[Ђорђе Ивковић]

YUGO - АМЕРИКА

YUGO - америчка културна икона
''Доле ћемо јако сести;
Ал' ће да се слади!
Мор'о бих те, рибо, јести
И да није глади!''

Па је узе, па њом брже
Да примакне к усти -
Чун се љуљну - он се трже -
Оде санак пусти!
"Рибарчета сан" -
Бранко Радичевић

У трулежној СФРЈ Срби су шеретски и самокритично инсталирали појам "југовина". Југовина заправо значи јужни ветар који нагло, обично с краја зиме, доноси отопљење. То значење је мутирано алузијом на "Југу" тј Југославију у време социјализма. Преносно значење "југовина" је: не радити ништа и не умети свој посао радити, не мислити ништа, угодно ленчарити, па ипак имати солидну плату и многе друге "омогућености".

Тренутак истине је дошао када смо Совјетима све мање могли продавати ластиш гаће и Леда-ципеле а и прилива девиза од гастарбајтера беше све мање. Тако су Титови дрипци и мамлази типа Тодо Куртовић доконали да нам се привредно ваља отварати према свету, ако мислимо враћати кредите и добијати нове. Коцка је пала на "Заставу" која је требала својом буџевином "Југо-Америка" да покори УСА. И наравно, пројекат "Југо-Америка" се претворио у највећи фијаско, националну срамоту, непобитни доказ некомпетентности, нестручности и простаклука југословенског социјалистичког друштва.

Још пре него што је Заставин Yugo у августу 1985. године дошао на америчко тржиште, завладала је помама. Мали, економичан, јефтин и добро рекламиран постао је најпродаванији нови европски ауто у историји - 1050 комада у једном дану. Шест месеци касније већ је био симбол најлошијег возила које је икада прошло аутоцестама САД-а. То је, као својеврсна културна икона и негативан параметар, остао до данас. Иако се не продаје у УСА већ три деценије, када је нешто лоше и јефтино, најниже класе, још увек се и данас у Америци каже да је - Yugo.

Цео "бизнис" је окончан банкротом, вицевима на наш рачун и "легендом о најгорем ђубрету у историји".

Нема пластичнијег доказа каква је била СФРЈ. Па ипак, та и таква СФРЈ још увек је фетиш многим Србима.

Не можемо занемарити професионалне југо-сомнабуле који су плаћени да величају Титову СФРЈ као најбољу државу благостања коју свет памти. Професионални сомнабули илити "видовњаци намагнетисане памети" уче нас да ништа пре Тита није ваљало и ништа после тога није дорасло Титовом визионарству, уз тихо али упорно шапутање на уво да само треба да се вратимо у социјалистичку заспанку и ето нам рибе печене. Тек примера ради - фино ће нам натукнути "Српске плате: Златно доба 1979. година". Јесте. Заборавише само да помену да је цена тог "златног доба", односно разбацивања пара од дигнутих кредита, био банкрот СФРЈ три године касније. За титоидне евет-ефендије државни банкрот је занемарљива ситница.

У реду ствар. Западни делиоци грантова цене да је за њих најповољније да Срби буду држани у стању свест из 1979. па овдашњи њихови абоненти раде како им је наређено. Али, шта је са тзв. "народном мудрошћу", или бар здравим разумом ако нисмо кадри да се уздигнемо до мудрости? Шта то нагони множину наших људи који чак нису заостали у развоју већ су мање-више школовани, да како под хипнозом непрестано понављају приче које су у очитој супротности са реалним животом?

Ево примера: Поводом интервјуа Милослава Самарџића на "Балкан-инфо" под насловом "Комунисти су били велики непријатељи српског народа", кренула је неизбежна жестока пуцачина на "друштвеним мрежама", те делимично цитирамо једну врло плодоносну. Не корисну (пре је штетна), већ плодоносну због избијања на видело широко распрострањеног помрачења свести. Шта Србе-титоиде тера да лажима и небулама погане и себе и околину, не знам. Предочавам само да и даље, после тридесет година имамо доминацију титоидне свести, и да је старе поплуписмене агитаторе заменио агит-проп "школован" у грађанистичким тј аутошовинистичким школама и универзитетима Србије.

Игор Антишић (Водитељ и уредник на радију "Испод радара". Образовање: Филозофски факултет у Новом Саду. Одсек: Историја):
"У праву је потпуно. За време социјализма 3/4 Срба радило је за плату мању од 30.000 динара, распони примања 20% оних са највећим платама и оних 20% са најнижим били су чак 9.7 пута, по чему смо тада били најгори у Европи. Људима су ишли извршитељи да плене станове и куће због пар хиљада евра дуга услед немогућности да плате, а дешавало се и да мајку са шесторо деце препоштени суд и полиција спроводе у затвор јер није хтела да вакцинише своју децу и када смо већ код деце ваљало би и ово споменути у та зла времена сатирања свега срспког. У Србији је тада 115.000 деце живело у апсолутном сиромаштву, док је додатних 30,2 одсто било у ризику да падне испод линије сиромаштва. На свето и распето Kосово и Метохију за којим са патриоте рониле сузе улазило се са пасошем, а странци су експлоатисали сва природна богатства Србије. И све то некако али што није могло да се гласа је било стварно понижавајуће за политичке кретене и идиоте који су тако жељно хтели да истакну своје политичко мишљење. Заиста ужасна времена и хвала Богу и светом владики Николају што су прошла.
Порука је јасна - живела неолиберална капиталистичка Србија са Вучићем на челу."

Милош Палавестра: "Тито је био зло због покрајина, креације пар нација и осталог. Слоба је био прави социјалистички лидер по мери."

Дејан Станковић: "Јебали те KОМУНИСТИ ко је изградио земљу из пепела описменио народ изградио фабрике болнице школе путеве како данас народ живи у фашистичком систему све опљачкано и распродано народ једва преживљава банда извршитеља хара отима по србистану и ти си се нашао да нападаш KОМУНИСТЕ"

Ђорђе Михаиловић: "Дејан Станковић тако се говори то прика.то су била времена где смо имали све сем памети да то и сачувамо.шта имамо сад дражаву лопова и држављане у беди."

Дејан Станковић: "Жељко Живанић ИДИ МАЛО ЛЕЧИ СЕ И НЕ ОБЈАВЉУЈ МОЈЕ СЛИKЕ БЕЗ ПИТАЊА СМРАДУ ЈА САМ ЗАДЊА ГЕНЕРАЦИЈА KОЈА ЈЕ СЛУЖИЛА ЈНА ДОK ЈЕ НИСУ СМРАДОВИ БОЛЕСНИ РАСУРИЛИ А БОЛИ МЕ K...Ц ЗА ОТАЏИНУ МОЈА ЈЕ БИЛА СФРЈ НЕ ДАНАШЊЕ СРАЊЕ И ОТKАЧИ СЕ ВИШЕ ПОНИЖЕЊЕ МИ ЈЕ ПИСАТИ СА ЧЕТНИЦИМА"

Ђорђе Ивковић: "Струја је била џабе и било је у изобиљу, детерџента такође, кафе такође, чоколаде за децу такође, бензина такође те нису требали бонови за гориво и систем пар-непар. Није отишло пола милиона Срба на "привремени рад" јер су овде имали посла и добре плате. Нису са трулог Запада слали девизе да би Титови трутови добро живели без рада. Нису се правиле викендице на мору веће од данашњих тајкунских вила, комуњаре нису слали на трули запад своју паметну децу на најскупље колеџе. Није се трошило 15% више него што се производило. Није се хапсило и прогонило све што је српско. Није са Kосмета протерано преко 200.000 Срба и није Ђорђе Мартиновић масакриран, већ се, како рече Доланц, хомосексуално самозадовољавао.
И нису данас на власти комуњарска деца него све неки четнички потомци."

