[Прст_у_ока_латиници]

Не ти ћеш да сватиш!
Али ти још овсте ниси свестан како!

---

http://balkanrivers.net/sites/default/fi...L_EdUS.pdf

[Шумадинац]

Покушавам да схватим!
Али ти још ниси свестан како је то тешко!

Само труд и залагање, и све ће доћи на своје место.

[Прст_у_ока_латиници]

http://www.balkanrivers.net/en/campaign

---

https://www.youtube.com/watch?v=gNEKazgFdys

[Шумадинац]

http://www.balkanrivers.net/en/campaign

---

https://www.youtube.com/watch?v=gNEKazgFdys

Глупости!

Све имаш овде у форуму, само треба мало тражити, читати, итд...

[Прст_у_ока_латиници]

Од једном си постао ауторитет......у ћемо?

Вероватно то ћемо да сазнамо!

[Шумадинац]

Од једном си постао ауторитет......у ћемо?

Вероватно то ћемо да сазнамо!

Не "у ћемо", већ "у чему"

[Шумадинац]

.
АРТЕМИЈЕ ПРОТИВ НАТО. Из архиве


Пише: Протојереј мр Велибор Џомић


Владика Артемије на путу од Видовданског Меморандума до тужбе против НАТО пакта. Боље информисан министар од Синода и Сабора. Ко ради за НАТО, а ко битку бије?




Одсуство стратегије и осмишљеног наступа, а посебно преузимање туђих надлежности у односима са међународном заједницом можда се најбоље огледа у тужби коју је Владика Артемије без одобрења Сабора и Синода поднео суду у Стразбуру против неколико земаља - чланица НАТО пакта.


За само неколико месеци, Владика Артемије је променио више ставова без обзира на то шта је потписивао. Он је од Видовдана 2004.г. и Меморандума о обнови са Заном Крејзиу до септембра исте године демонстрирао два супротна става. Пут је био изузетно кратак и то у распону од апсолутне кооперативности са међународном заједницом до покретања судског поступка. У међувремену, поднета је тужба и против општина на Косову и Метохији у којима се догодило рушење Светиња, а онда је све то на брзину повучено. Не верујем да се хтело поручити да нису криви Албанци него само КФОР.


Толико контрадикторних поступака одавно није виђено на мањем простору и у краћем временском периоду. Стиче се утисак да је Владика Артемије усвајао разноразне идеје које су му из разних кругова пласиране и пословично их усвајао без одобрења највиших црквених тела.


Белодано је јасно да се о најзначајнијим црквеним и националним питањима на Косову и Метохији одлучивало у најужем кругу људи, који су фигурирали око Владике Артемија у зависности од његових тренутних политичких опредељења којих, мора се признати, није било мало.


Било је природно да је Владика Артемије око тако крупних питања окупљао сву српску памет, а посебно правне стручњаке из различитих грана права, па да је њихово мишљење препоручивао Сабору и Синоду на разматрање и коначну одлуку. Међутим, за тако велике процесе, који нису само правне природе, Владика Артемије је ангажовао неколико изузетно скупих страних адвоката и тако судбину тих Светиња ставио у њихове руке.


У писму које је 7. септембра 2004.г. упутио тадашњем министру Велимиру Илићу, Владика Артемије наводи да би "носилац тужбе била Српска Црква, односно Епархија Рашко-Призренска, која јурисдикцијски покрива простор Косова и Метохије". Након тога, у стратешком промишљању владика одлази још даље па тврди да се "држава нигде не би појављивала у овоме процесу, због већ познатог односа међународне заједнице према држави Србији". У чему се разликује однос међународне заједнице према СПЦ и Србији? Чиме је то Црква заслужила бољи третман у међународној заједници од државе Србије са новим демократским властима?


Одсуство стратегије се види и по томе што је Владика Артемије о тако важном питању обавештавао само неке, а не све архијереје. Ако су порушене Светиње у "јурисдикцијској надлежности" Епископа Рашко-Призренског онда се са правом поставља питање зашто их је уопште консултовао?


Затим, одакле толико поверења у неправославне адвокате? Да ли само због милионских износа у еврима који би им у одређеним варијантама припали? Зашто нису кооптирани српски правници у те тимове или макар неки од правника који се данас залажу за "поштовање грађанских права" Владике Артемија?


Каква је то логика да се о тако важној ствари боље и подробније информише један министар него Синод и Сабор?


