.
ЛАЖИ ДЕЈАНА ВИЛОВСКОГ (БИВШЕГ АРХИМАНДРИТА СИМЕОНА)
На наш релативно кратак интервју Ромфеи, г. Дејан Виловски (који није више "отац Симеон", јер је рашчињен од Епархијског и Синодског Великог суда) одговорио је четири пута дужим текстом, али, нажалост, само да увишестручи своје лажи. Можда је мислио да ће са "одбраном" свога духовног оца Епископа бившег Рашкопризренског г. Артемија доказати и своју невиност, мада је он уствари био, и још увек је, оно фатално лице које је пресудно допринело оваквој одлуци Светог Сабора Јерархије Српске Цркве: да Епископ Артемије буде смењен са Архипастирског положаја Рашкопризренске Епархије.
Да је брат Артемије извршио одлуке Свештеног Сабора Јерархије маја 2006.Г. - што Виловски уопште и не спомиње! - , то јест да је распустио граћевинско предузеће "Раде Неиамр" кума браће Виловски Предрага Суботичког (који је сада у затвору у Београду јер је покраденим од мученичког и сиромашног народа Косова и Метохије новцем стекао две куће и петособни стан), и такође да је тада сменио свемоћног Симеона са свих црквених положаја и служби у Епархији и ставио га под канонски суд, како је била одлука Сабора, - вероватно да се не би ни дошло довде са питањем Артемија, јер се, верујемо, не би настаљало Артемијево упорно супротстављање Светом Синоду и Сабору, на челу којих је тада био блаженопочивши Патријарх Павле, а сада Свјатјејши Патријарх Иринеј.
Мећутим, уместо тога, протосинђел Симеон је убрзо постао архимандрит и Архијерејски заменик и тиме још моћнији, а Епископ Артемије још дрскији и са још више мегаломанијског мишљења и понашања: како је он, са својим најближим сараднициам, стуб и заштитник Православља, Српства, мученичког Косова, и да је он створио "једино православно монаштво" (читај: зилотску групу/секту од 30-40 монаха), док су сви други "издајници", "паписти", "екуменисти", "мондијалисти" итд., и то највише баш његова браћа, духовна деца Светог Оца Јустина, који су, по њима, "вође издаје" Православља - папи, Косова - НАТОу и Шиптарима, и сличне друге бесмислене и огавне клевете, лажи и хуљења.
Г. Дејан Виловски сада додаје и друге демонске лажи, а то пошто је сам он рашчињен, после оваквих и бројних других лажи и преступа, како канонских тако и великих финансијских, тј. крађа и штета нанетих Епархији Рашкопризренској, појединим парохијама и неким манастирима, као што је манастир где је формално био игуман - Бањска, којем је украо ауто АУДИ и са њиме, непознато с коликом сумом новаца, побегао за Грчку, оне ноћи кад је сутрадан доношена и потписана Синодска одлука о смењивању Еп. Артемија, а побегао је преко Скопља (у чему му је помогао неки агент из грчке Алфа-Банке у Скопљу) за Солун, - то он и не спомиње.
Одакле си стекао (πόθεν "εσχες), господине Виловски, толики новац? И у колико банака у Србији, Грчкој и САД држиш новац опљачкан од народа, да можете ти и Владика Артемије сада да плаћате најскупље адвокате у Србији (можда и у Грчкој), и да тужите Свети Синод Уставном суду "за кршење уставних права" твојих и Еп. Артемија (који, нажалост, наставља да и даље блати новог Патријарха, Синод и Јерархију, изузев малог броја "пријатеља" који сада ћуте).
