[Ројалист]

Sodoma i Gomora srpskog društva počela je posle 5. oktobra. Pripadnici nove vlasti ''kalili'' su se u Zemunu. Mafija im je pozajmljiva novac i snabdevala ih kokainom. Kada ne bi mogli da vrate pozjamljeni novac, pokojni Dušan Spasojevič i Mile Luković su namirivali račune tako što je dužnik iz Đinđićevog okruženja morao klečeći da im sisa polni organ. Sve ove orgije pažljivo su snimane, zbog toga je i porušena zgrada u Šilerovoj, vredna nekoliko desetina miliona dolara. Iz tog perioda je i scena kada sadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac dolazi kod Spasojevića, da opravda pozajmljenih 50 hiljada marona. Kako mu Spasojević nije znao prezime, pozvao ga je prstom, naslonjen o zid i raskopčanog šlica, rečima - "Ti dugači čučni, i počni''! Od tada Šuntanovca od milošte zovu Čučni!

U dugoj istoriji Srbije, nikada nam guzice nisu dolazile glave.

[Ројалист]

Милионске пљачке, курвање, масовне преваре, пијанчење, продаја наркотика, „инвестициони послови“ и читав спектар мафијашких делатности, то је оно чиме се данас баве водећи здравствени радници у Новом Саду и Војводини. Али, ако их нешто нераскидиво повезује, то је чињеница да су сви одреда стали под жуту заставу Бојана Пајтића. Он им је велики заштитник, а они његови велики донатори. Да би посао и даље цветао, Пајтић је поставио и свога „супервизора“ Ненада Малековића. Да не би неки евро или динар успут нестали…

Укључио је Пајтић сву могућу механизацију у даноноћну акцију сече по четрдесет метара високих јела и борова, иако у једном акту Националног парка Фрушка Гора стоји да се сме посећи највисе 8 (осам ) стабала на месту изградње Института Каменице 2.

Али авај, док су пацијенти годинама ишли аутобусом у Каменицу неко се сетио да би било уносно посећи скупоцену педесетогодишњу шуму за један паркинг, па за други, па је најзад све посечено. Коначно, сазнало се и да један од директора Института има и пилану!

Неколико запослених на Институтима и власници околних продавница који су бројали пањеве док нису извађени кажу да је укупно посечено 155 стабала борова од којих су неки имали пречник и до метар и по (1,5м).

Пајтићев нови институтски намесник, је његов бивши љубавник Ненад Маленковић, звани Неша Пеша у граду познат као један од учесника у афери око Развојног фонда Војводине а касније и Развојне Банке Војводине када се пре пар година у кафани „Ђардино“ хвалио деци око себе да он располаже са највећим парама у Покрајини!

У међувремену, на институтима у Каменици бораве и његови директори-лопови. Ту је Душан Јовановић који је правио листе чекања за зрачење (листе чекања смрти!) пацијената оболелих од канцера.Ту је и други Пајтићев директор рекеташ Бранислав Перин, крадљивац намештаја Институтске апотеке, човек који је потрошио у кафани паре оболелих од рака плућа али, упркос томе, гради кућу на обронцима Фрушке Горе од рекета узетог из фирме која је реновирала плућну амбуланту…

На институтима у Каменици су потрошени милиони евра за реновирање кабинета властодржаца, хиљаде непотребних квадрата са посебном послугом храном и пићем, контролним пунктовима са полицијским рампама, све украшено венецијанским стаклом, кобалтним плочицама и другим, непотребним милионским набавкама…

Цео текст на сајту: http://www.vaseljenska.com/misljenja/voj...a-pajtica/

[Ројалист]

TAJKUN: Dragan Đilas težak oko 1,2 milijarde evra!



Naglo se obogatio od 2004, kada je Boris Tadić postao predsednik Srbije, doći će na red i njegovo "poslovanje"...

[Ројалист]

The brend - Čedolina (pesma o Čedi)

SRPSKI HIT - Harala Tadica banda

[Ројалист]

Bora Čorba - pesma o Čedi prašku

[Ројалист]

Welcome to Serbia 10.10.2010

[Ројалист]

Крајње је време да "излизани и нафатирани" бивши диктатор БоТа "сјаше" са места лидера неке-тамо-странке и повуче се са политичке сцене

[Ројалист]

Текст британског Гардијана о Ђинђићу који домаћи медији нису смели да објаве: Београдски квислинг!

Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду.

Нил Кларк

Петак, 14. март 2003.
Гардиан (Лондон)

Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово „снажно вођство“, док је портпарол канадске владе величао „весника демократије“, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио „реформисању Србије“.