Зар Владика Артемије није схватио да такав подухват по много чему надилази отварање епархијске продавнице у центру Београда без благослова Патријарха Павла или регистрацију Епархијског центра "Раде Неимар"?


Трагика демонстриране стратегије тек долази до изражаја рефлексијом тога чина у необавештеној јавности која намах закључује да су наводни "сарадници НАТО пакта у СПЦ" они који су против тужбе, а да су наводни "прави борци" они који са НАТО пактом битку бију преко страних адвоката.

---

Из времена пријатељства са НАТО

---

.


Писмо владике Артемија министру Вељи Илићу 7.9.2004. год у коме помиње да му адвокати из Израела за процес против НАТО траже 20 милиона долара, и да су спремни да ураде посао и за 6.5 милиона. Владика тражи помоћ од државе за "судски процес века" и предлаже начине како да се новац додатно обезбеди. Наравно, све је преговарано без знања Синода. Из овог писма се јасно види колико су биле нереалне идеје владике Артемија и велики апетити његових јеврејских адвоката. Између осталог то је био и један од главних разлога зашто је Св. Синод одлучио да се тужба обустави. Није ни чудо да је владика Артемије после стотине хиљада долара уплаћивао Џемсу Џатрасу за лобирање у Америци иако то није донело никаквог резултата осим што је новац намењен народу отишао америчким лобистима у Вашингтон. Наравно, ни за ово лобирање Св. Синод није био ни консултован нити обавештен.

---

---

---

---

---

---

Из времена пријатељства са НАТО

[Шумадинац]

.
ВЛАДИКА И ЉУДСКА ПРАВА Из архиве



Пише: Протојереј мр Велибор Џомић


Негирајући чињенице и презирући блиску историјску прошлост, поједини "бранитељи" Владике Артемија тврде да он није имао никакву жељу да сарађује са онима који су цркве и манастире палили, убијали и протеривали Србе на Косову, нити са онима који су његов народ 78 дана бомбардовали. Да ли је теже гледати Албанца како меша малтер или седети са Клинтоном и Тачијем? Које право важи у Цркви - државно или црквено?


Поједини "бранитељи" Владике Артемија су неубедљиво покушали да новим тезама и анти-црквеним идејама у таму заборава баце његове бројне дипломатске активности у сусретима са Клинтоном, Олбрајтовом, Соланом и другим међународним и албанским званичницима, као и НАТО официрима. Неки су јавно, сматрајући да Срби толико пате од амнезије, тврдили да Владика Артемије "није показивао никакву жељу да сарађује са онима који су цркве и манастире палили, убијали и протеривали Србе на Косову, нити са онима који су његов народ 78 дана бомбардовали". Такве тврдње не служе ничему осим сејању раздора и "прању" дипломатске биографије Владике Артемија без обзира што је он први почео и легитимисао дијалог са онима који су нас бомбардовали и који су нам Светиње рушили. Не могу да верујем да је Епископу Артемију теже било да гледа једног физичког радника Албанца, који меша малтер, него да седи и преговара са Руговом, Тачијем, Клинтоном и Олбрајтовом.


Прогатори савремене герондолатрије и негатори православне еклисиологије са све "бранитељима угроженог правног поретка СПЦ" никада нису ни приметили, акамоли констатовали да се Владика Артемије годинама бавио послом који му не припада ни по канонима, а ни по Уставу СПЦ.


У недостатку аргумената, поједини правници су се, без увида у списе и документацију, а све као борци против глобализма и "секуларизације СПЦ", одважили да отворе нову линију одбране Владике Артемија, али са краја тањега.


Они су тобожњи "прогон" Владике Артемија са Косова и Метохије поткрепљивали "повредом његових грађанских права" која су сваком грађанину зајемчена Уставом, законима и међународним конвенцијама.


Позивање на важење норми световног права секуларне државе у законодавству Српске Цркве није ништа друго до мешање баба и жаба. Такве "револуционарне идеје" годинама гледамо у Црној Гори од следбеника распопа Мираша Дедеића, који заговарају интервенцију државе у унутрашња црквена питања.


Црква је одвојена од државе. Јерархија је дужна, а и Црква као институција, да поштују важеће норме правног система. Међутим, Црква није дужна да у својим унутрашњим пословима фунцкионише по нормама световног права. Она има своју унутрашњу аутономију и организацију која је старија од државе. Наравно да Црква поштује правне норме у световним поступцима у којима се појављује као странка, али државне судије нису црквене судије као што ни било који земаљски суд није изнад Сабора и Синода у унутрашњим црквеним пословима.


