govori o prosvetiteljskom radu Svetog Save (1175-1235). Razmatra se doprinos nacionalnoj prosvećenosti Srba iz ugla istorijskih zasluga najvećeg srpskog prosvetitelja. Navodi se konkretna ktitorska (osnivačka) delatnost u zemlji i van nje, uticaj njegovog prevodilačko- književnog rada, zasluge za ostvarenje nezavisnosti srpske crkve, uređivanje mnogih insitucija koje su predstavljale osnovu za kasniji kulturno-civilizacijski razvoj Srba. Interpretirani su i neki specifični pogledi Svetog Save na proces vaspitanja i obrazovanja. Tu spadaju njegove ideje o 'vaspitljivosti' čovekove ličnosti, ulozi samoobrazovanja, značaju motivacije, izvesne napomene o moralnoj izgradnji ličnosti, zatim pitanja discipline, shvatanja o kolektivu, cilju vaspitanja. Dokumentuje se, takođe, postanak i razvoj institucije školskog patronata Svetog Save. Ukazuje se na to da je ta pojava znatno starija nego što se donedavno smatralo. Ona je nastala još u prvoj polovini XVIII veka i kao takva bitno je uticala na osnovni karakter nacionalne svesti prema obrazovanju, prosveti i kulturi uopšte. Te vrednosti su kroz prosvetiteljski kult Svetog Save postale važan deo našeg nacionalnog identiteta.

https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?ar...309602371M

[Шумадинац]

[смедерево]

Ево дивне песме о светоме Сави, кога србски народ као свеца слави.
Он је био дете једнога владара, име му је Растко, син србскога цара.

Народ је побожан некад јако био и тај владар госте многе је примио.
Једног дана поче сутон да се хвата, калуђер'ма старим отворише врата.

Замолише конак ови светогорци, Немања их прими уђ'те свети оци.
Љубазно их служи и Растка довео, а он као дете међ' монахе сео.

И пре царем хвале Бога великога, а он носи даре дарива свакога.
Ја даривам Бога а Он мени мира, па да ми сачува моја сва три сина.

И оде да спава у своје одаје, заборави Растка да тамо остаје.
Растко као дете једнако их моли да се њему само о Богу говори.

Па онда уздахну њему срце младо, и ја бих за Христа мојега пострадо.
Ал' шта могу сада, ко да ме избави, па да и ја носим ту расу на глави?!

Ја вас сад преклињем ево као дете, када ви пођете да ме поведете,
али мојој мајци немојте казати јер ме много воли па ми неће дати

Мога оца царство проћиће к'о ништа,а ја тражим Царство што има код Христа
Немања се труди купи милостињу, монаси говоре његовоме сину:

Чујеш чедо мило, мораш промислити. Ал' ти мораш тамо са нама постити.
И царске хаљине нећеш ти носити, него црну ризу ти ћеш облачити.

На све ово Растко пристаје и рече, идем мојој мајци још последње вече,
јер ме више неће она загрлити, нити свога сина више пољубити.

Ништа и не слути младог Растка мати, око пола дана тек поче питати:
А где нам је Растко ? - на обед га зове, и отвара редом она царске дворе.

Ал' детета нема и њој се не једе, и Немању шаље да јој га доведе.
Нигде , нигде нема нашег милог сина, и настаде вриска међу њима свима.

И Вукана зове и Стефана свога. Траж'те децо Растка мог сина милога,
траж'те свога брата децо моја мила, ала ми се туга у срцу савила.

Немања замишљен к'о да нешто слути, ником' ништ' не каже него само ћути.
Они светогорци кад су говорили, ја и Растко само са њима смо били.

Боже Свети, Силни, ако ј' воља тако, да је с' њима от'шо и мој мили Растко.
Теби га предајем , Тебе нека слави. - али ко ће доћи то мени да јави?

Да пошаљем слуге - то ћу учинити, ако хоће натраг ја ћу га вратити,
и одоше слуге, ал' већ беше Сава, родитеље своје по њима поздравља.

Поздрав'те ми оца, нек' се моли Богу, ал' ја у двор више вратит' се не могу,
ја сам наш'о мира сад у светој Гори и наш'о сам Цара што сав свет сотвори.

Потруд'те се и ви родитељи мили, да би и ви Царство Вечно заслужили.
Мајци ми однес'те овај прамен косе из очију њених сузе нек' оросе.

И тако је Сава он заштитник свима, молитвом помаже он својим Србима.
Светитељу Саво почуј наше гласе и МОЛИ ГОСПОДА ДА ОН СРБЕ СПАСЕ!

[Митић]

СВЕТИ САВА: КАРИЈЕРИСТА или духовни ОТАЦ НАЦИЈЕ?

Професорка историје Ана Јовановић, у изјави за ТВ Нова С, окарактерисала је Саву Немањића – Светог Саву као „типичног каријеристу свог времена“, наводећи да је његова „каријера била у Цркви“. Међутим, већ на нивоу појмова ова тврдња изазива озбиљне недоумице, јер се монашка риза и каријера, у савременом и историјском значењу те ријечи, тешко могу довести у склад, што се каже ,,не иде руку под руку“.

Аутор: Маја Видовић, МА историје

https://pokreni.rs/index.php/2026/01/30/...ac-nacije/

[sagus]

Нажалост медијски наступ одавно престаје да буде прилика да се пред суд јавности изнесе мишљење које претендује да буде друштвено релевантно или информације које могу да утичу на друштвене токове. Све је више људи који, попут ове хммм... жене, госпође, даме (?)... при јавном наступу лупетају будалаштине, како би на такав начин постали "вирални" и привукли пажњу. Неко је, својевремено, чувеној "Мими Оро" објаснио да је то најефикаснији начин за самопромоцију, па сам за њу сазнао чак и ја, који деценијама не гледам никакав ТВ програм.
Није велика разлика између овог гостовања и овог од пре неки дан. Сходно томе бих упоредио ово учешће у емисији са гостовањем једне персоне која се издаје да је др и професор на нишком универзитету "историчар", која је изјавилаа следеће што је и Митке поставио, у епистемолошком смислу то му дође као надгробни споменик или епитаф који гласи:
"Свети Сава је био типичан човек свога доба и каријериста".

У основи, циљ је постигнут: да, сада смо сви чули за тебе и твоје безвезно гостовање у некој емисији. Браво управо се попиша на своју диплому и мукотрпан труд да дође до ње. (Било какав труд.) Било ко, ако има ПОЈАМ о историји (не више од тога), не би себи дозволио овај анахронистички блам. Замисли, појам "каријере" у средњем веку?
Волео бих да видим стручни рад на ту тему.

[пек.]

https://borbazaveru.info/content/view/21444/1/