[Mekenzi]

Šule pobeđuje sa 65-70% glasova.

Ви још постојите?

Tek ćemo,

Vidiš kako nas Ackov bot hvali...

[Ројалист]

Вала, баш су жути пацови нахваљени на овој теми

---

[Громовник]

Šule pobeđuje sa 65-70% glasova.

Ви још постојите?

Tek ćemo,

Vidiš kako nas Ackov bot hvali...

Значи мало вам је ових 15 година, што (скоро) ништа нисте радили?

[Ројалист]

[Ројалист]

Оде и шок Беслими из жуте фирме, пропаде финансирање од фукоша и ђанкија Ћазима

[Ројалист]

[ПРОСВЕТАР]

Šule pobeđuje sa 65-70% glasova.

Ви још постојите?

Tek ćemo,

Јел'у то "ћемо" спада и Крмнад Чварак (из партизанске породице)?

[Mekenzi]

Vladimire. ko je u Tirani na svadbi?

[Ројалист]

Vladimire. ko je u Tirani na svadbi?

Другарице, ко је издао Косово???+++

---

Da li je Ružica Đinđić najbogatija žena u Evropi???

Još se istražuje šta je sve, koliko i kod koga ostalo iza pokojnog Zorana Đinđića, ali će tek prava istraga pokazati kako je to što je ostalo u rukama njegove udovice preko noći preraslo u pravo, veliko, neobjašnjivo bogatstvо...

---

Kada je streljan 12. marta 2003. godine, pokojni premijer je u radnoj knjižici imao samo dve godine i šet meseci radnog staža! Njegova supruga Ružica ima ga još manje. Njeno bogatstvo je još uvek tajna za srpsku javnost, a naročito količina novca u kešu, kojom raspolaže ova vesela i bogata udovica.

Kada je u januaru 2001. godine postao premijer Srbije, Zoran Đinđić je već najtešnje bio povezan sa "surčinskim mafijaškim klanom". Na to je ukazao i bivši pripadnik SDB Momir Gavrilović, ali je ubrzo posle posete kabinetu tada saveznog predsednika bio likvidiran. Gavrilović je tada rekao da su određeni ljudi sumnjivih biografija iz Surčina uvezli građevinske mašine bez plaćanja carine. Radi se o mašinama za asfaltiranje, koje su na kredit kupljene u Nemačkoj, i bile su angažovane na poslovima u Srbiji (pre svega, na popravci kolovoza na Ibarskoj magistrali i autoputu Beograd-Niš).

Taj posao, koji se finansirao sredstvima od strane pomoći, a realizovan je preko Ministarstva saobraćaja, na čijem čelu je bila članica DS Marija Vukosavljević Rašeta, Đinđiću i njegovim kompanjonima trebalo je da donese čistu zaradu od oko dve stotine miliona maraka.

Svi ovi poslovi odvijali su se i preko Dragana Markovića, Đinđićevog kuma i vlasnika firme Krmivo-produkt iz Surčina.

Kada se početkom devedesetih godina vratio iz Nemačke u Srbiju, Zoran Đinđić je imao reputaciju uglednog agenta nemačke obaveštajne službe BND. On je imao tačno definisane zadatke delovanja, ali agenti, uglavnom, za svoj rad dobijaju mnogo manje novca nego što javnost pretpostavlja.

Po dolasku u Srbiju, njega je godinama finansirao Miodrag Kostić Kole, biznismen iz Novog Sada, vlasnik preduzeća "MK" i direktor Demokratske stranke.

Prema sopstvenom priznanju, Kostić je Demokratskoj stranci svakoga meseca davao pedeset hiljada maraka! Koliko je od tog novca završilo u Đinđićevom džepu?

Kostić je u proleće 2001. bio glavni protagonista afere sa utajom milionskog iznosa poreza, na šta je ukazao Narodni pokret Otpor. Kostić, koji je bio i vlasnik fudbalskog kluba Vojvodina, sredinom oktobra je pretio i Miroslavu Vislavskom, bivšem predsedniku novosadskog fudbalskog prvoligaša, da će ga proterati iz Novog Sada, da će mu polomiti sve kosti, da će ga strpati u zatvor i ubiti! "Demokratski", nema šta.

