[Ројалист]

Када је октобра 2000. године Борис Тадић, захваљујући очевом ауторитету и заслугама постављен за министра за телекомуникације у Влади тадашње Савезне Републике Југославије, показао је своју склоност ка пљачкању и злоупотреби положаја.

Подсећања ради, премијер Србије и тадашњи председник Демократске странке др Зоран Ђинђић сменио је Бориса Тадића са тог положаја и маргинализовао његов статус у ДС-у, када му је Богољуб Карић саопштио да не жели да постане донатор ДС-а и да на тај начин заштити своје интересе у компанији Мобтел, јер је већ министру Тадићу дао десет милиона у кешу за њега лично и троструко више новца, опет у кешу, за Демократску странку. Српски премијер Ђинђић био је шокиран бестијалношћу Љубомировог сина, о чему је обавестио и своје сараднике.

[Mekenzi]

Колико је држава и народ очерупан од почетка вишестраначког система до 2013. године, добро је да уопште функционише држава, ко претаче мед - он лиже и прсте...

Него, да л` је још Ана Урошевић Амбасадор у Риму, сада удата Хрустановић, са БоТа-иним ванбрачним сином, иначе својевремено ученица којој је БоТа био разредни, а онда је аванзовала у дипломатију, тј. прање пара за калабријске донове???

Zar Tadić nije Gay. Pisao si ovde da je sa Mikijem rakićem u školi kad su imali 15 godina radli felacio jedan drugome...

[Ројалист]

Према домаћој и страној штампи, бивши диктатор БоТа је БИСЕКС, а у споту који је емиграција снимила о њему спомиње се однос између Небојше Крстића и њега у средњој школи, има га на овој теми, погледај пажљиво...

[Ђуро]

Е Ројалисту какве ти гадости постујеш. Из њих се види да извори тих гадости патолошки мрзе демократе. Надам се да ти не стојиш иза тога што постујеш.

[Ројалист]

У праву си, Ђуро, али ова тема је настала као одговор на гадости које један члан форума, велики фан жутих, износи на подфорум Православље и Монархија, под темом Активности српске Краљевске Династије Карађорђевић.

Као што видиш 99,99 одсто су цитати и то углавном из Таблоида, Новинар.де, Васељенске тв, Србин.инфо, итд., а ја се извињавам ако сам повредио нечија осећања или узнемирио некога.

Само сам преносио шта пишу други о њима, али ево нећу више, довољно је, и превише и ово и још једном се извињавам поштеним члановима ДС и њиховим симпатизерима, које сам, можда, увредио, није ми то била намера, нити стојим иза ових ставова, то су запажања медија које свако може наћи на интернету.

[Ђуро]

Драго ми је што престајеш јер овај форум има висок ниво дискусије.

[Mekenzi]

Према домаћој и страној штампи, бивши диктатор БоТа је БИСЕКС, а у споту који је емиграција снимила о њему спомиње се однос између Небојше Крстића и њега у средњој школи, има га на овој теми, погледај пажљиво...

Vladimire ako već određuješ nečiju moralnost,

nas ođe zanima šta ćeti sve one kurvice i sumnjive dame na tvom fejsbuku...


Dobićeš od kralja 10 puta po guzi zato što si nemoralan tip...

[Ројалист]

Према домаћој и страној штампи, бивши диктатор БоТа је БИСЕКС, а у споту који је емиграција снимила о њему спомиње се однос између Небојше Крстића и њега у средњој школи, има га на овој теми, погледај пажљиво...

Vladimire ako već određuješ nečiju moralnost,

nas ođe zanima šta ćeti sve one kurvice i sumnjive dame na tvom fejsbuku...


Dobićeš od kralja 10 puta po guzi zato što si nemoralan tip...

Добио си ти ЧЕТНИЧКО "З" - УДБАШКИ БОТУ+++

---

---

ПРАВА БИОГРАФИЈА: Рођени ујак Бориса Тадића је оснивач усташке Црне Легије, Јуре Францетић!

