Hristolikost pedagogije Svetog Save
U srpskom je narodu Sveti Sava bio prosvetitelj, učitelj svega u životu. Autori smatraju da se može govoriti o pedagogiji Svetog Save pod uslovom da se pojam pedagogije shvati u širem značenju, a ne kao tehnički i moderan izraz za jednu naučnu disciplinu. Ipak, svaka pedagogija u širem smislu počiva na shvatanju suštine čoveka, njegovog života, sveta u kome živi. Tada je opravdano svetitelja Savu sagledati kao prosvetitelja u smislu savremenog racionalističkog vaspitatelja. Primarni i sekundarni izvori proučavanja eksplicitno ukazuju kako Sveti Sava ima sudbinu da kroz istorijske epohe prima na sebe "naslage" ideja, mišljenja, verovanja ispod kojih se bez obzira na uticaje našao lik pravog svetitelja, pedagoga svoje zemlje i svoga naroda. Bekstvo Savino u manastir značilo je polazak u duhovnu disciplinu, askezu, osamljenički svet iz čijeg carstva se donosi svetlost, stečena mučnim i napornim podvizima zahvaljujući hristolikom načinu življenja.
Terminološko značenje pojma hristolikost podrazumeva čoveka kao istinsko hristoliko biće, hristolikost duše, svetost i neprikosnovenost njegove ličnosti za kojom je težio Sveti Sava. Pedagogija Svetog Save ima obeležja hristolikosti, koja se ogleda u direktno i indirektno formulisanom cilju vaspitanja čoveka - vernika pravoslavlja koji poseduje, ali i neguje božanske, hristolike vrline. Rad sadrži identifikovana glavna obeležja pedagogije Svetog Save koja svoj smisao traži u beskrajnom približavanju svetosti kroz napore, podvige, saograničenja, molitvena raspoloženja i veru u večni život, jednom rečju u hristolikom načinu življenja i njime vaspitanja dece, mladih i odraslih u duhu oboženja i pravoslavno-svetosavskog prosvetljenja. Futurološki posmatrano, principi pravoslavne pedagogije za Svetog Savu imali su za cilj optimalnu realizaciju implicitnih obrazovnih, funkcionalnih i vaspitnih zadataka sa željom da se vaspitanjem neguju osobine poput čovekoljubivosti, pravdoljubivosti, istinoljubivosti, rodoljubivosti i hristoljubivosti koje gotovo nestaju u našem vremenu.
https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?ar...932004249M
Vreme, ličnost i prosvetiteljski rad Svetog Save
U članku se govori o prosvetiteljskom radu Svetog Save (1175-1235). Razmatra se doprinos nacionalnoj prosvećenosti Srba iz ugla istorijskih zasluga najvećeg srpskog prosvetitelja. Navodi se konkretna ktitorska (osnivačka) delatnost u zemlji i van nje, uticaj njegovog prevodilačko- književnog rada, zasluge za ostvarenje nezavisnosti srpske crkve, uređivanje mnogih insitucija koje su predstavljale osnovu za kasniji kulturno-civilizacijski razvoj Srba. Interpretirani su i neki specifični pogledi Svetog Save na proces vaspitanja i obrazovanja. Tu spadaju njegove ideje o 'vaspitljivosti' čovekove ličnosti, ulozi samoobrazovanja, značaju motivacije, izvesne napomene o moralnoj izgradnji ličnosti, zatim pitanja discipline, shvatanja o kolektivu, cilju vaspitanja. Dokumentuje se, takođe, postanak i razvoj institucije školskog patronata Svetog Save. Ukazuje se na to da je ta pojava znatno starija nego što se donedavno smatralo. Ona je nastala još u prvoj polovini XVIII veka i kao takva bitno je uticala na osnovni karakter nacionalne svesti prema obrazovanju, prosveti i kulturi uopšte. Te vrednosti su kroz prosvetiteljski kult Svetog Save postale važan deo našeg nacionalnog identiteta.
https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?ar...309602371M
