Оцена Теме:
  • 4 Гласов(а) - 4.75 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Борбе на Неретви и њихов значај за рат у Југославији
#85

Kласика Јок

Зар није датум почетка Вајса 1 у ствари 17 јануар?
Одговори
#86

Колико се сећам, 20. јануар.
Одговори
#87

https://www.in4s.net/erac-u-vulinovo-ime...tvi-video/

.... иначе син ове "гњиде" главни је у Заветницима у Краљеву. табаџија

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#88

Dobro vece,pre neki dan sam se prijavio na forum pa reko da pitam nesto.Ima li nekih dokaza koliko je poginulih bilo na Neretvi (borbe izmedju NOVJ I JVuO) Po onome sta sam istrazivao cetnici su imali manje gubitaka.Hvala unapred na odgovoru Кез
Одговори
#89

(10-11-2019, 08:07 PM)Janko Пише:  Dobro vece,pre neki dan sam se prijavio na forum pa reko da pitam nesto.Ima li nekih dokaza koliko je poginulih bilo na Neretvi (borbe izmedju NOVJ I JVuO) Po onome sta sam istrazivao cetnici su imali manje gubitaka.Hvala unapred na odgovoru Кез
Свакако мање. Што се мене тиче, нисам сабирао губитке једних и других, али кад би се прошло кроз ту главу, од око 140 страна, могло би макар приближно да се утврди.
Одговори
#90

Да ли су у првој половини 1943. Коњиц држали само четници?
Одговори
#91

(02-12-2019, 08:49 PM)Филип Ђукић Пише:  Да ли су у првој половини 1943. Коњиц држали само четници?
Не, био је италијански гарнизон, мислим од 500 Италијана.
Четничка Коњичка група имала је око 5.200 четника.
Одговори
#92

(18-06-2021, 09:52 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(02-12-2019, 08:49 PM)Филип Ђукић Пише:  Да ли су у првој половини 1943. Коњиц држали само четници?
Не, био је италијански гарнизон, мислим од 500 Италијана.
Четничка Коњичка група имала је око 5.200 четника.

Сазна ли се тачан број коња који су имали четници за онај јуриш, што је приказан на Булајићевом филму? Јок
Одговори
#93

Два кљусета имала 1. дурмиторска (рекао ми мајор Никола Бојовић).
Одговори
#94

Па за то је заслужан паметни народни херој Владо Шегрт, стручни и војни консултант у филму. Обрукали су се за вијек и вијекова. Нисам имао стомак да читам њихове радове у зборнику о Неретви.
Одговори
#95

(19-06-2021, 10:27 AM)Александар Динчић Пише:  Па за то је заслужан паметни народни херој Владо Шегрт, стручни и војни консултант у филму. Обрукали су се за вијек и вијекова. Нисам имао стомак да читам њихове радове у зборнику о Неретви.

А шта тек рећи за снегом завејани Прењ на који се партизани пењу после преласка Неретве, који је у филму представљен осунчаном долином (по којој јуре четници на коњима)?
Одговори
#96