Борис Тадић је рођен 15. јануара 1958. године у Сарајеву (БиХ) од оца Љубе Тадића и мајке Невенке Францетић. Касније је овај детаљ, да му је мајка из усташке породице Францетић, промењен од стране безбедносних служби, за које је Борис ради(о), у Кићановић. Има и рођену сестру Вјеру.

Отац Бориса Тадића је из рата изашао са чином капетана ОЗН-е (Одељење за заштиту народа, претеча свих каснијих безбедносних служби СФРЈ, прим. ред.) и сејао је смрт међу Србима Пивљанског краја, те као носилац Партизанске споменице ускоро добија и чин пуковника ОЗН-е!

Друг Љуба се повлачи из Сарајева у Београд, где га шаљу да учествује у писању новог програма партије (КПЈ). По успешном завршетку писања новог програма, а на препоруку другова Едварда Кардеља и Вељка Влаховића, Љуба постаје редован професор филозофије, политике и права (касније преиначено у социологија) на Филозофском факултету у Београду. Супруга Невенка се запошљава као неуропсихијатар у Палмотићевој улици у Београду.

Младог Бориса уписују у школу „Перо Поповић Ага“ (садашња ,,Мика Алас,,), у Господар Јовановој улици. Због проблема са физичким здрављем, никада није успео да се оствари на спортском пољу.

Као дете веома утицајних родитеља, млади Борис се уписује у Прву мушку гимназију „Моша Пијаде“ и ту се дешава нешто сто ће имати далекосежне последице не само за Бориса…

У његов разред долази млади и згодни Небојша Крстић у ког се Борис Тадић заљубљује! Њих двојица ступају у хомосексуалну везу. У трећем разреду гимназије, школска „теткица“ затиче Бориса како ради фелацио Небојши и шокирана оним што је видела, све пријављује директору Прве мушке гимназије „Моша Пијаде“. Тадашњи директор, иначе сарадник војне обавештајне службе КОС-а, забрањује „теткици“ да о томе било шта прича због утицаја Борисових родитеља, док истовремено то пријављује својим надређенима у КОС-у.

Тамо су одмах препознали његов „потенцијал“ и са компромитујућим информација са лакоћом га врбују да ради за њих. Један од првих задатака био је да шпијунира своје родитеље, у првом реду оца Љубу, који се у то време интензивно виђао са „дисидентима“ Загорком Голубовић, Драгољубом Мићуновићем, Небојшом Поповим итд…

Агенти КОС-а саветују Борису да макар формално нађе неку девојку, јер ће се приче о његовим склоностима проширити, и на тај начин упропастити планове које је Служба имала са њим. Пошто је био потпуно незаинтересован за супротан пол, „набацују“ му ћерку познатог „Политикиног“ спортског новинара, извесну Олгицу С., касније дипломирану правницу. Они се, као, „забављају“ и то је једна једина девојка коју је Борис Тадић имао до своје женидбе са Веселинком Веселом Заставниковић, револуционарком из Осјека.

До женидбе са Веселом долази из два разлога. Први је што је Небојша Крстић постао звезда СФРЈ као певач групе „Идоли“. Небојша је имао много мање жеље за везом са истим полом од Бориса, и покушао је да се дистанцира од њега песмом, ондашњим великим хитом, „Ретко те виђам са девојкама“.

Тако разочараног Бориса агенти КОС-а упознају са Веселом. Прави циљ им је био да га преко Веселе убаце у једну дисидентску „револуционарну групу“. Весела је изабрана као потпуно асексуална особа и у том погледу идеална жена бисексуалном Борису. Била је само три године старија од њега, али далеко изнад њега у свему. И од осталих из групе се издвајала чињеницом да је била најрадикалнијих идеја.

Весела је одушевљена својим дечком и упознаје га са Владом-Револуцијом Мијановићем, Павлушком Имшировићем и осталим члановима те групе. Нико и не сања да је меду њима „информатор“ КОС-а који је до тада успешно „безбедносно обрадио“ и сопствене родитеље, до те мере да су му оца Љубу суспендовали са Филозофског факултета. На наговор КОС-овог официра, Борис радикализује свој положај напуштајући стан својих родитеља, и са својом новопеченом женом изнајмљује стан у улици Коче Капетана број 47 који му „налази“ КОС, напуњен микрофонима!