Zoran Đinđić je postao vlasnik stana od 150 kvadrata na Studentskom trgu broj 8 u Beogradu. Taj stan je, prema svedočenju bivšeg visokog funkcionera Demokratske stranke, kupio za 150 hiljada dolara, novcem koji je prisvojio od američke pomoći za Demokratsku stranku 1990. godine. Đindić je došao i u posed vile na Senjaku, u Driničkoj broj 1, i u Novim Banovcima, ulica Beogradska 50.

Treba se podsetiti da je Đinđićeva vila na Senjaku izgrađena za samo dva meseca, da je odlikuje holivudski glamur i da u potpunosti baca u zasenak eksterijer elitnog beogradskog naselja. Samo ograda oko kuće na Senjaku, izrađena od najboljeg švedskog čelika, visine oko tri metra, sa brojnim ukrasima, koštala je nekoliko stotina hiljada maraka.

Troškove podizanja platila je Vlada Srbije. U to vreme Đinđić je i sam prizna(va)o da poseduje akcije u firmi Koka-kola, a prema pouzdanom izvoru iz Vlade Srbije iz tog perioda, vlasnik je i jednog preduzeća u mađarskom gradu Kečkemetu.

Nemački dnevni list Junge Welt objavio je 2002. godine da je čovek koji je korumpirao bivšeg vojnog ministra Rudolfa Šarpinga (kancelar Šreder zbog ovog skandala izbacio ga je iz vlade!) takođe "sponzorisao" i premijera Srbije Zorana Đinđića.

Poslednjeg dana decembra 2000. godine, tada kandidat za premijera Zoran Đinđić dočekao je na surčinskom aerodromu Nikola Tesla srpskog biznismena iz Švajcarske Stanka Subotića Caneta. Kola u kojima se nalazio gospodin Đinđić prišla su Canetovom avionu na samoj pisti. Canetu je dobrodošlicu poželeo gospodin Đinđić, preuzimajući poveću kesu sa novcem, u kojoj je bilo 50 miliona nemačkih maraka! U kešu!

Sa dozvolom svojih poslodavaca i švajcarskih vlasti, gospodin Subotić je doneo novac budućem premijeru da osigura tržište za kompaniju Britiš ameriken tabako (BAT) i tako dobije tržište i za sebe.

НАСТАВАК ПРИЧЕ О ВЕСЕЛОЈ И БОГАТОЈ ЖУТОЈ УДОВИЦИ СЛЕДИ...+++

---

Očigledno je da je pokojni Đinđić umeo da sakrije trag ogromnim količinama novca u kešu. U tome je imao pomoć i nemačkih obaveštajaca, ali je istovremeno bio u velikom strahu od američkog ambasadora Vilijema Montgomerija, koji ga je, zvanično, podržavao u vođenju politike, ali je Zoran bio uveren da mu baš ambasador Montgomeri pakuje duvansku aferu preko zagrebačkog lista Nacional.

Velike količine novca u kešu premijer Đinđić je, u prvoj godini svoje vlasti, iznosio i diplomatskom poštom, a gospodin Subotić je, kao čovek od iskustva, umeo da mu otvori firme u inostranstvu.

Kada je premijer optužen da je u inostranstvo putovao Subotićevim avionom, mnogi su znali da je, ustvari, vlasnik tog aviona - Zoran Đinđić!

Dok nije streljan, Zoran Đinđić je umeo da napravi novac. Jednostavno, zvao je na razgovor biznismene, počev od Bogoljuba Karića, pa redom, zahtevajući da mu na račune u inostranstvu prebace novac.

Račune je otvarao u bankama na egzotičnim ostrvima, kojima se teže ulazilo u trag. Deo novca Điniđić je ulagao i u kompanije u Nemačkoj.

Kada je premijer streljan, a nakon okončanja vanrednog stanja, počelo se raspravljati i o njegovoj zaostavštini. Vila u kojoj je do streljanja živeo premijer, odlukom Koštuničine vlade poklonjena je njegovoj udovici Ružici i njenoj deci, radi njihove bezbednosti.