У теми "Милосав Самарџић одговара на ваша питања" (поруке #7.629 и #7.631) изнео сам нека размишљања везана за борбе у првој половини 1943. године. Дешавања од 20. јануара до 15. јуна 1943. године се могу посматрати у континуитету, при чему је 5. март датум промене на листи приоритетних спољних непријатеља комуниста. Наиме, комунисти су до 22. јуна 1941. имали империјалисте као непријатеље број 1 (савез са нацистима је био на снази). То се понавља још два пута у току рата:
- од 5. марта до 15. маја 1943, услед пораза Немаца у северној Африци и очекиваног искрцавања Англоамериканаца на обалу Јадрана,
- децембра 1944. и јануара 1945, услед интервенције Британаца у Грчкој и очекиваног искрцавања Англоамериканаца на обалу Јадрана. Занимљиво је да од заузимања Книна 4. децембра до напада на Мостар 6. фебруара Осми далматински корпус (мобилизација извршена у Далмацији, оружјем одлично опремљен управо од Англоамериканаца) практично остаје везан за обалу и не изводи никакве офанзивне акције према нацистима.
Зато 5. март 1943. мора да буде гранични датум логично заокружених целина у дешавањима 20. јануар -15. јун. Три целине су јасне:
- Операција "Вајс 1": од 20. јануара до 15. фебруара; простор Баније, Кордуна, Лике, Босанске Крајине
- Операција "Вајс 2": од 25. фебруара до 6. марта; простор Босанске Крајине
- Битка на Сутјесци: од 16. маја до 15. јуна.
Чак и борбе које комунисти зову Битка на Дрини могу се просто јасније назвати Битка за Црну Гору.
Највећи је проблем са "Битком на Неретви". Комунистички историчари намерно беже од дешавања у операцији "Вајс" (зато почетак 9. фебруара), а саму битку описују као "потукли Немце код Горњег Вакуфа, па прешли Неретву преко срушеног моста и потукли до ногу четнике и то је то". Међутим, 5. марта, примирјем између партизана и Немаца, није само завршена Битка за Прозор, већ су Седма СС и 369. легионарска дивизија, заузимајући Ливно и Купрес, нагло заустављене у свом налету.
22. март, као крај "Битке на Неретви", је намерно изабран како би се избегло разматрање догађаја у Херцеговини априла и почетком маја. Битка за Херцеговину је трајала од 6. марта до 7. маја 1943. године и завршена је ослобођењем Херцеговине и протеривањем партизана ка Пиви.
Пошто је немогуће преименовати саму "Битку на Неретви", најбоље је да се у националној историографији под тим именом разматрају догађаји од 9. фебруара до 7. маја, при чему би се посматрале две целине:
- Битка за Прозор: од 9. фебруара до 5. марта
- Битка за Херцеговину: од 6. марта до 7. маја
Молим форумаше за коментар.

Литература: Ослободилачки рат народа Југославије, књига 1, Војни историјски институт ЈНА, Београд, 1957.
Одговори
#97

Ово је стварно добра историјска анализа Црнотравца. Уз коришћење литературе, добија се добар текст из кога следи јасан закључак.

Дефинитивно је Црнотравац поентирао на крају, а додао бих нешто што се тиче партизанске колаборације, пошто преузимају ударну песницу Немаца. Али, то раде буквално.

Часлав Дамјановић је написао текст у коме наводи документ да су партизани дали (или обећали) своје две бригаде Немцима у борби против четника тј. у операцији "Шварц".

Да цитирам Дамјановића:


"Проучимо зато шта доказује наређење главнокомандујућег целокупне немачке операције “Шварц”, генерала Литерса (Rudolf Luters), од 6. маја 1943:

Циљ операције:

“Ухватити и уништити генерала Михаиловића, његову команду у Липову, у Црној Гори”!

”Ударна снага”: “Партизанске снаге предвођене Титом”! (7)

.....

..према генералном наређењу, у операцији “Шварц” је на ликвидацији Драже Михаиловића учествовало 110.000 војника, у шта су биле укључене 5 немачких дивизија, 3 италијанске дивизије – 2 комунистичке бригаде – и бугарске, хрватске и муслиманске ударне групе. (8)

“Две комунистичке бригаде” у Литерсовом наређењу!?!?!?

“Две комунистичке бригаде” у Литерсовом наређењу!?!?!?




(7) Документ T501-259-274, Амерички Државни Архив)

(8) Документ T501-259-274, Амерички Државни Архив)"


Текст се налази на следећем линку

http://www.novinar.de/2014/02/26/sutjesk...evare.html
Одговори
#98

Одлична анализа. Право освежење на форуму. Овом сјајном анализом јасније могу да се перципирају ствари тих догађаја што комунисти зову "Битка на Неретви". Скоро сам прочитао и Милослављеву анализу ових догађаја и кад се употпуни са овим може да се има врло јасна слика шта се стварно ту дешавало. Испреплетане су и Њемачке операције и крвави обрачун четника и партизана и на крају, свеобухватно, дешавања су се одиграла на великом географском простору. Тако да је немогуће узети у обзир само догађаје код моста на Неретви и борви за прозор и Јабланицу, што, разумије се, раде комунисти апострофирајући догађаје који иду њима у прилог.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним