[смедерево]

Не знам шта би сад рекао Оливер Ивановић да је жив. Мислим, после оноликог прогона, претњи и понижавања од стране режима, сигурно би имао другачији став.
Иначе, беспредметно је коментарисати Иринеја, Артемија или садашњег патријарха. Руку под руку иду са режимом па ма који да је. Како ономад са комунистима тако и данас са вучићевцима.

Најпосле, ако Артемије није битан не знам зашто се полемише о њему и после толико времена?
Одговор знам а претпостављам да га слуте и многи Срби који се не ловеве на бућкање попут сомова.

Јавности је вешто подметнуто да је бивши Владика Артемије наводно разрешен дужности епархијског архијереја "због тога што је Џозефу Бајдену ускратио благослов да посети Дечане". Колико ми је познато, Бајден није ни тражио никакав благослов од бившег Владике Артемија да посети Дечане, па отуда није ни могао да му "ускрати благослов". Затим, ниједном грађанину било које земље света није потребан никакав посебан благослов да би посетио било који храм, па и Манастир Дечани.


Дакле, више је него јасно, а то могу да посведоче сви епископи Српске Цркве, да одлука Сабора о разрешењу тадашњег Владике Артемија нема никакве везе са његовим противљењем Бајденовој посети Дечанима. Те две ствари нису повезане чак ни на нивоу теоријског модела.


Неистините и тенденциозне тезе свесно пласирају они који се, без обзира на чин и звање, у данашњим условима стављају мимо Цркве и против Цркве, а познато им је да због Бајденове протоколарне посете било ком манастиру СПЦ не би био смењен ни игуман, а камоли владика.


Неистините су и тезе да је бивши Владика Артемије разрешен "због противљења Ватикану и због тога што су неке српске владике купљене папиним новцем". Такве неистините тезе су свесно уперене против свих осталих српских владика, јер се намеће погрешан закључак да се само бивши Владика Артемије "противи Ватикану", а да се други наводно не само саглашавају са Ватиканом него, како погрешно наводе, "хрле у наручје римског папе".


Међутим, такви пропагандисти не знају да је бивши Владика Артемије пре неку годину писао писмо Ватикану. Писмо је, наравно, било везано за Косово и Метохију, али је прекршен поредак у начину комуникације. Да не говорим о томе да је бивши Владика Артемије и од протестаната примао хуманитарну новчану помоћ, о чему постоје сведоци, али никад никоме није пало на памет да каже да је тадашњи Владика Артемије "купљен протестантским новцем". А када би знали суштину овог црквеног проблема онда би знали да саборска одлука о тадашњем Епископу Артемију представља милост, а не правду.

Јел неки виц из Бљуца?

[Шумадинац]

.
ОНИ, "ЦРКВЕНИ" А ПРОТИВ ЦРКВЕ



Они што нашу Цркву вређају и клевећу да је "унијатско-екуменска" и "папи блиска & наклоњена", ти ће нас мрзети шта год да урадимо, вечно гладни нашег (наводног) "греха" у жељи да се - па макар сви заједни пропали - потврде њихова злогука предвиђања и прижељкивања.

Напросто опседнути римским папом (и његовим "црним прстењем" кога само они виде на рукама наших митрополита и епископа), ови папини анти-фанови (вечно размишљајући и говорећи о њему и само о њему) У СВЕМУ везаном за Српску Православну Цркву виде "зло и јерес", "грех и отпадништво од вере".

Јер свако, у ствари, види оно што тајно у свом срцу носи, као у негативу. Својим грехом сенче оно што им се наводно указује.
Па тако и они сопствену јеретичку, затуцану и дубоко антихришћанску природу преносе преко реке времена на својим плећима и у својим (духовно) оболелим душама.

Ти испосници неистине, верници мржње и чувари издаје највеће од свих српских светиња (наше Свете Мајке Цркве) ударају у исте оне медијске таламбасе у које и припадници других, њима суштински сличних антицрквених и злочиначких "невладиних организација".

Мислећи једно, они раде сасвим супротно свему оном у шта се заклињу.
Корачајући пркосно и самоуверено (као и сви грешници оболели од паклене духовне гордости и типично "богумилске", незајажљиве потребе за самовеличањем) на својим "парадама поноса" по београдским улицама ови несрећни расколници у ствари понижавају и себе и све нас - носећи пред собом иконе и српска знамења, а у служби највећег непријатеља човечанства (па, самим тим, и српства). Непоменика.
Оца лажи. Првог међу клеветницима.