Ђорђе Ивковић: "ЈБТ. Докле да учим пачиће понављаче?
https://prevrat.com/2013/09/02/ђорђе-ивк...0uyyq31t4Q "

Доктор Максимовић: "Ти ћеш неког да учиш нешто,ништаријо безвезна....Не вредиш 3 динара."

Аца Тодоровић: "Ђорђе Ивковић Е мој брате, ми и страдасмо највише од Срба који се одродише. Можеш онима који су одрекли Бога и Србства, причати колико хоћеш, али они ће упорно штитити наше зликовце, да би стално себи доказивали да су у праву што су се одрекли Бога и Србства. Неће нама бити боље, све док у Србији има живих југоносталчигара и титиних пионира који неће да се покају и да признају да су погрешили што су се одрекли Бога и Србства, а прихватили сатанистички комунизам."

Душан Kозић: "Ајде онда напиши кад је била несташица кафе, прашка и зејтина,кад се возило пар непар,које године."

Даниел Kрстић: "Душан Kозић Не мора чак ни да ти пише, можеш сам да нађеш то, или гледај серију "Позориште у кући" где су испраћени сви ти феномени живота у самоуправном социјализму од раних седамдесетих до средине осамдесетих."

Душан Kозић: "Даниел Kрстић Ви се информишете преко нета,а ја у то време живео.Ајде кад сте тако паметни нађите, због чега није било бензина итд.А 1984 одржане ЗОИ.Kоје године је била несташица прашка, кафе и зејтина и кад се возило на пар-непар?"

/Нап.: И џаба Душану Козићу потурати линкове под нос. Не и не!/

Ненад Поповић: "Неко овде рече да је Тито био зло због покрајина. Па Тито је прикључио Kосово Србији 1945. За време Kраљевине Kосово није било у саставу Србије, нити је Србија постојала. Постојале су Бановине."

Душан Kозић: "Очигледно да су нас и у то време укопали наши властодршци,партијаши и подгузне муве као и данас."

Ненад Поповић: "Жалосно је да већина Срба не зна своју историју пре 2. св рата. Србија није постојала за време Kраљевине Југославије."

Дејан Ранковић: "Да чујемо ове докторе и научнике антикомунизма у чије су време дипломирали, ајде громаде."

Марко Тагић: "ЖИВИО СОЦИЈАЛИЗАМ И ПРЕДСЈЕДНИK СЛОБО !!!"

Стефан Недељковић: "А мајку им јебем комунистичку-омогућили ти да се школујеш,да се лециш,да радиш. Титова Југославија је била задужена између 22 и 24 милијарде долара (данашњих!). Имао си домаће банке са ниским каматним стопама,тако да си кредит могао да отплатиш без стресирања (исто као на Западу данас!). Ондашње средње и више школе и факултети су били неупоредиво квалитетнији од данашњих. Порез на кич и шунд. Домаћа индустрија. Били су способни и у могућности да откупљују технику и технологију са Запада и да их примењују и додатно усавршавају у домаћим фабрикама и индустрији! Kолико-толико. Није то било савршено,али је нама завршавало посао. Таман колико треба,односно за уже и шире окружење. На крају крајева,ко је финансијски богатији-ћопави и његова породица или породица ђинђић,николиц,драсковић,вучић и осталих десничара? Шта мислите?"

Иначе, у том истом Крагујевцу који је у УСА запамћен по бруци званој "YUGO", произвођен је у Краљевини Југославији "Шевролет" за европско тржиште.

[Милослав Самарџић]

Де их нађе овлико.
Иначе није био дуг СФРЈ 22 милијарде долара данашњих, него ондашњих. То ми је баш била тема за дипломски на економији. То је данас много преко 100 милијарди.
И мислим да се није правио ''шевролет'' у Кргаујевцу, већ ''џип''.
Камиони су се правили у Раковици, са све моторима, а авиони у девет фабрика, итд.

[Ђорђе Ивковић]

Де их нађе овлико.
Иначе није био дуг СФРЈ 22 милијарде долара данашњих, него ондашњих. То ми је баш била тема за дипломски на економији. То је данас много преко 100 милијарди.
И мислим да се није правио ''шевролет'' у Кргаујевцу, већ ''џип''.
Камиони су се правили у Раковици, са све моторима, а авиони у девет фабрика, итд.

Где их нађох? Ма они се размножавају ко зечеви.

Да, у Крагујевцу прављена су теренска возила, али то не мења суштину. Били смо кадри да произведемо сваки аутомобил и добар авион док је индустрија била још у повоју, а у социјализму нисмо били кадри ни честит наковањ да направимо.

Што се дугова тиче, није ни тих 100 милијарди толика катастрофа, већ убрзавање задуживања. Прорачуни кажу да се дуг удвостручавао сваке три године.

И, што је нагоре, западним републикама је "оброк" даван у чистим девизама "ради поспешивања извоза", док су Србији додељивани динари из примарне емисије чију је вредност јела инфлација а дуг је остајао у девизама. Те девизе су, дакако, опет ишле у Словенију и Хрватску и тако у круг.

Шта су са нама радили добро и да постојимо...

[Ђорђе Ивковић]

ЛУДИ МИЛОЈКО

"У четвртој стази трчи Мајкл Џексон, пардон Мајкл Џордан"
(реч је била о Мајклу Џонсону), или
"Добро вече из Лондона са стадиона Парк Принчева"
...Милојко Пантић је рекао:
Мора да сам тада био пијан више него вечерас!

Још једно опомињање на најоданије робове манкурте

'Најпре би им начисто обријали главу, брижљиво састругали сваку длачицу до корена. За то време, док би бријање било привођено крају, искусни кољачи заклали би у близини матору камилу. Дерући кожу с камиле, најпре би одвојили најчвршћи и најприонљивији део коже око врата. Пошто би ту кожу с врата поделили на парчад, одмах би је, онако врућу, лепили на обријане главе заробљеника и она би се зачас прилепила - нешто слично као савремена капа за пливање. После навлачења шире сваки осуђеник био би стављен у дрвени јарам, да, искушеник, не би могао главом дотаћи земљу. У таквом стању одвожени су што даље од настањених места, како не би до људи допирали њихови очајнички урлици, и остављани су тамо у пољу, везаних руку и ногу, на припеци, без воде и без хране. Мучење је трајало неколико дана. Страдали би не од глади, не чак ни од жеђи, већ од неподношљивих, нељудских мука које им је причињавала сирова камиља кожа која се сушила и стезала на глави. Последња тешка преживљавања била су праћена потпуним помућивањем разума. Пети дан би дошли по несрећнике и ако би од десет затекли једног живог, сматрано је да је циљ постигнут. Њега би појили водом, ослобађали окова и полако му враћали снагу . То је био роб – манкурт, насилно лишен памћења и стога веома цењен, вредео је колико десет здравих сужњева.

Манкурт није више знао ко је, из ког је рода и племена, није знао своје име, није се сећао детињства, оца, мајке - једном речју, манкурт се није осећао као људско биће. Лишен поимања властитог «ЈА», манкурт је са гледишта користи поседовао низ преимућстава. Био је једнак бесловесном створу и стога апсолутно покоран и безопасан. Никад није помишљао на бекство. За сваког робовласника најстрашнији је – устанак робова. Сваки роб је потенцијални побуњеник. Манкурт је био једини изузетак у својој врсти – њему су биле туђе побуде за бунт, непокорност. Он није познавао такве страсти. Све његове мисли сводиле су се на задовољавање желуца. За друге бриге није знао. Зато је поверене задатке испуњавао слепо, усрдно, неуморно.''

Легенда се у роману завршава епизодом у којој млади Kазахстанац, манкурт, лишен свести о себи и свом идентитету, а руковођен саветом господара, убија своју мајку која га је нашла у степи узалудно покушавајући да га подсети на све што је био, препознајући у њој, не мајку, већ непријатеља сопствене будућности.

Манкурт као трагедија - Србијанка Турајлић

Србијанка Турајлић потиче из угледне грађанске породице која је тешко претрпела тзв "револуционарни" комунистички терор. Као последњи пркос и завештање пред багром која је преплавила Београд, кћерци су тата и мама дали неуобичајено име Србијанка. Да запамти ко је, да сачува националну свест у потопу. Тај пркос се претворио у трагедију јер је Србијанка лоботомирана тако темељно да је постала непријатељ свега онога што одликује грађанску Србију, па и Србију својих родитеља.

"... Одговор даје већ сцена у којој на једном зиду стана др Србијанке Турајлић видимо постер Че Геваре. Она, дакле, не само што се не осећа као жртва комуниста у правом смислу те речи, већ је у извесној мери усвојила њихову идеологију..."

Она је тако дубоко манкуртизована да може да реши неки неки сложен задатак науке физике те је зато корисна окупатору, али није кадра да разликује грађанско од простачког, Че Гевару од Тита, НАТО од правде, злочин од својих родитеља.

Сада је као блесаву мечку Божану вуку по свету.

Србијанка Турајлић је оличење србијанске трагедије.

Манкурт као комендија - Милојко Пантић
/ Или: "Ко је луд, не буди му друг

Милојко Пантић је можда подношљивији када је пијан тј изгубљен у малиганима. тада лапрда у микрофон и не прави штету.

Милојко је брука за манкурте.

Када није пијан и почне да политизира, лудује и тешко нама. Постаје неподношљиви хистерични усташофил заљубљен у НАТО. Протестантски балегар.

Обожава криминалца из Шилерове као псето. Верује да је Чеда Винету. Мислите да се шалим?

"Отворено писмо Милојка Пантића Ненаду Прокићу одбеглом функционеру ЛДП-а"

Kао једном од најмлађих чланова ЛДП-а (наравно по партијском стажу) припала ми је посебна част да одговорим на безочне инсинуације Ненада Прокића на рачун нашег шамана, гуруа, друга и драгог вође господина Чедомира Јовановића

“Младост” и улога шерпаса ми не дозвољавају да држим говор, али морам речи ово: свима нама у овој земљи, који се уздижемо на висове Аконкагве загледани у Европу, а посебно Либерално демократској партији, идеал мора бити француска буржоаска а не совјетска октобарска револуција.

И деца знају за слоган “LIBERTÉ – EGALITÉ – FRATERNITÉ” (СЛОБОДА – ЈЕДНАKОСТ – БРАТСТВО).

За мене је председник ЛДП-а, прави српски WиннеТоу који је за разлику од француског преживео и зато наша партија има посебну обавезу пред Србијом да не дозволи онима којима је народ дао да управљају, да од политике праве естрадни занат а од Републике, односно државе, шпекулацију.

Даме и господо, лидер Либерално демократске партије остаје Човек са Аконкагве ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ први председник једне партије у Србији кога су бирали сви шерпаси.

И да завршим нашим старим слоганом
Оно што је WinneTou индијанцима, то је Чедомир Јовановић нама!"

Ама верни пас Милојко не одустаје:

"А што се ЛДП тиче, признали ви то или не, то је и словима једина странка на политичкој сцени Србије, рачунајући и владајућу коалицију, која има свој политички програм и доследно се њега држи."

Као да немао доследно "искуство" гледања као се Чеда пљачком богати, билдује и тетовира. Као да не знамо како су наркомани политички доследни.

Васколико Милојково спортско будалесање (због кога смо понекад искључивали тон на телевизорима) може бити шаљиво док билмез не почне да релативизује геноциде над Србима. Рећи ће Пантић, пропагирајући да Срби треба да навијају за усташолике "коцкасте" на Светском првенству у фудбалу у Русији 2018.:

"Јер, ако каже Јасеновац, ја ћу рећи Вуковар, ако каже Јадовно, подсетићу га на Задар и Дубровник"

И шта онда, ако ти тако кажеш идиоте и србијанска срамото? Јасеновац ће и даље бити Јасеновац, Јадовно ће и даље бити Јадовно. Никада се геноцид не може изједначавати са одбраном од понављајућег геносида. А ти ћеш Милојко и даље бити хуља и наша срамота.

[Бенито]

Велико браво!!!!

[Ђорђе Ивковић]

ОДБРАНА ФАШИСТИЧКОГ ЕГОМАНИЈАКА ВУЧИЋА

Средином марта 2019. Србији су се догодили грађани.

Егоманијак Вучић се свим снагама успротивио критици своје аутократске власти.

По сваку цену, по државу, спреман је да брани себе.
Сумњичав је да су и најближи сарадници спремни да га издају па их нервозно стеже око себе.

Догођени грађани су се показали очекивано - нешто би хтели, али да то уради неко други уместо њих. Усахао је њихов зов дивљине.

Овом приликом леђа је за њих подметнуо Бошко Обрадовић, власник "Двери". Не кажемо, добро се потрудио. Мушки. Колико може један човек, урадио је. Многи други су више правили штете него што су били од помоћи.

Анасоновићкиним антологијским селфијем на степеништу у згради РТС овековечена је глупача као парадигма НВО. На жалост, тим селфијем једне просечне српске глупаче, обилато се помаже Вучићева пропагандна машинерија.

Неки билмези су били веома креативни, те су се са навученим "фантомкама" сликали иза Бошка држећи високо уздигнуту моторну тестеру. Хтели нешто да поруче. За њих су демонстрације перформанс. Стендап комика. Џаба објашњавати да је тестера на струју и да то не може без кабла да ради, а у ходницима РТС нигде штекера. Слика у свет је послата, и сад ти Бошко објашњавај оно што и није твоје, нико ти не брани нити ћеш допрети до фрекфенција.

За аустрофашисту Вучића, Бошко Обрадовић је фашиста. И то се емитује сваких пет минута са Вучићевих ТВ-станица, а све ТВ-станице су Вучићеве. Без права на одговор.

Исто поручује Брнабићка, од деде усташе, у сред Србије.

За ултра-усташке антифашисте са зорног "Пешчаника", који иначе подржавају протесте "1 од 5.000.000", Бошко Обрадовић је такође фашиста. Зато га спроводе кроз карактеристичног "топлог зеца". Кажу, Бошко је "луди шеширџија". Добри би протести били само да нема Фашисте Обрадовића, сви треба да буду аутошовинисти.

На крају, Вучићеви полицаји су га стручно вукли кроз београдску калдрмску прашину, али то никога није брига.

Нешто агресивнији наступ београдских демонстраната ипак је сасвим оголео Вучићеву страховладу.

Више није у питању да ли Вучић има неки "тајни план" који глупи Срби не разумеју, већ се показало да је Вучићев план Вучић на власти.

Треба склопити неколико "пузли" у реакцијама на ове протесте да би се стекла јаснија слика.

Спремност на грађански рат

Тај грађански рат би у иностранству био виђен као братоубилачки рат, али он не би био такав из јасног разлога јер су СНС-овци, бар они екстремни, дефинитивно одрођени Срби. Исто као и потурице. Не треба очекивати да ће примери полицијског насиља утицати на савест Вучићевих присталица и да ће их поколебати. На против, они траже још више што болнијег насиља над номинално својим сународницима.

Оно што се ових дана догађа на српским телевизијама то је типично за ратна стања.

Најпре се на "независним телевизијама" појавио Ђука. Ђука-Бизон или Ђука-Арапин, како га зову. Наравно, "кад је мука, 'ајде Ђука". Видели смо га увече обријаног, до сутра послеподне израсла му брада. Видно мамуран, згужван, деконцентрисан, још је прозукло бранио Вучића истим фразетинама. И наравно, рекао је оно што му је наређено, али недовољно суптилно. "Ми не можемо да спречимо наше чланство које је кренуло, нарочито са Косова и Метохије, да бране Вучића". Питање је колико су баш јадни људи са Косова и Метохије баш да крену, али заиста могу да покрену плаћенике и старе мрзитеље Срба, оне који још не могу да преболе пораз од Петог октобра, па су жељни уличног реванша уз помоћ жандара. Вучић и његови "јастребови" (не заборавите ту Шешеља), би радо изазовали грађански рат у Србији, само да сачувају власт у Београду и Новом Саду, остало их се буквално не тиче.

На Митровићевом "Пинку", за гостовања Вучића, јавио се извесни "Здравко из околине Новог Сада". Присно, земљачки, "пер ту", обрати се јадноме Вучићу: "Чувај ти здравље и небр'ни ништа. Ако треба, доћ'емо ми у Београд".

Шта ако "Здравко" дође у Београд? Морали би пратити још једног човека за њим да га врати кући, сам би залутао. Међутим тај је спреман на свако зло. Не сам већ ако је у у руљи сличних себи. Не би му било првина.

"Здравко из околине Новог Сада" има главу као да је седам пута падао на бетон из бешике. И шта тај "Здравко", који се 1914. борио на Мачковом Камену у плавој униформи а 1944. убијао по Србији. 2019. хоће у Београду? Па исто што је хтео и 1914.-те. Хоће да се реваншира онима који су га тада разлупали на Колубари. Мало му разлупавања. Хоће грађански рат са онима који су му фамилију од усташа сачували.

Да. Тај и такав "Здравко из околине Новог Сада" потенцијално заиста може да изазове грађански рат у Србији.

Само најнаивнији српски идеалисти не разумеју Здравка.

Ескобаов фашизам

На истој ТВ ПИНК, која је званична режимска телевизија, неки "аналитичар" је похвалио "ТВ ПИНК". Рече - пошто се знало да се за тај дан нешто спрема, ТВ ПИНК се опремила као тврђава. Била је пуна обезбеђења. Затворена је чак и улица у којој је зграда ТВ Пинк.

Нема потребе понављати ко је Жељко Митровић. Био и остао слуга сваког режима, сам изнад закона. Београд је пао на ниво Медељина. Српски престони град је у шакама хуља са дна каце.

Митровић, који се довукао у Београд боктепита одакле, сада шаље поруке "сељачинама":

Још од времена Џоа Багеристе,ови и други чачански ђилкоши стално би да газе Београђане!Више не праве питање да ли је у питању багер,булдожер или камион.Марш бре сељачине из нашег града!СРБИЈА ФАШИСТИМА НИKАДА УЛТИМАТУМЕ НИЈЕ ПРИХВАТАЛА!П.С.Ми Београд почистисмо,Чачани а ви?

Који "МИ" (што почистише Београд)? Вучић, Стефановић, Митровић, Бујошевић... све Београђанин до Београђанина. Сад би они, тако господствени, и "остатак" Србије да очисте од "сељачина".

Митровић брани Србију од Срба.

Парламент не ради већ спроводи Вођине директиве, судство се не држи закона већ поштује вољу силника, економија у рукама криминалаца, вођена анти-економском памећу; политичка пропаганда на сваком кораку и свуда сила, сила, сила...

Ратно стање у држави зато што је група демонстраната ушла у зграду телевизије. Па шта ако су ушли? Може бити да ће Вучићу због тога пасти круна са главе?

Болесно стање друштва. Државна параноја.

Није тешко повезати ствари и разумети да су над нама фашисти. Фашисти који мрзе Србију.

Са друге стране неки збуњени људи

Јесмо ми против Вучића. ДА, АЛИ... И почиње изврдавање.

- Никада државна телевизија неће бити објективна... Јесте, само сада, нако обраћања "председника" Вучића "тачно у подне", јавља се репортерка "са лица места" испред Новог двора. Кад оно мркла ноћ, нема протеста. Несретница стоји испред зелене крпаре, електронски се иза поставља ноћашњи снимак и она објашњава како "нема никога", док напољу кува. То је ратна пропаганда. И то врло глупа и простачка ратна пропаганда. То је професионално дно "оних који само раде свој посао" на гласилу које треба да буде елитно. Нема ту оправдања и праштања. Мора да се чисти гвозденом метлом.

- Насиље се ипак не може допустити... Седам година мастодонт звани РТС који ми издржавамо малтретира нас Вучићевом бљутавом идеолошком пропагандом, убија народа у појам, и сад је зло и наопако што се неко само мало бурније побунио против тога.

Вучићев режим је апсолутно насилан, па је апсолутан и захтев за обарањем таквог режима.

- Протестанти су плаћени и инструирани са Запада... Исто као и Вучић. Што је маса пре десетак година пошла за њим, кад су сви знали о чему се ради? Да би срушили "жуте". Вишекратно су доказали да нису ништа бољи ни по ком питању. Дакле?

- Опозиција нема програм. Шта после?... Да ли је Вучић имао јасан програм када је долазио на власт? Ако за план не рачунамо рушење Томе Николића преко чијих леђа се успентрао на врх?

Да се разумемо и не изврдавамо.

Имамо краља од кога главу окрећемо.

Имамо Војислава Коштуницу који је све радио у интересу народа не гледајући на себе. Био је успешан као државник колико су прилике дозвољавале, али свакако неупоредиво успешнији од свих савремених наших политичара. Ма, ни до колена му нису ни један. Западу је био кост у грлу. Зашто смо га онда одбацили? Нема рационалног објашњења. За десет година нисам наишао ни на једно разумно објашњење. Једни вичу "исти Милошевић", други се деру "слуга Запада". Лажу и једни и други.

И шта бисте онда? Хоћете "нова лица".

Па тражите их, побогу!

Над провалијом

Како год, Србија је у поодмаклој фази деконстукције под аустро-фашистима. Само смо на корак од потпуне државне дезинтеграције. Не заваравајте се да нисмо. Месеци нас деле од краха, ликвидације српске државности. Србија нам пред очима одумире.

Да му је стало иоле до Србије, Александар Вучић би формирао прелазну владу националног јединства, поднео оставку и отишао на Маурицијус.

Уместо тога, Вучић је спреман да изазове братоубилачки рат зато што је нека група демонстраната ушла у зграду телевизије.

Последњи полу-корак је тако учињен.

[Бенито]

Одличан текст, спрема нам се велико зло. Али, сами смо криви. Можда постоје народи у Европи који себи могу да дозволе комформизам, али Срби сигурно нису тај народ. Сво то окретање од политике, " да видимо од чега се живи" и сличне глупости, које су се ваљале по Србији и осамдесетих година, омиљени је спин оних који би да владају без опозиције, да би могли да испуне онај задатак због чега су доведени на власт.
ПС Нимбусе, знам ја одакле је отац Жељка Митровића. Не само да знам село, него и кућу. Веруј ми да то нема никакве везе. Свима тим типовима те генерације је завичај тамо где су се први пут сусрели са "усмереним образовањем" друга Стипе Шувара.

[Ђорђе Ивковић]

Одличан текст, спрема нам се велико зло. Али, сами смо криви. Можда постоје народи у Европи који себи могу да дозволе комформизам, али Срби сигурно нису тај народ. Сво то окретање од политике, " да видимо од чега се живи" и сличне глупости, које су се ваљале по Србији и осамдесетих година, омиљени је спин оних који би да владају без опозиције, да би могли да испуне онај задатак због чега су доведени на власт.
ПС Нимбусе, знам ја одакле је отац Жељка Митровића. Не само да знам село, него и кућу. Веруј ми да то нема никакве везе. Свима тим типовима те генерације је завичај тамо где су се први пут сусрели са "усмереним образовањем" друга Стипе Шувара.

Хвала.
Порекло Жељка Митровића нисам могао да утврдим. Добро га је сакрио. Неки тврде да је из Славоније, Пакрац, тако нешто и да им је право презиме Паклар или (опет) тако нешто, па су га променили. Други тврде да је из Негришора.
"Luka Laban 19/03/2019
Željko Mitrovic je rodom iz sela Negrisori kod Lucana, tacnije iz zaseoka Potajnik. "

[Бенито]

Тако је, из села Негришори, општина Тијањска, срез Драгачевски. И то из четничке куће.
Али, кажем ти, нема он са тим никакве везе. Његов завичај је Стипе Шувар, мама му је Марија Милошевић ( радио Кошава), а тата Мира Марковић ( која му је дала националну фреквенцију за ТВ Пинк, док још није ни постојао).

[Ђорђе Ивковић]

Тако је, из села Негришори, општина Тијањска, срез Драгачевски. И то из четничке куће.
Али, кажем ти, нема он са тим никакве везе. Његов завичај је Стипе Шувар, мама му је Марија Милошевић ( радио Кошава), а тата Мира Марковић ( која му је дала националну фреквенцију за ТВ Пинк, док још није ни постојао).

ЈБГ. ЂЕ ЈЕ ЛИНК?!

Не би то (политичко понашање Митревићево) било нешто ексклузивно. Весна Пешић, рођена Грочанка, отворено, баш онако грађански, залагала се да се Геџама одузме право гласа јер га не заслужују.

Но.

Мој друг из детињства Драган Станић уметнички псеудоним Иван Негришорац, сада је Претседник Матице Српске и професор на новосадском Универзитету.
И, лако је проверити његово порекло.

Међутим, Жељка Митровића, нити Митовића НЕМА!. Има Дмитровића.
https://webcache.googleusercontent.com/s...ient=opera

Не кажем да није одатле, само нисам могао да проверим.
Митровићева слава је Ђурђиц.

[Бенито]

Нимбусе, да ли Ти знаш онај виц о тараби и натпису на њој?!?
Слушај паметног човека кад Ти нешто говори:
Миленија ( Милисав) Митровић, Негришори, убијена 10. 07. 1943. године у Негришорима
Драгомир Митровић ( 1919) Негришори, убијен у Негришорима , 08.09. 1943. године
Да ли је инаф?

[Ђорђе Ивковић]

ПРАВДА ЗА ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ

Јуче се огласила "Kомисија за истрагу последица НАТО бомбардовања" са очекиваним али ипак страхотним резултатима. Грађанска гласила игнорисала су извештај Комисије. За њих је безначајан. Али, већ данас, огласили су се коментарима. Прва је иступила Светлана Лукић, легендарна истраживачка новинарка и глодур "Пешчаника", аналитичким текстом "Уранијум и Кравице". Лукићева почиње писанију иронично и омаловажавајуће:

"Нема медија који није пренео резултате „истраживања“ Kомисије за истрагу последица НАТО бомбардовања које је јуче представио њен председник, Дарко Лакетић.
„Деца рођена између 1999. и 2015. била су изложена токсичном фактору који је утицао да буду подложна малигним болестима“, рекао је председник комисије, иначе шеф прокупачког одбора СНС-а и дугогодишњи посланик те странке."

Поменули смо да и те како има медија чији су уредници бацили извештај у корпу за смеће јер се не тиче њихове деце. Бар тако сматрају у својим политички коректним умовима. Истраживање је означено као "истраживање" јер је председник Комисије припадник СНС. Своју анализу Светлана Лукић завршава у познатом маниру жена у црном, без икаквог озбиљнијег бављења темом поменутог продуженог ратног злочина.

Да ипак освежимо памћење.

ХАЏИЋИ И ХАН ПЈЕСАК

На први поглед, заједнице у Хаџићима и Хан Пијеску изгледају веома различито. Једна је доминантно муслиманска заједница у индустријској зони, док другу чине српска планинска села у једној од последњих зона недирнуте дивљине у Европи.

Али припадници обе ове заједнице кажу да пате од неуобичајено високих стопа умирања од рака и верују да је то последица коришћења муниције са осиромашеним уранијумом (ОУ) за време ваздушних удара НАТО у Босни у септембру 1995. године.

Према тврдњама др Светлане Јовановић, из Дома здравља у Братунцу, од 1996. године приближно 650 од око 7.000 људи који су напустили Хаџиће сахрањено је на градском гробљу које се пуни великом брзином.

Докторка Јовановић тврди да је после испитивања тела закључила да је 40 од ових 650 преминуло од рака или леукемије. “Ако се из Хаџића овамо доселило 7.000 људи, може се рећи да је стопа малигнитета необично висока у односу на укупан процењени морталитет у земљи,” изјавила је докторка Јовановић.

Оно што није спорно јесте то да је укупан морталитет у Братунцу знатно виши него у Босни у целини. Године 2002, стопа смртности у Босни износила је 7,9 промила, према подацима Завода за статистику БиХ. У Братунцу, у периоду од 1996. до 2003, стопа смртности је 11,2. У Братунцу умире више људи него у остатку Босне.