Наравно да новопечени пар није имао новца, па су на суму коју је Борис добијао од КОС-а морали још да се довијају. Тако долазе на идеју да започну свој бизнис, и то са прављењем и продајом луткица, али је и то пропало. Захваљујући информацијама достављеним својим шефовима, цела група, укључујући ту и сопствену супругу Веселу, бива ухапшена. За време хапшења, Борис је био са својим „пријатељем“ Небојшом Крстићем на крстарењу плавим Јадраном, међутим да не би дошло до провале, шефови зову Бориса да хитно дође назад у Београд, где онда и он бива ухапшен и осуђен на 45 дана „Падињака“ због његовог „протестовања“ поводом хапшења његове жене и њених револуционарних компањона.

Борис Тадић убрзо после овога (1985) одлази на одслужење војног рока у Сарајево, где први пут доживљава нервни слом и тиме отпочиње јавна манифестација његовог поремећеног менталног здравља.

Шефови КОС-а ово вешто прикривају, а мама Невенка преузима на себе лечење јаким лековима. Видевши да од пара које је као доушник КОС-а добијао није могуће да живи, у ситуацији када је комунизам почео да се урушава широм света, Борис се обраћа свом тати, који је у међувремену постао важна фигура нове политичке стварности у Србији.

Као суоснивач Демократске странке и лични пријатељ земљака Драгољуба Мићуновића, тата Љуба без проблема убацује свог сина у новоосновану странку. Борис нема проблема ни са својим старешинама из КОС-а, који су и сами желели да убаце свог човека у једну од највећих опозиционих странака.

Борис постаје секретар главног одбора, а потом и потпредседник Извршног одбора ДС-а. Приватни живот је такође почео да се мења. Због познатих догађаја деведесетих, са једног јадранског острва се враћа у Београд и његов „пријатељ“ Небојша Крстић, где је радио као лекар. Са друге стране, породица (која никада није волела Веселу) и нови председник странке Зоран Ђинђић, врше притисак на Бориса да се ратосиља Веселинке.

Борис је, наравно, морао да пита и газде из КОС-а који су схватили да им Веселинка више не треба и да ће њихов штићеник направити много бољу каријеру са неком згоднијом и мање компромитованом женом. Осим тога и сама Весела више није имала илузија о свом браку.

Ментални проблеми њеног супруга све више су долазили до изражаја. Све чешће је испољавао свој психопатски карактер кроз премлаћивање своје супруге. Осим тога, све мање је крио пред женом природу своје везе са Небојшом Крстићем. Схвативши да је своје најбоље године провела уз психопату, који је одржавао противприродне односе са својим најбољим другом, и на све то сарадника КОС-а који је, не само откуцавао своју жену и њене пријатеље већ и довео до њиховог хапшења, бива потпуно згађена тим чињеницама и одлази у манастир где налази свој душевни мир и постаје калуђерица. На тај начин, путеви метеорског успона Бориса Тадића постали су широм отворени…



Ко је Јуре Францетић, ујак Бориса Тадића?

Јуре Францетић рођен је 3. српња 1912. у Оточцу. Пучку школу завршава у Оточцу, а гимназију похађа у Сењу и Оточцу. Студиј права на загребачком свеучилишту уписује 1931. и исте године приступа усташком покрету. Због усташке промиџбе је ухићен и изгнан из Загреба на пет година.

