(07-04-2015, 09:28 PM)Романија Пише: Теби је онда и Cутјеска побједа партизана, иако је погинуло 10000 партизана, Тито је преживио и то је теби побједа.
Дао си ми одличан шлагворт за нешто што сам раније урадио, али нисам имао прилике да поставим.
Наш Партизан својевремено је “тамо” написао ово:
Цитат:Na Zelengori 1943 (Sutjeska): OKupatorske kvinisliske snage 127 000 vojnika, oko 400 topova, destina tenkova i 150 aviona vs 20 000 glupih i nesposobnih partizana.
Rezultat: 7 000 mrtvih partizana 5200 izbacenih iz stroja neprijateljskih vojnika, partizani su sacuvali glavninu snaga i u nekoliko meseci razvili najveci pokret otpora na Balkanu(a bogme i sire)
На шта му је Деспотовић одговорио:
Цитат:Nakon proboja iz okruzenja, jedinice NOVJ su iz pokreta, jos tokom juna, zauzele Vlasenicu, Srebrenicu, Olovo, Kladanj, i Zvornik (5. jula).
Не знам где је Партизан пронашао тих “5200 избачених из строја” код Немаца и усташа, нити само 7000 мртвих код комуниста, али то сад није ни битно. Битан је други део, где се каже да су партизани сачували главнину снага, а поготово ова Деспотовићева реплика, да су партизани одмах после “Шварца” малтене к’о од шале (“из покрета”) заузимали градове који су им били на путу.
Зато сам на основу Зборника, том 4, књиге 14 и 15, где су наведена документа свих зараћених страна (осим четничких) за период јун-јул 1943. године урадио анализу тих силних партизанских подухвата, да бих видео какав ће резултат на крају да испадне.
Хронологија догађаја је следећа:
- Пета крајишка дивизија је 17. јуна без отпора ушла у Фојницу и Крешево
(књига 15, извештај 3. домобранског корпуса од 3. јула, стр. 479)
- Одбијен је напад на Соколац 21. јуна. Усташе су имале 3 мртва и 9 рањених, а партизани избројано 40 мртвих. Истовремено је одбијен и напад на Међеђу
(књига 14, дневни извештај 369. и 373. дивизије од 23. јуна, стр. 408 и препис дневног извештаја команданта немачких трупа у Хрватској од 22. јуна, стр. 400)
- Неуспешан ноћни напад на Прачу изведен је 22. јуна
(књига 15, извештај 5. жандармеријског пука из Сарајева од 12. јула, стр. 500)
- Затим су ноћу 23. јуна ушли у Олово, после “краћег припуцавања” како то стоји у једном комунистичком документу, и без губитака
(књига 14, извод из дневника команданта 2. пролетерске бригаде, за мај и јун 1943, стр. 253)
- Пошто је хрватска посада у Хан Пијеску 24. јуна побегла у Власеницу, јединице 1. пролетерске дивизије су ушле у ово место истог дана
(књига 14, наређење штаба 1. прол. дивизије од 25. јуна, стр. 172) На исти начин су ушле и у Кнежину. Оба места су изгубили после три дана, када су кренула непријатељска појачања из Соколца.
Овог 24. јуна 373. дивизија је заузела Фојницу, комунистички губици око 60 мртвих
(књига 14, дневни извештај команданта немачких трупа у Хрватској од 24. јуна, стр. 410)
- Наредног дана комунисти су запосели празну Сребреницу, пошто се претходно одатле по наређењу повукла једна усташка бригада ка Власеници.
