[Милослав Самарџић]

Које изворе је користио?

[Митић]

Писао је на основу архивске грађе и литературе. Користио је документа из Четничке архиве

Тај рад се може наћи онлајн. На следећем линку погледати тај рад од стр. 194-224

http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dod...880246.pdf

Баш ме занима коментар гдина Милослава

---

Још један део из тог рада:

Акције ЈВуО у Србији током септембра и октобра 1943.

Током августа и почетком септембра 1943. године ВК ЈВуО је
од команданата у Србији захтевала да „подигну тактичку спрему
трупа“ и припреме се за рушење пруга и мостова.152 Позвани су припадници недићевих формација да „беже у шуму“,153 а генерал Михаиловић је инсистирао да му се доставе тачни подаци о распореду и
броју немачких снага.154 После капитулације Италије, агресивност и
јединица ЈВуО према непријатељу у Србији је била све већа. Михаиловић је захтевао да се „узнемиравају непрестано немачка петоколонашка надлештва“ и да се разоружавају јединице СДС и СГС.155

Командант ваљевског корпуса је командантима својих бригада наредио „да приступе разоружању легалних српских одреда на својојтериторији, да разоружано људство које припада нашој организацији одмах уврсти у своје редове. А са изродима и издајницима поступити по закону шуме“.156 Наређено је да се на свим путевима где пролазе немачки војници врше саботаже, а мајор Кесеровић је добио задатак да поруши два моста на Јужној Морави.157

152 АВИИ, ЧА, К-279, Ф-18, р. б. 1/18.
153 АВИИ, ЧА, К-279, Ф-18, р. б. 1/31.
154 АВИИ, ЧА, К-279, Ф-18, р. б. 1/33.
155 АВИИ, ЧА, К-279, Ф-18, р. б. 1/34.
156 К. Николић, Историја равногорског покрета, I, стр. 395.
157 К. Николић, Историја равногорског покрета, I, стр. 395. Кесровић је 12. септембра добио задатак да поруши железничку пругу и мостове од јагодине до Ниша. Месец дана раније, тачније 13. августа, Кесеровић је добио наређење да се припреми за насилно рушење пруге између Ниша и Јагодине“, и да помогне „Дачу Симовића, Јанковића и Цветића за рушење пруге у долини Ибра“ (АВИИ, ЧА, К-279,
Ф-18, р. б. 1/27).

[Милослав Самарџић]

Писао је на основу архивске грађе и литературе. Користио је документа из Четничке архиве

Тај рад се може наћи онлајн. На следећем линку погледати тај рад од стр. 194-224

http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dod...880246.pdf

Баш ме занима коментар гдина Милослава

---

Прочитао сам.
Мислим да би био занимљивији твој коментар. Јеси ли прочитао ''Срби против Вермахта'', или ''Борбе четника против Немаца и усташа''?

[Митић]

Читао сам и "Срби против Вермахта" и "Борбе четника против Немаца и усташа" (и прво и друго издање). А сад сам узео да их прелистам, а користио је фусноте исте као у Вашим књигама. Чак су и неке реченице исте.

Коришћене су фусноте из другог тома "Борбе четника против Немаца и усташа" (прво издање из 2006. године).

А књига "Срби против Вермахта" је изашла исте године као и овај рад, па је можда користио и ту књигу. Али видим да се реченице поклапају. У "Срби против Вермахта" акценат је стављен на немачка документа из Бундес архива. Та документа није користио.

Плус, користио је још неке књиге у издању Погледа.

[Милослав Самарџић]

Читао сам и "Срби против Вермахта" и "Борбе четника против Немаца и усташа" (и прво и друго издање). А сад сам узео да их прелистам, а користио је фусноте исте као у Вашим књигама. Чак су и неке реченице исте.

Коришћене су фусноте из другог тома "Борбе четника против Немаца и усташа" (прво издање из 2006. године).

А књига "Срби против Вермахта" је изашла исте године као и овај рад, па је можда користио и ту књигу. Али видим да се реченице поклапају. У "Срби против Вермахта" акценат је стављен на немачка документа из Бундес архива. Та документа није користио.

Плус, користио је још неке књиге у издању Погледа.

Ма добро, нисам на то мислио, него општи утисак, ниво информација, ниво сазнања...

[Митић]

По мени, добар је рад. Општи утисак је добар.

Ниво сазнања је задовољавајући, а могао је мало више да користи архивску грађу. Могао је да користи више немачких и четничких докумената

[Милослав Самарџић]

По мени, добар је рад. Општи утисак је добар.

Ниво сазнања је задовољавајући, а могао је мало више да користи архивску грађу. Могао је да користи више немачких и четничких докумената

Рекао бих, релативно добар, с обзиром да је објављен у званичном гласилу. Добро је да фамозни магистар Ђокић (Ватрин сарадник) не успева више да спречи објављивање радова који померају границе унутар званичне историографије.

С друге стране, нпр:
''Са друге стране, слом Италије покренуо је и највеће антиосовинске акције ЈВуО у току целог рата.''
Дакле, не ЈВуО, него уопште. Овако како је написан, чланак оставља утисак да је ово неки инциндент, у вези четничке акције, а да партизани то непрекидно раде. Још нико није објавио (званично) да они у ствари нису имали операције против Немаца.

Или:
''И херцеговачки четници су током лета поново почели да се организују после тешког пораза од снага НОВЈ''.

Тај ''тешки пораз'' је Битка на Неретви...