У ожујку 1933. одлази у емиграцију у Италију. Наредне четири године проводи у Аустрији, Италији и Мађарској гдје полаже усташку присегу у логору Борготаро (Италија), дана 24. травња 1933. Одлази у Мађарску као нека врста побочника Вјекослава Серватзyија који је именован заповједником логора Јанка Пусти. Након атентат на краља Александра интерниран је на Сардинији. Проглашењем амнестије у Краљевини Југославији, враћа се из Италије у Хрватску у студеноме 1937. Ухићен је и прогнан у родно мјесто. Сљедеће године долази у Загреб намјеравајући наставити студиј права. Прекида га позив на служење војног рока. У Нишу је положио испит за причувног дочасника. Поткрај 1940. у Загребу је ухићен због брзојавне честитке што ју је у име хрватских националиста упутио предсједнику новоосноване Словачке Републике др. Јозефу Тису. Враћају га у Оточац, а 12. сијечња 1941. бјежи у Њемачку како би избјегао ухићење због промиџбенога говора одржана на новогодишњој ђачкој приредби у Оточцу.

Након успоставе Независне Државе Хрватске враћа се у домовину. Именован је усташким повјереником за Босну и Херцеговину. У Сарајеву успоставља власт и оснива прве постројбеУсташке војнице за борбу против устаника у источној Босни. Из чина усташког доводника промакнут је 20. липња у чин сатника ПТБ-а. Средином рујна оснива и води Бојну групу Францетић познатију под називом Црна Легија. Зиму 1941./42. проводи заповиједајући постројбом у борбама око Сарајева, у потхватима на Озрен и Романију те Хан Пијесак. Чин бојника ПТБ-а добива 15. студенога 1941., а допуковника ПТБ-а 6. ожујка 1942.

Поткрај ожујка, на челу Црне легије, продире у источну Босну и избија на Дрину. Тим потхватом је постао национални јунак, а 24. травња одликован је Војничким редом жељезнога тролиста ИИИ. ступња с храстовим гранчицама. Поткрај свибња борави с И. бојном Црне легије у Макарској и Вргорцу, затим одлази у Мостар и због талијанског притиска враћа се у Сарајево.

Промакнут је у чин пуковника ПТБ-а 24. липња 1942. С дијелом Легије судјелује у борбама на Козари, а средином српња пребацује се у Доњи Вакуф и укључује у борбе за Бугојно. Након протјеривања партизанских бригада из долине Врбаса судјелује у потхвату пуковника Шимића према Ливну и Томиславграду. Из Купреса одлази 7. коловоза ради селидбе усташке бојне из Фоче у Имотски. Заповједништво И. сдруга предаје пуковнику Стипковићу, јер је 25. коловоза именован заповједником стајаћих здругова Усташке војнице. Именовање га је затекло у њемачко-хрватском потхвату на Шековиће гдје је водио усташке бојне.

Као представник Усташке војнице у пратњи поглавника Анте Павелића, посјетио је 24. рујна постројбе хрватске 369. појачане пјешачке пуковније у Русији а дан прије био је у изасланству које је посјетило Адолфа Хитлера у Виници. У листопаду води усташке бојне на Ливно у операцијиДИНАРА, а половицом студенога је на подручју Калника.

Летио је у Госпић 22. просинца 1942. гдје је требао преузети дужност заповједника Оперативног подручја Лика. Зракоплов којим је управљао заставник Мијо Абичић се присилно спустио у село Мочила код Слуња. У сукобу са сеоском партизанском стражом и сељацима тешко је рањен у главу. Када су у партизанском штабу сазнали је у зракоплову био Францетић, премјестили су га у самостан у Слуњу и покушавали залијечити с циљем да га размјене за велики број заробљених другова. Оперирали су га др. Франц Клеинхаппел и др. Бошко Божовић, али Францетић није преживио.

Умро је у слуњској болници (27?) 28. просинца 1942., а гдје је сахрањен није познато. Два дана након Нове године и у Загребу је објављено да је Јуре Францетић нестао, а да је погинуо службено је потврђено тек 30. ожујка 1943.

Посмртно је, 27. ожујка 1943., одликован Златном колајном за храброст поглавника Анте Павелића с правом на наслов витеза, а пригодом прославе двогодишњице НДХ, 8. травња 1943., промакнут је у чин дјелатног усташког крилника. У његову је част, 31. ожујка 1943., 7. пјешачка пуковнија добила име 7. домобранска пјешачка пуковнија усташког пуковника витеза Јуре Францетића.

http://www.srbijadanas.net/prava-biograf...francetic/

---

Права српска власт ће за 48 сати решити све лажи и пљачке жуте банде: а суђења ће бити јавна и трајаће годинама! Афера по афера, крађа по крађа, злочин по злочин, од крађе до велеиздаје- све ће ваше заслуге народ наградити и позлатити!