На њиховим скуповима, тим лажним "литургијама" (некој врсти верског позоришта), они сваконедељно продужавају и продубљују свој страшни грех раскола и противљења сопственој (јединој, светој, саборној и апостолској) Цркви и самом Духу Светом.
И тако се бесконачно удаљују од онога због чега се, наводно, скупљају.

Зато се ове секташке сеансе у свештеничким костимима и завршавају, увек и неизбежно, злобним оговарањем српских архијереја, нашег свештенства и својој Цркви безусловно верног народа. Тиме и само тиме. Јер је код свих расколника љубав, мржњом, дегенерисана и претопљена у нешто сасвим супротно од ње.

Борећи се "против издаје" ови несрећни и духовно дезоријентисани људи на најконкретнији могући начин издају и продају оно што тобоже бране и онако жустро, фанатично заступају.
Без смирења и послушности ономе што нас је вековима држало и држи у вери и смислу, они трагично и суштински губе осећај за веру којом наводно живе.

Постају некакви нехришћански и (у духу) антихришћански псеудо-"православци", једино и упорно посматрајући папу и Ватикан, уместо Свету Земљу и Јерусалим.
Живећи од непрестаног страха за савршену
"правоверност", они престаше да препознају духове и приоритете православно-ХРИШЋАНСКОГ погледа на свет.

Трагајући за сенком, престаше да гледају у Сунце и саживеше се са мраком који даноноћно "истерују". Попут полуделих полицајаца што у свима виде скривене криминалце, јер их је неповерење и стално бављење преступницима временом направило сасвим сличним онима против којих воде свој лични "крсташки рат".

Борећи се "против", ови самопроглашени веробранитељи престаше да се боре "за".
Мржњом заменише љубав, исту ону јеванђелску љубав коју тако безумно исмевају и, све забринуто климајући главом, проглашавају за "тројанског коња" ватиканске операције "заузимања Србије - земље која апсолутно никада неће бити римокатоличка (да Свилајнац, Ваљево, село Ба, Зајечар или Србобран постану папска упоришта на Балкану?!). Све ударајући на непостојеће, фантомске "римске легије" које се тобож даноноћно (а "преко београдске Патријаршије") разливају по вожд-Карађорђевој Шумадији, Деспотовом Поморављу, Срему Светих Бранковића, хајдук-Вељковој Крајини...

Ко је ту луд? И чему цела ова вештачка и ничим оправдана забринутост пред тобожњим насртајима на Србију одавно још развлашћеног, секуларизованог и неким другим владарима света замењеног, политички онемоћалог и развлашћеног Ватикана?
Чему служи (знамо коме, али - чему) ова карневалска и чергарска маскарада?

Као да су полудели од своје опсесије папом и наводним "папистима". Попут екстремних српских антикомуниста што наједанпут посташе горљиви заступници НАТО-а и украјинских фашиста из "мајданског" Кијева, показујући, у овом националистичком велеобрту, своје право и застрашујуће лице.
На корак од паклене сарадње (а по антикомунистичком питању и "заједничкој идеолошкој платформи") са хрватским усташама, све жалећи "жртве Блајбурга"...

Од силне потребе за једноверјем нађоше се ови наши обесцрквењени сународници у неверју и безверју.
Зато и завршише из Високих Дечана и Црне Реке Светог Петра Коришког у ниским, блатњавим пејзажима Барајева и других својих новокомпонованих "духовних центара".

Тужни наши савременици, "верници" расколничке пара-синагоге, најстрашнији плодови духовне јаловости овог тужног и претужног времена.


P. S.

И њихово покајање је могуће само ако стварно схвате сав ужас онога што их праведно и неумитно чека на Страшном Суду, овако одређене и духовно одрођене.
Тек ако заиста буду разумели каквим путем иду у стрмоглави амбис оваквог свог избора, моћи ће да се спасоносно прену, пробуде, освесте, уразуме и покајнички врате, као блудни синови, у родитељско окриље Цркве и свега оног што Она јесте, одувек и заувек.


P. P. S.

За оне који то не разумеју, да напоменем да је ово ујединитељски, а не (не дај Боже) "завађајући" текст. Јер је истинско јединство могуће само у Христу и у Истини, а не у лажљивом компромису ("мало ја-мало ти"). Треба ли ми мало да одустанемо од Истине (од Бога), а наши противници од лажи (од Злога) да би се нашли на некаквој "средини"?...
Осуђујући инквизиторски настројене судије, ми у ствари само бранимо нашу Цркву и све оне што су тако неправедно и нељудски оклеветани од расколника пред сопственим народом, а на злогуку радост читавог понебесја.



Драгослав Бокан

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
НИКОДИМ БОГОСАВЉЕВИЋ ЈАВНО ПРЕКИНУО ПОМИЊАЊЕ СВОГ ЕПИСКОПА И ИЗАШАО ИЗ ЦРКВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ




Артемити му понудили да буде епископ, а у СПЦ никад не би добио титулу због свог лудила које пројављује кроз "књиге".

Прича се о томе одавно. Сад ће вероватно пре него и званично пређе у секту да глуми мученика и да доведе до тога да га избацују из манастира.

И добро, кад је најављена "хиротонија" за хорепископа?

[Шумадинац]

.
СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ЦРКВЕ О БИВШЕМ ЕПИСКОПУ РАШКО-ПРИЗРЕНСКОМ АРТЕМИЈУ



Свети Синод Грчке Цркве објавио је окружну посланицу грчким митрополитима у вези рашчињења бившег епископа Рашко Призренског Артемија. Она гласи:

Високопреосвећеним митрополитима Грчке Цркве

„У вези рашчињења бившег епископа Рашко Призренског Артемија“



Часна браћо у Христу,


Синодска одлука донета на седници 14. марта, и писмо Архиепископа Пећког, Митрополита Београдско Карловачког и Патријарха Српског Иринеја (No. Ref. 1404/16.2.2011) у вези недавно покренутог питања о бившем Рашко Призренском епископу Артемију, поздрављамо одлуку (No. 66/161/14.5.2010) Светог Синода која је донета на седници, а са освртом на писмо његовог блаженства Патријарха, којом је Свети Синод, у складу са чланом 111 Устава (Спц) коначно разрешио дужности високопреосвећеног епископа Рашко Призренског Артемија.

Горе поменута Одлука је прихваћена једнодушно и на разговорима у манастиру Шишатовцу у Сремској Епархији.

Артемије је преко разних медија и интернет сајтова водио кампању која је неприхватљива и неприлична црквеном етосу, а која је достигла свој врхунац његовим писмима објављеним између 13.9.2010. и 13.10. 2010. у којима је он (Артемије) одбацио одлуке Светог Синода Српске Цркве. Изразио је кајање због његовог ранијег прихватања поменутих Синодских одлука, и изразио став да је он „доживотни епископ Рашко Призренски“, изјављујући да „неће поштовати будуће одлуке Светог Синода“.

Из тог разлога Свети Синод га је привремено ставио под забрану свештенослужења до заседања Светог Архијерејског Сабора, прошлог новембра.

За време рада Светог Архијерејског Сабора, дошло је до покушаја насилног преузимања манастира епархије Рашко Призренске од стране Артемијевих следбеника. Такође смо обавештени да је (Артемије) у манастиру Дубоки Поток, иако под забраном свештенодејства, служио свету Литургију, користио фалсификовани печат и противканонски објављивао епархијске „одлуке“.

С тим у вези, Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве који је заседао од 19.10. до 6.11. 2010. је са дубоком тугом али и са одлучном бригом за свето јединство Цркве, издао одлуку (No. 20/54) којом је епископ Артемије лишен владичанског чина и враћен у ред монаха.

Међутим, упркос овим канонским одлукама, он је (Артемије) нажалост остао у непослушности и наставио са служењем Литургија у селу Љуљацима, у епархији Жичкој.

Последњи пасус је боље парафразирати јер дослован и смислен превод није могућ

Дакле:

Света Грчка Црква прихвата све поменуте одлуке. Помињу се клеветничке и лажне оптужбе које износи Артемије, као и Артемијева ватрена пропаганда против Српске јерархије, Патријарха лично и појединих епископа, а која се пласира у Србији, Русији и Грчкој.

У Господу, искрено и с љубављу

Следе подписи тринаест чланова Светог Синода Грчке Цркве на челу са Архиепископом Атинским Јеронимом као председавајућим, као и Серафимом Пирејским!!!


ЈЕРОНИМ Aрхиепископ Атински и Грчки
ЈЕВСЕВИЈЕ Митрополит Самоски и Икаријски
СЕРАФИМ Митрополит Касторијски
ДАНИЛО Митрополит Кесариани, Виронос и Имиту
ТЕОКЛИТ Митрополит Флорински и Преспанско Еордески
НИКОДИМ Митрополит Касандријски
ЈЕФРЕМ Митрополит Идраски, Спетсонски и Егински
СЕРАФИМ Митрополит Пирејски
ТЕОЛОГОС Митрополит Серски и Нигритски
ДОРОТЕЈ Митрополит Сира, Тина, Андра, Кеа и Мила
МАКАРИЈЕ Митрополит Сидирокастријски
ХРИЗОСТОМ Митрополит Халкидски
СИМЕОН Митрополит Нове Смирне


Секретар Синода
Архимандрит Марко Василакис

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
ПОУКА МАРКОВИТИМА (АРТЕМИТИМА)


Држите се скута своје Мајке Цркве и никад се не удаљавајте од ње. Јер, коме она није мати, томе ни Бог није Отац; таквоме спаса ни мира нема, нити може бити!


+ Блаженопочивши Патријарх Павле

[Шумадинац]

.
"Расколници убеђују људе да нису они отпали од Цркве него да је Црква отпала од њих."

Арх. Рафаил Карелин

[Шумадинац]

.
"Расколници верују само у себе"

Арх. Рафаил Карелин

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
ДУХОВНА ПРЕЛЕСТ ПАРАЦРКВЕНИХ ГРУПАЦИЈА


Данас смо сведоци појединих монаха који су поштовање својим старцима претворили у идолатрију и са њима заједно иду у стварање пара-црквених група. Довољно је само погледати њихове текстове и коментаре и човека ухвати језа. Преовладава једна мрачна и злокобна слика света, теорије завере, осуђивање и клеветање до отворених излива мржње и бестидне вулгарности као и много тога другога што човека који им следује потпуно удаљује од аутентичнеправославне духовности, и коначно од Бога. Узмимо с друге стране поуке великих и светих стараца, међу којима ми је посебно драг и близак Св. Силуан Атонски. Његове речи су једноставне и зраче радошћу, благодарношћу и светлошћу. Нема код њега никакве пијетистичке распричаности, оптерећености страдањем и патњом, нема оног болесног страха већ нас учи здравом страху Божијем тј. страху да не повредимо љубав Божију и срце ближњег својом неблагодарношћу, својим самољубљем. Имајући с друге стране у виду списе разних ултра-ревнитеља који свуда виде зло и демоне није нимало чудно да су управо ти квази-духовни кругови главна упоришта "ревновања" за чистоту вере из којих се шире разни трачеви и клевете. Њихови текстови изазивају страх и језу јер не произилазе из истинског духа љубави и бриге за Цркву, већ носе набој демонске енергије. Свет о коме они пишу свет је завера, демонских привиђења, тајних глобалистичких удружења, у коме су изгледа здрави само они - изабрана духовна елита, док остали сви тону у мору греха и страсти. У таквој литератури зато нема здравог учења о Цркви јер је Црква за њих само тамо где су њихови истомишљеници и следбеници. Наравно, не треба даље трошити речи и енергију како би се јасно и гласно рекло да је реч о демонској духовности у којој многе неопитне душе налазе свој духовни бродолом.


АРХИМАНДРИТ САВА ЈАЊИЋ

[Прст_у_ока_латиници]

Па кад ви ОДКРИЈЕТЕ ПОДАТКЕ КО СУ СВЕШТЕНИЦИ И МОНАРЦИ били у УДБИ онда ви можете говорите од расколи и све остали прића-

А ДОК ТА АРХИВА ЈЕ ЗАКЉУЋЕНА ЗА ЈАВНОСТИ........

Тако је и ВАША ПОВЕРУВАЊЕ КАО ДУХОВЦИ ПРЕСТАВНИКЕ твз СПЦ.

[Шумадинац]

Па кад ви ОДКРИЈЕТЕ ПОДАТКЕ КО СУ СВЕШТЕНИЦИ И МОНАРЦИ били у УДБИ онда ви можете говорите од расколи и све остали прића-

А ДОК ТА АРХИВА ЈЕ ЗАКЉУЋЕНА ЗА ЈАВНОСТИ........

Тако је и ВАША ПОВЕРУВАЊЕ КАО ДУХОВЦИ ПРЕСТАВНИКЕ твз СПЦ.

Очигледно да припадаш кругу пицопеваца и новоскојеваца који овако оплету по СПЦ и свештенству, онда је јасно као на длану да смо доживели дно-дна...

Причате о владикама и свештенсвту као Ђидо и Крцун, а о Вучићу као некад Ћећа Стефановић о Брозу...

Опасно је имати секташки менталитет. Чувај Цркву од себе!

[Прст_у_ока_латиници]

Изгледа ви сте заборавио да су то све људи, од крва и меса........и где обични сиромашни човек ко докаже свој духовности са делом.......ће увек бити јаћи од тај ко само прића од томе!