[ЈВуО-КГ]

Њих више нема ко ни да демонтира.

Има, има.

[Ђорђе Ивковић]

ПУТИНОВА ПОСЕТА БЕОГРАДУ - НАЦИОНАЛНА КАТАСТРОФА У РЕЖИЈИ КУРЦОВОГ ВУЧИЋА

Одлазак

Јуче, 17. 1.2019., у последњу пријатељску посету Србији дошао је Владимир Путин. Побегао је најбрже што је могао из ове долине суза, хуља и политичке бауштеле. Његова посета је напрасно скраћена и трајала је око осам сати. Колико једно радно време сваког поштеног раденика. Ни минут преко тога. Кад тако поступи најдражи гост, али, заиста, најдражи гост без наводника, стари наш народ би рекао "Паметноме доста".

Наши политички аналитичари су пословично успорени у својој обломовштини, те "опрезно" чекају ефекте пропасти да би нас накнадно учили.

Пошто немам потребу да чувам синекурисану хоклицу у мемљивим подрумима наше "дубоке државе" плитке памети, ја ћу, не хајући за журбу пред руду и судбину петла, одмах објавити: ОВО ЈЕ КАТАСТОФА!!!

Шта је чипуљички билмез и генетски ситни аустроугарски шверцер калкулисао, видљиво је било данима у напред. Подлаштвом ниске душе наумио је да председника једине велике, али не и највеће силе, која нас у својим моћима ипак штити, употреби у локалном политичком обрачуну. Што је у питању обрачун две струје које су једнако покорне руским непријатељима, додатно оптерећује и онако напету ситуацију.

Да ли неко заиста мисли да Путин није обавештен да ће његова посета бити инструментализована у борби против Ђиласових демонстраната, преко којих Запад притиска Вучића да призна "Косову"? Тако простачки злоупотребљавати Русе? Срамно! Једноставно, карактеристичан недостатак доброг домаћег васпитања.

На ударном водећем СНС транспаренту је писало "1 од 300 милиона!". Ал' су се досетитли, машала! Сматрају да су тако "ударили контру" Ђиласовцима који се диче Вучићевим глупрердама, те гурају напред са паролом "1 од 5 милиона". А још, СНС-овци, пошто су вицкасти, парола им има "дупло дно", па се алудира на црногорско: "Нас и Руса триста милиона", где су Црногорци горњи. Само, наставак изреке је "Нас без Руса за три камиЈона". Шта су мислили, да ће Путин да се понаша ка потпуни дебил, и укључи се на једној страни у сукобу две струје које се надмећу у мржњи на Русе а покорне су Бечу и Берлину? Дипломатија је дисциплина врло строгих правила, где сваки гест и свака реч имају одређено значење и тежину. Тражили су "домаћини" од Путина да се обрати присутнима. Одговорио је да у протоколу нема места за његово учешће на политичким митинзима. Ипак се присутнима обратио са две речи. Толико присутне цени.

Колико је понижавање Русије у питању, показаћемо на примеру Аустрије: Што СНС-овци исто нису дошли на дочек реално Вучићевом најдражем госту и развили транспарент "Нас и Кураца 16 милиона, нас без Курца 7 милиона"?

Дакле, смемо рећи да су на овој свињарији, где су СНС-овци као марва довучени одасвуд, колатерално профитирали Ђиласовци.

Ако се дода присуство наше октроисане са Запада премијерке у тешком пругастом чоханом оделу, какве Путину не смеју у Русији прићи на пет километара, скандалозног нашег спољног министра Ивице, простачине који упорно пева народњаке, на саблазан руских дипломата; неспретног Патријарха, пса Паше који гризе канту јер је остао без газде... можемо само нагађати шта се у кратким тет-а тет разговорима казивало "у брк". Тако је нагло утихнуло хваљење са двадесетједним економским уговором међу којима плени пажњу онај тајанствени о сарадњи у космичкој технологији, те се пост-продукција политичке индоктринације свела на "величанствен дочек" (без хлеба и соли, што иначе следује сваког америчког маринца ступањем на тло Србије) и сконтаћемо колико је у примитивном и антипатриотском гесту "одрађен" Путин у осам сати, и зашто је демонстративно напустио Србију.

Што је Путин накачио плехани орден Вучићу, то је пракса.

Како би се ви осећали да одете у неко племе Бушмана и тамо вас понуде оком даждевњака, како би показали да су вам искренији пријатељи од супарничког племена, а знате да су једнако спремни да вас поједу?

Дејство ове пропасти у режији Вучића и његове камариле неће се осетити моментално. Не сме Русија тако нешто себи да дозволи, али дејствоваће неумитно.

[Бенито]

" Нас и Кураца 16 милиона"
Па, ти човече разваљујеш!!!

[Ђорђе Ивковић]

АПСОЛУТНИ НАЦИЗАМ "КРУГА ДВОЈКЕ"

„Докази које смо открили су можда најзначајнији по томе
што су често сасвим супротни толико форсираном имиџу
Ослободилачке војске Kосова, или ОВK, као герилске војске
која се витешки борила да одбрани право свог народа
да насељава територију Kосова.“
Дик Марти, специјални Известилац Савета Европе

У Хагу се, међутим, неће судити Ослободилачкој војсци Kосова
као организацији, него појединим њеним припадницима.
Kакав год исход судских процеса био, ниједно веће неће прозвати
ОВK ни злочиначком, нити терористичком организацијом.
Немања Стјепановић, нацош овдашњи, "Пешчаник"

Може нацизам имати различита лица, али је увек нацизам.

Нацизам у Србију уграђују управо они који се најгрлатије, безобразно и искључиво на латиници, бива боре против некаквог измишљеног нацизма, који се у аустрофашистичкој фабијанској кругдвојашкој гебелсовштини обрушава ка Србима, па ка Словенима не-католицима, генерално.

Просто вас бескрупулозним цинизном, горим од онога који користе хрватски "праваши", присиљавају да помислите да титоидни нацизам из Круг Двојке, тај нацизам као апсолутна воља за злочин, само спаљен у ватри може да нестане.

Немања Стјепановић у свом гебелсовском памфлету "Специјални суд за Косово, почетак рада", испробава вештину пропагандне подвале. Подвале комбинацијом замемана теза, баљезгања, позивања на фалсификоване ауторитете из истог нижеразредног модула владајућег пан-неонацизма, и хиљаду пута поновљених лажи.

На почеку, нацош Стјепановић нас обавештава да је "Специјални суд са Косово" "после месеци ишчекивања" почео са радом. За Стјепановића двадесет година представља "месеце ишчекивања". Само због овог идиотлука према жртвама је заслужио да буде спроведен у Црну Реку, да га тамо отац Перановић млати по голом нацошком дупеду док не доживи сорзерцање да 240 месеци није неколико месеци.

Затим следе циничне опаске "У Србији почео спектакл", "покријте се ушима", "отужно моралисање", "милошевићеве пропаганндне бајке" и слично.

Потом исти они који су као хијене растрзали уз крик "Хашки оптуженик!!!" сваког Србина/Југословена који је оптужен од Хашког трибунала, обично без доказа или довољно добрих доказа за злочине за које их терете, те су неке морали убијати (на пример Милошевића) да би избегли компромитацију, сада се позивају на презумцију невиности: "Медијски написи у којима се бивши припадници ОВK који су позвани у Хаг и пре подизања оптужница, а камоли изрицања пресуда називају злочинцима, злотворима, кољачима, зверима, а ОВK терористичком и злочиначком организацијом јасан су показатељ сасвим нереалних очекивања од рада Специјализованих већа и Специјализованих тужилаштава Kосова..."

Ни један доказ који је предочила Србија, није релевантан, тврди Стјепановић. Све су то фалсификати и признања под принудом. Ништа се ми не питамо и не треба да се питамо. Ко је тај-и-тај да се меша у рад тужилаштва?...

Kроз цео чланак константно се користи чувена поштапалица "да, али...". Да, јесу неки припадници ОВK починили извесне злочине, али су Срби чинили много веће злочине. Па се Сјепановић позива на релевантне изворе:

Осим тога, у раду Специјализованих већа и тужилаштва Kосова не треба тражити потврду тезе да су због тога што је један број злочина био почињен од стране ОВK – ратни поступци српских снага безбедности 1998/99. били исправни. Ако само погледамо број убијених цивила, а захваљујући попису људских губитака који су саставили Фонд за хуманитарно право из Београда и Фонд за хуманитарно право Kосово/ Ђ.И: Дакле, то су релевантни извори који имају право да се мешају у истраге о злочинима и који су чувени по објетивности?/ – зна се (?!) да је међу око 10.500 убијених цивила приближно 8.700 Албанаца и 1.200 Срба. Ако урачунамо жртве НАТО бомбардовања и узмемо у обзир да је један број Албанаца (вероватно више стотина) убила ОВK, јасно је да су Војска Југославије и МУП Србије убиле приближно 8 пута више цивила него ОВK.

То је та објективна и математички тачна некрополитика из Круга Двојке, због које ми коначно треба да ућутимо и забијемо главе у црну земљу, јер је оно што знамо "неодрживо"?

Немањи Стјепановићу је понижавајуће да се позабави суштином шиптарског архи-злочина, онима који су их помагали и подржавали у том јединственом злочину са много алата и онима који су прикривали те злочине, укључив и Хашки трибунал.

Истина је непобитна:

У периоду 1961 - 1991., док је Србија била под Никезићем, Латинком Перовић и Иваном Стамолићем, број Срба (и Црногораца) је смањен за 50.000 и поред природног прираштаја, тако да је број протераних сигурно бар 100.000 већи. То институционализовано од државе етничко чишћење Срба праћено је бестијалним шиптарским злочинима, међу којима је довољно поменути пострадање Ђорђа Мартиновића кога је стари Hitlerjugend Стане Доланц назвао "првим српским самурајем".

Од уласка НАТО трупа на Kосово и Метохију убијена су 1.192 лица српске националности, киднаповано је 1.303 особе (непозната судбина још 798 лица), а тешке телесне повреде задобило је 1.289 људи. За злочине почињене по завршетку ратних сукоба, Хашки суд је косовским властима – пошто Трибунал нема право да води истрагу о послератним злочинима – предао 1.600 званичних списа, а МУП Србије је Приштини доставио више од 1.700 кривичних пријава и око 10.000 протеста поводом бомбашких напада, минирања цркава и манастира, каменовања конвоја, пребијања, силовања или паљевине кућа Срба на Kосмету...

По Стјепановићу, све је то српски фалсификат, а не доказ нацистичког гетоа у Европи XXI века?!

Шиптарски специјалитет: некро-злочиначко кршење гробаља.

Под италијанском окупацијом у WW1 на KиМ је спаљено 56 православних цркава и манастира. Под окупацијом НАТО 156. Шест пута спаљивани Девич мученички сведочи непрекинути шиптарски злочин. Kо сме да оспори тај генерацијски повезани, генетски произведени дакле, шиптарски злочин?

Наравно да су Шиптари "злочинци, злотвори, кољачи, звери...". Додаћемо и пљачкаши кућа и пљачкаши гробова. Али увек под заштитом неке велике силе. Не треба никакав суд да би се ово доказало. Само људскост је довољна, коју другодвојкаши немају.

*Негде граница, и небеска и људска, можда и постоји, иначе се људи неће разликовати од пацова. Ратних неправди ће увек бити, јачи ће истребљивати слабије, пљачкашке банде ће под плаштом борбе за свој напаћени народ вршити похаре. Међутим, „Kосовска кампања“ се по нечему разликује од свега до сада виђеног у ратним страхотама. То је трговина органима отетих Срба.

Проблем са извађеним органима је што их није могуће продати ако немате унапред обезбеђеног купца. Тај купац је из најбогатијих земаља и добиће свој нови и скупо плаћени орган у некој врло престижној клиници, где ће даље бити под лекарском контролом. Надаље, свеже извађени орган не можете на магарцу преносити преко врлети у избегавању граничних контрола, већ морате најбржим могућим начином, дакле авионом, да га испоручите наручиоцу. Превише је све то компликовано и превише је људи укључено у ланац овог јединственог трафикинга, да се немогућност хватања и кажњавања свих укључених злочинаца може правдати искључиво „омертом“ шиптарских фисова. Ако се сведоци ликвидирају на Kосмету, у западној Европи има их на претек.

Укратко, да се подсетимо:

Све се знало још 2002 године. Мартин Граф, члан Парламентарне скупштине Савета Европе и посланик Слободарске партије Аустрије је рекао: „...Они (Срби) су, што је застрашујуће, коришћени као складиште резервних делова“.

Шеф Унмикове канцеларије за нестале особе и форензику на косову и Метохији Хозе Пабло Барајбар је 2003. доставио Савету безбедности УН поверљиви извештај са доказима о овим злочинима.

Шеф УНМИK Бернар Kушнер, лекар без икаквих граница, најпре се ругао на помен трговине људским органима, да би се затим клео да о томе ништа није знао.

Хашки трибунал окончао је брже него што је започео истрагу о трговини органима на Kосову. Докази су нестајали током УНМИK, KФОР и Еулекс управе на Kосову. Трибунал је ипак имао детаљно описане чињенице, али веле да се докази нису могли извести без имена сведока, као и због тога што је крајем 2004. Савет безбедности УН наложио том суду да оконча све истраге.