У ноћи 26/27. јуна заузета је Власеница, и то је прво место у коме је стварно дошло до борбе. Посаду града (наводно око 2000 људи) чинила су два усташка батаљона, 2. батаљон домобранског 15. пешадијског пука, 40 жандарма и милиција. Број партизана је процењен на око 4000-5000 бораца. Хрвати су имали веће губитке, заробљен је командант овог пука, који је командовао и одбраном града, пуковник Копачин, погинули су домобрански капетан Црвенковић и усташки поручници Петровић и Грачевац, док губици комуниста нису познати. До 28. јуна у Зворник је из Власенице стигло 440 усташа из 3. и 27. батаљона, а судбина осталих је “непозната”. Иначе, са партизанске стране, поред јединица 1. пролетерске дивизије учествовале су у нападу на град и две војвођанске бригаде из састава 16. дивизије
(књига 15, извештај 3. домобранског корпуса од 3. јула, стр. 479 и извештај РАВСИГУР-а од 15. јула стр. 506, као и књига 14, извештај жандармеријског вода у Власеници од 30. јуна, стр. 561, и дневни извештај 3. домобранског корпуса од 28. јуна стр. 540)
Истог дана увече 2. пролетерска дивизија је напала Кладањ, у коме је била легија Авдаге Хасића и 22 жандарма. Издржали су до сутрадан када су се пробили из партизанског обруча. Жандарми нису имали губитака, а за легију је непознато
(књига 15, извештај команданта 4. жандармеријског пука од 3. јула, стр. 483) Према партизанским подацима пред напад, у граду је било највише 500 легионара, уз евентуално 100-200 милиционера избеглих из околних села. Наводи се да је морал ових легионара на ниском нивоу, нарочито после бегства логорника Мошковића са делом људства комунистима, као и самог становништва, те да влада уверење да партизанима ”нико ништа не може” и да су у стању да заузму град. За Хасића се каже да је 3-4 месеца пре тога покушао да успостави везу са партизанима и чак давао извесне гаранције, али се предомислио после скорашње немачке офанзиве код Шековића и учествовао у нападу заједно са њима. Комунисти су имали 10 мртвих и 30 рањених у нападу на град
(књига 14, извештај 2. пролетерске дивизије од 26. јуна, стр. 184, и од 28. јуна, стр. 207)
- Предузет је 29. јуна неуспешан напад на Вареш који су држали Хрвати
(књига 15, извештај 3. домобранског корпуса од 3. јула, стр. 481) Овог дана после краће борбе заузет је Какањ у коме се налазила једна чета домобрана
(књига 15, извештај жупске полицијске области у Травнику од 8. јула, стр. 491-492) Истог дана 1. пролетерска бригада је опколила Дрињачу из које се пробила усташка посада према Зворнику, уз мале губитке од 5 мртвих и 9 рањених
(књига 15, извешај 4. жандармеријског пука од 3. јула, стр. 485)
- Првог дана јула месеца, два сата иза поноћи заузели су Бусовачу коју је “бранило” 9 жандарма (према процени, комуниста је било око 500). Истог дана су је напустили
(књига 15, извештај жупске полицијске области у Травнику од 8. јула, стр. 493)
Истовремено је безуспешно нападнута Бреза. Једна немачка чета са двоја борна кола упућена је из Вареша па је напад одбијен
(књига 15, извештај 5. жандармеријског пука из Сарајева од 12. јула, стр. 499)
- У ноћи 1/2. јула неуспешан напад комуниста на Травник, непознато која јединица је нападала
(књига 15, дневни извештај немачког штаба за везу при команди 2. италијанске армије од 4. јула, стр. 375)
- У ноћи 2/3. јула неуспешан напад на Живинице које су држале усташе из “Црне легије”, муслимански милиционери и део 369. дивизије
(књига 15, извештај 7. крајишке бригаде штабу 7. хрватске дивизије од 4. јула, стр. 50-51) Три сата иза поноћи 2. јула 1. пролетерска дивизија је напала Калесију у којој је била хрватска жандармерија и муслиманска милиција. Напад је одбијен
(књига 15, извештај домобранског 2. зборног подручја за јул 1943, стр. 550)
- Соколац, у коме су се налазили Хрвати, поново је безуспешно нападнут увече 4. јула од стране 3. крајишке и 6. источнобосанске бригаде. У нападу је погинуло 6 усташа и 40 партизана
(књига 15, извештај жандармеријске станице Соколац од 7. јула, стр. 489)
- Комунисти касно ноћу 4. јула напали хрватску посаду у Зворнику и заузели град у току сутрашњег дана. У нападу су учествовале 1. пролетерска и 1. и 2. војвођанска бригада. Део становништва и посада повукли се преко дринског моста у Мали Зворник, у “Недићевој Србији”. Губици комуниста нису познати, а на страни Хрвата према њиховом извештају, 2 су погинула, 13 рањених, 3 заробљена и 53 нестала
(књига 15, извештај 2. зборног подручја за јул 1943, стр. 552 и наређење 1. пролетерске бригаде од 3. јула, стр. 38) Напад је иначе предузет, тек пошто су пропали преговори комуниста и Хрвата о мирној предаји града или макар о фиктивном нападу на исти
(Зборник, том 2, књига 10, стр. 19)
- Свега два тенка 369. дивизије, без подршке пешадије улазе 5. јула у Кладањ из кога су побегли делови 2. пролетерске дивизије. Немци у градској болници затичу 9 остављених партизанских рањеника и стрељају их на лицу места
(том 2, књига 10, извештај заменика начелника Титовог штаба од 5. јула, стр. 32).