Prvi opštinski sud u Beogradu, u ostavinskom postupku, budući da premijer nije ostavio testament, kao jedine naslednike njegove imovine oglasio je Ružicu Đinđić i njeno dvoje dece. Rešenje o ostavini, koje je potpisao tadašnji predsednik ovog suda, a danas pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić, načelno je i njime se utvrđuje pravo na nasleđe celokupne imovine. Posebnim, dopunskim rešenjima, kucanim u samo jednom primerku, sud je gospođu Ružicu oglašavao naslednikom imovine, računa u bankama, aviona i akcija koje je imao pokojni Zoran. Na ovaj način, isto kao i u slučaju pokojnog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, javnost je izigrana i nije imala uvid u to šta ostaje iza pokojnika.

Imovinu streljanog premijera upućena javnost procenila je na preko milijardu maraka! Pokojni Đinđić je, tvrde izvori Tabloida, velike svote novca držao i na računima svojih prijatelja. Neki su to prećutali, pa je udovica morala da ih podseća. Prvi koji se javio bio je Stanko Cane Subotić, obaveštavajući udovicu o Zoranovom stanju računa u njegovom vlasništvu.

Nedavno se gospodin Subotić oglasio saopštenjem na konferenciji za štampu, tvrdeći da je udovici Zorana Đinđića predao više od milion evra, koji su bili na nekom inostranom računu, te da mu je bilo potrebno vremena da ih podigne i u kešu preda Ružici. To je razbesnelo Borisa Tadića, koji je Canetu, preko Dragana Šutanovca, poručio da je ''ljut na njega zbog lošeg držanja''.

Bogata udovica Zorana Đinđića, koja je u mladosti bila saradnica Službe državne bezbedosti i služila za podvođenje značajnim ličnostima (zvali su je Ruška-puška), počela je da se bogati još više. Čovek koji oponaša njenog muža, Dušan Petrović, omogućio je Ružici da postane suvlasnik Viktorija grupe, koja ima monopole na poljoprivredne proizvode i na sve dotacije Vlade po tom osnovu. Srpski malinari dobili su batine od žandarmerije, jer Ružica ima monopol na izvoz malina i želi da plaća nisku otkupnu cenu malinarima.

Da li je gospođa Angela Merkel, možda, ovoj pohlepnoj i bestidnoj ženi nudila azil u Nemačkoj, ili neko važno mesto u budućoj Vladi Srbije? Ako je tako, onda se Srbiji crno piše.

Među imenima onih koji su zadržali Đinđićev novac su, tvrde upućeni, i Čedomir Jovanović, Vladimir Beba Popović i Zoran Janjušević. Ova trojica su, osnovano se sumnja, i učestvovala u Đinđićevom streljanju. Na dan premijerovog streljanja, Čedin tast Mijat Savić bio je ispitivan pred istražnom sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu, povodom zahteva tužilaštva...

[Ројалист]

Србијом управља, терорише је и пљачка неколико стотина педера из врха Демократске странке и оних које је ДС довео на власт. Док грађани муку муче како да отерају овај окот с власти, њих море друге бриге. Недостају им топџије, који би могли да их заскоче отпозади, да их учине срећним. Али, Јеремија нема топа, па се не тресе ни та Европа. Помада која иза њих остаје, далеко се осећа. Од ње се даве и у Европи, а Европа због те њихове помаде дави нас, обичне грађане+++

[Ројалист]

Безбедоносне службе су сабрале да у горњој структури руководства Демократске странке, а они су распоређени на све значајније државне и руководне функције у земљи, има око 650 хомоскесуалаца!

Велика невоља ове педерске олигарјије лежи у чињеници да од ове бројке њих 580 су припадници ''нежнијег пола''. Њих, у жаргону, зову још и фурунџије. Имају женску психологију, партнерима испуњавају сексуалне жеље. Оне који задовољавају ову групацију зову топџије .

Неколико стотина фурунџија који су на најодговорнијим државним функцијама и у јавним предузећима, чекају свог принца да им приђе отпозади. Већина њих је због тога невсела. (Голубице бела, што си невесела, а што не би била јадна невесела, кад мој драги иде од јата до јата...). Због тога више краду, узимају, очекујући да парама купе себи љубав. А сви опонашају свог Вођу Бориса, сви би да нађу нешто младо, да буду примећени.

И тако је Србија пропустила шансу да нас гузице уведу у Европску унију.

Содома и Гомора српског друштва почела је после 5. октобра. Припадници нове власти ''калили'' су се у Земуну. Мафија им је позајмљива новац и снабдевала их кокаином. Када не би могли да врате позјамљени новац, покојни Душан Спасојевић и Миле Луковић су намиривали рачуне тако што је дужник из Ђинђићевог окружења морао клечећи да им сиса полни орган. Све ове оргије пажљиво су снимане, због тога је и порушена зграда у Шилеровој, вредна неколико десетина милиона долара. Из тог периода је и сцена када садашњи министар одбране Драган Шутановац долази код Спасојевића, да оправда позајмљених 50 хиљада марона. Како му Спасојевић није знао презиме, позвао га је прстом, наслоњен о зид и раскопчаног шлица, речима - "Ти дугачи чучни, и почни''! Од тада Шунтановца од милоште зову Чучни!

У дугој историји Србије, никада нам гузице нису долазиле главе.

[Ројалист]

Драган Шутановац, бивши министар одбране, није променио боје. Стао је на чело жуте партије, уместо да је већ годинама обучен у сиво-маслинасту одећу и да је у Забели. Одлука чланства Демократске странке да за председника изаберу Драгана Шутановца показује да за демократију у Србији нема спаса. Велика пропаганда лажи потрудила се да демократе добију вођу који је близак срцу и новчанику шизофреног Вучића. И на партијским изборима који су одржани 25. септембра, већином гласова Шутановац је изабран за председника. Претходно је свечано и понизно изјављивао да "Вучића не треба критиковати по сваку цену". Тог дана је, свечано, сахрањена партија које је у сиротој Србији имала увек значајну улогу. Тако ће и Шутановац пасти заједно са Вучићем, ако буду пред водом сурово ојађених грађана.

---

Криминална дружина министра Шутановца одметнула се и од закона и од Демократске странке. Господин Шутановац је, према прислушкиваним разговорима ове криминалне банде, својим саборцима објаснио да је, наводно, од америчке администрације добио зелено светло да може да заради десетак милиона долара, али да буде кооперативан. Као очекивану кооперативност министар је својој лоповској дружини описао очекивање америчке администрације да се "реформише одбрана Србије" и сведе на меру која ће, како је рекао, онемогућити Србију да буде кочоперна, и приморати је да се повинује америчким налозима и њеним интересима.

"Конверзија" аеродрома "Морава" код Краљева, са зградом контроле лета, коштала је 25 милиона евра. У његовој "конверзији" (са војног на цивилни), из својих стратешких разлога учествовала је држава Турска, којој је то у складу са интензивним активностима економског, културног (па и војног) повратка на овај део Балкана. Званично, у обнови тог аеродрома финансијски су учествовали и Министарство одбране Републике Србије, Министарство спољних послова, Агенција за контролу лета Србије и Аеродром "Београд".

Такође званично, аеродром "Морава" је власништво Министарства одбране и Републике Србије. Али, незванично, она тога више није господар откако је ту потрошен и капитал државе Турске. Уз мало дипломатских вештина, Турци су помогли да ово "партнерство" буде другачије представљено. Наиме, амбасадор Републике Турске у Србији, на свечаности поводом "конверзије" аеродрома "Морава", изјавио је да је тај пројекат симбол пријатељства Србије и Турске и да ће становништву јужног дела Србије (Бошњацима у Санџаку) бити знатно олакшано путовање у земље света. Што би ишли за Београд, ионако га добар део тога народа и не признаје за своју престоницу...

"...Уверен сам да ће се овај пројекат наставити и да ће у наредном периоду бити много више турских инвестиција у Србији...", радосно је додао амбасадор Али Риза Чолак... Но, кад су у питању Министарство одбране Србије и скандалозни "пројекти" одлазећег министра, треба рећи да је све испало врло тужно.