У глобалу, недостају прецизне цифре, колико је било четника, колико партизана (пре капитулације Италије, само 25.000 у целој земљи). Не види се да је до надомак Сарајева дошло 18.500 четника. За осовинске формације у Рогатици наведен је само један домобрански батаљон (500 војника), а ту линију је бранило у ствари око 8.000 осовинских војника. Не види се да су за одбрану Сарајева Немци довели 92. моторизовани пук из Албаније, један СС батаљон са приморја, један пук из Западне Босне који се дуго тукао са Дринским корпусом, онда 1. усташку бригаду (била и на Рогатици). Не види се страх Немаца од ''четничког устанка у СА).

Итд.

[Митић]

Јесте, могао је да буде мало конкретнији и да наведе цифре. У суштини, рад је уопштен кад су у питању четничке акције против Немаца, и кад то описује, не залази у детаље.

Такође, по мени, могао је да избаци први пасус и да почне са другим пасусом у стилу: "Након слома Италије, четници покрећу антиокупаторску акцију (офанзиву) широког замаха на простору том и том...".

И сам аутор каже да је Захарије Остојић разрадио план за ову офанзиву крајем 1942. Значи, то је било озбиљно, припремао се ратни план годину дана уназад.

Одбили би му рад да је написао да је почела трећа офанзива четника против Немаца. Могао је да само каже да почиње четничка офанзива

Пошто доста цитира Косту Николића, прати његову линију у историјској науци

[ХраброСрце]

Милославе, гдје се углавном налазио Остојићев штаб током рата?

[Милослав Самарџић]

Милославе, гдје се углавном налазио Остојићев штаб током рата?

Калиновик најдаље на запад, око Рогатице, Чајнича...

[Александар Динчић]

Писао је на основу архивске грађе и литературе. Користио је документа из Четничке архиве

Тај рад се може наћи онлајн. На следећем линку погледати тај рад од стр. 194-224

http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dod...880246.pdf

Баш ме занима коментар гдина Милослава

---

Још један део из тог рада:

Акције ЈВуО у Србији током септембра и октобра 1943.

Током августа и почетком септембра 1943. године ВК ЈВуО је
од команданата у Србији захтевала да „подигну тактичку спрему
трупа“ и припреме се за рушење пруга и мостова.152 Позвани су припадници недићевих формација да „беже у шуму“,153 а генерал Михаиловић је инсистирао да му се доставе тачни подаци о распореду и
броју немачких снага.154 После капитулације Италије, агресивност и
јединица ЈВуО према непријатељу у Србији је била све већа. Михаиловић је захтевао да се „узнемиравају непрестано немачка петоколонашка надлештва“ и да се разоружавају јединице СДС и СГС.155

Командант ваљевског корпуса је командантима својих бригада наредио „да приступе разоружању легалних српских одреда на својојтериторији, да разоружано људство које припада нашој организацији одмах уврсти у своје редове. А са изродима и издајницима поступити по закону шуме“.156 Наређено је да се на свим путевима где пролазе немачки војници врше саботаже, а мајор Кесеровић је добио задатак да поруши два моста на Јужној Морави.157

152 АВИИ, ЧА, К-279, Ф-18, р. б. 1/18.
153 АВИИ, ЧА, К-279, Ф-18, р. б. 1/31.
154 АВИИ, ЧА, К-279, Ф-18, р. б. 1/33.
155 АВИИ, ЧА, К-279, Ф-18, р. б. 1/34.
156 К. Николић, Историја равногорског покрета, I, стр. 395.
157 К. Николић, Историја равногорског покрета, I, стр. 395. Кесровић је 12. септембра добио задатак да поруши железничку пругу и мостове од јагодине до Ниша. Месец дана раније, тачније 13. августа, Кесеровић је добио наређење да се припреми за насилно рушење пруге између Ниша и Јагодине“, и да помогне „Дачу Симовића, Јанковића и Цветића за рушење пруге у долини Ибра“ (АВИИ, ЧА, К-279,
Ф-18, р. б. 1/27).

Дејан је друга песма. Он је докторирао у Аустрији. Зато се види драстично одступање.

[Митић]

Види се одступање, а чим је докторирао у Аустрији, онда ће да буде још веће одступање у наредном периоду.

Такође, додао бих још једну ствар: Дејан Сегић је овај рад, о коме причамо, написао са 26 година. Стоји му у мејлу 85, па претпостављам да му је то годиште. Сигурно му је то био први рад.

А изгледа да је остао у Аустрији

https://www.oeaw.ac.at/en/ikt/the-instit...ejan-segic

[Милослав Самарџић]

Дејан је друга песма. Он је докторирао у Аустрији. Зато се види драстично одступање.

Онда је то - то. Само је морао мало да им прилагоди речник.

[РежисерСтари]

Занимљив детаљ код Осмајлића.Наиме,доста обичног света се жалило на крађе.У једном треунутку Ђуришићу дојаде те приче,и у једном уском простору на почетку моста и пре моста направи јаку стражу.Са стране беху неке стене,испод кањон Лима.Нареди претрес.Осмајлић крајичком ока спази једног учитеља,како уплашен вади женске сандале које је негде украо,и баца их кришом у кањон.Није га оцинкарио,мада је био изненађен ипај је човек учитељ.Од целе јединице,само код једног,словима и бројевима једног борца нађене су крадене ствари.Окачише му их око врата и таквог га водише дуго да сви виде лопова.Ово побија оне тврдње о масовној пљачки цг четника па и одобраваљњу исте од стране виших инстанци.