- Хрватска домобранска посада у Травнику је одбила још један напад 6. јула
(књига 15, извештај домобранског 3. зборног подручја за јул 1943, стр. 569)
- У ноћи 7/8. јула 7. бригада 7. хрватске дивизије ушла је без борбе у Кладањ пошто га је непријатељ тог дана напустио и повукао се у правцу Тузле. Не кажу који непријатељ, вероватно муслимански легионари
(књига 15, извештај 7. дивизије ВШ-у од 8. јула, стр. 86)
- Немци (370. пук 369. дивизије) су 8. јула заузели Зворник од комуниста, који су се из њега непосредно пре тога повукли
(књига 15, извештај 2. зборног подручја за јул 1943, стр. 554)
- Немци су 10. јула заузели и Олово
(књига 15, извештај 7. дивизије ВШ-у од 11. јула, стр. 107)
- Комунисти (16. војвођанска дивизија) су без успеха напали Босанску Рачу 11. јула, коју су држали Хрвати
(књига 15, извештај домобранског 2. зборног подручја за јул 1943, стр. 547)
- Немци су 12. јула готово без отпора заузели Кладањ
(књига 15, извештај 7. дивизије ВШ-у од 12. јула, стр. 122)
- Немци (“Принц Еуген” дивизија) су 13. јула тенковима ушли у Власеницу и Милиће из којих је без борбе побегла 1. пролетерска бригада
(књига 15, обавештење штаба 1. пролетерске бригаде потчињеним јединицама од 14. јула, стр. 141)
- Ноћу 16/17. јула комунисти неуспешно напали Високо
(књига 15, дневни извештај 3. домобранског корпуса од 17. јула, стр. 514)
“Принц Еуген” дивизија заробила 17. јула код Ступара и јужно од Шековића остављене партизанске рањенике, њих 43
(књига 15, дневни извештај ове дивизије од истог дана, стр. 422)
- Неуспешан напад 3. крајишке бригаде 1. пролетерске дивизије на Прачу коју су држали Хрвати 18. јула
(књига 15, извештај 3. крајишке бригаде ВШ-у од истог дана, стр. 202)
- Још један неуспели ноћни напад на Прачу 19. јула
(књига 15, дневни извештај 3. домобранског корпуса од 20. јула, стр. 526)
- Јединице 2. пролетерске дивизије су безуспешно напале Маглај ноћу 21/22. јула који је држао 369. пук (без једног батаљона) 369. дивизије
(књига 15, дневни извештај команданта немачких трупа у Хрватској од 23. јула, стр. 448)
Припадници 369. “Вражје” дивизије заробили су партизанску болницу у Шековићима са 90 остављених рањеника и све их поубијали
(књига 15, извештај МУП-а “НДХ” од 23. јула, стр. 535)
- Тешањ у коме се налазила муслиманска милиција безуспешно је нападнут ноћу 26. јула
(књига 15, извештај домобранског 2. зборног подручја за јул 1943, стр. 559)
- Немци (три чете 202. тенковског батаљона 369. дивизије) ушли без отпора у Градачац 28. јула, пошто се домобранска чета из овог места предала комунистима без борбе и повукла заједно са њима пред Немцима
(књига 15, дневни извештај команданта немачких трупа у Хрватској од 30. јула, стр. 468)
- Травнички партизански одред је напао без успеха Доњи Вакуф који су држали домобрани 31. јула
(књига 15, извештај домобранског 3. зборног подручја за јул 1943, стр. 569)
То су само напади на већа насељена места у Источној и Централној Босни. Иначе су свакодневни били мањи препади на железничке станице, инсталације, на мање патроле, обарање телефонских стубова, рушење пруга, пљачкање благајни, итд.
