[смедерево]

.
"Епископ Артемије није показао очинску и пастирску љубав ни на Ђурђевдан 2006.г. када је од стране једног Србина, припадника косовске полиције који је касније осуђен, пуцано на свештеника Срђана Станковића, секретара ЕУО Епархије Рашко-Призренске, и његову малолетну децу и то истог дана када је отац Срђан пред Епископом Артемијем потврдио спремност да сведочи пред Синодском комисијом о неправилностима у Епархији. Истрага је утврдила да је Србин Бојан Дисић пуцао са циљем да застраши свештеника, иако су могуће жртве пуцања избегнуте само брзим маневром возила о. Срђана. Дисић је избегао затвор бегом са Косова и случај никада није у потпуности расветљен. Отац Срђан је пре тога као секретар ЕУО Епископу Артемију јасно скренуо пажњу на финансијске малверзације Протосинђела Симеона, али Епископ Артемије није реаговао на тако озбиљну пријаву од стране свога секретара, који је имао најпотпунији увид у пословање Епархије. Отац Срђан је, након тога, са петорицом архијерејских намесника потписао писмо Епископу Артемију од 2. маја 2006.г., али и тражио разрешење због проблема које је створио Епископ Артемије са Симеоном. Све је то било довољно да се Епископ Артемије очински и пастирски не осврне на покушај убиства и касније проблеме свога свештеника због тога, а посебно није показао пастирску пажњу према свештениковој малолетној деци и супрузи, који су претрпели шок услед очигледног покушаја убиства."



текст је из: Акт о канонској одговорности рашчињеног Епископа Артемија, мај 2010. год.

http://www.spc.rs/sr/akt_o_kanonskoj_odg...j_2010_god

Стара удбашка фора, са два сведока

[Шумадинац]

Ма важи...

[Шумадинац]

.
ЛАЖИ ДЕЈАНА ВИЛОВСКОГ (БИВШЕГ АРХИМАНДРИТА СИМЕОНА)




На наш релативно кратак интервју Ромфеи, г. Дејан Виловски (који није више "отац Симеон", јер је рашчињен од Епархијског и Синодског Великог суда) одговорио је четири пута дужим текстом, али, нажалост, само да увишестручи своје лажи. Можда је мислио да ће са "одбраном" свога духовног оца Епископа бившег Рашкопризренског г. Артемија доказати и своју невиност, мада је он уствари био, и још увек је, оно фатално лице које је пресудно допринело оваквој одлуци Светог Сабора Јерархије Српске Цркве: да Епископ Артемије буде смењен са Архипастирског положаја Рашкопризренске Епархије.

Да је брат Артемије извршио одлуке Свештеног Сабора Јерархије маја 2006.Г. - што Виловски уопште и не спомиње! - , то јест да је распустио граћевинско предузеће "Раде Неиамр" кума браће Виловски Предрага Суботичког (који је сада у затвору у Београду јер је покраденим од мученичког и сиромашног народа Косова и Метохије новцем стекао две куће и петособни стан), и такође да је тада сменио свемоћног Симеона са свих црквених положаја и служби у Епархији и ставио га под канонски суд, како је била одлука Сабора, - вероватно да се не би ни дошло довде са питањем Артемија, јер се, верујемо, не би настаљало Артемијево упорно супротстављање Светом Синоду и Сабору, на челу којих је тада био блаженопочивши Патријарх Павле, а сада Свјатјејши Патријарх Иринеј.

Мећутим, уместо тога, протосинђел Симеон је убрзо постао архимандрит и Архијерејски заменик и тиме још моћнији, а Епископ Артемије још дрскији и са још више мегаломанијског мишљења и понашања: како је он, са својим најближим сараднициам, стуб и заштитник Православља, Српства, мученичког Косова, и да је он створио "једино православно монаштво" (читај: зилотску групу/секту од 30-40 монаха), док су сви други "издајници", "паписти", "екуменисти", "мондијалисти" итд., и то највише баш његова браћа, духовна деца Светог Оца Јустина, који су, по њима, "вође издаје" Православља - папи, Косова - НАТОу и Шиптарима, и сличне друге бесмислене и огавне клевете, лажи и хуљења.

Г. Дејан Виловски сада додаје и друге демонске лажи, а то пошто је сам он рашчињен, после оваквих и бројних других лажи и преступа, како канонских тако и великих финансијских, тј. крађа и штета нанетих Епархији Рашкопризренској, појединим парохијама и неким манастирима, као што је манастир где је формално био игуман - Бањска, којем је украо ауто АУДИ и са њиме, непознато с коликом сумом новаца, побегао за Грчку, оне ноћи кад је сутрадан доношена и потписана Синодска одлука о смењивању Еп. Артемија, а побегао је преко Скопља (у чему му је помогао неки агент из грчке Алфа-Банке у Скопљу) за Солун, - то он и не спомиње.

Одакле си стекао (πόθεν "εσχες), господине Виловски, толики новац? И у колико банака у Србији, Грчкој и САД држиш новац опљачкан од народа, да можете ти и Владика Артемије сада да плаћате најскупље адвокате у Србији (можда и у Грчкој), и да тужите Свети Синод Уставном суду "за кршење уставних права" твојих и Еп. Артемија (који, нажалост, наставља да и даље блати новог Патријарха, Синод и Јерархију, изузев малог броја "пријатеља" који сада ћуте).

Г. Виловски лаже када представља догађаје током заседања Сабора Јерархије, маја 2010.Γ. (док часопис Παρακαταθίκη, бр.71, преноси тачно да је гласање било "за суђење- рашчињење или за умировљење", којом приликом је већина 21 : 9 одлучила за, по крајњој икономији, пензионисање смењеног Владике, да би се избегла саблазан пред јадним народом Косова и Метохије. Али "Паракататики" лицемерено пролива сузе над "итосом" Српске Јерархије, уместо да оплакује главног узрочника Артемијевог пада, Симеона Виловског, који је, нажалост, слика "итоса" Артемијевог, тј. због таквог итоса свог најближег сарадника он је свргнут, а дотични г. Виловски је за то рашчињен!).
Лаже г. Виловски и када говори да је 1977.Γ. Српска Јерархија одлучила да напусти ССЦ (=Светкси Савез Цркава), те да смо ја и још неки спречили спровођење те одлуке! Истина је, мећутим, само то да је Јерархија тада одлучила: да се преиспита учешће Православних Цркава у ССЦ, и за то је на Православно Саветовање о томе у Солуну упитила Еп. Бачког Г. Иринеја и мене.

Г. Виловски лаже и односно познатог Меморандума о обнови порушених цркава и манастира на Косову, који је Меморандум, он то добро зна, Епископ Атртемије најпре потписао директно са Албанским властима на Косову, али је потпис ускоро повукао када је видео да новац за обнову Светиња неће долазити њему директно на руке, тј. кумовском предузећу "Раде Неиамар", које је и било главни пљачкаш сиротог народа, парохија, манастира на Космету. Ако овај господин и његов духовни отац нису хтели сарадњу са Албанским властима, како су онда незаконито продали црквено имање и зграду у Ђаковици једном Албанцу за 170.000 евра (и где је тај новац?), који уговор је потврдила албанска власт Косова, а онда су обојица лагали да то нису учинили (па је тек УНМИК доставио Синоду тражене податке о томе).

И да не бисмо дужили натезање око оваквих лажи, додајмо да г. Виловски и опет лаже када говори да је Еп. Артемију била упућена "само једна" Синодска Комисија, а истина је да су од маја 2006.Г. биле упућене бројне Комисије испитивања и саслушавања, и последња 10. фебруара 2010.Γ., али су их ова двојица изигравали, као што то и сада покушавају изиграти и исмејати, лажним исказима Артемијевим о догађајима који су се збили почетком фебруара 2010.године.

По њима двојици, испада, да су Патријарх и чланови Светог Синода били они људи који обмањују и себе и Артемија и Јерархију, иако је било јасно да је Св. Синоду већ дозлогрдило Артемијево понашање, тј. изигравање епископских канонских и братских односа са Синодом и Сабором последњих неколико година. Испада, такође, да је само овај једини неприкосновени "Етнарх" и "Марко Ефески" Србије и Православља и Косова, Симеонов "духовни отац" Артемије, непогрешив, јер је увек он у праву (слоган Артемијевих зилота гласи: "Истина је само једна - Епикоп Артемије"). Уствари, несрећа је Еп. Артемија у томе што је код њега, и у менталитету његових малобројних а грлатих псевдозилота, у Еп. Артмију "духовник" прогутао и истиснуо Архипастира и Архијереја народа Божијег у повереној му Епископској Епархији.

Г. Виловски, као нажалост и Владика Артемије (и тако исто о. Т. Зисис, који себе сматра за јединог надлежног и одговорног за све и сва у целом Православљу, па и за Св. Оца Јустина, заборављајући како је у своје време писао против њега!), говоре сада о неком "првохришћанском гоњењу" Артемија и његових присталица, али је свакоме трезвеном и савесном човеку хришћанину у Србији и Јелади јасно да се таква лаж рађа само из окамењеног мегаломанијског /не/осећања, као што је била и лаж Симеонова речена у лице Митрополиту Пирејском г. Серафиму да њега "у Србији прогоне као антиекуменисту"!

Мудре су заиста и истините речи Премудрог Соломона: "Безакоња мужа заробљују, и сваки се везује ужадима сопствених грехова"(Приче 5,22).



+ Епископ Атанасије, умировљени Херцеговачки

[Шумадинац]

.
"НЕПОГРЕШИВОСТ" И "БЕЗГРЕШНОСТ" ДЕЈАНА ВИЛОВСКОГ




Г. Дејан Виловски (који се и даље потписује као "о. Симеон") са многим својим речима хоће да докаже да је непогрешив, као папа (на којег личи по менталитету као "онај који не греши ).

Од многих лажи његових у другој "апологији" (на сајту "Ромфеа", где му је дат велик простор), поменућу само две:

Каже да, пре но што је он дошао на Косово из Солуна, Владика Артемије је сменио о. Зорана Грујића секретара Епархије и ставио под суд и послао у затвор. Истина је: да чим се Симеон вратио из Солуна са студија, тражио је од о. Зорана као секретара да му се, као возачу Владикином, купе нова кола АУДИ (која ли већ по реду?). и кад овај то није учинио, јер није било новца, тада је покренут процес Зорановог смењивања и суђења, који се завршио слањем у затвор и рашчињењем (нама до данас нису непознати односи С. Виловског са полицијом и тајним службама). Тада сам, као заменик Епископа Жичког, помогао новцем да о. Зоран буде пуштен да се брани са слободе, а Зоран је сав позајмљени новац поштено вратио, тако да Жичка Епархија, ни ја, нисмо имали штете од позајмице новца човеку за кога је тада и Свјатјејши Патријарх Павле жалио што су га стрпали затвор, а Велики Црквени суд је поништио Симеоно-Артемијеву одлуку о Зорановом рашчињењу, јер није главни кривац био Зоран. (Шта ће бити ако сада Виловски и Суботички, скидајући са себе главну кривицу, упуте суд на наредбодавца? ).

У наставку, када је нови секретар Епархије РПиКМ о. Срђан Станковић постављен и преузео дужност, он је у току 3 године, констатовао да Симеон Виловски чини финансијске и друге прекршаје и пљачке на штету Епархије, па је почео о томе да говори Епископу Артмеију, а овај га је умиривао: "Проћи ће то, поправиће се!", или: "Па нећемо га ваљда сада гањати?", и слично. Како је о. Срђан инсистирао, и рекао Владици Артемију: "Ти си ме учио: истина и само иситна", - убрзо му је запрећено, и на крају су најмљени људи око Симеона, и на Ђурђевдан 2006.Г. увече пуцали су пиштољем на оца Срђана, те се тако претња претворила у покушај атентата на њега и његову породицу (у колима су спавале две Срђанове девојчице, а преко њих је легла попадија да их заштити). И поред покушаја да се ствар заташка, ускоро су пронађена 2 метка у багажу Срђанових кола, и човек Србин који је пуцао ухваћен је и осућен на 2 године затвора, али је побегао! Породица оца Срђана је због страха месец дана живела у манасиру Дечанима. (Није ли овде почетак Симеонове мржње на Дечане?).

Отац Срђан је био принуђен да одмах напусти Косово, по писмениј наредби Владике Артемија (који је исто оно вече, на Ђурђевдан, пожурио да изјави: "Једно је сигурно, да су пуцали Шиптари'!). Али је о. Срђан отада почео да говори о неделима Симеона Виловског (о којима су у своје време говорили и игумани Николај и Бенедикт, али су потом заћутали). Тада је Свети Синод послао прву Комисију у Грачаницу, маја 2006.Г., а какво је стање Комисија нашла у Рашкопризренској Епархији види се по одлукама Св. Архиејрејског Сабора (маја 2006), којима је наложено Владици Артемију да одмах распусти кумовску компанију "Раде Неимар" и Симеона Воловског смени са свих црквених функција и стави под црквени канонски суд. Обојица су, Артемије и Симеон, изиграли ове Саборске одлуке, као што и сада настоје да изиграју и најновије одлуке Јерархије, тј. Светог Сабора, говорећи, Артемије: да су "монтиране од неких", а Симеон: пише дословно (на Ромфеи): "Артемије није престао да буде канонски Епископ Рашкопризренски и - једини - природни мој судија"! То је паралога "логика" безакоња "непогрешивости". То је папска "непогрешивост" г. Виловског Дејана-Симеона, која, како се види, прелази у - непогрешивост! (Из оваквог стања духа и савести, дакле из овакве атмосфере - рађа се сада парасинагога Артемијеваца).

"Господе, не допусти срце моје у речи лукаве, да измишља изговоре за грехе;
са људима који чине безакоња, нећу се дружити са избранима њиховим"(Псалам 140,4).


+ Еп. Атанасије

[Шумадинац]

.
ПОКУШАЈ АТЕНТАТА НА О. СРЂАНА СТАНКОВИЋА



За напад на некадашњег секретара Епархије рашко-призренске 6. маја 2006. код Звечана судило се Бојану Дисићу, који је побегао са Косова, те случај није расветљен.

Владика Атанасије у јавном писму упућеном Артемију подсећа да је овај атентат био предмет рада синодске комисије.

“У првој комисији, још маја 2006. године, био сам, као њен члан, сведок Артемијевог изругивања и са нама, и са Синодом, и са Сабором. Та комисија је била упућена, након што су његови сарадници пуцали на тадашњег секретара Епархије рашко-призренске, оца Срђана Станковића и на његову дечицу и попадију, на Ђурђевдан увече, 2006. код Звечана. У то време је отац Срђан, као одговорни секретар Епархије, почео да открива финансијско-материјалне махинације и малверзације тада свемоћног над Епархијом и над самим Артемијем Симеона Виловског и његовог кума Суботичког. Ако Артемије, како 'сведочи' на суду у Атини и Београду, 'иза свега тога стоји', онда - 'ко чита, нека разуме“! Када смо овај 'стравични случај, заправо терористички чин познат само из мафијашког подземља, а непознат у двехиљадегодишњој историји Цркве Христове, тада предочили Артемију, он се само иронично подсмехнуо, како одавно чини кад му се чињенице изнесу на видело”, тврди Атанасије.

Он подсећа да је Сабор СПЦ још у мају 2006. године наредио Артемију да „распусти мафијашку групу око себе“, али да је он то наређење „безочно изиграо“.

Бојан Дисић је осуђен на две године затвора и 1.000 евра новчане казне због, како је истрага утврдила, покушаја да застраши свештеника. Он је поменуте вечери својим аутомобилом препречио пут Станковићу, који се са славе враћао у Грачаницу, и у правцу њега испалио неколико метака.

Према Станковићевом сведочењу, живот њега и његове породице спасло је само то што је успео да брзо окрене аутомобил и побегне. Случај ипак никада није до краја расветљен, пошто је Дисић после изрицања пресуде побегао са Косова, а српско правосуђе се није бавило откривањем наручилаца напада на Станковића и његову породицу.

Убрзо после овог напада, владика Артемије је сменио Станковића, да би га владика Атанасије, по доласку за администратора у Епархију рашко-призренску, поново поставио на место секретара Епархије.


СПЦ

[Шумадинац]

.
СВЕШТЕНИК ГЕОРГИЈЕ МАКСИМОВ: 20 ПИТАЊА ЈЕРОСХИМОНАХУ РАФАИЛУ БЕРЕСТОВУ

https://stanjestvari.com/2018/03/13/maksimov-berestovu/

[Шумадинац]

»Ми ћемо сад нешто да допунимо Бога. Какво лудило! Какво безумље!» - .прочита човек, користећи наочаре за читање.


Не би ме зачудило да после овог има стручне клипове о квантној механици затим о компјутерима па о глобалном загревању па о рату у Сирији итд. итд.

[Шумадинац]

https://www.vesti.rs/Vladika-Artemije/PA...EMIJE.html

[Шумадинац]

https://www.scribd.com/mobile/document/3...J-KOZI-doc

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
Најрадоснија ствар што показује да Бог постоји и што поакзује проклетство и трагедију расколућених, је та што су се и међу следбеницима гуруа Артемија (израз +Атанасија) за задивљујуће кратко време направиле такве поделе и групе, да су сви љубоморни једни на друге да друга групација случајно не воли више вољеног им вођу ...

[Шумадинац]

.
ДА ЛИ СЕ БИВШИ ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ ТЈ . МАРКО РАДОСАВЉЕВИЋ ОДРЕКАО ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ?



- Да се није одрекао помињао би Патријарха на литургији;

- Не би оснивао манастире по туђим епархијама;

- Не би нецрквено рукополагао некакве "Хороепископе";

- Не би његови следбеници нападали Цркву;

- Не би се ставио на чело комуниста и свих непријатеља Цркве;
(Мада је веома вероватно да се он не би сложио са 80% онога што његови секташи причају)

- Дакле, био би послушан Цркви и да је неправедно кажњен, али његова реакција управо показује кривицу;

- Ни једна православна Црква није оспорила Артемијево рашчињење нити га признаје за епископа;

- Када га је САСабор изабрао за епископа Артемије није Сабору налазио мане,
а када га је Сабор разрешио дужности епархијског архијереја, онда му је постао јеретички и неканонски;


ПС:

Сабор и постоји да правилно тумачи и примењује каноне. Да могу канони да воде Цркву, Сабор и Синод не би ни постојали.

[Јеремија]

Не знам шта би сад рекао Оливер Ивановић да је жив. Мислим, после оноликог прогона, претњи и понижавања од стране режима, сигурно би имао другачији став.
Иначе, беспредметно је коментарисати Иринеја, Артемија или садашњег патријарха. Руку под руку иду са режимом па ма који да је. Како ономад са комунистима тако и данас са вучићевцима.

Најпосле, ако Артемије није битан не знам зашто се полемише о њему и после толико времена?
Одговор знам а претпостављам да га слуте и многи Срби који се не ловеве на бућкање попут сомова.

[Шумадинац]

Не знам шта би сад рекао Оливер Ивановић да је жив. Мислим, после оноликог прогона, претњи и понижавања од стране режима, сигурно би имао другачији став.
Иначе, беспредметно је коментарисати Иринеја, Артемија или садашњег патријарха. Руку под руку иду са режимом па ма који да је. Како ономад са комунистима тако и данас са вучићевцима.

Најпосле, ако Артемије није битан не знам зашто се полемише о њему и после толико времена?
Одговор знам а претпостављам да га слуте и многи Срби који се не ловеве на бућкање попут сомова.

Јавности је вешто подметнуто да је бивши Владика Артемије наводно разрешен дужности епархијског архијереја "због тога што је Џозефу Бајдену ускратио благослов да посети Дечане". Колико ми је познато, Бајден није ни тражио никакав благослов од бившег Владике Артемија да посети Дечане, па отуда није ни могао да му "ускрати благослов". Затим, ниједном грађанину било које земље света није потребан никакав посебан благослов да би посетио било који храм, па и Манастир Дечани.


Дакле, више је него јасно, а то могу да посведоче сви епископи Српске Цркве, да одлука Сабора о разрешењу тадашњег Владике Артемија нема никакве везе са његовим противљењем Бајденовој посети Дечанима. Те две ствари нису повезане чак ни на нивоу теоријског модела.


Неистините и тенденциозне тезе свесно пласирају они који се, без обзира на чин и звање, у данашњим условима стављају мимо Цркве и против Цркве, а познато им је да због Бајденове протоколарне посете било ком манастиру СПЦ не би био смењен ни игуман, а камоли владика.


Неистините су и тезе да је бивши Владика Артемије разрешен "због противљења Ватикану и због тога што су неке српске владике купљене папиним новцем". Такве неистините тезе су свесно уперене против свих осталих српских владика, јер се намеће погрешан закључак да се само бивши Владика Артемије "противи Ватикану", а да се други наводно не само саглашавају са Ватиканом него, како погрешно наводе, "хрле у наручје римског папе".


Међутим, такви пропагандисти не знају да је бивши Владика Артемије пре неку годину писао писмо Ватикану. Писмо је, наравно, било везано за Косово и Метохију, али је прекршен поредак у начину комуникације. Да не говорим о томе да је бивши Владика Артемије и од протестаната примао хуманитарну новчану помоћ, о чему постоје сведоци, али никад никоме није пало на памет да каже да је тадашњи Владика Артемије "купљен протестантским новцем". А када би знали суштину овог црквеног проблема онда би знали да саборска одлука о тадашњем Епископу Артемију представља милост, а не правду.