Црквени прописи су старији од најстаријег државног прописа. Отуда позивање Цркве да у случају разрешења Епископа Артемија поштује норме државног права није ништа друго до позив да Црква "законодавно прати" Народну скупштину на транзиционом путу Србије ка Европској унији те да црквено законодавство уподобљава државном. Сабор владика би у том случају заседао одмах после парламента. Шта би од Српске или Руске Цркве остало да су своја унутрашња законодавства уподобљавале законодавству из времена Броза и Стаљина?


Правни "бранитељи" Владике Артемија су у "чешљању" државних прописа заборавили да се ни по важећем државном законодавству не сматра дискриминацијом поступање свештеника, односно верских службеника које је у складу са верском доктрином, уверењима или циљевима цркава и верских заједница уписаних у регистар верских заједница. Владика Артемије пред Сабором није био одговоран као грађанин и "приватна личност" него као епископ. А ако се, не дај Боже, нађе пред државним судом онда ће му њихови савети заиста бити потребни. Само да га не бране као до сада.

---

[Прст_у_ока_латиници]

Кад неко злоставља слике из њеним констек.....и то на сајт Погледи.

Онда ви Погледи имате проблем!

[Шумадинац]

.
ЧИШЋЕЊЕ ЦРКВЕ. Из архиве


Пише: Протојереј мр Велибор Џомић


Нису тачне тврдње да се црквене контроле врше селективно те да се врши "чишћење Цркве". Црква има свој независни унутрашњи економски систем, а епископи у погледу црквене одговорности нису приватне личности.



У жељи да се ненадлежно мешају у поједина унутрашња црквена питања, поједини "бранитељи" Владике Артемија истичу тезе да "финансијских злоупотреба има и у другим епархијама СПЦ" те "да се финансијска контрола врши само у Епархији Рашко-Призренској". Због тога се, ради проширења анти-црквеног фронта против Синода и Сабора, а суштински против Патријарха Иринеја, дигла повика да се наводно "спрема чишћење Цркве", па да се треба бранити Владика Артемије и ради других владика, а не само ради њега. И све то без обзира на чињенице. На разним анти-црквеним сајтовима су се, чак, појавиле фото-монтаже Владике Артемија на свештеномученика на гиљотини Патријарха Иринеја!?!


Такве тезе су срачунате и пласиране ради кршења и срозавања угледа СПЦ у друштву, али, поред других, имају два велика проблема.


Први проблем таквих теза лежи у нелогичности. Шта би остало од људског друштва или од било које институције када би познаници бранили неког преступника тврдњом да има и других преступника те да га ваља поштедети одговорности. То посебно не иде у прилог онима који говоре о "одбрани правног поретка".


Други проблем лежи у паушалности таквих теза. Још није познато да је неки епископ Српске Цркве оптужен пред Синодом и Сабором за неке преступе и да такав није санционисан у зависности од врсте доказа и кривице. Јасно је да су паушалне тезе уперене против свих српских владика и јерархије.




Има и таквих који траже да "финансијски експерти" врше контроле "пошто Српска Црква нема економских кадрова" те да не верују Синоду и Сабору него само "независним економистима". Такви не знају да Српска Црква има свој унутрашњи економски систем, који се одржава и контролише преко економског одељења при Патријаршији деценијама. Све епархије имају обавезу вођења црквених буџета, прихода, расхода, разреза, завршних рачуна, ревизија о чему "експерти" нису још увек обавештени. Ко то онда одржава економски живот у епархијама и у Патријаршији и ко носи терет црквеног живота, градње, обнове, издржавања свештенства, хуманитарних фондова и осталог? Уостало, тако је било и када је Владика Артемије био члан Синода.


Позивање на Устав СПЦ од оних који су га недавно први пут видели у животу, а потом јавно и нецрквено тумачили, поред незнања има и обележје непринципијености. Они који грлато "бране правни поредак СПЦ" због наводно "безаконог и неуставног" разрешења Епископа Артемија нису потрошили ни кап мастила да, рецимо, на исти начин критикују синодску одлуку о привременој надлежности Патријарха Иринеја над Црквеном општином у Берлину. Њих, по свему судећи, интересује један човек, а не Црква. Уз то, реч је групашењу, иначе забрањеном по канонима, а не о "борби за веру" или "правни поредак СПЦ".