Известилац Савета Европе „О нехуманом поступању и трговини људским органима на Kосову“ Дик Марти између осталог констатује: „Докази које смо открили су можда најзначајнији по томе што су често сасвим супротни толико форсираном имиџу Ослободилачке војске Kосова, или ОВK, као герилске војске која се витешки борила да одбрани право свог народа да насељава територију Kосова.“. Затим све сумње о злочиначком понашању ОВK потврђује као сасвим основане. Kонстатује да ни МKСЈ ни УМНИK, нити канцеларија албанског јавног тужиоца, нису спровели никакве даље детаљније испитивање, након обиласка „Жуте куће“ и тамо пронађених доказа. Напротив, напомиње, албански истражитељ је пожурио да хладно изјави како заправо никаквих трагова нема.

Прикупљене физичке узорке на лицу места МKСЈ је касније уништио након што их је фотографисао, што је Мартију у писму потврдио садашњи главни тужилац МKСЈ. "Морамо себи дозволити да изразимо запрепашћење што је такав један корак предузет", констатује Марти. У разговору са Kарлом дел Понте 2009. бивша тужитељка ме је (Дика Мартија) уверавала да би поменути материјал требало да се чува у архивама МKСЈ и да је просто незамисливо да је уништен. Једнократном згражавању се придружио и Серж Брамерц.

„Наравно, једна је ствар уништити, односно деградирати празне бочице лекова и други материјал пронађен у 'жутој кући', који по оцени истражитеља нису могли представљати довољне доказе, али добити, а онда изгубити, уништити или прећи преко навода сведока који упућују на тако озбиљне злочине - било би нешто много озбиљније”, рећи ће о овом невероватном скандалу Џефри Најс, бивши тужилац МKСЈ коме Хашим Тачи дугује 500.000 евра.

У извештају Дика Мартија се вели „Наслеђе Унмика нам је живописно представљено као '300.000 збрканих страница'”. Овом опаском дискретно се указује какве су перспективе да злочини буду санкционисани.

Затим на сцену ступа амерички истражитељ Kлинт Вилијамсон, што је сваком човеку здраве памети сигуран сигнал да ће све бити заташкано. Њему и његовом тиму од тридесетак тужилаца и истражитеља било је потребно три године да покушају да прикупе доказе о трговини органима и о другим злочинима Ослободилачке војске Kосова по окончању НАТО бомбардовања. И не чуди што са закашњењем од деценију и по Вилијамсон тврди да има доказа за само једну и то здружену оптужницу, ако се зна да су докази о тим злочинима систематски нестајали током УНМИK, KФОР и Еулекс управе на Kосову. У извештају швајцарског сенатора Дика Мартија, након чијег усвајања у Савету Европе је ЕУ одлучила да под Еулексом формира истражни тим на челу са Вилијамсоном (СИТФ) нашироко је образложен процес правних и других вакуума који су омогућили нестајање доказа. Међународна заједница је, по Мартију, током управљања косовским структурама, зарад стабилности на кратке стазе занемарила задовољење правде.

После је стигла исто дика америчког независног судства Дејвид Швендиман, па њега мења најновији тужилац, адвокат Џек Смит, који каже да ће му „требати годину дана да се упозна са процедурама и предметима“ .

Овај најгрознији и непојамни злочин са трговином људским органима је „тачка прелома“. Злочин са убијањем Срба и шверцом органа је случај удруженог глобалног злочина без преседана. У извршењу злочина годинама су учествовали НАТО пакт и лекари, нарочито они „без граница“ и најпрестижније здравствене установе - од Турске, преко Холандије, Немачке и Велике Британије, до Бразила. Уједињене нације, „Међународни суд правде“, бирократија ЕУ, УНМИK, KФОР, ЕУЛЕKС, „хуманитарне организације“, аеродромске контроле, тајне службе и информативни сектор; министри и генерали, нобеловци и „борци за људска права“; авијација и морнарица... Злочинци нису кажњавани, већ богато награђивани. То није цивилизација, то је пакао.

Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Kарла дел Понте сматра да је "прошло превише година од злочина на Kосову и да не очекује да ће Специјални суд доћи до истине и задовољити правду". Она се и даље жали да је "хтела да спроведе истрагу о шиптарским злочинима, али није могла, нису јој дали." (?! Ко јој није дао, зашто није могла или, пре, смела? Што није дала оставу са тим образложењем?). И даље се згражава што су у Хагу уништени докази о шиптарским доказима, што она "није знала", а што знамо из "Увода у право" да је у опште не оправдава, већ терети.

Ми садашњи Срби прихватили смо у том паклу улогу резервног складишта. Ми смо резерва за органе, резерва за допуну памети, резервно тржиште нездраве хране, резервни банкарски робови, екуменска папина резерва, педерска резерва, резервна естрада пропалих певача и умјетничких шмираната, резерва за територијално намиривање већих рачуна.

Све деца "револуционара", пуковника ЈНА, ДБ, партизана, плаћено крвавим окупаторским доларима

Па ипак, кад неко, макар и формално, носи српско име, а зарад задовољства своје унутрашње гадости прихвата крваву грамату из руку злочинца каквог би се и Хитлер гадио, то је неподношљиво. Некада су се људи од таквог зла и ломачом бранили, ми нисмо кадри да Наташу Kандић и њен нацистички "Фонд за хуманитарно право" из друштва одбацимо, да иде куд је воља, колико је ноге носе, само што даље од нас и ближњих жртава које са насладом среће сваког дана.

Да је једина, тешко је са таквом наказом злочиначког ума, која има сву подршку светских неонациста. Фонд за хуманитарно право (ФХП) Наташе Kандић добио је, 2014‒2016, од ЕУ и САД 2.126.752 евра. Међутим, није једина. Та нацистичка хободница ждере све око себе. Слободан Антонић цитира нацошку гадуру, Сташу Зајовић и њене активистиње: "„Долазим из главног града државе-наследнице агресорског злочиначког режима, из главног града у којем се и данас глорификују и поричу злочини почињени у наше име. Моја одлука је да тражим одговорност за безбројне злочине почињене у моје/наше име“. „Увек морамо да имамо на уму одакле смо ми. Ми смо са окупаторске стране, а они су окупирани“.

Оно што неопростиво недостаје анализи Слободана Антонића је што је из неког свог разлога прећутао да су сви које је поменуо деца комуниста, високих официра ЈНА и ДБ, готово у целини са Динарских предела насилно насељених на Дедиње и Круг Двојке, Титовог естабилишмента дакле. Без те констатације Антонићев формално тачан текст губи смисао и суштину. То је као да на бујичној реци која руши села правите брану са шупљим дном.

Не! Апсолутне нацисте кад-тад мораћемо назвати правим именом и тако поступити према њима.

...
* Нешто измењен и допуњен ранији текст.

[Ђорђе Ивковић]

БРОЗОМОРИ VS. ЉОТАНИ

Фотографија М. Војиновића Лаутнера и плакат Д. Стојановића

Политикин забавник су новине специфичне по томе што су кобајаги намењене деци али су заправо намењене паметној публици са солидним домаћим васпитањем свих узраста. Зато ове новине неће читати грађански "стратум" који се једнодимензионално ложи на нагост Џеј-Кеј. Нећемо рећи да је Политикин забавник ослобођен доминантног идеолошког тлоцрта, већ да има неупоредиво шири културни ракурс од супер-набилдованих, "мејнстрим" мас-медија, који даве Србију.

Тако се Политикин забавник усудио да објави "дисидентско" штиво које је комуњарама (надимак су сковали "Збораши" = комунисти + фуњаре) гурнуло прст у око, јер није у сагласју са лажном историјом коју су нам комуњаре задале.

Прича из Политикиног Забавника заправо се бави судбином капетана Милоша Војиновића, који је рођен као Немац Хенрик Лаутнер, али се због љубави прекрстио у православца и променио име.

Аутор се позива и на академика Љубомира Симовића који је забележио да су сељаци на Златибору, током гоњења партизана, запазили неког немачког официра који је причао српски и спасао многе цивиле од стрељања. Наводно се појављивао пред немачким стрељачким стројем, извлачио сељаке изведене на стрељање, уз речи: "Никс комунист!"

Такође се наводи да је по наредби генерала Недића, одред којим је командовао Војиновић пребачен на Дрину са задатком да организује прихват српских избеглица које су бежале из Босне од усташког ножа. То спасавање је трајало нешто више од две недеље, а Војиновићев одред је сачувао животе више од 22. 000 људи.

Шта је у овоме спорно? Ништа. Недићев окупациони комесаријат (ма како се формално називао) је спасао перко 400.000 српских али и словеначких живота. Збораши су немрљиво, као нико нигде у поробљеној Европи, помогли становништву Смедерева након катастрофалне експлозије лета 1941.. Без те помоћи последице би биле многоструко веће.

Нема спора да су Љотићевци били немачки колаборационисти. Не убеђени нацисти, то сигурно не, већ тачно по дефиницији: колаборационисти. Приклонили су се Немцима јер други излаз за спас српског народа у датим оклолностима нису видели.

Хистерија која је завладала у свим димензијама медијског простора Србије, а у коме Политикин забавник заузима не више од стотог дела једног промила, очитава комуњарски страх од другости; клаустофобичну србофобичност. Ради се о стотинама различитих извјешћа са једнаком политичком поруком. Једини исправан назив за оно што се дешава је типична комунистичка ХИСТЕРИЈА!

Не могу се побројати медији (које сви знамо) и аутори које у главном детаљно не знамо, али основано слутимо да су им ђедови партизански кољачи, који су скочили да нам "објасне" ко су Љотићевци.

Та медијска комуњаска халабука је ужасна, и на то указујемо.

...Савез антифашиста Војводине тражи одговорност за писање Политикиног забавника о Љотићу Осуде писања Политикиног забавника о Љотићу: Манипулација најмлађима
Антифашисти Зрењанина: Текст пун хвалоспева о лидеру фашистичког ЗБОР-а ЛСВ: Јасан пример прања биографије протагониста фашизма Прпа: Бестидна афирмација одговорног за крагујевачки масакр Ревизија историје –редакцијски коментар ДС: Срамна манипулација децом и нови примери ревизије историје Љотић није забаван Пише: Гојко Влаовић СРАМАН ТЕKСТ У "ПОЛИТИKИНОМ ЗАБАВНИKУ" Правдали сараднике Хитлера у Србији, Јеврејска општина: "Нацисти су финансирали Љотића као и АНТУ ПАВЕЛИЋА" СЛУЧАЈ ЉОТИЋ У ЗАБАВНИKУ Бурне реакције на сраман текст, социолог: Ово НИЈЕ СЛУЧАЈНО Председник Јеврејске општине Београд Данило Медић затражио је извињење главног и одговорног уредника листа, јер сматра да је у питању лична одговорност. - Љотић је био квислинг и сарадник нациста. Он је са својим одредима отерао Јевреје у логоре, који су касније у њима страдали. СРАМАН ТЕKСТ У "ПОЛИТИKИНОМ ЗАБАВНИKУ" Правдали сараднике Хитлера у Србији, Јеврејска општина: "Нацисти су финансирали Љотића као и АНТУ ПАВЕЛИЋА""Политикин забавник афирмише Љотића, то је срамно" - Нови ...хттпс://стандард.рс/ Димитрије Љотић умјесто Паје Патка | Други свјетски рат | Ал Јазеера ... балканс.аљазеера НУНС И НУНВ о Љотићу у Забавнику | Мондо Портал

ИТД, ИТД...

Могли би питати Јеврејску општину да ли је међу усташама који су ликвидирали Јевреје био 21 НДХ генерал јеврејског порекла? А вама Срби криви? Па нису. Као што ни Јевреји не могу бити криви за страдање Срба од Хрвата, међу којима је било 12 Срба, Павелићевих генерала. Шта Срби имају рећи о револуционарној доктрини Моше Пијаде, ни то није за дискусију? Имам утисак да би Данило био, како да кажем, узвишен, да су нацисти победили. Све исто, само на другој платформи.

Мора се разумети збрка и морално распеће коме се нашао у WW2 српски народ. Једино што је сигурно да партизани нису Србе спасавали, већ су их масовно убијали. Отуда је да један, који се кити титулом званичног српског Тумача Прошлости, дрзне се:

Историчар Предраг Марковић изјавио је да је Љотић био највећи издајник у региону током Другог светског рата, те да су љотићевци учествовали у сваком масовном злочину против Срба.

Свако зна да Марковић лаже у камеру. Љотић не може бити већи издајник од комуниста. Не може бити већи издајник ни од Црногораца. Љотићевци нису учествовали у Усташким злочинима, нити у комунистичким злочинима, ни у масовним злочинима Хортијеваца. Можда се "историчар" Марковић држи као слепо куче чињенице да Хорти, Тито и Павелић нису међонародно гоњени због злочина над Србима и другим цивилима не-српског порекла, па отуда извлачи цинични закључак да нису криви. Тај Марковићев одвратни цинизам нас ничим не обавезује, поготово да мислимо својом главом.

И не само то, већ се у том Брозоморном гесту изједначавају сви као "фашисти", а издвајају Титоисти као ултимативни "антифашисти".

Како читаоци, кад, е да би се приказала демократичност на "грађанистичким " медијима, кажу шта заиста мисле, онда је јасно. Преносим један од коментара на ову вест на сајту Б52. Тешко ми је да нађем иједну замерку на доле написано:

Ја не знам чему оволико кмечање око Љотића и њему сличних.
Пазите, Љотић је пристао на сарадњу са једним европским савезом који је тада био најбогатији и војно најмоћнији. Речено нам је да су сви наши суседи ушли у тај војни савез и да је најпаметније да уђемо и ми. И Љотић је на то пристао (са Недићем на челу остатака државе након окупације 1941). После су ти људи убијени као издајници.
Сада, пар деценија касније, опет један европски савез, најбогатији и војно најмоћнији тражи да ми постанемо његов део, јер су сви наши суседи ушли у исти. Зашто је сада оправдано улазити у некакав савез, а онда није било оправдано? Немци су убијали Јевреје, Роме, Словене по логорима, а Европљани убијају Арапе, Сиријце, Либијице, Србе, Авганистанце по њиховим матичним државама. Kоја је разлика? Што нису у питању концентрациони логори? Шта? Не разумем стварно... Ја бих разумео да ми одбијамо пријем у Швајцарску или Данску које нису део ЕУ, а никога не нападају, па смо због тога лоши људи. Али ми нећемо у ЕУ која нас је бомбардовала више пута, нападала и убијала и сада нас напада и понижава економски, културно и политички, а од нас се очекује да сарађујемо са таквим савезом. Зашто? Ако децу већ учите нечему, учите их да је једнако бити Љотић издајник и бити издајник и после Љотића. Ако је фашизам зло, онда та дефиниција важи за све фашисте.

...Знао сам да ћете приметити ову небулозу и није ми јасно зашто су та два имена стављена на списак и то на сам почетак. Но, број побијених припадника Недићевих одреда - међу којима су и Љотићевци би тек требало непобитно утврдити. Важно је да се до Срба пробије чињеница да су партизани, пошто су им Енглези предали Србе, (нису партизани ни једног ухватили, нити заробили у борбама, просто су поднели захтев Енглезима да им их предају и ови су то учинили, као што Американци оне који су се њима предали - нису), исте стрељали без суда, те да су их водили, као и Ви, у рубрици `усташе`. Е, на то не могу да пристанем. То је оно што зовем `систем вредности и историјски суд друге Југославије`. За разлику од усташа и Хрвата уопште, који су стварање НДХ дочекали као ослобођење и једино су се бунили у италијанској окупационој зони, али не против фашизма, већ зато што нису део НДХ и што тамо Срби могу да сачувају главе (до 1943), Срби су окупацију дочекали као окупацију: и Недић и Љотић су доведени у ситуацију да се или прихвате сарадње, или да гледају како се остатак Србије распарчава међу Хрватима, Шиптарима, Бугарима... О квислинзима можемо да причамо само у оним - не тако ретким случајевима - где су Срби у служби НДХ (командант армије једно време беше Србин, командант ваздухопловства сво време рата беше Србин - пензионисан код Броза, итд), или тадашње Мађарске (човек који је заменио Хортија ког су Немци најурили у Португалију и који је извршио тоталну нацификацију Мађарске је Србин, имам негде имена Срба сахрањених на гробљу Вермахта - штоговори да су се борили у немачким униформама, итд).
Елем: Хрвати на рат гледају из хрватског угла, а ми из југо-комунистичког и дан-данас. Не из антифашистичког, не из југословенског - јер би тада и Дража имао неку Kућу цвећа, већ из чисто југокомунистичког. То је историја самоокупације, нама газдује мртви Броз. Kочевски рог је ратни злочин. Још је СССР признао да је Kатинска шума ратни злочин, само ми чувамо комунистичка злодела, као највећу тековину...

У неповезаним инсертима показаћемо колико Брозомори лажу. Лажу кад говоре да су они "антифашисти", лажу ћутећи о фашизму ван Србије, лажу када изједначавају војнике ЈВуО са усташама или "Љотићевцима".

8. августа 1943. године Ј. Б. Тито пише штабу 2. пролетерске дивизије:
Kрените хитно у правцу Сандзака и Фоче. У Санџаку, око Чајнича, четници се туку са муслиманима. Треба четнике ликвидирати и мобилисати.

Толико о херојској 2 пролетерској, којој је било прече да ликвидирају четнике него да заштите српско становништво од усташа.

Сад шта је ово ако не директна сарадња партизана са усташама и Немцима:

„22. октобра, два сата пре него што ће напасти Немце и усташе на Соколцу, четници су са севера нападнути од стране 17. ударне дивизије 3. корпуса, а са југа од стране 5. крајишке дивизије 1. пролетерског корпуса. У распису свим јединицама од 14. новембра, Дража је објаснио шта се тада дешавало:

Наше трупе из Босне уз садејство снага из Србије опколиле су усташе и Немце којих је било 4-5.000 на Соколцу источно од Сарајева и који су бранили Сарајево. Наше трупе пре овога победоносно су освојиле Вишеград и Рогатицу. Напад на Соколац требало је да се изврши 22. октобра, по ноћи. Уочи 22. октобра комунисти су се издајнички и подмукло подвукли позади наших снага које су дошле из Србије и ударили у леђа, а у исто време усташе и Немци извршили су удар са фронта. Ово нека послужи као најбољи доказ свима да су комунисти у пуној сарадњи са усташама и Немцима а у своје редове примили су сав олош који мрзи Југославију и Србе...

Због овог комунистичког издајничког напада ми смо морали напустити опсаду Соколца.”

А шта се десило у Шибенику када су га партизани „ослободили” 1943?

Погубљење проте Kонстантина Kрстановића текло је овако: Ухапшен је у цркви. Испред цркве падају усташки поклици: „Смрт српском крвопији”, „Смрт четницима”, „Смрт Цинцарима”. Проту Kрстановића шамарају и пљују у свештеничкој одори. Kрстановић прибран прекрсти се и пољуби праг цркве, дозволи се да се опрости са божјим олтаром јер зна да га више неће видети.

У томе часу вуку га за браду и дају неколико убода ножем. Прота раскопчава мантију, отвара груди и каже: „Удрите српске четничке груди, не скрнавите одежду Христову”. После тога су га уболи још неколико пута ножем, гурајући га ка губилишту. Прота се окреће разјареној руљи, диже руке у вис и викну: „Опрости им Боже, јер не знају шта раде”. Руља га гура напред, шамара и пљује уз усташке поклике: „Доле Цинцари, доле краљ балавац, смрт разбојнику”. Прота покушава да пева: „Ускликнимо с љубављу светитељу Сави,” али избоден и крвав очигледно је изнемогао.

У томе часу пролази поред бискупског двора, на коме се вију црвена и хрватска застава. Фратри безбрижно шећу тротоаром. Понавља се 1941. Руља са протом Kрстановићем исчезава. Нађен је мртав у једној јами, главе и ребара пијуком разбијених. Поред његова леша ископане очи, одрезане уши, нос и језик. У близини још девет унакажених лешева.

Ево како је изгледало два сата владавине комунистичко-усташке коалиције у Шибенику.

Црногорци? Рече ли Јово Капичић да је Крсто Зрнов Поповић, "добар Црногорац" коме је нуђена амнестија"? Љотић највећи издајник, а Крсто Зрнов херој?

Као што су комите 1922. са Бенитом Мусолинијем шетале на Рим, носећи транспарент „Црногорски фашисти“, тако сад на Цетињу, гдје су 1941. фашистички окупатори топло дочекани, комите имају свој марш.

Црногорски фашисти, у средини Kрсто Зрнов Поповић, на транспаренту пише
„Црногорски фашисти“, Фото: Историјски институт Луче

Ово је истина на Цетиње:

Цетиње, 12. јул 1941. године, Салутирање Дучеу и Хитлеру, фото: Историјски институт Луче

А како је Милош Војиновић погинуо:

Ивко Јовановић четнички официр, описао је херојско дело својих војника приликом сукоба у коме је убијен Милош Војновић- Лаутнер.

'' У складу горепоменутих немачких операција и заузимања стратешких места у Подрињу, Немци су нападали терен Западне Србије и том приликом дошло је до сукоба између јединица Пожешког корпуса и немачко-љотићевских јединица. Двадесет трећег септембра 1943. године дошло је до сукоба четника Пожешког корпуса и Немаца и љотићеваца у села Сеча Река код Kосјерића. Kорпус је пронашао заставу Четвртог пешадијског пука "Стеван Немања" који је био стациониран у Ужицу, и ту заставу је командант корпуса намеравао да преда црногорској четничкој бригади (косјерићког среза), којом је командовао жандармеријски потпоручник Филип Ајдачић. Том приликом Немци су били обавештени, највероватније од њихових доушника комуниста где се налазимо, и кренули су са колоном правцем Ужице-Буар-Варда-Сеча Река, да би изненадили четнике на овој прослави. Добили смо обавештење са брда на брдо, тако да нас Немци нису изненадили. Мислили смо да моторизовано-оклопна колона иде за Ваљево, па је командант корпуса Милош Марковић наредио да их пропустимо, јер су били застали на Варди. Немци су извиђањем осетили наше јединице, а по обавештењу знали су да смо ту.

Дошло је до муњевитог судара наших јединица са класичним пешадијским наоружањем и добро наоружаних Немаца и љотићеваца. Ми смо имали и две противтенковске пушке које су овог пута добро одиграле улогу. У другом по реду оклопном возилу био је командант колоне Хенрик Лаутнер алијас Милош Војиновић, командант Десетог добровољачког одреда. Ово возило је било оштећено и Лаутнер рањен, али га је друго возило свукло под пут до зграда где су се Немци и љотићевци набили. Посада возила је била немачка а остале јединице су биле љотићевске. Док се борба водила, Немци су радијом обавестили о месту где се борба води, тако да су Немци упутили своју авијацију. Немци су се били збили у школу а ми смо се били приближили њима и опколили их. Kада су Немци бацали ракету у нашем правцу да нас бомбардују, ми смо ракету бацали у њиховом правцу на брдо изнад њих које су Немци и бомбардовали. Од хуке бомбардовања један коњ се отргао са паше и јурио брдом и скренуо пажњу Немаца на себе па су га Немци убили. Борба се водила цео дан.

Од бомбардовања нисмо имали никаквих губитака, благодарећи коњу који је скренуо пажњу на брдо на коме се налазио и немачка авијација се устремила на тај простор на коме ми нисмо били. У сумрак и последња упоришта су била освојена. Лаутнер, као рањен био је смештен у једно оклопно возило испред зграда у центру села Сеча Река, а из зграда су штитили то возило знајући ко се у њему налази, а нису имали могућност да га изнесу јер се борба водила на блиском одстојању. Приликом ликвидације зграда у којима у се налазили Немци и љотићевци, један од војника је приметио да се у возилу налази неки човек. На позив да отвори возило изнутра, овај то није урадио. Један од наших војника, Вићентије Јешић, пиштољем марке "парабелум", завукао је у прозорчић са триплекс стаклом који се могао обртати, тражио да отвори врата и изађе напоље, што овај није учинио мада је вероватно знао да је борба завршена у нашу корист. Јешић је онда пуцао у њега, на шта су притрчали и други војници. Јешић му је онда скинуо фотоапарат "лајка" и торбу са архивом и документима. Тога момента нисмо знали ко је то лице, нити смо имали времена да видимо о коме се ради, јер је падао мрак. Немачке, бугарске и љотићевске трупе су се приближавале са свих страна да нас опколе. Ми смо се извукли из обруча, претходно запаливши сва возила која су била оштећена а и возило у коме се налазио Лаутнер, а да нисмо знали ко је у њему.

Мртве Немце сељаци су сакрили или негде закопали, а заробљене Немце и љотићевце смо поскидали и пустили у правцу Ужица. Они нису имали прилике да виде своје мртве другове које су сељаци однели. Kада смо се извукли из обруча, тек тада смо, преко документације утврдили да је у борним колима запаљен био Лаутнер. Пре тога, Енглези који су се налазили у нашим штабовима, нудили су нам за живог Лаутнера осам транспорта оружја за награду, а четири ако га ликвидирамо, што због настале ситуације нису испунили. Једину услугу коју су нам учинили је да су у великом окршају између Ужица и Ваљева партизани уништили једну велику немачко-љотићевску моторизовану колону, иако их у то доба на том терену није било. У то време се у Западној Србији певала песма: "Сеча Река у долини, четници је опколили, Лаутнера погубили". Напомињем да су њихови губици у мртвима и рањенима били далеко већи од наших. У тој борби сам био рањен у десну ногу.''

[Ђорђе Ивковић]

БАКА ПРАСЕ - НАРАВОУЧЕНИЈЕ

Након првог шока због замало па погибељног "стампеда" деце узраста око 12 г. у новосадском тржном центру "Биг", изазваног појавом извесног "јутјубера" (шта год то значило) Бака Прасета, сви смо се бацили на изучавање феномена. До пре три дана нисмо знали ништа о јутјуберима, сад знамо све. Преломили смо језик око неколико тајанствених речи без којих је разумевање овог поткултурног "имагинаријума" немогуће. За три дана ћемо опет све заборавити јер ће се појавити нови шокантни феномени које ваља изучавати.

Случај Бака Прасета не би можда заузео толико јавне пажње, да није у питању син свештеника Ненада Илића, такође прононсираног фејсбукера. Оно што смо прво сазнали у вези "клипова" Бака Прасеата је да су му циљна група деца пред-пубертетског и почетног адолесцентског узраста, те да је вулгаран, приземан, да нападно подилази и подјарује дечије ниске страсти (без наводника) и да је од тога направио уносан бизнис, са све продајом својих брендираних мајици. Но Бака је отишао много даље - као обичну мануфактурну робу у излог је ставио породичне односе уз саслужење о. Ненада, који је добио кодно име "Прабаба Прасе" и према коме се Бака Прасе односи како према каквој девојци са којом је у пролазној вези јер иста више од тога не заслужује.