У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру.

Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија.

У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског Милошевића са власти.

Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза.

Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле „реформистичку“ владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурносвоје вашингтонске спонзоре није изневерио!

Први приоритет је био увођење програма „економских реформи“ – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000 југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву.

Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.), прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном „ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације“.

Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода ? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, „весник демократије“ следио је захтеве „међународне заједнице“ и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно јебио постигнут.

Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва.

Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе.

Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar...ia.comment

Превод преузет са: http://prvasrbija.com/beogradski-kvisling/

[ПРОСВЕТАР]

Енглези се јопет праве Енглези по свим питањима и на сваком кораку, сетимо се само како су одбили гостопримство Светом Николају Романову и Царској Породици или како су ратовали на страни

Т У Р А К А

против Хришћанске Русије!

РРРРРК-ПЉУ

за Енглезе!

[Ројалист]

Ђинђић се у нашој Служби води под именом „Жирес".

Док осваја власт Ђики се, буквално, дружи са криминалцима, па и са вишеструким убицама. Он не избија из озлоглашене Шилерове у Земуну и из сурчинском штаба Чумета и Крмивоја. Притом, на српским славама виђа се и одржава везу са Јовицом Станишићем, шефом СДБ, али и поузданим човеком ЦИА. Узгред, он и даље у Немачкој важи за „поузданог немачког човека на Балкану", упркос томе, што се он крајње прљавим, мафијашким везама и методама, пење ка власти.

Али, авај, Ђинђић нема ону неопходну новобеоградску уличну, тачније „уличарску интелигенцију". У његовом менталитету „официрског детета", улични мафијаши су само дрипци за једнократну употребу што ће бити трагично за - Ђинђићеву судбину. Мада Ђинђића нису склонили из живота „земунци" и „сурчинци". Уклонили су га Енглези, то јест, Американци, пошто су га, претходно, Немци „пустили низ воду".

Из текста "Споменик и како га стећи" аутора Драгана Јовановића

[Ројалист]

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ИЗДАЈНИК - ЂИНЂИЋ: „НАТО ДА НАСТАВИ СА ВАЗДУШНИМ УДАРИМА, ШТО ЈЕ ВЕОМА ЕФЕКТНО…“

http://facebookreporter.org/2012/04/25/%...%82%D0%BE/

[Ројалист]

Шта би са милијардама однетим у доба режима "жутог картела"???

Кад ће Ђидо и бивши диктатори БоТа и Киза наместо Кизе да положе рачуне чиме располажу од имовине И ОДАКЛЕ ПРВИ МИЛИОН ЕВРА???

[Ројалист]

Стигавши у Немачку, Ђинђић се у Франкфурту повезао са ултралевичарима са Универзитета. То му није било тешко јер је имао београдски педигре „радикалног левичара". То је могла да му буде некаква „пропусница" којом је могао да се приближи групи Бадер-Мајнхоф. Он се, касније, и јавно хвалио да је био са 'бадермајнховцима' мада се „тврдо језгро" Бадер - Мајнхофа држало строге, дубоке илегале. Е, сад, Ђинђић се, такође, хвалио да му је приступ, са овом немачко терористичком организацијом, обезбедио Јошка Фишер који је, шатро, у то време таксиста из Франкфурта!

Показаће се, наиме, да је Јошка Фишер био „кртица" БНД у странци немачки зелених! Ту стижемо и до тугаљивог питања; да ли је Јошка Фишер уплео и млађаног Ђинђића у те своје послове? Или је Ђинђић још из Београда добио неке контраобавештајне задатке!? Јер, Бадер-Мајнхоф је, итекако, интересовао и југословенску Службу државне безбедности...

Из чланка: Да ли Србија зна ко је био Зоран Ђинђић, чиме се заправо бавио и у чијој служби је био
http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kult...bi-je-bio/

[Ројалист]

Zahvaljuju statusu „američkog čoveka“, Šutanovac nije sudski procesuiran za brojne sporne stvari, koje mu svakodnevno pripisuju mediji pod režimskom kontrolom. Opsesivni Vučić ipak je našao načina da mu doaka. Navodno, pritisnuo je Pajtića da Šutanovca stavi niže na listu, kako bi ga izbacio iz Skupštine i oduzeo mu mogućnost da sednice koristi za žestoku kritiku vlasti. U tom paketu, bez mandata će ostati i drugi Vučićev ostrašćeni protivnik, prof. dr Vladimir Pavićević, koji je voljom svog stranačkog šefa Zorana Živkovića potonuo još niže na listi koalicije koju predvodi DS.

Из чланка Предрага Поповића, са његовог блога.