Зато Тадићу, шепури се још мало као нашопани ћуран по овој проклетој авлији и пожури да обиђеш све телевизије. Лажи и измишљај своје причице и анегдоте: поред геноцида који си направио судиће ти се и за лажи и клевете које сада сејеш!

[Ројалист]

На сваком кораку, као у Хирошими трагови су жуте банде. Све је пропало и посивело: и куће и људи и небо и сунце, све је чемерно, без перспективе и без излаза. Нема народ од чега не да живи, него ни да преживи! Нема више ништа ни у штеку, свака је кућа у дуговима до гуше и у кредитима. Посла нема ни на црно, ни на бело. Нема ничега од чега би нешто покренули и зарадили. После жуте банде остала је гола, опљачкана и спаљена земља.

Зато стварно не знам коме се обраћа бахати и умишљени Борис Тадић: наркоманима који и не знају за себе или деци која још не знају ни слова ни бројеве? Коме он прича бајке о својим „заслугама“- можда у Африци или негде на крају планете понеки народи још нису чули како је један супер-мега-гига-хипер-велеиздајник уништио своју државу, свој народ и сваку шансу за нормалан живот? Где су нестале све опљачкане паре од продаје целе државе и свега што смо имали пре ДОС-а? Ко је после Ђинђићевог убиства испотписивао сваку издају, па и окупацију у Бриселу 2008? Ко је дао дозволу Зукорлићу за мегаломанску џамију „Врата Пештера“? Ко је Турцима дао земљиште за „културни“ центар усред Београда? Ко је отварао склоништа за псе и мачке луталице а укинуо народне кухиње за сиротињу и помоћ ратним инвалидима и ветранима? Ко се у најгорим поплавама секирао да ли је кокошкама хладно? Тадић, наравно.

[Mekenzi]

Моžeš li biti ljubazan i reći za vreme čije vlasti se porodica Karadjordjević vratila u Srbiju iza vreme čije vlasti su postali građani Srbije...

[Ројалист]

Еј, бре Србијо, зар да поново гуташ подгрејане жуте сплачине? Погледајмо добро око себе: људи се плаше и смрти и живота и рађања! Смрти, јер породице немају од чега ни да сахране своје умрле, нико нема више од 10.ооо пишљивих динара у кући! Живота се плаши свако нормалан, јер треба платити рачуне, таксе, порезе, камате, рате- а храна је отровна, болесна, сумњивог порекла и при том и скупа!

На децу нико и не помишља, јер само трули богаташи могу да себи приуште дете! То је највећи луксуз у Србији, јер су трошкови зачећа, трудноће и порођаја ненормални, а после тек не питај. Ако све муке до рођења детета прегураш преко грбаче и преживиш док дете не проједе хлеб- онда у забавиштима и школама твоје дете вреба насиље, немар и дрога!

Ето, тако је то „заслужни“ бивши председниче, Борисе Тадићу! Немој ти више ником да помажеш! Иди негде на неко пусто острво од 200 метара квадратних- само тамо не би могао да направиш неку штету!

Али, не би било фер да се само тако извучеш као пувањак из гаћа и да народ плаћа за твоје беснило! Нећу да се смирим док ти и твоја жута банда не будете будаком копали све путеве што сте појели и покрали. Ма има да туцате камен до краја живота

[Ројалист]

Хронологија злочина велеиздаје Бориса Тадића
http://www.vaseljenska.com/misljenja/hro...sa-tadica/

[Ројалист]

СРЂА ТРИФКОВИЋ: ВИКИЛИКС РАСКРИНКАВА ТАДИЋЕВУ ЗАВЕРУ ПРОТИВ СОПСТВЕНОГ НАРОДА

У Тадићу и његовим сарадницима Викиликс хвата на делу на делу издајнике на самом врху српског политичког естаблишмента


До сада објављена документа из Викиликс колекције пикантна су, али не пружају повод за темељито преиспитивање постојећих закључака о америчкој спољној политици. Превасходна употребна вредност оних важнијих међу њима јесте у потврђивању већ постојећих дедуктивних процена.

Изразити пример такве верификације нуде нам документа о разговорима најближих сарадника Бориса Тадића са америчким дипломатама. Наравно, многи посматрачи београдске сцене већ подуже имају јасне ставове о природи садашње власти у Србији, њеним мотивима, њеном начину деловања и њеним учинцима. Сада пак, захваљујући Викиликсу, имамо и фрапантну, црно-на-бело потврду најцрњих слутњи.

Мери Ворлик, амбасадор САД у Београду, известила је 10. фебруара ове године Вашингтон о разговору који је обавила 3. фебруара са саветником председника Тадића за спољну политику Јованом Ратковићем. Она бележи да је Ратковић изразио спремност Србије да „сарађује са САД у области осетљивих обавештајних питања и да повећа војну сарадњу“. Када је Ворликова изразила бојазан због „конфронтирајућег“ става Србије по питању Косова, Ратковић јој је пружио умирујућа уверавања:

„Одбацујући питање да ли ће Србија тражити резолуцију Генералне скупштине Уједињених Нација о статусу као 'пуко тактизирање', Ратковић је рекао да се Председников тим фокусира на крупније питање... Тадић сматра да Србија не може да остане ван НАТО у недоглед, али ово не изговара често наглас због политичке осетљивости те теме.“

Из наведеног намеће се пет закључака:

• Као прво, очигледно је да Председник крши Устав узурпирајући овлашћења владе у области спољне, одбрамбене и безбедносне политике земље.

• Као друго, очигледно је да поступа у супротности са још увек важећом скупштинском резолуцијом о неутралности, изгласаном пре тачно три године, која изричито искључује чланство у НАТО.

• Као треће, очигледно је да не хаје за мишљење народа који је у пролеће 1999. директно искусио НАТО на својој кожи.

• Као четврто, очигледно је да свесно говори неистину том истом народу када каже да ће Србија остати неутрална, јер у исти мах преко својих сарадника Американцима поручује да се на такве изјаве не обазиру.

• Као пето, очигледно је да крши своју заклетву – која укључује обавезу на заштиту суверенитета и територијалног интегритета Србије – дискретно уверавајући Американце да немају разлога за бригу око српске резолуције у ГСУН... у шта смо се наравно уверили 10. септембра.

Мери Ворлик у наставку свог извештаја каже да јој је Тадићев саветник пружио уверавања да Србија подржава територијални интегритет Босне и Херцеговине и да неће бити одвраћена од тог става „жељом већине житеља Републике Српске да се отцепе и уједине са Србијом“:

„У том контексту Србија такође подржава улазак БиХ у ЕУ и НАТО као начин стабилизовања земље и цементирања њених граница. ... Изразио је жаљење што бутмирски процес није довео до споразума јер су многи елементи плана били прихватљиви за сва три конститутивна народа... Као Тадићев саветник за спољну политику, Ратковићеви коментари до максимума одражавају ставове Председника и његово виђење читавог низа питања.“

Нема никакве сумње да Ратковићеви коментари заиста одражавају Тадићеве ставове. Проблем није аутентичност навода, већ чињеница да су ти ставови катастрофални по интересе државе Србије и српског народа у целини. Узгред поменимо да никаквог бутмирског процеса нема – реч је о преварантском покушају Американаца из јесени 2009. да приволе Републику Српску на самоликвидацију. Сада напокон знамо оно шта смо до сада имали основа да претпостављамо: да Тадић забија нож у леђа Србима преко Дрине, кршећи притом обавезу Београда да штити оно мало шта је после свих ревизија остало од Дејтонског споразума. Улазак БиХ у НАТО представљао би наметање додатних окова Србима у РС, далеко опаснијих, трајнијих и крућих од ма каквог „високог представника“ у Сарајеву.