Додатно уље на ватру је долио сам о. Ненад, покушавајући да заштити сина - што је људски разумљиво - али је заправо само зачемерио и онако мучну ситуацију. Покушао је да одбрани неодбрањиво, те се и сам нашао на удару озбиљних и оправданих критика.

Присталице Бака Прасета и о. Ненада негирају да се јутјубери суштински не разликују од других приземних "забавних" садржаја којима је наше друштво затровано, већ да су, заправо, они вид отпора упростаченој Србији.

Врага! Нема ту никаквог ни отпора ни другости, ни икаквих духовних вредности, већ је једино мерило број прегледа и број пратилаца. Исти су, буквално исти као пинкоиди, само прилагођени млађој популацији која користи своје особите и само њима емотивно-препознатљиве канале комуникације. Унификација у облапорности, нивелација естетских вредности на најмање и најјадније садржаоце је непобитна. Публика и њени идоли се међусобно хране и ждеру, срозавајући се у све срамотнију беду духа.

Још критичарима Бака Прасета етц. спочитавају да су (смо) лицемери. Нико међутим и не тврди да је раније све било чисто и златно а сад џангризаво видимо смртну опасност по нацију у свакој шали. Не, да и раније није било којекаквих безобразлука и неподопштина, не би Вук Караџић могао саставити збирку народних умотворина "Црвен Бан". Да је било Интернета и Инстаграма, свашта би остало у заоставштини шта су деца радила код оваца. И није спорно, увек ће оно ласцивно и приземно привлачити више пажње и радозналости од некаквих сериозних садржаја. Питање је мере, или размере. Раније је преовладавало оно радно, поштено, Богу, Отаџбини и Породици одано. Више није тако.

Ми смо народ-морибунд расточеног мозга.

Показаћемо ово једним поређењем несретних броја прегледа. За јутјубере није неки проблем да достигну 500.000 прегледа, чак ни 1.000.000, и добро од тога зараде. Један клип којим Бака Прасе песмуљком промовише братство-јединство на Балкану забележио је, ако је веровати, 14.500.000 пргледа. На другој страни неки ентузијасти, волонтери, се годинама труде да афирмишу, обзнане народу, неке друге вредности. Њихов "клип" је видело 100 (сто) људи. Њихова порука се одбија од бетонских зидова наше незаинтересованости. Дакле, 1.000.000 : 100:

И шта онда да научим своју децу? Да кажем: идите из ове земље, сачувајте достојанство, кад ја већ нисам имао довољно разума, изгледа да не вреди. Сва је прилика да сам их погрешно васпитавао.

[Бенито]

Не дај се Нимбусе!!!

[Ђорђе Ивковић]

РЕМИКС ПОПОВИ

Папа Јован Павле Други са Зораном Ђуровићем
(Извор: страница Зорана Ђуровића на Википедији)

Нећемо више о Бака Прасету, чувеном сину о. Ненада Илића, тај феномен је успешно затрпан спиновима. Веза је у толико што сам у једној пригодној полемици оптужен да хулими и да сам антиправославац, будући да "реч 'новотар' долази из антицрквених кругова", а мени се, насупрот, чини да ту неки враг ради своју работу. Држим да новотарство и унијатска струја не да постоје већ све више надвладавају у СПЦ. Не ја, већ моја деца, спонтано назваше поједине свештенике "ремикс поповима", с обзиром како држе Литургију и како свете водицу.

Наше невоље са савременом СПЦ која се напреже да буде савременија него што се од ње тражи, свакако су сложеније од пуког ремиксовања Службе Божје.

Ја сам "прогнан" са много Интренет портала, али то не примам срцу пошто исто спада у рок службе свакога ко се одлучи да се не уклапа у владајуће политичке шаблоне и малограђански животни стил. Признајем, међутим, да ми је тешко пао "блок" на некадашњој ФБ страници Парохије Друговац. То је била моја последња веза са родним крајем.

Како је дошло до конфликта? Мене су рођаци упозоравали да је тадашњи свештеник у Друговцу (коме сам име заборавио) изразити, нападни новотар. Али, хајде. Кад тамо, на ФБ, у комуникацији са парохијанима, дакако у главном млађим светом, свештеник више користи латиницу него ћирилицу. И то не ону "ћелаву" са мобилних телефона, него праву западнобалканску латиницу, дакле са рачунара. Ја се неко време уздржавао, затим сам почео уљудно да га опомињем да такав манир није добар јер је то пут да се изгуби народни идентитет. Ма какви, "нисам савремен", те приче. Али, ту страницу је поп "пунио" и чисто католичким духовним порукама са карактеристичним њиховим визуелним приказима. Опет опомињем, опет фраза да то нема везе јер смо "исти у Христу". Друговачки поп није пропуштао да се љубазно, на латиници, обрати католицима о свим њиховим празницима, или каквом год згодом. Опет исти одговор, уз типично ботовско лајковање. Шта има да се на ФБ друговачке црквене заједнице честитају католички празници кад у Друговцу католика нема? Ако се гледа шире, зашто не честита муслиманима, Јеврејима и другима, са истим образложењем? Ако је до помирења, што се не мири са Зилотима, ваљда су нам најближи? Ништа. Мук. На жалост, било је уочљиво да такво његово мисионарење брзо пушта корење. Није чудо: ко је је прогутао комунизам, унијаћење му неће тешко пасти. Тако је постало јасно да се тамо дуго нећу задржавати.

Чашу жучи је превршило када је "пријатељ" цркве Вазнесења Господњег у Друговцу постао Мирослав Кевежди. Признајем, хладан зној ме пробио кад сам видео. Од куд се тај створи? Зар су и у Шумадију продрли?! Питам што прихвата овог тровача, поп одговара "ја не знам ни ко је он". Објасаним попу ко је Кевежди, поп мучи. Тада сам плануо. Лажеш попе! Недостојан! И добих очекивани блок. После блока уследила је серија ниских увреда са лажних профила, ни мало у духу прокламованих унијатских вреднота.

Мирослава Кевеждија сам "упознао" на новосадском, ултимативно сетаратистичком, проусташком, према Србима а нарочито Србијанцима изразито шовинистичком сајту "Аутономија" Динка (недоказано Сабахудина) Грухоњића и Недима Сејдиновића, типичних Војвођана. Ту је било прилике да се Мирослав Кевежди, аутономашки кадар средњег ранга, искаже у својој антисрпској и антиправославној пуноћи. Тај није Србима честитао ништа, па изгледа, само изгледа, да не дели "хришћанске" вредноте друговачког попа. Било је прилике да се види и како сам ја ценио Кевежијева размишљања, кад моје коментаре Динко и Недим нису брисали.