Према томе, анализом партизанских дејстава према већим урбаним срединама непосредно након “Шварца”, тачније у току јуна и јула месеца 1943. године, може се уочити неколико карактеристичних момената.
Прво, објект напада су у 99 % случајева насеља са хрватским посадама (што већ само по себи не представља неки подвиг). Друго, ти напади су по правилу предузимани ноћу, што такође сведочи о осећају сопствене слабости, иако је реч о партизанској главнини (тј. ономе што је остало од ње). Треће, готово сва места која су заузета, заузета су без борбе или уз незнатан отпор, и држана свега по неколико дана. А у барем 65 % случајева ти напади на градове су били безуспешни.
Највећа борба била је у Власеници 26. јуна, где су усташама нанети најтежи губици, а од озбиљнијих може се навести још само она од 5. јула у Зворнику (и то тек када нису уродили плодом преговори о предаји, са домобранско - усташком посадом града). Међутим, у обе борбе су учествовале и свеже снаге новоформиране 16. војвођанске дивизије, које нису биле обухваћене операцијом “Шварц”, што значи да је неизвесно да ли би и ова места пала, да су коришћени исључиво делови, претекли са Сутјеске. Наравно, неизвесно је и шта би од свега тога било, да Британци већ у другој половини јуна нису почели да их снабдевају из ваздуха, што се такође прећуткује.
И на крају, и у овом периоду је дошла до изражаја партизанска пракса да остављају необезбеђене рањенике на милост и немилост непријатељу.
Све у свему, овако срочена реченица -
“Nakon proboja iz okruzenja, jedinice NOVJ su iz pokreta, jos tokom juna, zauzele Vlasenicu, Srebrenicu, Olovo, Kladanj, i Zvornik (5. jula)” - садржи у себи неколико трикова.
Прво, од побројаних места само два су узета у борби (Власеница и Зворник), два без борбе (Олово и Сребреница), а једно уз слаб отпор непријатеља (Кладањ), док би неупућен читалац помислио да су партизани правили кланицу од непријатеља на сваком кораку. Аутор зато на истој страни теме и наводи само извештаје из ова два места, јер за остале не може да нађе доказе да су узета силом оружја.
Други трик је непомињање конкретног непријатеља од кога су узимана ова насеља (реч је дакле о Хрватима), јер зна да то одмах умањује “квалитет” овим радњама, с обзиром да је свима добро позната њихова борбена вредност. Не помиње ни да су сва та места губљена у просеку после 3 дана, уз врло слаб отпор Немцима.
Треће, ова два места нису освојиле само “јединице из окружења”, већ су им у томе помогле јединице које нису уопште биле на сектору захваћеном немачком операцијом, и стога нетакнуте. Начин на који је стилизована ова реченица треба да покаже како је наводно партизанска главнина готово била нетакнута после “Шварца”, јер је ето могла и даље да изводи операције већег стила. Тито је сремске партизане и позвао у Босну управо због свести о драстично смањеном бројном стању својих трупа.
И четврто, помињање само неколико (на овај или онај начин) заузетих насеља, уз прећуткивање три пута више нападнутих, а неосвојених варошица, треба да замагли општу слику догађаја, и створи утисак да су комунисти узимали све што су хтели на свом путу кроз Босну.