Трагично звуче тезе о Епископу Артемију као "приватној личности и слободном грађанину" у црквеним питањима. Ниједан владика, па ни Владика Артемије, нема свој јавни и приватни ангажман. Епископство нема свој јавни и приватни део, јер је то служба Богу и Цркви.


Једно је сигурно. У историји Цркве не постоји ниједан епископ кога је Црква узвела у апостолску службу, а који се пред Синодом и Сабором позивао на своју приватност и људска права.


Има и оних који заговорају гурање проблема под тепих причама. Нису се много узбуђивали када је један бивши монах, духовно чедо Владике Артемија, позвао сабраћу на скандалозни јуриш на Грачаницу, а што је јавно признао. Више су се бавили камерманима, а мање немонашким понашањем и јуришањем у ослобађање наводно "у кућном притвору затвореног" Владике Артемија.


У сваком случају, сваки патријарх, па и Патријарх Иринеј са Синодом и Сабором нема задатак да чисти него да чува Цркву.

---

.

нова псевдо-иконографија "верних чада" вл. Артемија

---

---

.



са сајта обожавалаца вл. Артемија "Истина је само једна -Владика Артемије"

---

---

[Прст_у_ока_латиници]

Доста сликање Владика Артемија са КФОР, је било вечито са његовог превоз.

Због тамо нема овсте Српска Безбедности у било којој обликом, људи су насклоњених на НАТО превоз, очигледно неких твз ”””шумадинци”””, тај ризик кретање! И зашто им треба Италијани да чувају Српске Светине.

Ви као Срби Брозовске Школе, нисте бранили светиње на време, кад је вам било дужност.....а не кад је филм пукао......

[Шумадинац]

.

У РАЉАМА РЕВНИТЕЉА. Из архиве


Пише: Протојереј мр Велибор Џомић


Време је показало да су разрешење Владике Артемија од управљања Епархијом искористили бивши атеисти за нову борбу против Цркве. Владика Артемије је, како се испоставило, само нова тема у старој борби против Цркве


Догађаји из блиске прошлости су недвосмислено показали да се годинама, а посебно током боловања блаженопочившег Патријарха Павла, формирала једна мања група свештеника, свештеномонаха и лаика, који су за свој главни правац одредили подривање црквеног поретка, а под изговором тобожњег "ревновања за веру".


Након трајног разрешења Епископа Артемија од управљања Епархијом Рашко-Призренском због утврђене канонске одговорности у многим случајевима, показало се да црквено незрелим људима нису много битна имена и проблеми. Више је него јасно да тзв. "ревнитељи" користе сваку прилику како би, мимо Сабора, Синода и Патријарха, управљали Црквом пошто су себе претходно самопрогласили за "верни народ и духовна чеда СПЦ".


Да ствари нису чисте и јасне види се и по томе што тзв. "ревнитељи" стварају паралелне псевдо-црквене заједнице. Док се вербално "боре за очување неизмењеног Православља и црквени поредак" дотле на делу презиру и најдубље газе освештани црквени поредак. Када су интернет сајтови, медији, петиције по улицама и маркетинг у питању онда за њих не постоји ни парохије, ни намесништва, ни епархије. Евидентно је да су такви само телом присутни у местима у којима живе, а да се све остало у њиховом духовном животу суштински одвија мимо црквене заједнице којој би, по црквеним правилима, требало да припадају.




А када се види да главну реч међу тзв. "ревнитељима" воде вишедеценијски борбени атеисти, чланови и секретари општинских и републичких централних комитета, негдашњи отимачи црквене имовине и идолопоклоници Јосипа Броза онда је ствар више него јасна. Они су данас, како истичу, "покајници". Наравно, Црква Христова јесте Црква покајања која сваког грешника призива и води у живот вечни. Међутим, нови "покајници и ревнитељи" су се до јуче грлато борили против Цркве и јерархије у име Броза и партије, а данас се, заузевши прва места и изгуравши дугогодишње вернике, опет боре против Цркве и јерархије, али сада у име "борбе за веру" којој су у датом и погодном моменту придодали и "борбу за Владику Артемија". До јуче су се држали за дугме и предавали баксуз када су сретали свештенике. Један од тих је као локални партијски моћник пре тридесетак година у центру Чачка из чиста мира шутирао Игумана Студеничког Јулијана, а данас би да прекида литургије, проповеда и свештенике подучава богослужбеном типику. Други се, иако је пуних 28 година био члан Партије, расписао по анти-црквеним сајтовима учећи нас "правоверју". И, уместо да као покајници они о томе говоре и уче друге да то никада не раде у животу без обзира на вођу и режим, они би данас да епископе подучавају литургији. Они који су до јуче презирали Владику Артемија и згражавали се над његовим дипломатским активностима и сусретима са највећим српским непријатељима данас му помпезно уручују којекакве дипломе које проглашавају за "национална признања". А уз то је пласирана прича да је Владика Артемије наводно "жртва ЦИА, Америке, римског папе, Бајдена и екумениста".


