[Александар Динчић]

За овог човека пише да је новинар и публициста.
Међутим, задивљујуће, одлично влада материјом за историјска дешавања у време операције „Вајс“, па и знатно касније. А то је онај период који врло шкрипи у нашој модерној историографији. Баш сам се пријатно изненадио.
Велика је штета што нема историчара који би на овај начин причао о скривеној ратној историји, а још већа, зашто овај човек није написао неку књигу о свим тим дешавањима и његовим сазнањима (или пак јесте?)
Кад већ нема историчара (локалних), онда нека историју пишу људи који су истраживали.
Такође, нека се истим људима даје што више простора у медијима.
Да није Митић поставио овај интервју, не бих ни знао за њега.
Јер, већ смо навикли да се не може пронаћи ништа ново од стандардног, осим Самарџићевих предавања.
Али, то је мало.

[Митић]

Има још два дела, а могу и њих да поставим. А четврти део ће се данас приказати.

Знам да је написао једну књигу и то је Шико баш поставио линк за књигу

https://www.uns.org.rs/sr/Beleznica/izlo...-1945.html

[Милослав Самарџић]

У опису тог видеа је баш црвена верзија:

Bitka na Neretvi
Veliki sukob u Drugom svetskom ratu između snaga Osovine i jugoslovenskih partizana početkom 1943. godine. Bitka se odigrala u dolini reke Neretve u današnjoj Bosni i Hercegovine, i to je bila jedna od najvećih i najsloženijih bitaka rata u Jugoslaviji.

Bitka na Neretvi bila je deo nemačke operacije Vajs (Slučaj Vajt), koja je imala za cilj da uništi jugoslovenski partizanski otpor i obezbedi nemačku kontrolu nad Jugoslavijom. Operacija je počela 20. januara 1943. masovnom ofanzivom nemačkih i sila Osovine na partizane u srednjoj Bosni. Partizani, predvođeni maršalom Josipom Brozom Titom, bili su pokret otpora predvođen komunistima koji se borio protiv okupacije Jugoslavije od strane Osovine od aprila 1941.
Nemačku ofanzivu, koju je predvodio general Aleksander Lor, podržale su italijanske, hrvatske i druge sile Osovine. Plan je bio da se opkole i unište partizanske snage, koje su procenjene na oko 22.000 boraca. Međutim, partizani su već naslutili nemačku ofanzivu i započeli strateško povlačenje na jug, prema dolini reke Neretve.
Bitk
Partizani su 15. februara 1943. godine stigli do doline Neretve i uspostavili odbrambene položaje duž reke. Nemci i sile Osovine su ih progonile i započele masovni napad na položaje partizana. Bitka je trajala više od dve nedelje, a karakterisale su je intenzivne borbe, zasede i kontranapadi.
Partizani su imali prednost terena, što im je omogućilo da efikasno koriste svoju gerilsku taktiku. Iskoristili su neravne planine i guste šume da sakriju svoje snage i pokrenu iznenadne napade na sile Osovine. Partizani su imali i podršku lokalnog stanovništva koje im je davalo hranu, smeštaj i obaveštajne podatke.
Nemci su, s druge strane, imali prednost superiorne vatrene moći i vazdušne podrške. Koristili su tenkove, artiljeriju i avione da napadnu partizanske položaje i ometaju njihove linije snabdevanja. Međutim, teren i vremenski uslovi otežavali su Nemcima manevrisanje snaga, pa su pretrpeli velike gubitke.
Kako je bitka odmicala, partizani su shvatili da im preti opasnost da budu opkoljeni od strane sila Osovine. Da bi to izbegli, odlučili su da krenu u proboj prema jugu, kroz neprijateljske linije. Proboj je bio rizičan potez, ali je to bio jedini način da partizani izbegnu zamku i uništenje.
Partizani su 15. marta 1943. krenuli u svoj proboj, koji je postao poznat kao „Neretvanska ofanziva“. Proboj je uključivao žestoku borbu, pošto su se partizani probijali kroz neprijateljske linije i uputili se prema jadranskoj obali. Nemci i sile Osovine su ih gonile, ali su partizani uspeli da pobegnu i pregrupisaše se.
Ishod:
Bitka na Neretvi bila je značajna pobeda partizana, jer su uspeli da izbegnu uništenje i nastave otpor okupaciji Jugoslavije Osovinom. Bitka je takođe istakla efikasnost gerilskog ratovanja i važnost podrške naroda u uspešnoj pobuni.
Snage Osovine su pretrpele velike gubitke, sa preko 10.000 poginulih, ranjenih ili zarobljenih vojnika. Partizani su takođe pretrpeli značajne gubitke, sa oko 2.500 poginulih ili zarobljenih boraca. Međutim, partizani su uspeli da popune svoje redove i nastave borbu protiv sila Osovine.
Bitka na Neretvi bila je značajna i po svom uticaju na tok rata u Jugoslaviji. Pokazala je snagu i otpornost partizanskog otpora i oslabila nemački stisak u regionu.

Created by
Slobodan Čulić
Mihailo Gvozdenović

[Митић]

[РежисерСтари]

Динчићу,он јесте уже говорећи локални историчар.Прати Херцеговину,и то њен централни а помало и периферни део.Одличне су његове књиге.

Самарџићу,погледај видео а не опис видео.Човек 35.година детаљно изучава дешавања на Неретви и том делу Херцеговине.
По мојим информацијама,а знате да сам у току,напродаванија књига везано за дср у 2022.години.Како чујем доштампава се.

[Милослав Самарџић]

Самарџићу,погледај видео а не опис видео.Човек 35.година детаљно изучава дешавања на Неретви и том делу Херцеговине.

Је ли једно у опису, а друго у видеу?

[РежисерСтари]

Самарџићу,погледај видео а не опис видео.Човек 35.година детаљно изучава дешавања на Неретви и том делу Херцеговине.

Је ли једно у опису, а друго у видеу?

Да.Може тако да се каже.

[Chicot]

Nema onih blesavih stvari iz opisa u videu.
Film je gledljiv i čini mi se, sve po faktima.
A ovaj Jakovljević je tip da ga je prijatno slušati.
I on kaže da je u Vajsu bilo malo borbi a izdvaja borbu na Vilića Guvnu kod Konjica krajem februara.

Samo da dodam, najkrvaviji dan tokom operacije Vajs je bio tokom osvajanja Grmeča kada su Nemci imali negde oko 100 poginulih, Hrvati oko 300 ( poginulih i nestalih?) a komunisti oko 1390 mrtvih.

[Милослав Самарџић]

Грмеч би требало да спада у области које су отказале послушност Титу, да оставе цивиле и иду за њим.

[Chicot]

Да , познато ми је. Отказали су послушност Титу и остали уз цивиле да их бране (како проистиче). Делује да је зато пружен јак отпор.
После су побили све на које су наишли. Око 4-5 000.
Јаковљевић каже да је страдало око 6-6500 цивила.
Ужас.

[Monarhist]

Грмеч би требало да спада у области које су отказале послушност Титу, да оставе цивиле и иду за њим.

Какав је официр био Баћовић, тј какве је квалитет имао у војничком смислу, пошто га је Остојић критиковао, бар тако пише у Дражи 3. Ко је водио операције у Експедиционом, он или начелник штаба?

[Милослав Самарџић]

Грмеч би требало да спада у области које су отказале послушност Титу, да оставе цивиле и иду за њим.

Какав је официр био Баћовић, тј какве је квалитет имао у војничком смислу, пошто га је Остојић критиковао, бар тако пише у Дражи 3. Ко је водио операције у Експедиционом, он или начелник штаба?

И Бора Тодоровић га критикује. Зачудио се када га је видео на тако високом положају, пошто је био резервни официр.
Међутим, он је био четник још на крају Првог светског рата, умео је да мотивише људе. Ту је изгледа био најјачи. Данило Салатић је планирао операције (начелник штаба).

[Monarhist]

Грмеч би требало да спада у области које су отказале послушност Титу, да оставе цивиле и иду за њим.

Какав је официр био Баћовић, тј какве је квалитет имао у војничком смислу, пошто га је Остојић критиковао, бар тако пише у Дражи 3. Ко је водио операције у Експедиционом, он или начелник штаба?

И Бора Тодоровић га критикује. Зачудио се када га је видео на тако високом положају, пошто је био резервни официр.
Међутим, он је био четник још на крају Првог светског рата, умео је да мотивише људе. Ту је изгледа био најјачи. Данило Салатић је планирао операције (начелник штаба).

Да ли то значи да је штаб Команде Опер. Јед. Источне Босне истовремно био и штаб Експедиционог корпуса? Јесу ли они били потчињени Захарији?

[РежисерСтари]

Грмеч би требало да спада у области које су отказале послушност Титу, да оставе цивиле и иду за њим.

Управо у књизи Борба за информације чича новоди Грмеч,у депешама,као место злочина комуниста,и тешког страдања цивила.