[Ђорђе Ивковић]

Много добар текст

  Шта је добро, празна прича. Реци то хрбро. Гаврило Принцип је са 17и по пуцо у гнездо нацизма, а овај мали са 13и по у легло сатанизма. Бунт достојан младића увлаченог у секту београдског усташо-комунизма, са снагом арикулисан али не још у праву мету. Вапај младе душе кој хоће да се чупа из тог окреченог престоничког Белог гроба у подмукло упакованом сатанизму је највећа сила и даје снагу већу нег што 13огодишњак може да има не завиривши у душу. Одговор је да ће од целог Београда, пуцањем му у срце, мали једини ако га Крст не сломи и научи где да усмери бунт, можда спасити душу и побећи из тог змијиног гнезда у кога га гурају и увлаче родитељи, наставници, европске катедре, АНУС чланови, ђавољи професори.. "Јер ја нисам дошао да донесем мир но мач, да раздвојим Истину од лажи и доћи ћу са мачем оштрим са обе стране, и хаљине ће Ми бити црвене од крви, а ви што нисте ни хладни ни врели но млаки, бићете избљувани"
Наравно, мали, ко и сви, треба да изнесе свој Крст, наравно да није крив за масакр, наравно да ће му институције навући ипак преступ и гонити као малолетничког преступника, иако је каже мали проверио и по закону по ком је он чинио не би требало да му се суди и да се мењају закони од случаја до случаја за потребе власти, јер то тад не би можда ни починио, али ако је са 13г. детенце, а таквијеих је Царство Небеско каже Христос Спаситељ, и ако детенце нема још своју личност и своје ЈА, чије речи, за чије грехе, личност и душу мали преузима на себе и на своја плећа и чији Крст носи изговарајући при хапшењу речи: "Јер сам ја психопата" ?

Захваљујем на пуној причи, само немојте више, замолио бих Вас. Знате, прилично имам низак праг толеранције на лупетање. А ово Ваше лупетање је хиперсонично интерконтинентално, фатално.

[Ђорђе Ивковић]

О недостатку емпатије који, мимо трагедије постоји, и коју смо, сопствену безосећајност, брижљиво неговали...


"СЛИКАЈ ГА ЗА  ИНТЕРНЕТ"

... 8. августа 2017. на аутобуској станици у Футошкој улици у Новом Саду, на рукама моје најмлађе кћерке умирао човек. Није умро у трену, већ је агонија трајала више од петнаест минута. Крупан човек, почео да се тетура, једва га, онако сићушна, спасла да не падне на цесту. Говори "Мени није добро, зовите хитну!" Једном руком га држи за руку, (заправо, он њу грчевито стиснуо) док лежи, другом покушава да позове Хитну. Оданде се јавља плехана кутија "Сачекајте, сва кола су заузета". Нема ни воде код себе да му дâ. Народ пролази и не осврће се. Неки са децом, неки трућају у мобилни. Понеко добаци „Шта се млатиш с њим!“. (Знате, умирање у опште није достојанствено, нарочито физиолошки). Из оближње ауто-перионице виче један „Бјеж' отале, шта је тебе брига?!“... И тако је то трајало и трајало. Сасвим случајно, наишао неки санитет, изађе униформисани човек, видео шта је, покушао реанимацију, издерао се на оне што су незаинтересовано гледали, позове неког свог лично у ХП, каже "Одмах долазите, овај је готов!" Онај што је донео воде каже другу "СЛИКАЈ ГА ЗА ИНТЕРНЕТ". Народ, шарен и градски-ужурбан. Пролази и даље као да ништа не види. Ко зна, можда је човек и преживео (мада, мало вероватно)... однела га хитна помоћ, која је била заузета док незнани медицинар приватно није позвао познаника из те ХП. онда су за два минута дошли.

Иначе, нисам знао -пазите ово - да се интервенције хитне помоћи у Новом Саду - ЗАКАЗУЈУ (???!!!)...

https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2017...2oGfxBA3cw

[Ђорђе Ивковић]

СВЕДОЧЕЊЕ О УДАРНИЦИМА ОРА И ЖРТВАМА ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА

Сведочи једна девојчица, Хрватица, која је преживела Блајбург... Коментар сувишан.

...Brat Joža, pripadnik ustaških postrojbi, vratio se kući početkom sljedeće godine. Ispričao je kako se za vrijeme pješačenja na "križnom putu" srušio, jer je obolio od tifusa. Odvezli su ga u partizansku bolnicu, izliječili, preispitali ga i poslali kući. Tog je ljeta otišao na omladinsku radnu akciju, izgradnju pruge Samac-Sarajevo, i vratio se kao udarnik. Uskoro se zaposlio na šumskim radovima pa smo po njemu dobivali pravo na primanje živežnih namirnica, i život je već polako ulazio u nekakvu normalu...

...U molbi za prijem u internat, učitelj je napisao da je moj otac žrtva fašističkog terora, pa sam se u svim kasnije napisanim biografijama i ja služila istim podatkom. S današnjom spoznajom događanja iz tih vremena po mom je sudu moj otac bio doista žrtva, kao i tisuće nastradalih na ovim prostorima u drugom svjetskom ratu, žrtva fašističke propagande koja ga je odvela na pogrešnu stranu. Jer, spoznajući ideale boraca NOB-e, ni po čemu se ne razlikuju od njegovih.

[Бенито]

Нимбусе, која је Твоја процена - колико оваквих случајева живи на територији данашње Србије?

[Ђорђе Ивковић]

Нимбусе, која је Твоја процена - колико оваквих случајева живи на територији данашње Србије?

То је питање са немогућим одговором. да кажемо "много" били би скромни у оцени. Имали смо Бобека и браћу Чајковски нпр. Имали смо Марију Црнобори, која је снимала рекламне филмове за усташе, па доведена у Београд да буде главна звезда ЈКП у време када је Жанка Стокић таворила у апсима. Томислав Марчинко (из усташке колонистичке породице у Срем током рата, па глодур "Дневика" и аутономашка дубока држава, па затим Туђманова информативна ударна песница и аутовани усташа)... Тренутно имамо Брнабићку ( мада, нашао сам Брнабиће кој су и данас одани ОРЈУНА и изјашњавају се као Далматинци, не као Хрвати). До ње је Томислав Жигманов, ван сваке сумње. Да поменемо Вању Удовичића и оног екс министра Серклића. Па колоритни Чадеж из Привредне коморе. Оне ситније срећемо сваки дан. Ја знам један такав случај, дословно идентичан као из овог сведочења.
Кад би томе додали исте такве из других народности, акцијашке ударнике и жртве фашитичког терора, Шиптари рецимо сви у јавном животу су листом били такви, па Мађари...краја набрајању нема...
Сигурно је да имају већи утицај него што их бројчано има.
Кад се к томе додају Срби који су били у усташама и домобранима, па актуелни "недовршени Хрвати" (шта вреди што је Драган Бурсаћ Србин, кад размишља као сваки озбиљни усташа)... у Србији живи исто усташа у срцу колико и нормалних људи.
Знам да нисам одговорио задатку, али боље не умем.

[Ђорђе Ивковић]

Блог је компилација мојих коментара и овдашњих аутора.



СУДАР ДВЕ КАТАСТРОФЕ







"Ал' је ђаво али су мађије али нешто теже од обоје"

1.

Он је луд.

2.

Коста К. је анти-херој.

Зар је требало да се деси онаква трагедија па да се људи довољно потресу и покрену у последњи покушај промене стања у друштву?

Излази да је Коста К. нечијом промишљу жртвовао себе и своје другове за спас свих нас?! Да су нам својом жртвом пружили последњу наду и часну прилику?




3.

Добро је примећено: Ни Вучић, ни Ана Брнабић, ни градоначелник Александар Шапић нису дошли пред школу да положе "један цвет" и запале свећу. Добро је уочио Владета Јанковић да тај гест елементарног саосећања нису учинили јер се боје реакције народа. И добро је Владета Јанковић оценио да су бедници.

Међутим, ми сада имамо ситуацију да маса народа фанатично подржава Вучића, а да истовремено ни он ни најекспониранији његови сарадници не смеју да се појаве у најтежим тренуцима јер се боје свог народа. Нема пластичнијег приказа колико се наше друштво распукло.

4.

Нешто друго је ретко ко приметио.

Ко је надлежни епископ за дотичну школу?

Наравно, митрополит београдски и сремско-карловачки. Случајно, и патријарх Српски господин Порфирије. Када било где у затвореном, па и на отвореном простору, умре неки човек или жена, дође надлежни свештеник да освешта тај простор.
 
Да ли је патријарх Српски ушао у зграду школе да освешта просторије после злочина? Није - запалио је свећу на улици.

Не треба због тога осуђивати Патријарха јер он ни не треба да уђе нигде, па ни у ту зграду школе ако није позван. Не треба осуђивати чак ни директорку која га није позвала, јер се уплашила реакције родитеља. Није крив ни Савет родитеља који практично управља том школом, јер га чине декларисани атеисти (како се испоставило да је Дејан Ристић члан Савета родитеља....).

Не осуђујемо никога, само констатујемо.

Српски православни свештеник теже улази у школу у Србији, у мантији, у својој службеној одежди, а у Београду поготово, него у џамију у Техерану. А ви сви размислите да ли је то нормално.

Важно да је ангажовано нових 1200 полицајаца да чувају школе! Само када би неко објаснио који је онда смисао постојања школе као установе.

5.

Гола политика је овде у питању, па да јој се вратимо...







ОСТАЛО...



https://nimbusovpodrum.blogspot.com/2023...st_21.html

[Бенито]

Алал вера!

[Ђорђе Ивковић]

Праштајте господо мени грешноме. Не умем друкчије. Бар не на дужи рок.
Опростите на изражавању, држим да је суштина кратког текста скромних амбиција важнија.

И би, као што пророковах.

О Немањи Девићу, мејнстрим хисторику нове грнерације, а старе школе.



Ђорђе Ивковић
31. мај 2013.

Ах, како се муњевито губе пријатељи.

Лепо сам замолио једног пријатеља за помоћ, а он ме из места, у року 2 секунде, избрисао из пријатеља и заблокирао за сва времена... 

Ево шта написах другару и земљаку Немањи Девићу:


Поздрав земљак.

Дај помози. Ди ти је она фотка ди си се сликао са два америчка гуланфера / НАП: МАРИНЦА/и њиним заставама? Треба ми, остало имам. Пишем нешто, да ти се најебем карактера и тебе и таквих. ЈБГ демократија. Где год погледаш нека политичка џукела а иза вири Девић. Па греота да се не овековечи, кад ти будеш испред, а иза тебе буде чучао неки нови Девић.

У напред захвалан, твој земљак, патриЈота, гадафијев талибан и фудбалски тренер, Бата

[Бенито]

Нимбусе, да ли је баш морало овим "вокабуларом"?

[Ђорђе Ивковић]

Нимбусе, да ли је баш морало овим "вокабуларом"?

Очекивао сам овај приговор.
Види, пост са инкриминисаним вокабуларом је од пре тачно десет година. Да га сад, после толико времена, цензуришем за мене нема смисла. Такав је какав је.
Оно што ме је натерало на такав вокабулар према човеку коме отац могу да будем, је његово понашање: Он се заиста, у некој опуштеној атмосфери, сликао загрљен и широко насмејан са два америчка маринца, такође широко насмејана. Овде, у Србији. Још то окачио сав важан на ФБ, па после кад је видео реакције, уклонио.
Ја те питам шта би неки четник урадио, не шта би рекао, неком таквом нашем '41. који се тако лепо слика са Немцима?
Ако ипак не одговара пост, администратор има могућност да га уклони, или мене да банује, или шта год.
Право да ти кажем, доста ми је свега. Да не објашњавам оно што је свима јасно.

[Шумадинац]

Нимбусе, да ли је баш морало овим "вокабуларом"?

Очекивао сам овај приговор.
Види, пост са инкриминисаним вокабуларом је од пре тачно десет година. Да га сад, после толико времена, цензуришем за мене нема смисла. Такав је какав је.
Оно што ме је натерало на такав вокабулар према човеку коме отац могу да будем, је његово понашање: Он се заиста, у некој опуштеној атмосфери, сликао загрљен и широко насмејан са два америчка маринца, такође широко насмејана. Овде, у Србији. Још то окачио сав важан на ФБ, па после кад је видео реакције, уклонио.
Ја те питам шта би неки четник урадио, не шта би рекао, неком таквом нашем '41. који се тако лепо слика са Немцима?
Ако ипак не одговара пост, администратор има могућност да га уклони, или мене да банује, или шта год.
Право да ти кажем, доста ми је свега. Да не објашњавам оно што је свима јасно.

Чек бре Нимбусе... Кад су могли наши четници да се сликају са америчким пилотима и официрима зашто не би могао један млађани Девић да се слика са два америчка маринца?

[Ђорђе Ивковић]

Нимбусе, да ли је баш морало овим "вокабуларом"?

Очекивао сам овај приговор.
Види, пост са инкриминисаним вокабуларом је од пре тачно десет година. Да га сад, после толико времена, цензуришем за мене нема смисла. Такав је какав је.
Оно што ме је натерало на такав вокабулар према човеку коме отац могу да будем, је његово понашање: Он се заиста, у некој опуштеној атмосфери, сликао загрљен и широко насмејан са два америчка маринца, такође широко насмејана. Овде, у Србији. Још то окачио сав важан на ФБ, па после кад је видео реакције, уклонио.
Ја те питам шта би неки четник урадио, не шта би рекао, неком таквом нашем '41. који се тако лепо слика са Немцима?
Ако ипак не одговара пост, администратор има могућност да га уклони, или мене да банује, или шта год.
Право да ти кажем, доста ми је свега. Да не објашњавам оно што је свима јасно.

Чек бре Нимбусе... Кад су могли наши четници да се сликају са америчким пилотима и официрима зашто не би могао један млађани Девић да се слика са два америчка маринца?

Сад си ме бацио у дилему...

[Бенито]

Нимбусе, да ли је баш морало овим "вокабуларом"?

Очекивао сам овај приговор.
Види, пост са инкриминисаним вокабуларом је од пре тачно десет година. Да га сад, после толико времена, цензуришем за мене нема смисла. Такав је какав је.
Оно што ме је натерало на такав вокабулар према човеку коме отац могу да будем, је његово понашање: Он се заиста, у некој опуштеној атмосфери, сликао загрљен и широко насмејан са два америчка маринца, такође широко насмејана. Овде, у Србији. Још то окачио сав важан на ФБ, па после кад је видео реакције, уклонио.
Ја те питам шта би неки четник урадио, не шта би рекао, неком таквом нашем '41. који се тако лепо слика са Немцима?
Ако ипак не одговара пост, администратор има могућност да га уклони, или мене да банује, или шта год.
Право да ти кажем, доста ми је свега. Да не објашњавам оно што је свима јасно.

Зашто би Те неко бановао због цитата? Макар цитирао и самог себе? Него, друго сам нешто хтео да Те питам...
Дотични је кренуо у први разред основне школе када је НАТО бомбардовао Србију. 
Гледај сад једну упоредну ситуацију. Мој покојни ујак је био само мало млађи када су Немци витлали овуда. Две деценије доцније је пребегао у Немачку, у време док Броз још није одобрио личне пасоше (осим дипломатских, постојали су само колективни, као и у земљама Варшавског пакта). Да би се јавио да је стигао негде, или да би се похвалио, послао је једно писмо мом покојном оцу. У коверти није било писма, него само једна фотографија, на чијој полеђини је писало "Бремен". На самој фотографији био је ујак у некој месарској фабрици загрљен са двојицом колега, који су очигледно били Немци. Мој покојни отац је, по његовом сведочењу, погледао фотографију и после пар тренутака је исцепао.
Петнаест или мало више година доцније, вратио се мој ујак из Немачке и дошао код мог оца. Рекао му је:"Све си био у праву. Сви су они и даље нацисти." Мада то мој отац никада тако није рекао, али је овај то ваљда тако схватио.
Питање гласи:
Ако праштамо оним милионима Срба који живе и раде, а неки су се и асимиловали, у Немачкој и Аустрији, зашто онда замерамо младим нараштајима да се диве Американцима, па макар били и у униформи?

[Ђорђе Ивковић]

О, брате Бенито. Није обавезно да окупација траје четити године. Некад траје и 350 година. Америчка војска је 2013. окупаторска војска у Србији, као што је и данас окупаторска војска. Војска државе која има јасну намеру да "реши" српско питање за сва времена.
У нашем случају не ради се ни о месару који је после рата добровољно отишао у туђу земљу трбухом за крухом, већ о лику који је овде припреман да буде важан чинилац у моделирању српске националне свести. Нема ту никаквих моралних дилема. Што се Н. Д. тиче, он је у моралном смислу софистицирана верзија Вере Пешић. И то би било то.
Разумем ја деликатан проблем који уредништво Погледа има по овом питању, али, то није мој проблем. Не обавезује ме. Уколико сметам, ОК.
Ја нисам тако лако за тако лака праштања.
http://srbinaokup.info/?p=86970
Не могу да нађем чланак о бригадном генералу Џорџу "Буч" Карамарковићу, изгледа да је уклоњен. Наш генерал Буч "иде редовно у цркву", а у својој кабини  десантног брода 1999. држао је "Српске народне песме", многе знао напамет. Па ипак, изјавио је (тада беше пуковник) : "Да добијем команду да нападнем са својих 2.500 маринаца, извршио бих наређење и не бих трепнуо!"
Е, па, ја бих му у том контексту... матер, и не бих трепнуо.