Пословање Министарства одбране и наменске индустрије и СДПР-а Југоимпорт нанело је Србији штету од неколико милијарди евра. Шутановац је заједно са Никчевићем отписао Ирачанима дуг од преко милијарду долара, који су потом, наплатиле америчке компаније, пре свих Бушова "Хали Бартон".

Трочлана банда Шутановац-Пилиповић-Никчевић разбили су наменску индустрију Србије, подметнули су више пожара да би прикрили трагове својих пљачки, а ставили су Србију и на црну листу шверца оружја и војне опреме.

За четири године министровања Шутановац је инкасирао неколико стотина милиона евра и долара. Његов кум и помоћник Илија Пилиповић задовољио се са неколико десетина милиона евра, а Стева Никчевић није заостајао иза министра Шутановца.

Истраживачи БИА, поступајући по налогу заменика специјалног тужиоца Јована Јовановића прикупили су документацију од неколико хиљада страница доказа.

Главни тужилац Миљко Радисављевић, који је такође обожавао новац, спречавао је подизање оптужнице. А, онда је на власт дошао шизофрени Вучић. Најављивао је хапшења, процесе, његова Велика пропаганда лажи видела је бившег министра иза решетака. Али...

Први је потез повукао Стеван Никчевић. Извршио је добровољну предају, и нашао се као ''заточеник'' на месту државног секретара у министарству Расима Љајића! Овог пута као члан СНС-а.

Никчевић је затражио пријем код тадашњег првог потпредседника Вучића. Ушао је са кофером у којем је било 50 милиона евра, а изашао са новинама испод руке. Вучић је саопштио да је Никчевић ''добровољно'' прихватио програм СНС-а, а да он од њега ''ништа није тражио''. Уместо да доживотно буде у затвору, са својом лоповском дружином, Никчевић је и данас државни секретар. Кум Драгана Шутановца, Илија Пилиповић, још неколико месеци је био помоћник тадашњем министру Александру Вучићу. Верује се да је и он био широке руке.

Убрзо су лајавци из Вучићеве пропаганде лажи престали да сикћу на Шутановца. Он је спокојно наставио да крца стотине милиона евра. Претпоставља се да је он покрао мање пара једино од Млађана Динкића, Александра Влаховића, Данка Ђунића и Мирка Цветковића.

Према изричитом наређењу, Драгана Шутановца је чувало око 50 припадника војних специјалаца. Да се сачува по сваку цену човек са толико кеша! Јер, Вучићу увек може да нестане пара.

Када је улазио у политику, сиромашни Шутановац се оженио кћерком Мирослава Илића, за чију удају је њен отац платио зету одмах у кешу 100.000 марака. Нико други не би је оженио ни за дупло више, јер личи на свог оца, као јаје јајету.

На превару се Шутановац и окумио. На венчање у згради општине Старог града његов кум је закаснио, матичар је био нервозан, јер је венчавао тадашњег опозиционара Бориса Тадића, па га је Шутановац замолио да се упише у књигу сведока -кумова.

Ако Шутановца разјарени грађани буду вешали, притрчаћу и из свег гласа повикати-Доста, дајте да му узмемо паре! Питаћу га: Где су наши новци? За сада Шутановац је Вучићева златна кока у резерви.

Гадим се оних који су гласали да им Шутановац води партију.

[Ројалист]

TADIĆ OTVORIO DUŠU: Treba legalizovati GEJ BRAKOVE u Srbiji i odobriti im USVAJANJE DECE!
http://www.telegraf.rs/vesti/politika/18...janje-dece

O tempora, o mores...

[Mekenzi]

TADIĆ OTVORIO DUŠU: Treba legalizovati GEJ BRAKOVE u Srbiji i odobriti im USVAJANJE DECE!
http://www.telegraf.rs/vesti/politika/18...janje-dece

O tempora, o mores...

Kralj isto to prećutno podržava.

VLADIMIRE,

SVE ŠTO RADE DEMOKRATE I OVI DANAS TO ISTO I RADI KRALJ.

Nadam se da si skontao.