[Милослав Самарџић]

Одлично, оригинално, свака част!

[Ђорђе Ивковић]

Захваљујем.
Досадило и мени да само "мрачим".

[Ђорђе Ивковић]

ЗАК, ЈЕБО ТЕ ХИТЛЕР!

Који "стандарди наше заједнице" дрипци нацистички?!

"Стандард ваше заједнице" је цензура политички некоректних садржаја. Та цензура је отишла у потпуну параноју, у лудило које нам је по прилици суђено као "здрава памет".

Архетипски пример простачке америчке цензуре је забрана објављивања слике "Слобода води народ" "због приказивања голотиње"!

Скаредна слика по Фејсбуку

Тако сам и ја дошао под удар џудиш-наци цензуре. Цитирамо:

Ова објава није у складу са нашим Стандардима заједнице о непожељном садржају
ЗАТВОРЕН
АKТИВНОСТ


Информације о вашој објави
Данас
Нико други не може да види вашу објаву.

Стандарди заједнице подстичу људе да се изражавају и међусобно повезују на начин који никога не вређа.

Мој коментар који потенцијално за срце уједа Закове миљенике гласи овако:

"На једном усташком сајту нађох и овакову фотографију, са потписом "Домобрани заробљени у Сријему 1945 травањ". Ако загледате слику, видите домобране под оружјем. Ти домобрани су управо они који су вршили погроме по Војводини, највише над Србима, у саставу партизанских јединица под командом "генерала" Ивана Јосипа Рукавине.
https://komunistickizlocini.files.wordpr...g?w=1000&h="


Ваша објава је поново на Фацебоок-у
Данас

Жао нам је што смо ово погрешно схватили. Поново смо прегледали вашу објаву и утврдили да је у складу са нашим Стандардима заједнице.

Проблематична слика је иначе ово: "Домобрани одмарају у јарку".

Та немојте кас'ти... Утврдили сте да је објављивање фотографија домобрана који су прешли к партизанима а остали о истом послу, ипак некако у складу са Стандардима (са великим "С") ваше заједнице. Благодарим, мада моје објаве и даље нема у вашој заједници.

Ово је позитивна слика ширења демократије у складу са Стандардима ваше заједнице, стандардно вам пизда материна одвратна!

Да смо паметнији, па да колективно пређемо на неку другу мрежу менталне хигијене ради, боље би било, здравије би живели.

[Милослав Самарџић]

[DIDzM]

У Русији сви користе Вконтакт. На фејсу су углавном они који имају додирних тачака са странцима.

[Ђорђе Ивковић]

У Русији сви користе Вконтакт. На фејсу су углавном они који имају додирних тачака са странцима.

Радо бих и ја прешао на ту мрежу, ако ништа, з'инат.

Није ми се свидело то што за пријаву траже лични број телефона. У реду, то је чисто психолошко питање пошто је, гледе чувања личних информација, све једно да ли си "глобалној мрежи" дао или ниси свој телефонски број. Ипак, делује брате трапаво и одбојно.

Важније питање је са ким могу да ступам у контакт и који проток информација нуди "Вконтакте"?

Ја, рецимо, нисам на ФБ да ватам рибе, зезам се са другарима и сликам своје дивно тело; не и да показујем шта ми је жена скувала за ручак. Не волим нарочито (мада ми и не смета) чет. Разлог што сам на ФБ су информације из области које ме интересују. Више људи више зна. Колико год се ја трудио да се информишем, увек су ту ФБ другари да ти отворе неке нове садржаје, да не кажем видике, за које иначе не бих ни знао да постоје.

Пошто су, по глобалној инерцији Срби на ФБ, па чак и на неопеваној глупости "Твитер" - који је пројектован за људе који не могу да мисле и држе пажњу дуже од 8 сец., односно 130 карактера (израчунале битанге), па су, да не би признали сопствену неуротичну глупост, твитераши себе прогласили за IQ крем - могу ли тај основни свој захтев приближно остварити ВК?

[Ђорђе Ивковић]

ЗАШТО ЈЕ СРБИЈА ДУЖНА "ШВАБАМА"?

"ДЕЧАК ИЗ КОМШИЛУКА"

Пре неколико дана је без икакве уредничке ограде или коментара на аутошовинистичком "Данас" објављен чланак "Брука од пресуда за Подунавске Швабе" извесног Штефана Барта, који је представљен као писац аутобиографског романа "Дечак из комшилука". У роману Барт је описао страдања која је преживео у концентрационом логору Бачки Јарак. Тема поменутог чланка је Бартова огорченост српским правосуђем. Наиме, он је тужио државу Србију због патњи које је претрпео у логору. Спор је добио али није задовољан количином пара којима треба да се надокнаде његове патње:

"...Пресуда је гласила: Жалбу ДЕЛИМИЧНО УСВАЈА, ДЕЛИМИЧНО ОДБИЈА ПРЕСУДУ Основног суда у Новом Саду од 7. 11. 2017. године у побијеном усвајајућем делу ПРЕИНАЧАВА тако што преко износа од 700.000 динара до износа од 2.500.000 динара на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због неоснованог лишења слободе, са законском затезном каматом на ту разлику почев од 7. 11. 2017. године до исплате, тужбени захтев ОДБИЈА, те снижава тужиоцу досуђени износ накнаде трошкова поступка на 108.600 динара...."

Мало му пара. Али, није то средишње питање.

Ми смо у више наврата упозоравали на погубну политику наших новокомпонованих државника, да одговорност за свако зло товаре на леђа Србијанаца (нпр. овде).

Пре две године, Александар Вучић у Бачком Јарку понизно се извинио Швабама због злочина "који су Срби починили над њима". Не комунисти, него Срби. Kако видимо, такав аутошовинизам скупо кошта државу.

Злочини о којима је реч нису спорни. Спорна је селекција жртава, идентификација и кажњавање злочинаца, историјски контекст, питање ратне одштете.

Ако погледате немачку интерпретацију догађаја 1941 - 1946 - 1948., на сајту "Немци у Војводини", не можете се ослободити снажног гађења, јер ту нема ни мало стида, нимало покајања због немачког нацизма. Аутори документа тврде да је ЅЅ дивизија "Принц Еуген" формирана "противно вољи Фолксдојчера". Међутим, чак и они наводе да је у нацистичким постројбама узело учешћа 93.000 југословенских Шваба. Тај обим мобилизације, сразмерно становништву, није успела да изврши ни Србија у Првом светском рату, мада је одзив на мобилизацију 1914. био 103%. Па свака им част на националном ентузијазму. Брдска ЅЅ дивизија "Принц Еуген" је током свог ратног пута остала упамћена по суровости.

Није спорно да су одлуку о етничком чишћењу Немаца пред крај рата донели највиши органи КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом, Едвардом Кардељом и Мошом Пијадом. У сврху "завођења реда" на подручју Војводине уведено је стање "Војне управе":

***

Н А Р Е Д Б А
ВРХОВНОГ KОМАНДАНТА НОВ И ПОЈ О УСПОСТАВЉАЊУ ВОЈНЕ УПРАВЕ ЗА БАНАТ, БАЧKУ И БАРАЊУ
17. октобра 1944.
I

Ослобођење Баната, Бачке и Барање изискује што хитнију нормализацију прилика у тим крајевима и стварање услова за редовно функционисање народне демократске државне власти. Нарочите прилике у којима су живели ови крајеви за време окупације, као и задатак да се што брже и потпуно отклоне све недаће нанесене нашем народу од стране окупатора и овде насељених туђинских елемената, те потребе мобилизације свих привредних снага за што успешније провођење народно-ослободилачког рата, захтевају да у почетку сва власт буде у рукама војске. Из тих разлога ствара се на подручју Баната, Бачке и Барање војна управа за Банат, Бачку и Барању. Ова војна управа је привременог карактера и трајаће до ослобођења наше земље, када ће власт прећи у руке народно-ослободилачких одбора.

II
Војна управа за Банат, Бачку и Барању обухвата територију Баната, Бачке и Барање, која је с јужне стране ограничена рекама Дравом и Дунавом, а са северне и источне стране старом југословенско-мађарском и југословенско-румунском границом.

III

На поменутој територији сва извршна и судска власт прелази у руке војске и њених у ту сврху наименованих органа. За време трајања војне управе органи народне власти оличени у народноослободилачким одборима помагаче органе ове управе у извршењу њихових задатака.

IV

На челу војне управе за Банат, Бачку и Барању стоји командант који је за свој рад одговоран Врховном команданту НОВ и ПОЈ. Војна управа за Банат, Бачку и Барању дели се на:

1. војну област за Банат,
2. војну област за Бачку и Барању.


Војне области деле се на команде подручја, команде места и војне станице села.

***

Сва власт у Војној управи била је у рукама партизанског генерала Рукавине, касније истакнутог хрватског шовинисте и активног разбијача СФРЈ. Окупацију је спроводио IV Хрватски корпус.

Очигледно, српска држава није имала нити је могла имати никакву улогу, ни кривицу, у злочинима на подручју Војводине 1944-1946. године.

Злочини и погроми над Дунавским Швабама али и над другима - Мађарима и Србима, па и над Шокцима и Буњевцима који су насилно преведени у Хрвате, извршени су управо у време Војне управе. Злогласни логор Бачки Јарак у коме је био заточен и Штефан Барт је до краја 1945. "асаниран" и 1946. је колонизован.

Насупрот чињеницама, и лидери фолкстојчерских удружења и војвођански шовинисти, узрочник трагичних догађаја виде (и) у "великосрпском национализму" (?!). У нечему што себе назива "Слободна Војводина", може се прочитати и следеће:

"...Одлука о колективној одговорности и исељавању Немаца из Војводине, где су живели 200 година – ДОНЕТА ЈЕ ИЗВАН ВОЈВОДИНЕ И ПРОТИВНО ЊЕНИМ ИНТЕРЕСИМА.

Да ли би се све наведено дешавало да се војвођанско руководство успротивило србијанском и излактало за Војводину Републику? Вероватно да, али сигурно у значајно мањој мери.
Војводина је, и поред значајног доприноса у борби за ослобођење Ју простора од зла нацизма/фашизма и борби за стварање нове Југославије, третирана као плен и колонија након рата, како од стране србијанског, тако и од савезног руководства (Тито) – с том разликом да ово друго на крају даје Војводини статус Републике и овлашћења ’74, а србијанско тада почиње озбиљно да бесни и арлауче..."

Што се "значајног доприноса борби против зла нацизма/фашизма" тиче, Војводина је била легло нациста.

Војводина је као АП формирана тек након "свега што се дешавало".

Уз то, по војвођанским шовинистима, убијање Срба, често дечијег узраста, под оптужбом да су били сарадници четника, вршено је у име великосрпског национализма?!

Сраман пример до чега доводи слепи (ауто)шовинизам. Оптужба да су за злочине на подручју Војне управе одговорни Србија и великосрпска хегемонија по морбидности може бити једнака нпр. тврдњи да су Фрањо Туђман и Соња Бисерко модерни српски националисти.

Сада се овом сулудом шовинизму придружио председник Србије Александар Вучић, његова СНС и трабанти у виду Ане Брнабић, чије порекло је познато.

Зато имамо седећу ситуацију:

За масовне злочине над Србима, нарочито онима које су починили партизани, нико се не извињава. На против, помињање тих злочина се назива "прекрајањем историје".

Комунистички злочини су сваљени на Србе.

Иако су злочини признати, нико не именује нити гони извршиоце злочина, већ улице и даље носе њихова имена.

Србија је трпела злочине Немаца и комуниста.

Затим су Немци трпели злочине комуниста.

Комунисти су опљачкали и Србију и Подунавске Швабе.

Србија није добила ратну одштету, мада је 58% ратне штете учињено на њеној територији.

Од Срба се захтева да се стиде злочина које су починили комунисти, у највећој мери над Србима.

И, коначно, сада Србија треба да исплати ратну одштету Швабама за патње које су им нанели комунисти мимо било какве одговорности Србије.

Колику ће штету трпети Србија због србомрзитељског односа владајућег режима, тек ћемо видети.

[Ђорђе Ивковић]

ПРИМЕРАН ВОЈНИК

ЖИКА РАДОВАНОВИЋ

Све нешто Београђани мрсе о патриотизму и како србијански "сељак" не може бити патриота јер не види даље од своје авлије и ћепенка. Само би да украде и забуши, итд.

Знамо да су то произвољне приче, али ме натерало да размислим на ту тему.

Краљевачки гарнизон, у који сам распоређен након "обуке" у Скопљу на којој нисам ништа научио а испалио сам читавих осам метака из излизане "танџаре", девојачко М-48, био је трећи по величини у СФРЈ. Одговорно тврдим да је, технике што се тиче, само тај, Краљевачки гарнизон, у који је спадао војни Аеродром "Лађевци", сада "Морава" на продају, довољан био да се збришу непријатељи до Љубљане, и мало даље.

Исто се није могло јер је ЈНА форматирана као војска аустроугарска. Друго, официри су бирани обрнуто-селективно. Дакле "војна лица" су знатним делом били мрзовољни конформисти, занатски обучени као курсисти на радним акцијама, или оштри мрзитељи Србије. Што је чин виши, то горе. Не могу такве ставри баш толико вешто да се прикривају.

Ко год је у та доба служио је-не-а, зна како ствари функционишу. Дођете збуњени у касарну. Регрути се мало упознају међу собом. Онда вас пропусте кроз купатило, "шишаону", ођену вас у регрудске згужване рите и када изађете на друга врата више нико никога не може да препозна. Онда, на "писти", почиње национална диференцијација. Одмах, као магнетом покупљени, Шиптари се скупе у своје групе. За њима Црногорци, па Словенци, па у одвојеним групама Далматинци и Загорци, Македонци.... Чак се и Београџани пронаџу. На крају остану погубљени Срби да левитирају просторима "писте".

И такви да гину једни за друге?...

Како је Команда у касарни "Ђорче Петров" (Скопље) где бејах на обуци, тако брзо проналазила најгоре гњиде међу нама немам појма, али јесте. Сећам се једне уштве, звао се Петелин Карло, хвалио се да је Црногорац. Гадио се свима. Али одмах, после пар дана, ето њега као фаворита. У име свију нас из педесет и неке прочитао Заклетву за коју нико није сумњао да ће је тај први изгазити. Ми на неки ужасни "терен", на Криволак, он, као необично важан, остане у касарни. Ја сам међу првима из чете добио наградно одсуство. Заједно са Петелином изађем из касарне. Њему то беше треће наградно одсуство (за три месеца; иначе по ПС може два таква одсуства да се заслужи). Кад смо изашли из касарне, разишли смо се. Он је морао да жури на аеродром па је узео такси, ја на градски бус, па на воз.

На Криволаку се један војник из чете удави у Вардару. Звао се Градина Бранко. О томе нисте могли читати у новинама. Дошли родитељи на лице места. Води их пуковник, Словенац, који се никада није трезнио. Родитељи стоје крај реке, пијани пуковник пиша поред њих и отреса. Сви гледамо.

У ЈНА је владала је политички коректна дисциплина.

Као четни ћата у касарни Рибница, Краљево, под опасачима на рапорт јер сам звизнуо шамар Циганину који би требао отићи у затвор јер је прекршио наредбу. Цига пуштен мало кући да се опорави од стреса.

После неколико дана опет виче дежурни: "Војник Ивковић, опасаче на рапорт код капетана!" Шта је сад? Одрукали ме домобрани, Загорци, да сам писао ванредне дозволе за излазак "младој војсци" (а не њима). Капетан Новосел (Ужичанин) ме званично обавештава да ме смењује са места четног ћате.

Тако ме баце доле, у подруме. Магацин одеће и обуће. Тамо дуги свет. Ту је добри дух цивилно лице при ЈНА, стари кројач, избеглица са Космета, мајстор- Бачевић. Има ту пет војника. Ипак, Бачевићева десна рука је Жика Радовановић, човек-сељак из Бумбаревог Брда. Заправо, није још скроз човек већ завршни тинејџер. 19-20 година има, бубуљичав, брчићи не сасвим одређени. Воли шалу, зајебанцију, али кад треба жустар, пробојан, сналажљив. Никад није за себе рекао "ја сам Србин" и сличне ствари. Никада. Не трба му то. Имао је највећи касетофон у касарни ("Купио ми дада" - с поносом је говорио). Са касетофона треште новокомпоновани народњаци, што је мене до очаја доводило.

Тај магацин је био стециште особитих војника. Мојим доласком почели се скупљати фудбалери, али о томе другом приликом.

Причао ми Жика да и он игра фудбал. Вели да тренирају четвртком и петком. Четвртком играју онако, а сваког петка долази тренер из Крагујевца и то је онда озбиљан тренинг. Недељом, вели Жика, "за утакмице се обавезно костимирамо".

Беше Божић. Ми спремали магацин за пријем нове војске. Жика се нешто домунђава са Бачевићем. Бачевић у 2х ујутру пробуди сина да му дотера ауто. Каже Жика мени ајде с нама. Стражар на главној капији пропусти нас без питања. По мрклом мраку стигнемо у Бумбарево Брдо и Жика буде положајник. Мислите да смо некога дизали из кревета? Сто спреман.

То је то.

Беше велика војна вежба "Гружа '81" или тако нешто, не држите ме за реч. Бајо Бојат требао да постане генерал. Мени кап. Новосел учини част да му будем лични курир. Не неки Загорац, него ја. "Кад је мука, ајде Ђука". Раније сам отишао са неколико војника и наредником да припремимо логор. После нам се придруже локални резервисти. То је била војска, не ми.

Онда је почела вежба. Знате, кад тенковска бригада добије команду за покрет, то је земљотрес. брда се тресу. Али, залуд технике кад нема дисциплине. Због лоше обуке један тенк се преврне у Гружу и три војника се удаве. Четврти је у драматичној акцији спашен. Вежба буде прекинута, говорило се и због побуне војника. Бајо Бојат остао без генералског чина. Какав је био војсковођа, показао код Вуковара.

Једном приликом, послали по задатку Жику на војно пољопривредно добро. Вратио се Жика сав намргођен. Само хукће. Бесан, уједао би. Коначно отвори душу. Док прича нервозно намиче војничку капу гор-дол. То војска, сунце ти калаисано! Шта је било? Тамо, на пољопривредном добру расуло. Нико ништа не ради. Неких десет хектара земље у парлогу.

И шта се десило?

Јасно је Жики све, али не може да трпи. Дотера трактор од неких рођака и у слободно време оде и пооре војни парлог. После и "спреми" њиву. Каже Жика, не може да гледа да земља тако пропада.

Шта је даље било не знам. Не верујем да је Жикин труд био од користи. Али, он је дуг држави одужио више него што је заслуживала.

Кад нам се десио народ, 1989, са двојицом другова аутом кренемо на Косово равно. Успут скренемо до Бумбаревог Брда да се поздравим са Жиком. Питамо у сеоској кафани где станује, нисам сигуран. А, рекоше сељаци, Жика се одмах после војске оженио и отишао на рад у Норвешку. Више није ни на "урлауб" кући долазио.

Ето, тако је Србија испражњена од патриота.

Остали су они који су парлог направили.

[Бенито]

Ево теби, благо мени, једна плусина за овај текст.

[Милослав Самарџић]

А је ли Ђоле, јесу ли и теби покрали све ствари врћ првог, то јест другог, дана у ЈНА?
Ја где год сам био, крало се невиђено.

[luka.luke]

Мало је једна, ево и од мене.

---

Геноменалан опис "четврте" војне силе у Европи.

[Ђорђе Ивковић]

Стараћу се!
...

Да ли су ме покрали? Јок, нису. И гаће.

То на обуци.

Међутим, апсурд је био кад сам се "скидао", тј. када сам одслужио. Незгода је била у томе што се нешто загужвало на Косову, те је наредба о скраћењу, иначе редовна, каснила. Тако сам ја дослужио 13 дана дуже него што је требало, а има их за које је то скраћење вредело само два дана. Невоља је о томе што се у једном дану, заправо за једно пре подне, скидало трећина гарнизона. Лудница. И сад, наравно, свега фали. Пазите, ја радим у магацину опреме, а не могу све да раздужим. Хајде ситне ствари, али мени украли зимску ветровку. То бре скупо, поготово што се наплаћује 5Х скупље да се не би крало. Ако украдем из магацина, зајебаћу Бачевића, јер је роба пописана. Војници стали сваки поред своје робе и бране имовину. Ма, хаос. Буквално, за пола сата мора да се реши. Наравно, ситуацију је решио а ко други него Жика. Како, не знам. Код старе војске није могао никако. Изгледа да је имао посла у чети обуке војне полиције. Па, ето...

[Бенито]

Ко жели да упореди несрећну ЈНА и српску војску, довољно је да упореди генерала Баја Бојата и ђенерала- војводу Петра Бојовића. Мени је то посебно блиско, јер сам првог лично упознао, а биографију другог проучавао. Мало је рећи да је разлика колико између неба и земље.

[Милослав Самарџић]

Мени од скупих ствари украли шињел... Па сам морао и ја да мазнем један. Али крађа скија била је баш оно... тад сам био старији ваљда. Водник ме директно натерао да у другој јединици мазнем скије, јер нас је од целог вода остало седам на ногама - на смотри ујутру, а ја без скија, сви везови број 46 били поломљени.
Међутим, Бенито, ниси у праву. Ја сам био и у ЈНА и у српској војсци, у Територијалној одбрани на војној вежби и 1999. у резервном саставу. Разлика је огромна. Прво нема крађе. Друго, осећаш се сигурније, има нешто што је сасвим другачије од ЈНА.