Све то није чудно за новопечене "покајнике", али је чудо да Епископу Артемију, како се види, импонују "одбране" таквих типова те су му данас, на жалост, ближи бивши чланови комитета од многе његове вишедеценијске духовне сабраће.


Бог ће судити свакоме, али ми немамо право да презиремо ни ближу ни даљу историјску прошлост. Жалосно је што су они који су од Косова и Метохије бежали као ђаво од Крста натоварили се на бреме Владике Артемија како би лечили своје комплексе, наступали у јавности и "борили се за веру" против Цркве, Сабора, Синода и Патријарха.


Велики Његош би на то рекао: "де, Владико, ако Бога знадеш - каква те је спопала невоља".

---

.



идолатризација лика вл. Артемија

---

---

.




нова "иконографија" следбеника вл. Артемија

---

---

[Шумадинац]

.
АНТИЦРКВЕНИ САЈТОВИ. Из архиве


Протојереј мр Велибор Џомић


На анти-црквеним сајтовима је одмах после моје прве колумне у "Правди" настала права узбуна. И то само зато што сам указао да анти-црквени сајтови делују против СПЦ и да су се појавили са десетинама самозваних "социолога религије, верских аналитичара, тумача небеских прилика и експерата за СПЦ".


Ситуација је стварно више него жалосна. Српски народ је, с једне стране, прикљештен од разноразних лажних пророка, видовњака, врачара, гатара, нумеролога, астрога и невладиних организација. С друге стране, још горе су га притисли новотарски "борци за веру" преко анти-црквених сајтова подстичући омразу на Цркву, владике и свештенике.


Бурне реакције анонимних уредника анти-црквених сајтова су настале због демистификовања њихове црквомрзне улоге, намене и циља. У чему је проблем када их питам ко су оснивачи, власници, финансијери, уредници и доушници тих сајтова? Зашто нису регистровани у Србији? Зашто ратују против Српске Цркве? Зашто су регистровани у страној држави?


Зар Српски народ, чију веру преко фантомских сајтова тобоже бране, нема право да зна одговоре на та питања? О којој каквој "борби за веру" говоре и коју веру бране ако нападају Српску Цркву и ако немају благослов канонских црквених власти? О каквој хришћанској врлини говоре кад подстичу необавештене људе на црквомржњу, оговарања и трачарења, а вођење аброва намећу уместо поста, смирења и молитве?


Уместо да су се потрудили да дају одговоре на јавна питања, интернетовски црквоборци су у првој фази клеветања одмах кренули са писмима "забринутих верника" и "одговором" непознатог уредништва којим сам приказан као "крадљивац интелектуалне својине". Иако се не осврћем на клевете, ред је био да ме обавесте како се зове власник те "интелектуалне својине"?


Никад никоме, после толиких књига и текстова које сам објавио, није пало на памет да ме оптужи за плагирање или крађу интелектуалне својине, али су се анонимни црквоборци на то одважили само због наслова моје колумне. Потребан им је монопол као фирми "Раде Неимар" на Косову.


Анонимним црквоборцима није пало на памет да, на пример, постоји и московска и београдска "Правда", те да у различитим државама има медија са истим називима и да то није никаква крађа.
Зашто сам колумну тако насловио? Пре свега, да бих јавности указао да фантомски сајташки "борци за веру" немају ништа са Србијом. Они као медиј не постоје у Србији. И то је њихов велики проблем.


За реч се непозван јавио и некакав компилатор, који је за три месеца саопштио више правних небулоза "о правном поретку СПЦ" од свих чланова комунистичких верских комисија после рата. Иначе, однедавно је познат у јавности и то углавном што се позива на туђа имена не би ли туђим титулама себи придодао већу важност. Исти је случај и када користи искушења и проблеме Владике Артемија. Потрудићу се да о компилаторовим јавним правним небулозама јавности ставим на увид виђење из свог угла. Тај, тобоже, не би да полемише са мном како би ми "сачувао достојанство чина и одежде". Узгред, "експерт" не зна да одежду не носим када полемишем. А полемику је започео "са краја дебљега", тј. са именима сарадника анти-црквеног сајта.


Међутим, ја се тиме нисам бавио. Питао сам ко су уредници, финансијери и власници фантомског сајта из стране земље. Апел правника нисам помињао. Сматрао сам да је ред да му, због два имена међу потписницима, треба дати мало боље место од реаговања у колумни. Ипак, компилаторски "експерт за СПЦ" је и апел и потписнике сместио међу писма читалаца.


Једно је сигурно. Колико год бежали - сада од полемике не могу утећи. Срби су давно рекли да у коло можеш кад год хоћеш, а из кола тек када те пусте! Ћераћемо се још!

[Шумадинац]

.

ЦРКВЕ И ЗАБРАНЕ. Из архиве


Протојереј мр Велибор Џомић


Приметно је да се готово свака ситуација злоупотребљава како би се Српска Црква приказала као "једина ретроградна институција у савременом друштву". Није чудо када то чине представници појединих невладиних организација које су формиране и финансиране из иностранства како би разарале и растакале духовно, морално и национално биће Српског народа. Међутим, право је чудо када Српску Цркву у том неистинитом светлу и на готово идентичан начин у јавности приказују некакви "ревнитељи, чувари правног поретка, бивши чланови комитета, покајани секташи и самозвани експерти за Устав", који се, при том, представљају као "верна чеда СПЦ".


Примера за то има више, а последњи је виђен приликом неовлашћеног покушаја Владике Артемија да у Београду без знања и благослова Патријарха одржи конференцију за штампу, и то у организацији једног световног удружења, а на тему тренутног стања у СПЦ. На чињеницу да владика, и то у тренутку док је под канонском казном забране свештенослужења, покушава да прекрши црквени поредак, Патријарх Иринеј је реаговао онако како прописује канонско предање и како вековима реагују сви патријарси у читавој васељени. Није дао свој благослов за кршење црквеног поретка у епархији за коју је пред Богом и Црквом одговоран.


Одмах су се огласили и скочили интернетовски "борци за веру". Њима "за очување црквеног поретка" и готово идолопоклоничку одбрану Владике Артемија не требају ни парохије, ни свештеници, ни намесништва, ни намесници, ни епархије, ни владике, дакле, ништа од свега што чини срж црквеног поретка чију измишљену "угроженост" тобоже "бране". Њима су за то довољни интернет сајтови и поједини медији како би давали изјаве, "осуђивали забране" и борили се за људска права свештенослужитеља који атакује на канонска права других јерараха. Појавиле се громопуцатељне изјаве "да ће камење проговорити", "да је златоусто ћутање јаче од сваког говора", "да је пронађен начин како да се ућутка архијереј" и да је реч "о удару на светињу слободе говора". У најкраћем, "нова инквизиција под Патријархом Иринејем"!?!


"Бранитељи" пренебрегавају чињеницу да канони забрањују многе ствари, а посебно забрањују активности епископа у туђој епархији, па и оне које је намерио да учини Владика Артемије. Канони забрањују и многе друге ствари. То је нама познато и то слободно прихватамо пре него што постајемо свештеници. Зато су "ревнитељи", пре Патријарха Иринеја, "у одбрани Владике Артемија" требали да осуде Свете Оце и Саборе, који су писали и усвајали каноне.


Сваки свештенослужитељ има право да промишља и говори пре свега о сопственом стању, па и о стању у Српској Цркви. И Владика Артемије има право да одговорно говори о црквеним питањима, али из места у које га је Црква поставила. Сетимо се да Свети Јустин Ћелијски, када је у време комунизма грмео о бројним проблемима у Цркви и друштву, није заказивао конференције по Београду него се обраћао из манастирске пустиње. Та реч се најдаље чула и до данас одјекује. И Владика Артемије је могао да говори из Манастира Шишатовца, а у Београду само као грађанин без владичанских обележја и свештеничке мантије.


Реч је реч и у Шишатовцу и у Београду, а ако је права - онда одјекује без обзира на да ли је изговорена у манастиру или прес-центру Удружења новинара. У овом случају, циљ и мета су били други. А који, какви и зашто - знају Бог и Владика Артемије.


Уосталом, Владика Артемије је пре неку годину је и делегацији Светог Синода неканонски забранио чак и улазак у Епархију Рашко-Призренску. На то није имао право, али су, уместо њега, тада "ревнитељи златоусто ћутали".