Г. Виловски лаже када представља догађаје током заседања Сабора Јерархије, маја 2010.Γ. (док часопис Παρακαταθίκη, бр.71, преноси тачно да је гласање било "за суђење- рашчињење или за умировљење", којом приликом је већина 21 : 9 одлучила за, по крајњој икономији, пензионисање смењеног Владике, да би се избегла саблазан пред јадним народом Косова и Метохије. Али "Паракататики" лицемерено пролива сузе над "итосом" Српске Јерархије, уместо да оплакује главног узрочника Артемијевог пада, Симеона Виловског, који је, нажалост, слика "итоса" Артемијевог, тј. због таквог итоса свог најближег сарадника он је свргнут, а дотични г. Виловски је за то рашчињен!).
Лаже г. Виловски и када говори да је 1977.Γ. Српска Јерархија одлучила да напусти ССЦ (=Светкси Савез Цркава), те да смо ја и још неки спречили спровођење те одлуке! Истина је, мећутим, само то да је Јерархија тада одлучила: да се преиспита учешће Православних Цркава у ССЦ, и за то је на Православно Саветовање о томе у Солуну упитила Еп. Бачког Г. Иринеја и мене.
Г. Виловски лаже и односно познатог Меморандума о обнови порушених цркава и манастира на Косову, који је Меморандум, он то добро зна, Епископ Атртемије најпре потписао директно са Албанским властима на Косову, али је потпис ускоро повукао када је видео да новац за обнову Светиња неће долазити њему директно на руке, тј. кумовском предузећу "Раде Неиамар", које је и било главни пљачкаш сиротог народа, парохија, манастира на Космету. Ако овај господин и његов духовни отац нису хтели сарадњу са Албанским властима, како су онда незаконито продали црквено имање и зграду у Ђаковици једном Албанцу за 170.000 евра (и где је тај новац?), који уговор је потврдила албанска власт Косова, а онда су обојица лагали да то нису учинили (па је тек УНМИК доставио Синоду тражене податке о томе).
И да не бисмо дужили натезање око оваквих лажи, додајмо да г. Виловски и опет лаже када говори да је Еп. Артемију била упућена "само једна" Синодска Комисија, а истина је да су од маја 2006.Г. биле упућене бројне Комисије испитивања и саслушавања, и последња 10. фебруара 2010.Γ., али су их ова двојица изигравали, као што то и сада покушавају изиграти и исмејати, лажним исказима Артемијевим о догађајима који су се збили почетком фебруара 2010.године.
По њима двојици, испада, да су Патријарх и чланови Светог Синода били они људи који обмањују и себе и Артемија и Јерархију, иако је било јасно да је Св. Синоду већ дозлогрдило Артемијево понашање, тј. изигравање епископских канонских и братских односа са Синодом и Сабором последњих неколико година. Испада, такође, да је само овај једини неприкосновени "Етнарх" и "Марко Ефески" Србије и Православља и Косова, Симеонов "духовни отац" Артемије, непогрешив, јер је увек он у праву (слоган Артемијевих зилота гласи: "Истина је само једна - Епикоп Артемије"). Уствари, несрећа је Еп. Артемија у томе што је код њега, и у менталитету његових малобројних а грлатих псевдозилота, у Еп. Артмију "духовник" прогутао и истиснуо Архипастира и Архијереја народа Божијег у повереној му Епископској Епархији.
Г. Виловски, као нажалост и Владика Артемије (и тако исто о. Т. Зисис, који себе сматра за јединог надлежног и одговорног за све и сва у целом Православљу, па и за Св. Оца Јустина, заборављајући како је у своје време писао против њега!), говоре сада о неком "првохришћанском гоњењу" Артемија и његових присталица, али је свакоме трезвеном и савесном човеку хришћанину у Србији и Јелади јасно да се таква лаж рађа само из окамењеног мегаломанијског /не/осећања, као што је била и лаж Симеонова речена у лице Митрополиту Пирејском г. Серафиму да њега "у Србији прогоне као антиекуменисту"!
Мудре су заиста и истините речи Премудрог Соломона: "Безакоња мужа заробљују, и сваки се везује ужадима сопствених грехова"(Приче 5,22).
+ Епископ Атанасије, умировљени Херцеговачки