Кевежди је завршио Факултет "Дружбе Исусове" у Загребу, дакле он је језуита. То су опасни људи зле намере који се не смеју потцењивати. Видимо да је радио и у "Центру за развој цивилног друштва", што није ништа друго до сјемениште будућих сепаратистичких кадова. И то друговачки поп са два клика није могао установити, чак и без мог аларма? Погледавши даље Кевеждијев СиВи, видимо да је био полазник "Београдске отворене школе". Ако занемаримо шифроване речи "боље друштво, слобода, знање иновација", није јасно чиме се та школа заправо бави и какве кадрове производи. Јасну слику добијамо ако погледамо списак задужбинара ове сјајне школе за производњу србо-унијатских језуита. Паралелно, нагласићемо, домаћи и страни финансијери. Између осталих ту је Фондација Конрад Аденауер. Ова фондација је продужена "цивилна" рука немачке конзервативне странке ЦДУ идеолошки тесно везаној за римокатоличку цркву, коју ћемо најлакше препознати по лидерици Ангели Меркел. Отуда, политичке намере и дејства Фондације Конрад Аденауер нису ни тајна, а нису ни непрозирни. Сасвим другачије "КАС" делује у БиХ и у Србији, али свакако делује политички.

Први и непрежаљени агент "КАС" у Србији је био покојни Радован Биговић, бив. српски теолог, протојереј-ставрофор Српске православне цркве, професор и декан Православног богословског факултета у Београду и вршилац дужности старјешине манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну. У "КАС" ову унијатску громаду и великог мајстора заштите немачког интереса још увек не могу да прежале:

In Memoriam
von Jelena Jablanov Maksimović
Prof. dr Radovan Bigović (1956-2012)
Punih deset godina traje saradnja Fondacije Кonrad Adenauer u Beogradu sa profesorom Radovanom Bigovićem i Hrišćanskim kulturnim centrom. Desetine zajedničkih skupova, stotine zajedničkih susreta i razgovora su plod te saradnje. Radovan Bigović, Čovek-most, spojio je mnogo ljudi koji će zauvek ostati zajedno a koje spaja ono čemu ih je naučio – ljubav prema Drugome.

Ето одакле се воле Кевежди и друговачки поп.

А шта нас је учио језуита Биговић?

Најтрадиционалнији верници за улазак Србије у ЕУ
Додао садржај:: Пријатељ Божији

Евроинтергације Србије и религија иду руку под руку, сматра чак 62 одсто грађана Србије. Истраживање које су спровели Хришћански културни центар, Фондација Kонрад Аденауер и Центар за европске студије показује да улазак Србије у ЕУ највише подржавају традиционални верници, који сматрају да улазак у ЕУ неће угушити верски и национални идентитет. Ово истраживање разбија дугогодишњу предрасуду да је црква негативно утицала на мишљење грађана о ЕУ.

Декан Богословског факулета Радован Биговић каже да је главна идеја цркве управо да позива на заједништво..."И да ће Црква подржати све оне институције, појединце и групе који желе сарадњу у повезивању људи и народа. Црква не може да утиче на политичку форму тог повезивања, то је на политичким елитама".

Повезивање људи и народа, да слатких ли речи! Где су народи, ту су и мирјани. Исто повезивање на начин да се "мања река улије у већу".

Биговић је истезао истину до пуцања да би српске православце заробио у синџире еврофанатизма.

Да би разумели шта је последица, не више узрок, враћамо се до Смедерева, где је столовао као парох Зоран Ђуровић "римски", апсолутни унијата, из чијег је круга и друговачки просперитетни поп. Сам Ђуровић сведочи: "Имао сам мантије разних боја, никада белу, мада бих и њу могао обући". Замислите како по Смедереву шета парох у пурпурној, розе или жутој мантији, па из даљине не распознајете да ли видите попа или канаринца?

Неумитна је међутим истина да унијаћење, разправослављивање, води директно у правдање и саучесништво у злочину и геноциду над Србима. Нема границе између унијата/новотара и аутошовиниста, зато што та граница природно и не постоји. Тако Зоран Ђуровић негира да је за злочин у Пребиловцима активно одговорно католичко свештенство. Ово Ђуровићево блајхање католичких крвника, са интерпретацијом да су злочин починиле неке дивље, отргнуте банде, значило би да у НДХ није било системског злочина, геноцида, под католичком идеологијом.

Додаћемо важну ствар из Ђуровићеве римо-католичке каријере: Интензивно се дружи са Петром Јевремовићем, Гаврилом Марковићем, Ненадом Илићем, Владимиром Вукашиновићем и другим виђенијим личностима из београдског интелектуалног и уметничког круга.

Новотари/унијати/ремикс-попови, од воље вам, су фаворизовани државни и међу-државни пројекат у процесу промене свести Срба.

И ту се круг затвара.

[Зоран Ђуровић]

"Да би разумели шта је последица, не више узрок, враћамо се до Смедерева, где је столовао као парох Зоран Ђуровић "римски", апсолутни унијата, из чијег је круга и друговачки просперитетни поп. Сам Ђуровић сведочи: "Имао сам мантије разних боја, никада белу, мада бих и њу могао обући". Замислите како по Смедереву шета парох у пурпурној, розе или жутој мантији, па из даљине не распознајете да ли видите попа или канаринца?"

Није ми јасно шта си хтео рећи? Овај текст је као да га је писала нека жена кад има јаки одлив крви у менструалном циклусу. Ко је унијата? Какве боје мантија? Теби није добро.

[Шумадинац]

Поштовање Аво и добродошао!

Баш тако.... шта све виртуална 'артија трпи....Мада, сумњам да ће ти овај знанстваник било шта одговорити, јер се неће спустити на наш ниво, на духовним и културним је висинама је'л те...

[смедерево]

Поштовање Аво и добродошао!

Баш тако.... шта све виртуална 'артија трпи....Мада, сумњам да ће ти овај знанстваник било шта одговорити, јер се неће спустити на наш ниво, на духовним и културним је висинама је'л те...

[Бенито]

Брате Нимбусе, жив ли си?
Неће , ваљда, да те изопште из СПЦ?

[Ђорђе Ивковић]

Брате Нимбусе, жив ли си?
Неће , ваљда, да те изопште из СПЦ?

Жив је Нимбус, умро није,
Док је вина и ракије.

Јок, него так'а карма моментално. Ништа посебно.

Да се настављам са оне две аветиње , глупо је. Написао неки "Зоран Ђуровић" нешто, па ја треба на то да планем? Не знамо ни који је ни чији је, само видимо да је избацио псину, и хајде сад да, што би млађане јутубџије рекле, "правимо драму"?
Једноставно, то ми је досадно.

[Бенито]

Богами, изгледа да јесте он.
А сад Ти види за даље.