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Др Базби је спроводио сопствена истразживања на Kосову, где је ОУ такође коришћен. “УНЕП тврди да мале количине ОУ у ваздуху нису опасне, али то није тачно,” додајући да су, по његовом мишљењу, “коришћени погрешни модели ризика”.

“Осиромашени уранијум представља здравствени ризик за локалну популацију јер се ОУ честице прво спирају у воду, а затим, када огреје сунце, сунчева светлост и топлота их поново подижу у ваздух,” изјавио је за IWPR професор Хупер. “Извештај УНЕП-а је потпуно компромитован,” додао је Хупер. “Отишли су тамо са седам година закашњења, а локације које су испитивали биле су већ очишћене – уништена возила и већи део видљиве муниције су уклоњени.”

Kоначно, професор Хупер је навео као пример контроверзе у вези са бившим италијанским војницима који су службовали у Босни и на Kосову.

БУЈАНОВАЦ И ПРЕШЕВО

Рак ушао у сваку кућу у селима код Бујановца и Прешева после НАТО бомби.

"ИМАМ 73 године. Памтим свакојаке прилике. Али не сећам се да је у миру у овим нашим селима млад свет овако много умирао. Нема куће из које у последњих петнаестак година она најтежа болест није неког однела... Не бира Србе, Албанце, Роме, Македонце. Kоси редом..."

Запажања нашег саговорника потврђује нам Братислав Трајковић, матичар у селу Рељане. Подаци из матичне књиге умрлих, које нам је предочио, забрињавају.

- Од завршетка рата умрло је 822 људи, а више од 80 одсто од канцера плућа и штитасте жлезде, тумора мозга, леукемије - тврди Трајковић. - Већина у доби од 42 до 55 година. Сви су из прешевских села Буштрање, Рељане, Алиђерце, Жуњице, Стрезовац, Големи Дол, Чукарка, Славујевац, Свињиште и Љаник. Рак нам десеткује младе. Нестадосмо.

Масовно оболевање, прича матичар, почело је три-четири године после рата. И још траје.

ИТАЛИЈА

Прва назнака да би могла постојати веза између ОУ и рака повезана је са мистериозним умирањем више младих италијанских војника који су били распоређени на Kосову и у Босни.

Италијанска телевизија је употребила назив “балкански синдром”, страна штампа је убрзо пренела причу, и настала је општа медијска хистерија.

Страховања у вези са осиромашеним уранијумом у Босни први пут се јављају са вестима о смрти војника по имену Салваторе Kаробонаро који је имао само 24 године, а умро је у децембру 2000.

Kарбонаро је био шести балкански ветеран који је умро од рака, а од остале петорице разликовао се по томе сто је служио само у Босни, а не и на Kосову.

До тада, НАТО је порицао да је осиромашени уранијум уопште коришћен у Босни. Али у децембру 2000, италијански министар одбране, Серђо Матарела, признао је да је НАТО користио ОУ у Босни, тврдећи да је Рим први пут о томе обавештен тог истог месеца.

Матарела је онда наредио истрагу, коју ће водити професор Франко Мандели, а којом ће се испитати могућа веза између јављања рака и ОУ.

Члан Манделијевог комитета, др Мартино Грандолфо, изјавио је за IWPR да је комитет установио статистички значајно повећање броја случајева Хоџкинсове болести, што је врста леукемије.

“Проценат случајева Хоџкинсове болести међу италијанским војницима који су били у Босни и на Kосову двоструко је већи него код војника који су остали у Италији.”

Број балканских ветерана међу италијанским војницима који су од тада умрли од рака порастао је на 27 до јула 2004. Удружења ветерана тврде да је тај број чак и већи.

“Тачан број је заправо 32 или 33,” изјавио је за IWPR Фалко Ацаме, бивши поморски официр и војни стручњак, председник италијанског удружења ветерана Анавафаф. “А број ветерана који живе са раком мери се у стотинама,” додао је.

Ипак, ова неспремност званичника да признају везу између ОУ и рака могла би се ускоро променити. Kруцијалном пресудом од 10. јула 2004, римски суд је наложио италијанском министарству одбране да исплати накнаду у износу од 500.000 евра породици војника по имену Стефано Мелоне, балканског ветерана који је умро од рака 2001. године.

Суд је закључио да је Мелоне умро “због излагања радиоактивним и карциногеним супстанцама” и навео ОУ као једну од тих супстанци.

БЕОГРАД

Светлана Лукић:

"Нико не мисли да су нато-бомбе биле пуњене плавим патлиџаном или сувим грожђем"

[Ђорђе Ивковић]

БАЛКАНСКА БИОПОЛИТИКА

Холокауст је мртав, дошло је време Натчовека.

Признајем, слабо верујем у филозофирања комуниста. Поготово извиканих салонских комуниста, а скоро у опште извиканим салонским комунистима који момке траже по турским купатилима док се не распадну од содомије. Међутим, некада су од помоћи да се разуме стварност, ваљда зато што је наопако виде па је отуда ближа њима него нормалним људима.

Мишел Фуко важи за врло модерног филозофа, изванредног ерудиту ХХ века. Неспорно, измислио је неколико добрих речи које су нам од помоћи. Реч која га је прославила је "биополитика".

Биополитика нема никакве везе са генетским инжењерингом и експериментима у којима кактусима расте мека длака, нема везе са генетски модификованим паприкама, не бави се моралним аспектима истраживања генома и ДНK, нити се занима за учинке уништавања озонског омотача. Ништа од тога. Биополитика чак није ни дисциплина, већ растуће мноштво појава, богатство све софистициранијих техника наметања политичке воље јачега; преплитање и нарочито расплитање живота као таквог и политике. Сам Фуко каже: „Биополитика је неолиберализам“. Фуко биополитику мање веже за благостање а много више за модерне алате над-тираније. Отуда, надовезију се хибридни појмови "биомоћ", "биорат" (додаћемо "хибридни рат") или "биоетика". Где постоји политичко управљање животом, ту је и политичко управљање смрћу, дакле "некрополитика".

Политичке праксе западних земаља базиране су на холивудском таргетирању „пријатеља“ и „непријатеља“, апсолутног злочинца и безусловне жртве, што за последицу, између осталог, има и тзв. „хуманитарне ратове“. Тако се већина савремених ратова води "у име живота“ и/или „у име мира“, али у суштини они имају за циљ преживљавање савезничког племена на рачун непреживљавања становништва непријатеља. Слично важи и за „тероризам“ и за „рат против тероризма“, као и за архи-самопротивречност у лику „хуманитарних интервенција“. Хуманитарно више није неутрално. Исти авиони носе храну, лекове и бомбе на исту територију у исто време.

Сједињене државе и Европска унија оствариле су висок степен грађанских права, али оне људска права (загарантована Декларацијом универзалних права из 1948.) увек изврдавају када се она супротставе њиховим националним интересима и империјалистичкој прождрљивости. Колонизовани је увек деградиран, а колонизатор налази оправдање за одбацивање његовог субјективитета у филмској монтажи. Доминација, посматрана с висине, има више изгледа да се појави као једнакост.

За Фукоа, некрополитика не подразумева само производњу смрти, већ и „производњу светова смрти [death-worlds], нових и јединствених облика друштвеног постојања у којем су многе популације подвргнуте условима живота који им намећу статус живих мртваца“.

Kонцентрациони логор, у том је смислу, машина смрти која, да би произвела, штитила и управљала одређеним животима (белим, немачким, хетеросексуалним, телесно и родно нормативним, политички праволинијским) уништавала животе других (Жидова, Рома, родних мањина, људи с посебним потребама, комуниста). Међутим, овде се ради о биополитичким управљањем „другима“. Наиме, да би ова машина смрти могла да ради, неки од номинално других морали су бити одржавани на животу, те су њихови животи инструментализовани као неопходна радна снага: то су „живи мртваци“ у „свету смрти“ концентрационих логора. У том смислу, логор утеловљује и биополитику и некрополитику.

Колико биополитички и некрополитички алгоритми постају суверена средства доминације упечатљиво показују управо Јевреји, хомосексуалци и комунисти.

Има ево седамдесет и три године, што је око 26.700 дана, како нас непрекидно, из часа у час, са свих страна и свим средствима (а нарочито филмском продукцијом), опомињу како су неки људи страдали само зато што су Јевреји. Тешко ономе ко расистички генерализује па каже да су за неко зло над другима криви Јевреји, а нарочито кад другом народу високо-етички поруче "све вам можемо опростити али не можемо да вам опростимо што морамо да вас убијамо". У то име Голан је наш! Нека у ватри нестане онај који опомиње шта пише у "Талмуду".

Под геслом "једнакост у различитости" хомосексуалци су остварили друштвену супер-доминацију, контролу свести пука и лично економско благостање где год су се одомаћили са корпом својих људских права.

Педери су међутим врло узурити тлатичељи. Нико, опоменућемо, не терорише децу горе од педера. Не могу наказе постати добри владари.

Феномен ауто-колонизације је везан управо за комунистичка друштва. Јер, баш су режими са префиксом "социјалистички" илити "народни" толико зависни од нестајања у пламену, истребљивања сопственог народа, елиминације другачијих тј. поштенијих, етничког премештања, политичке манипулације рађањем од расплодње до забране рађања, конц-логора у њиховом сировом облику, да без тих сатанских математика геноцида у геометријском реду не могу ни да опстану.

"Револуционарни терор" и "лева скретања" - да умиљатих ли еуфемизама, Боже драги! "Поља смрти" Стаљина, Мао Цедунга, Пол Пота, Јосипа Броза, Енвера Хоџе, учинком превазилазе трому нацистичку индустрију смрти.

Да је Мишел Фуко имао дужи живот не знамо како би се суочио са бруталним балканским оваплоћењем својих апстракних филозифских теорија које смо мозаичким цитатима у уводу приказали, кад није имао воље да их тестира на већ раније акумулираним балканским историјским траумама. Да ли би у ужасу устукнуо уз врисак "Који је ово коначни кошмар? Сањам ли?!" и просвирао си метак у слепоочницу? Или би, у лакокрилом маниру педера политички коректно своје теорије "убио заборавом"? Пре ово друго, будући да раније лагерована биополитичка и биоратна, а нарочито некрополитичка искуства, нису давала никакав простор за устук.

Слобода парафразирања појмом "биополитике" је толико велика да је на крају банализује, разводни и обесмисли.

Биополитика је своје коначно и/или пуно значење остварила на Балкану у синтагми вишег значења - "Србоцид".

Геноцид на Јеврејима је био ограничен - просторно, временски, по карактеру и по џелатима.

Геноцид над Србима нема никаквих ограничења. То је апсоутни геноцид.

Не, не сањамо, само оно што се Србима дешава бива иза границе онога што човек свим својим чулима може да "ухвати", разуме и на неки начин другима саопшти. Ако би успео да нађе праве и на све језике преводиве речи, нико неће да чује.

- Први концентрациони логори у Европи формирани су за Србе пре више од сто година.

- Када се помену речи Вуковар, Сарајево, Сребреница, то су мантре које требају да нас убију у појам стидом због српског злочина. У стварности, то су стратишта троструког геноцида над Србима. Ми не знамо да ли постоји сличан пример таквог расистичког извртања историје, која се у школама намеће деци као истина коју су дужни напамет да науче.

- Цео свет зна за Гернику, нико не зна за Лесковац.

- Владајућа цивилизација полако усташе премешта у антифашисте.

- Највећи и најдуже трајући европски гето су Косово и Метохија који се сада зову Косова и за коју (гето Косову) оне земље које су "оствариле највиши ниво људских права за своје грађане" траже столицу у УН.

- У светској историји не постоји злочин као што је трговина телесним органима Срба, која је обављана уз одобрење и сарадњу најцивилизованијих земаља.

- Нико, па и унутрашњи колонизатори Србије, не споре да је НАТО агресијом прекршио свако међународно право, али држе да је било оправдано, пошто су Шиптари били ометани у својим злочинима.

- Постоји и особит феномен непознат у свету - мостоцид. Мост је нешто што спаја, па његова вредност није само економска и саобраћајна, већ и хумана и емотивна. Ако рушите мостове без јасног разлога, онда се ултимативно поставља питање а шта је стварна накана таквог дивљаштва? Да се прекину везе међу људима? ДА! Ништа друго! Једно рушење моста можете рационализовати некаквом ратном нуждом. Нема тог изговора којим се може оправдати упорно уништавање новосадских мостова. На току Дунава Нови Сад није највећи град са највише мостова, нити је био поприште највећих битака, па ипак ту је највише мостова рушено. Нема случајности, јер Нови Сад је први велики српски град на дунавском току, на "граници", који силом ваља отргнути од матице.

- НАТО је запретио да ћемо скупо платити ако будемо тражили истину о уранијумском злочину.

- Не постоји сличан пример да злочинац два пута поражен у рату, дође код победника чији је народ три пута масакрирао и испоручи му "цивилизацијске захтеве" у вези гето КиМ:

"Немачка очекује почетак укидања паралелних структура у безбедносном апарату и управи на северу Kосова и њихово финансирање. Kако је рекао Шокенхоф, те структуре „тамо постоје незаконито”, а годишњи финансијски допринос Београда је, по сазнањима Берлина, „већи него онај допринос који Србија добија од ЕУ”.
Берлин жели и да Београд континуирано утиче на Србе на северу Kосова да активно сарађују са Еулексом и Kфором, као и да „допринесе промени свести”. „Северни део Kосова није део Србије, али знамо да Београд тамо има значајан утицај. Знамо да нова влада Србије тамо може још више утицати. Због тога очекујемо да Београд још више употреби свој утицај и континуирано утиче на Србе са севера Kосова да они активно сарађују са Еулексом и Kфором и да доприносе мењању свести”, рекао је Шокенхоф."

Шокенкоф очито своју свест није мењао сто година.

- Срби су већином заиста претворени у живе мртваце.

Јесу, није спорно, али нису сви.

Ако, док потрајем, на власт у Србији дођу живи Срби, очекујем да законски забране негирање Србоцида, у сваком његовом облику:

- Као холокауст.

- Као промену свести.

- Као биолошку дегенерацију.

- Као културну идиотизацију.

- Као верски трафикинг.

- Као јаничарство.