Посебно је непријатан за читање један други документ из исте збирке, денунцирање Русије Тадићевог шефа кабинета Микија Ракића америчкој отправници послова Џенифер Браш 25. августа 2009. Ракић јој је у строгом поверењу саопштио да Москва вероватно зна где се крије Ратко Младић, што фрустрира Тадића:

„Молећи да информације остану 'за овим столом', Ракић нам је рекао да је поставио низ питања о конкретним контактима између особа повезаних са Младићем и руских дипломата, као и телефонских позива и путовања у Русију особа повезаних са Младићем.“

Из овог бисера добијамо додатни одговор на питање зашто се Москва већ подуже понаша сходно ставу да јој са пријатељима попут Тадића непријатељи нису потребни...

ЗАВЕРА И ИЗДАЈА – Један од трагова деведестих на српској политичкој и културној сцени јесте зазор од коришћења извесних речи које имају јасно значење и несумњиву употребну вредност у српском језику, али које су на лошем гласу јер су биле злоупотребљаване пре петнаестак година: завера, непријатељ, издаја

Свестан да ћу се рехабилитацијом тих речи у оцени Викиликс докумената изложити оптужбама за призивање злих духова 1990-тих, то ипак чиним. Адекватан опис Тадићевог понашања, на семантички неутралан начин, предуслов је за тачну дијагнозу стања које произилази из Викиликсових открића.

Као прво, имамо на делу заверу шефа државе Бориса Тадића и његових сарадника

• да сами против себе лажирају косовску дипломатску утакмицу како би је изгубили а да притом створе привид да су је својски одиграли; и

• да Србију на мала врата увуку у НАТО, мимо воље народа и Скупштине.

По свим формалним и супстантивним критеријумима, разговори Тадићевих најближих сарадника са америчким дипломатским представницима класичан су пример завере, тј. тајног удруживања и дволичног деловања зарад остварења илегалних циљева.

Уротнички карактер изјава и понашања председничког саветника Јована Ратковића (о Резолуцији о КиМ у ГСУН, о уласку Србије у НАТО) и антируске денунцијације његовог шефа кабинета („само нека све остане за овим столом“) изазивају код пристојног човека стид и гађење. ВикиЛиксу хвала, сада знамо да Тадић и његови нису достојни мржње већ само презира.

Тадићевска урота уперена је не само против Србије него и против Русије, водеће силе која се противи независности Косова. Понашање председника Србије уперено је тиме против темеља светског правног и политичког поретка, па самим тим и против мира као таквог. Реч је о злочину подложном нирнбершкој оптужници.

Тадићева урота ослања се на непријатеље српске државе и српског народа, људе пред којима он нема ни тајни ни зазора. Тежња САД за одвајањем дела суверене територије српске државе у циљу доделе те територије другој држави и народу, еклатантно је непријатељски чин на који се кроз историју легитимно одговарало свим расположивим средствима. Амерички дипломати објективно су српски непријатељи, у вредносно неутралном смислу тог термина, као што су нпр. поборници доделе Судетске области Трећем рајху септембра 1938. били објективно чешки непријатељи.

Као треће, у Тадићу и његовим сарадницима Викиликс хвата на делу на делу издајнике на самом врху српског политичког естаблишмента, људе који су у дослуху са иностраним завереницима и непријатељима систематски уговарају и усклађују потезе у циљу остварења сопствених политичких циљева који су илегални, противуставни и неморални.

„Издају“ у вредносно неутралном смислу дефинишемо као криминалну нелојалност земљи од стране њених држављана који својим деловањем угрожавају њене државне и националне интересе.

Уколико се то деловање спроводи од стране самог државног врха – а притом у завереничком дослуху са спољним непријатељима те земље – реч је о велеиздаји, најгнуснијем замисливом злоделу. Велеиздаја је кроз читаву историју савршено оправдано била кажњива смрћу.

Извор: http://www.standard.rs/


Трифковић: Тадић је скарадни симбол свих српских пораза
http://www.magacinportal.org/2011/10/21/...%81%D0%B2/

[Ројалист]