[Ђорђе Ивковић]

"НИ ОВА ПЕСМА, НИ ОВЕ НОГЕ..."

Није Вучић помињао да ли Србија сме да заборави злочине партизанске, равне усташким злочинима.

Није помињао да је за Београд тзв. "Дан ослобођења" дан велике трагедије када је једна окупација заменила другу, много дужу и отровнију.

Било је јасно да ће субноровштина са Вучићем сасвим да превлада када је овај забранио даљи рад, и онако "контрадикторне", половичне, комисије за утврђивање партизанских злочина. То је учинио одмах по преузимању власти. Од тог доба партизанштина заиста добија нови замах, а Србија се руши пред нама.

Вучић је шњима јер су његови и он је њи'ов. Можете ли у опште замислити  тог "првог официра" ражалованог "четничког војводе" Шешеља ("Нема ту ни четника ни човека!" - Војвода Ђујић), да тако у високу посету прима припаднике ЈВуО, и да њима каже: "Српски народ икада неће заборавити храбру борбу и велику жртву српских хероја, због којих Београд данас живи као слободан град..." и  да "данашња јака и слободарска Србија показује да њихова жртва није била узалудна"?

Не, никада то нећемо доживети. Што је био лицемер по тој ствари деведесети, био је... Сада је навласти и може му се по своме.


ОСТАЛО...
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2022...st_22.html

[Бенито]

Увек имаш добрих текстова, али Ти је овај убедљиво најбољи.
Сада си дошао до суштине.

[Ђорђе Ивковић]

БЕЛЕШКА О ДОВРШЕНОМ ИДИОТУ

Преносимо, без непотребних коментара, изјаву једног потомка Срба из Хрватске, недовршеног Хрвата и довршеног идиота.

*****
Писац и преводилац из Загреба Боривој Радаковић (70) је један од три члана жирија на овогодишњим 42. „Бориним позоришним данима“ у Врању. Врањански ансамбл већ је играо по једном његовом тексту. Били су то „Аматери“, а он за Данас открива колико се радује дружењу са глумцима, грађанима у родном граду Борисава Станковића.

Ко би требало да избуши мотор тога „погона за зло“, кад је појединац изгубио ослонац, кафкијански заробљен међу усташама, четницима, територијама, антидијалогом?

– Ех… Опет вам не знам одговорити. Противник сам сваког и свачијег национализма, сматрам га примитивним и опасним.

И сами сте имали искуства да вас чувају „најгори од својих“. Ви сте писац, потомак Срба из Хрватске.

– Ја сам потомак Срба из Хрватске, уништеног ентитета на чијем су искорјењивању здушно радили српски и хрватски политичари и хорде које су предводили. А ни Срби из Хрватске нису заостајали за њима. Мрачан свијет и једни и други и трећи.


Боривој Радаковић, анационални Хрват,
потомак Срба, жртава Јасеновца

Вријеђају ме, пак, гротескна и опасна посезања за жртвама које су поднијели Срби из Хрватске. Што је хтио српски предсједник Вучић кад је недавно наумио посјетити Јасеновац? С којим правом? Постоје ли још увијек у Србији Срби из Хрватске који су прогнани и деведесетих година? Не, не постоје! Асимилирани су, гурнути на маргину и анулирани. Ја имам право о томе говорити јер су моји дједови, баке, тетке с Баније страдали у Јасеновцу. Мислим да има шансе за неке нове Хрвате и Србе. Ево вам непосредног примјера: прије неколико година дивна глумачки квалитетна постава изгорјелог казалишта у Врању извела је представу „Аматери“ према мом тексту. Ја сам био писац, они су били глумци, нисмо били ни Срби, ни Хрвати… Ја сам сада члан жирија на Бориним данима: пријатељство и сурадња нам се настављају, не требају нам народи и нације.

***
У прилогу:


У Задру, разореном граду, не желим ући у цркву светог Доната.
Сраме се пред гостима моји родитељи,
а ја знам да ћу те вечери добити своје.
Па ипак, плачем пред црквом, не дам се унутра.

Никад ме прије нису водили на сакрална мјеста,
нити су икад водили разговоре
о богу, религији, вјери, цркви.
Нису ме крстили, али су ме цијепили.
Мене је само било страх ући у ту чудну грађевину.

Исти сам страх осјетио који мјесец послије:
Иде се у шетњу, на задарско гробље које је,
сјећам се да је нетко рекао, једно од најљепших у нас.

Никада прије нисам био на гробљу
јер ми нисмо имали готово никога да нам умре.
Умјесто ријечи смрт имали смо ријечи „Јасеновац“, „рат“.
Крижеви, звијезде, имена.
Тјескоба и страх.

Боривој Радаковић

[Ђорђе]

Овог треба пребацити на тему о Бокану, пре неки дан отворену. Крајишници не могу да "сваре" чињеницу да су их њихови Хрвати потаманили као зечеве и поред тога што су им деценијама ишли низ длаку и бежали у загрљај, све како би побегли од "србијанских хорди".

И зато је за ову, ову креатуру, опет проблем Србија. Хрватина најобичнија. Културтрегер и пургер. Везати придев "српски" за њега, у било каквом смислу, је увреда и за мој народ и за мене лично.

[Бенито]

Овог треба пребацити на тему о Бокану, пре неки дан отворену. Крајишници не могу да "сваре" чињеницу да су их њихови Хрвати потаманили као зечеве и поред тога што су им деценијама ишли низ длаку и бежали у загрљај, све како би побегли од "србијанских хорди".

И зато је за ову, ову креатуру, опет проблем Србија. Хрватина најобичнија. Културтрегер и пургер. Везати придев "српски" за њега, у било каквом смислу, је увреда и за мој народ и за мене лично.

Знаш ли колико Срба зна за то данас? 0,000⁰0001%

[Ђорђе]

Зна пар људи али више од пар људи то и не интересује.

[Бенито]

Како их не интересује када је "Дара из Јасеновца" најгледанији филм у историји?

[Ђорђе]

Шта знам, можда стокхолмски синдром? Не бих знао рећи, осим да ми делује да Срби око ове теме само обигравају а никако да је убоду у центар.

[Бенито]

То је изузетно клизав терен. Врло су ретке књиге које се баве "кривицом" Јевреја у Немачкој за геноцид који им се десио. Где су њихове грешке у друштвеном животу, понашању, положају и слично па су дозволили да дођу у позицију да као етничка група постану мета и себи дозволе да их доминантна нација перципира као циљ,  а затим и оствари услове и изврши геноцид над њима.
У случају геноцида над западним Србима ми ту тему готово да нисмо ни пипнули. Све се нешто вртимо к'о маче око сланине,. Ту постоји и страх, потпуно оправдан, да се таквим истраживањима не да оправдање злочинима и геноциду. Поготово зато што Хрвати одавно злоупотребљавају ту тематику.
Мислим да Срби и историјска наука морају то питање потпуно да обраде, не обазирући се на хрватско или било које друго мишљење, потпуно аутохтоно, стручно и храбро. Одговор на то питање много недостаје српском националном и идентитетском искуству.
Посебно зато што је то питање радикално злоупотребила КПЈ још за време рата и кривицу пребацила са Хрвата,;који су творци геноцида, на "србијанску империјалистичку клику". 
Пошто се у међувремену десила и "Олуја", потомци недокланог народа са Запада и Срби пореклом блиски престоници сада живе измешано. Зато је важно да се ово питање постави и научно реши како се не би губили у неким вештачки изазваним периферним идентитетима који угрожавају сам опстанак Срба.
Бојим се да смо далеко од таквог истраживања, јер је уплив хрватског наратива у српску културу огроман и многи Срби, или бивши Срби, су спремни да му служе.

[Ђорђе Ивковић]

АМБАСАДОР И МАЛА, МАЛА, МАЛА, ГРУПА МИНИСТАРА

 

Жигманов: Са доласком СНС дерогирана права хрватске мањине
Фото: Танјуг/Н1
 

Медијски издресирана српска јавност већ је изгустирала трачеве око формирања најновије српске владе у сенци. Вучићевој сенци, наравно. Главни скандал-мајстор је по обичају била Зорана Михајловић, која је протеривање из напредњачког рајског насеља хистерично оплакала.

Очекивао се лом. Сад кад им она каже. "Шта ће данас саопштити Зорана Михајловић?" - питао се пригушено злурадо "Данас". Није саопштила ништа. После непроспаване ноћи, три марамице слина и изгужваног шлафрока, прихватила је rebus sic stantibus (промењене околности), схватив да су је западни заштитници жртвовали ради виших циљева. Свануо је нови дан; нова шминка, нове цветне најлон-чарапице на буткице, огледалце, огледалце, ко је најлепши на свету?... задовољан осмех и идемо даље. Епизода Зорана је тако привремено адактирана. Аста ла виста, бејби!

"Ћао мала. Слободна си вечерас?"

Друга "одстрељена" крупна фигура, Небојша Стефановић, бивши потпредседник, бивши министар, бивши... повукао се тихо, нећемо рећи поучен примером Владимира Цвијана, али свакако непристојно тихо за играча таквог формата. Или ће бити да се формат добија на политичкој рулети у подрумима амбасада.

По списку министара рекло би се да је извршен велики ремонт владе. Међутим, нема ту ничега до фракционашких крљања унутар владајуће касте уз арбитражу г. Хила. И даље је та влада доминантно пречанска, апсолутно партизанска, антисрбијанска, марионетска у односу на западне амбасаде.

Као последицу трулих нагодби добили смо владу величине симфонијског оркестра, која, тако гломазна и буџена, тешко да може ефикасно да функционише. То се уосталом од ње и не очекује. Има ко мисли. 

Влада Краљевине Србије имала је девет министара.

Већина наших политичких аналитикуса као да не уме да броји. У разматрању нове владе њима је промакао детаљ, али битан детаљ вредан сваке пажње, да формално количински, односно бројчано, СНС који је апсолутно надмоћан на изборима, нема већину у влади. Од 29 чланова кабинета Ане Брнабић, 14 њих су напредњаци, а 15 сви остали. Дакле, СНС држи 49% тала?!

Међутим суштински, ситуација је много гора. Када се погледа које ресоре држе тзв "независни" министри, као по правилу независни од Србије а снажно нагнути Западу* и приде кадрови СНС долетели са те, еурофилне и натофилне стране (Брнабић, Мали, Весић), констатоваћемо да су финансије, рударство, енергетика, грађевинарство, саобраћај, инфраструктура, правда, европске интеграције, јавна улагања, телекомуникације, информисање, те заштита људски права, туризам, омладина (Жигманов, Мемић), уз то премијерско и једно потпредседничко место, у њиховим рукама. Дакле, код њих су и нож и погача. Они држе омчу око наше танке шије.

У другом, назови патриотском делу, слика је мрачна.

Ивица Дачић, доказани политички кингмејкер, поново министар спољних послова. Он је са СПС остао на површини на русофилној причи. Затим се три месеца правио мртав. И, гле (!), ето га, у снажној пируети узлеће поново у сами врх. Пошто је Ивица (што има сестру Евицу) ономад не трепнувши потписао Бриселски споразум, слутимо на шта је све спреман у контексту rebus sic stantibus. Може ли неко и да помисли да ће амбасадор Хил, пошто није дао ни једно кључно министарско место Вучићу, дозволити себи да хазардира са министром иностраних дела у судбоносним историјским тренуцима? Не вреди више ни Богу да се молимо за спас.

Бата Гашић је министар унутрашњих послова. Можемо мирно спавати, пошто је његов политички стил "не дирај ме, не дирам те!".

Типичан пример напредњачке комбинације некомпетентности и највисочије амбиције је министар одбране, дустабанлија (ваљда зато није служио војску) Милош Вучевић. Партизански унук , црногорског корена, дуговечни новосадски лордмер "кога се нико не сећа". Јавности се представио са својим верним сарадницима Жарком Мићином, каријерним апаратчиком повезаним у бирократске структуре НАТО, који, према доступним изворима, је такође гадљив на униформу и шуферице, и ПР Надом Кобац /нап: почела каријеру из кафане "Кордун". Између осталог, екс. председница ФК Индекс - Нови Сад/. Тако смо у недоумици да ли смо добили министарство ландштурма или српске војске. Ми  не видимо како може овај смешни трио нато-пацифиста из трећег шешира да учини било шта иоле достојно оне старе српске војске.

Црна тројка пацифиста
Нада Кобац и Жарко Мићин отишли за Вучевићем у Београд

Вучићев избор за министарство војно, који је у Србијанаца најцењеније, показује колико Вучић потајно презире Србију.

Наш избор за највећу брљотину у саставу владе ипак је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов из ДСХВ (Демократски савез Хрвата у Војводини).

Да Жигманов буде министар било чега је скандал. Та персона драматис може да буде министар шанка или вандрокаша у некој славонској забити, да се дружи са Чаругом и његовом контрабандом по тајним чардама. То му је врх. У Србији међутим, смео би бити само особа на државној скрби. Он то у ствари и јесте, само га уместо у дневни боравак сместило у Немањину 11.

Одмах да кажемо, не треба сумњати ко је организовао убацивање Жигманова у српску владу.

Срба нема, а влада српска:
Хил, Брнабић, Жигманов у братском разговору пред формирање владе

Жигманова је чак и становити Динко Грухоњић у неком тренутку жучљивости окарактерисао као "ситног етно-бизнисмена" склоног "политикантским марифетлуцима". Ако је и Динко, зна Жигманова у душу. Дабоме, после су опет били добри другари, крв није вода.

Свој програм нови министар је сажео у неколико реченица: "...да им се државне политике не мијешају у идентитетски простор с откидањем Буњеваца, да престану бити објекти негативних означавања, да након 10 година напокон почне са запошљавањем у јавном сектору... Ријечју, да се усуставе политике интеграције Хрвата у србијанско друштво!"

Дакле Жигманов, који треба да брани права мањинских заједница, захтева укидање права на постојање Буњевцима.

Шта кажу Буњевци на то: „Да ли је могуће да се на место министра који треба да води бригу о мањинским правима припадника свих националних мањина у Србији именује човек који отворено негира постојање једне националне мањине и тврди да неко ко се изјаснио да је Буњевац није Буњевац него да је Хрват или како у жаргону наводе, ‘буњевачки Хрват'“.

Томислав Жигманов има још небројено бисера, који га, дозволићете, дисквалификују као српског министра. Ми цитирамо само неколико:

"Желимо да Војводину видимо у НАТО!"

"За разлику од Срба у Хрватској, Хрвати у Војводини су заточеници страха због снажног антихрватског расположење у Србији".

"Хрвати у Војводини сваког августа морају да ћуте, буду тихи и да се склањају. Такође је додао да би Хрвати требало да могу да славе Олују у Србији!"

"Негативне се и осуђујуће поруке шаљу од представника власти, а постоји и цијели низ манифестација којим се обиљежава страдање Срба тијеком те оружане акција.[b] Средишња је ове године она у Ветернику код Новога Сад[/b]а која се одржава уз подршку Владе Републике Србије. Олуја се именује као „злочин без казне“, јасно се исказује како у србијанској перцепцији њезине нарави доминира да је она „злочиначка“ те да је као таквој изостало примјерено посљедично разрјешавање у виду кажњавања тога злочина. У контексту раширених антихрватских предоџаба у Србији овакви ставови додатно кријепе ставове о Хрватима као сталним „непријатељима“ Срба. У исто вријеме ријетки су гласови који рационално говоре о повијести и узроцима Војноредарствене акције Олуја, а још је мање оних који су спремни признати и властиту одговорност српске стране. – Стога је, чини се, јасно зашто је ово вријеме када Хрвати у Војводини више шуте, када је пожељно бити тих, када се не треба појављивати у јавности с хрватским саставницама.

"Бачки су Хрвати - Буњевци и Шокци - далеко прије него ли им се импутира од стране кривотворитеља повијести знали тко су: "Буњевац је надимак а Хрват име"! Невен, гласило ХСС-а за Бачку и Сријем, 23. рујна 1926."

"Из написаног је јасно да су не мале жртве Хортијева режима поднијели и бачки ХР, а политике које су онда брутално инаугуриране - нпр. разарање саставница хрватског националног идентитета афирмацијом субетничких имена, оживјеле су у вријеме Милошевићева режима и трају до данас!"

"Једна од посљедица најновијег неспоразума у ХР-СРБ односима, која ће највише погодити Хрвате у СРБ, јест готово свеприсутност бруталних антихрватских наратива у србијанској јавности! Смију ли се онда и требају ли се уопће о овоме очитовати и на који начин? Шутња није рјешење!"

Коначно, поводом "Олује", Томислав Жигманов нас опомиње да су "Хрвати у Војводини најневиније жртве које су тих дана страдали":


Ако је веровати Жигманову ово је доказ прогона Хрвата из Србије у "Олуји"

И, шта још треба рећи о малом шовинистичком министру?

Још јасније, мали шовинистички министар до гола разоткрива прави Вучићев карактер. Какав ти је министар, такве су ти мисли.

--------
*
Маја Поповић: У Безбедносно-информативној агенцији запослила се 2014. године. Током службе у Агенцији била је распоређена у Управи за међународну сарадњу – Одељење за контакте са страним безбедносно-обавештајним службама и институцијама - групе Америка и Европа, као главни инспектор.

Дубравка Ђедовић - Негре: Пре каријере у Европској инвестиционој банци (ЕИБ), радила је као ТВ продуцент за светску телевизијску кућу ЦНН Интернатионал, покривајући конфликте, укључујући и рат у Авганистану. Добила је награду Националне Академије за телевизију, уметност и науку САД. У периоду од 2004. до 2012. године водила операције Европске инвестиционе банке у Албанији, Босни и Херцеговини, Македонији, Словенији и Србији.

Тања Мишчевић: У периоду од априла 2005. до новембра 2008. године била је на месту директорке Канцеларије за европске интеграције Владе Србије. Била је и чланица преговарачког тима Владе Србије за преговоре о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању...
Марко Благојевић: Оснивач Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) и дугогодишњи програмски директор ове организације. Од 2000. па до 2008. године био је директор кампања за подржавање избора и мотивацију и мобилизацију гласача. Од 2003. до 2008. године био члан Управног одбора Фонда за отворено друштво....

-----
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2022...-post.html

[Mekenzi]

Влада Џорџа ЏР. Сороша и фондације "Отворено друштво".

[Ђорђе Ивковић]

КАКО САМ ЋАСКАО СА СРБОБРАНИТЕЉЕМ ДРАГОМ ПИЛСЕЛОМ

Драго Пилсел

*****
drago pilsel 21. decembar 2015.12.22:
Nemam vremena se baviti ovime, ali ipak, nekoliko konstatacija:

1) Babuške su ruski izum.

2) Ne dozvoljavam da o novoj Hrvatskoj govorite kao o ustaškoj zemlji ili paradigmi. Očito kasno stižete u moj javni život i rad pa vam puno toga nije poznato, stoga, izvolite se informirati o meni.

3) Ne dozvoljavam da Njemačku kancelarku stavljate u kontekst bilo koje vrste totalitarizma.

4) Ako želite polemizirati sa bilo kim od naših autora to morate znati raditi, ovo što ste poslali su nebuloze, a ja ih tako nazivam jer to se tako naziva.

5) Prilično je intelektualno plitka stvar da moje protivljenje vašim nebulozama proglašavate nekom vrstom netrpelljivosti. Naprosto ne želim gubiti vrijeme sa osobama koje Hrvatsku smatraju ustaškom zemljom.

Završili smo.

DP.
*****
Остало:
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2022...ost_4.html

[Бенито]

КАКО САМ ЋАСКАО СА СРБОБРАНИТЕЉЕМ ДРАГОМ ПИЛСЕЛОМ

Драго Пилсел

*****
drago pilsel 21. decembar 2015.12.22:
Nemam vremena se baviti ovime, ali ipak, nekoliko konstatacija:

1) Babuške su ruski izum.

2) Ne dozvoljavam da o novoj Hrvatskoj govorite kao o ustaškoj zemlji ili paradigmi. Očito kasno stižete u moj javni život i rad pa vam puno toga nije poznato, stoga, izvolite se informirati o meni.

3) Ne dozvoljavam da Njemačku kancelarku stavljate u kontekst bilo koje vrste totalitarizma.

4) Ako želite polemizirati sa bilo kim od naših autora to morate znati raditi, ovo što ste poslali su nebuloze, a ja ih tako nazivam jer to se tako naziva.

5) Prilično je intelektualno plitka stvar da moje protivljenje vašim nebulozama proglašavate nekom vrstom netrpelljivosti. Naprosto ne želim gubiti vrijeme sa osobama koje Hrvatsku smatraju ustaškom zemljom.

Završili smo.

DP.
*****
Остало:
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2022...ost_4.html

Браво, Ђорђе!!!
Наравно, и када би се све нагло променило, Ти не би стигао толико пута да гостујеш на ТВ станицама као што је то био случај са дотичним.
И то не у Загребу, него у Београду...

[Ђорђе Ивковић]

КРАЉЕВИ НЕСРЕЋЕ

 

Некад беше: Престолонаследик Александар заједно са синовима

"Ја сам краљ једне несреће" - Краљ Петар II Карађорђевић

Србија се полако гаси, и то гледамо. Нада је међутим дуго тињала. Народ, онај његов живи део који се није утопио у комунизму, држао се своје Цркве и својих краљева. Имали смо патријарха Павла, имали смо Карађорђевиће. Чекали смо упорно. Чекали трпећи ударце. Падајући и осипајући се, али ипак жилави у свом најдубљем уверењу.

Како смо се само порадовали повратку ЊКВ Александра у Србију. Плакали су људи на аеродрому. Пркосно певали.

[font=Times New Roman][font=Palatino Linotype]ЊКВ Александар II Карађорђевић са породицом обилази Храм Св. Саве,
05.10.1991. године - Архива Храма Светог Саве[/font][/font]

Ево нас, тридесет и једну годину касније, никада даље од уједињења, никада даље од саборности, никада даље од душе српске.

Пре два дана, 5. 11. 2022. одржан је, како се каже у саопштењу Краљевског дома, " помен невиним жртвама комунистичког режима у Београду, одржаном испред Краљеве чесме у Лисичјем потоку, са благословом Његове Светости Патријарха српског Порфирија".

Најдражи гост на комеморацији је био Александар Шапић, градоначелник београдски, потомак оних који те злочине починили.

Градоначелник Шапић је подржао скуп као „Србин и родољуб, као први међу једнакима”, изражавајући наду да ће моћи да уради оно што је требало много раније да буде урађено.

– Ово место је важно како бисмо указали на то да је бољшевички, комунистички режим српском народу и српској држави донео само чемер, јад и несрећу. Некима је направио платформу да добију своје државе, некима је створио чак и нације, нама не видим да је добра донео. Због националног помирења важно је да правимо јасну разлику између тог режима и наших сестара и браће који су се борили против нациста и фашиста у народноослободилачком покрету једнако као и борци Југословенске војске у отаџбини. После 2000. године десила се рехабилитација Равногорског покрета, али ми се чини да су још увек дубоке ране међу нама због прекрајане историје. И други народи имају различитости, али постоје тачке које треба да нас уједињују – рекао је Шапић.

Тако је шапић, очито са благословом Вучићевим, кренуо у мисију измирења окупатора са жртвама окупације.

- Неке ствари морамо да оставимо иза себе, али не смемо да их заборавимо. Дајем вам јавно обећање да ће Град Београд овај пројекат завршили зарад националног јединства, зарад тога да као Срби једни друге штитимо и да бисмо чували сећања за будућа времена.
- Завод за заштиту споменика ће урадити детаљан пројекат санације, након чега ћемо читав овај парк уредити јер он треба да буде спомен-обележје жртвама комунистичког, бољшевичког режима - казао је Шапић.

"Чувај се Данајаца и кад ти дарове носе" - Извор

Какво црно помирење без покајања, казне за џелата, враћања отетог?
Да је њима до помирења уредили би они спомен обележје код Краљеве чесме пре тридесет година. Или, Вучић, пре десет година. И не би забрањивао рад Комисији за утврђивање комунистичких злочина. Треба хуљама мир док чине најгору велеиздају у српској историји. Зато би да привуку што више к себи онога коме су најљући, најкрвавији непријатељ. Непријатеља који у Србији једини може њихову владавину истински да угрози.

Истога дана, у сумрак готово потајно, као илегалац,  на истом месту, положио је цвеће и запалио свећу принц Филип Карађорђевић.


Од половине октобра 1944., оно што је требало да буде ослобођење, хиљадама београђана постало је последње време а милионима јасна порука нових комунистичких власти. Ово место, једно од 211 откривених широм Србије, мора да постане место сећања и опомене, као залог боље будућности. - Принц Филип
 
"Ја сам краљ једне несреће" - у очају је говорио деда Филипов, Петар Други. Свака несрећа, дугом употребом, на крају се претвори у гротеску. Отац сина ни брат брата неће да гледају, а народ треба да сабирају.

Куда ћете, тако посвађани међу собом, а измирени са крвницима, краљеви српске несреће? На коју страну ми главу да окренемо, да нас мање буде срамота?

-----
https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2022...ost_7.html