[Ђорђе Ивковић]

МОЈ ИЗБОР СПОРТСКЕ ОПРЕМЕ

(САМО ЗА МУШКАРЦЕ + 12 ГОДИНА)

Прво што спортиста, у мом виђењу фудбалер, мора да дефинише, је да ли је мушко или женско или нешто између. Ово је важно зато што су моји савети усмерени ка војно способним људима.

Војно способни мушкарци играју фудбал. Не јебени "сокер", него фудбал, запамтите ово, важно је за тематику.

Прво што вас сваки налицкани јутрубер пита ако вас савата у тржном центру који рекламира је "Коју марку патика носиш?". Тачан одговор је "Шта те боли Qрац?". Али, пошто се сви ваљају на истом таласу, онда је одговор "Најк"(и). А? Који "Најк" сунце ли вам балаво?!

Одмакните очи мало од излога и видећете да то дречаво чудо којим шетате градом или селом пристаје једино за циганске свадбе. Ви обувате те нике-патике зато што су вас зачарали бесомучном рекламом па се пецате као шарани.

У данашње време један дан од исте композитне синтетике праве патике, други дан куртоне.

Да ли вам је јасно зашто, осим профита, све изгледа овако грозно а нефункционално је? Зато што педери диктирају модне трендове.

Друго питање је шта се подразумева под "оригинал"? Квалитет можда?

Најк послује у 45 држава изван САД. Већина фабрика је у Азији, укључујући Индонезију, Kину, Тајван, Вијетнам, Пакистан, Филипине и Малезију. Током 2001 године чак је и ББЦ објавио документарни филм у којем се појављују деца како раде у тешким и лошим радним условима у једној од ових Нике фабрика. У филму се појављују 6 девојчица које раде 7 дана у недељи по 16 сати дневно.

Пошто нам тема није робовска експлоатација деце, већ квалитет "робних марки", поменућемо још да Најк нема ни једну своју фабрику за производњу, то јест има само уговоре са различитим власницима фабрика. На тај начин Најк покушава да избегне одговорност за услове рада у фабрикама говорећи да је "само купац", што је потпуно неприхватљиво и лицемерно. Наиме, Нике не само што диктира дизајн, материјал и цену коју ће платити за производњу, него је и доносилац највећег профита фабрикама које за њих раде.

У таквим околностима, верује ли ико у безусловни уједначени квалитет "оригунала"?

Али, пошто ћемо о фудбалу, средишње питање је ко је измислио копачке? Наравно, савремене копачке су измислили Срби. До тада прављене су као зимске ципеле ("гојзерице") или од зимских ципела, само су од доле закивани крампони или "пречаге".

Авксентије Лукић измислио копачке, Адидас украо

Ако погледате без предрасуда, видећете да је ово основни модел који се није много променио, а направљен је пре скоро сто година. Одбаците циркузације (рецимо са крампонима) са модела копачки који је медијском халабуком проглашен за најбољи свих времена (sic!) Nike Hypervenom Phanthom, видећете да превеликих разлика нема.

Американци са њиховим "сокером", којима је женско нацртала знак, умеју да направе не добру већ најбољу копачку? Не лудујте. Дакле, ако одбацимо Најк и слична срања, избор се брзо сужава.

Без околишења, на питање које су најбоље копачке свих времена, одговор је један: АДИДАС!!!

Најбоље од најбољих су оне произведене с почетка седамдесетих година прошлог века

Франц Бекенбауер је сваки пар својих копачки носио док се не распадну! Kако је највише играо спољном страном стопала, најизлизанија је била горња кожа око риса са спољне стране десног стопала. Kопачка је пројектована тако да копира ногу спортисте. Његова стопала су изузетно уска а дужина одговара величини између британске 7 и 7,5. Лакирана кожа са испуцалим лицем је изузетно лагана, мека и глатка, а уједно и одбија капи воде и честице прашине.

Примењени материјали: горњи део копачке је искројен од црно лакиране па избрушене коже, а наличје од телеће. Спољне стране су бела кравља кожа. Заменљиви улошци за стопало су од материјала који је тапациран пеном од 3мм. Одбојник за пету је префабрикован у најлону. Уметак ђона је изведен од кравље коже тониране биљним уљима, а уложак је тканина постављена са 3мм пене. Kрампони и ђон су изливени из калупа под притиском.

Запамтите: 6 крампона; кожа, не куртонски полиестер; Адидас. Ништа шарено. Крај приче.

Са оваквим копачкама сам се остварио. Непревазиђено офанзивно средство против непријатељских цеваница. Одличне за "унилажење" што би рекли Босанци, док публика егзалтирано узвикује "Напола!" или "Уђи му у предсобље!". А и иначе су биле добре, за сваку лопту и све временске прилике.

Једина мана ових копачки у време када сам их користио беху џомибишта по којима играсмо. Но, тај проблем се могао ублажити променом крампона (били су на одвртање) и постављањем краћих. У осталом, када је терен тврд и џомбаст, "гумени" односно мекши ђон не помаже много. Уз то, на таквим теренима ливени крампони се лако ломе и копачке постају неупотребљиве. Коначно, копачке са много крампона чим падне кишица проклизавају; чак, ако наиђете на свеже покошен терен са кога отава није уклоњена, дешава се слична ствар. Отуда, нису најбоље копачке најпродаваније копачке "АДИДАС" "COPA MUNDIAL", већ раније, попут "Франц Бекембауер", па модернизоване, такође одличне "WORLD CUP".

И, то би било то.

На другом месту су копачке "Пума" из истог периода, мада доста заостају за "Адидасом" (лошија кожа и крући ђон). То су прве копачке које сам имао. Послали ми рођаци из Немачке. У селу су биле право чудо, јер су биле прве са пластичним (белим) ђоном и крампонима на одвртање. Наравно, моји најбољи другови из екипе живи нису били док их нису украли. Не толико да они нешто имају, већ да ја немам.

Овде долазимо до треша. Невероватно да у држави у којој су направљене прве праве копачке, касније нису били кадри да направе ништа употребљиво. Класичан пример су тзв. "Пума-Борово" ђубре. Препознатљиве по прозирном ђону од пластике квалитета оне која се користи за производњу лавора. Очас су пуцали. "Лице" је било од комбинације труле коже и картона. Вештачка кожа, јел'. ФУЈ!

Имали смо ми и других "иновативних" решења. Ево патофни у којима су некада играли фудбалери "Партизана". Специјално за њих прављено.

Да не би само своје толико клели, ваља рећи да ни други нису заостајали у глупости. Погледајте ово: један крампон назад ваљда са улогом резервног точка, а предњи крампони померени толико назад да сте при сваком убрзању имали одличне шансе да треснете носем од ледину.

Ако пак хоћете да играте "мали" фудбал, опет "Адидас". Без оптерећења, сасвим добре патике можете наћи на пијаци за 15 евра и шта вас брига што нису "оригинал", ако добро "ролате" лопту? На фирмиране патике обраћају пажњу само сека-персе.

Сад мало самокритике. Тренерке у моја доба су биле тешко срање, значи фујчина. Горе тесне, доле, од колена, "звонцаре". Ако хоћеш у том џаку два броја мањем од тебе да тренираш, мораш да навучеш "штуцне" преко, да ти не смета вишак материјала.

У овом смислу најбоље су комотне памучне тренерке, вишенаменске. Овакве, на пример: