[Александар Динчић]

Може се наћи онлајн мастер рад који је пре две године одбрањен на Филозофском факултету у Београду на Катедри за Историју, а који говори о четницима.

Нисам још прочитао рад, али ми се много свиђа наслов мастер рада који гласи:


ЧЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ НА ПРУГАМА СРБИЈЕ КРАЈЕМ 1942. И ПОЧЕТКОМ 1943.
ДРУГА ЧЕТНИЧКА ОФАНЗИВА ПРОТИВ ОКУПАТОРА


Ево линка за тај рад


http://147.91.75.9/manage/shares/ZRAD/IS1812181014.pdf

Како ли им је ово прошло... Магистар Ђокић није био довољно будан...

Цитат:
Током борби за Северну Африку Немци су имали велике губитке (нпр. од 3000 тона бензина, Немцима је стигло свега 400 тона, што је директно утицало на мобилност оклопних и других механизованих јединица) а за то су у значајној мери заслужни четници који су у Југославији вршили саботаже на пругама и уништавали железничке мостове, као и возове са оружјем, муницијом, бензином, санитетским материјалом и другим потрепштинама за немачке трупе.

Напиши један приказ за Српске новине. Гре`ота овог младог историчара који је баш загребао не промовисати у српској дијаспори.

[РежисерСтари]

Јован Крсмановић-Отац код Боге.Издање 1991,Графопринт.Набацано,некако неувезано,без неког реда,али рекао бих са доста података и занимљивости.Аутор са Романије,одрастао у рату,посебно обрадио скривање четника након рата.Много имена,топонима,лица,највише са подручја Пала,Соколца,Гласинца итд.
На моменте провејава склоност и нагињање партизанима,али и на моменте описује врлине многих четника,Ђајића,Дерикоње,њихове борбе са усташама и Немцима.
Оно што је на мене оставило велики утисак је део о Душану Вранићу,на кога наилазим већ можда трећи пут,али овај пут са новим детаљима.
Није лектира,што би се рекло,али није књига ни за бацити,далеко од тога,посебно за људе тог краја.

[djura94]

Да ли неко од вас има сачувано издање листа Глас Цера, Љотићевштина од Јанка Туфегџића? Било је на сајту шабачке библиотеке али линкови више не раде.

[РежисерСтари]

Драгослав Циле Марјановић-Опрости им сине,реч је о мемоарима за време рата,младог момка,присталице равногорског покрета,касније робијаша у комунистичким затворима.Марјановић прича искрено,људски,о догађајима у Љигу и околини на почетку рата,поделама,сукобима,четничкој организацији,али надасве о својим згодама и незгодама.Суђен после рата,велики мученик,он је сведок свог зла комунистичкох ужаса након рата.Посебно место у мемоарима,заузима кајање лажног сведока који га је теретио за убиство,и сулуд покушај,тако чест на жалост,удбе да га раздвоји од жене која је из партизанске породице.Може се књига наћи на нету и прочитати.Има лепих ствари,јасних,поштеник искрених.

[РежисерСтари]

Вријеме Братоубилаштва-грађански рат у Пљевљима 41-45,друго,допуњено и измењено издање,аутор Слободан Радовић.Озбиљна ,обимна,студија са много докумената,и обиље грађе,уз веома добар преглед састава,деловања,и борбених дејстава четника тог краја.Дат је и преглед деловања партизанских одреда,као и анализа италијанског окупатора.Пописано преко 550 жртава комунизма из Пљеваља,и околине,уз обиље фотографија бораца,и екслузиван фото албум Војина Џогаз(уступљен од стране његове фамилије из Шведске).Уложен,без дилеме,огроман рад,и труд,сјајна књига,далеко изнад локалних оквира.

[Романија]

знаци.нет више не постоји?

[Митић]

знаци.нет више не постоји?

Изгледа да је угашен

[Chicot]

Nemanja Dević, Partizanski pokret u Srbiji 1941-1944
Doktorska disertacija

https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/hand...sAllowed=y

[Александар Динчић]

Треба обрадити партизанску организацију у Југославији (после 75 година) и онда би смо имали неопходне елементе за нову поставку историјских догађаја. Као што је Цветковић из Музеја жртава геноцида обрадио губитке партизанских формација и доказао да није погинуло 305.000.
Тако да је ова дисертација ипак нешто што је потребно.

[Милослав Самарџић]

Прочитао сам. Штета што нема описа битака. Велике битке између четника и партизана углавном су - по један ред. Парцанска коса нпр, онда Буковик, итд.

[Александар Динчић]

знаци.нет више не постоји?

Изгледа да је угашен

Милославе, води рачуна да и теби неко не заузме домен. То може да буде и мало незгодно зато што се и "Знаци" и "Погледи" цитирају (више први но други) у појединим радовима и монографијама. Такође се и фотографије са поменутих сајтова наводе. Самим гашењем домена и немогућности да се директно приступи, извор постаје, како ми зовемо у историји "мртав", без обзира што се у фусноти наводи "приступљено (па датум)". Наравно, да је наука на један клик опште расрострањена у свету, али ово је ипак Србија.

[Милослав Самарџић]

Јуче сам платио домен за следећих годину дана.

[Милослав Самарџић]

Треба обрадити партизанску организацију у Југославији (после 75 година) и онда би смо имали неопходне елементе за нову поставку историјских догађаја. Као што је Цветковић из Музеја жртава геноцида обрадио губитке партизанских формација и доказао да није погинуло 305.000.
Тако да је ова дисертација ипак нешто што је потребно.

Да додам да Девићева дисертација несумњиво јесте корак напред. Поглавља ''Легализација партизана'' и слична су нешто ново. Онда за долазак ''Шпанаца'' пре 22. јуна 1941, њих 250, мада је то у фусноти, ипак је први пут да објављује званична историографија (довела их Коминтерна у сарадњи са Гестапоом). И уопште у целој књизи има доста нових и корисних података.
Гледао сам и са супротне стране. Термин ''прекаљени'', за комунисте и партизане, користи 28 пута. Јесте много, али, имајући у обзир услове, рецензенте, спољне притиске - ипак је мање него што су то користили раније.
Наравно, ако се користи овај термин, ако га ико заслужује, то је наравно Дража. Нико није имао толико борбеног искуства (после 1918. две албанске побуне, два герилска рата практично, која су му помогла да створи теорију четничке војне), ни такву теоријску спрему. Али, понављам, живимо у социјалистичкој земљи.

[Митић]

Постоји и докторска дисертација о Српској државној стражи 1942.-1944. коју је одбранио Небојша Стамболија

https://uvidok.rcub.bg.ac.rs/bitstream/h...sAllowed=y

Аутоматски почиње да се скида пдф