16-02-2023, 02:16 PM
Није он био никаква "контраверзна" личност. Био је обичан резервни поднаредник и као такав је учествовао у Априлском рату. То што му је Пећанац, као и многим другима, дао моћ па га у лето 41, прогласио војводом Сухопланинским не значи да је он то уистину и био.
Они који су били предратни чланови четничког удружења, а Пећанац их ставио под његову команду, или неких сличних њему, нису улазили у та удружења да би се бавили пљачком или радили за окупатора. Зато су га и напуштали у првој згодној прилици.
У марту 42, Цветић га је буквално молио да пређе на Дражину страну, али он се уплашио. Уместо тога учествовао је са Немцима у великој хајци на Голији која је имала за циљ хватање Драже Михаиловића.
Од тог тренутка, Цветићу је он постао и крвни непријатељ, исто као и Кесеровићу. Ђуровићев одред је остао једини легализовани четнички одред у Србији, и директно је био везан, финансиран и наоружан од немачког SDI у Београду. Немци су, наиме, добро проценили да им само ту, на средокраћи Копаоника и Голије, са центром у Рашки, треба један четнички одред, како би спречили стварање једног масивног Дражиног корпуса, који би могао да учини многе невоље Немцима.
Зато је и Химлер долазио и спровео акцију "Копаоник", која се десила и на обронцима Голије, и нанела приличну штету Цветићу, нарочито у месту Рудно и околини. И после тога, доласком Бугара у ове крајеве, Машан је као немачки опуномоћеник наставио са својим прљавим работама.
Међутим, пошто су Бугари добили овај део Србије као своју окупациону зону, а имали су довољно својих снага да ударе и на Кесеровића и на Цветића, Машан Ђуровић им је био чист вишак. Уследило је прегањање са Немцима из Београда који нису хтели да се одрекну свог поузданика, док га дефинитивно нису препустили бугарској судбини.
То га је, милошћу Драже, директно и без ефективне војне јединице, довело у оквире ЈВ, ПРВИ ПУТ ОД АПРИЛСКОГ РАТА. Али, и тада је наставио да ради за Немце, и зато га је Кесеровић убио.
Дакле, за Машана Ђуровића нема ништа контраверзно и скоро све чињенице се знају. Те чињенице могу да потврде само један закључак - битанга.
Они који су били предратни чланови четничког удружења, а Пећанац их ставио под његову команду, или неких сличних њему, нису улазили у та удружења да би се бавили пљачком или радили за окупатора. Зато су га и напуштали у првој згодној прилици.
У марту 42, Цветић га је буквално молио да пређе на Дражину страну, али он се уплашио. Уместо тога учествовао је са Немцима у великој хајци на Голији која је имала за циљ хватање Драже Михаиловића.
Од тог тренутка, Цветићу је он постао и крвни непријатељ, исто као и Кесеровићу. Ђуровићев одред је остао једини легализовани четнички одред у Србији, и директно је био везан, финансиран и наоружан од немачког SDI у Београду. Немци су, наиме, добро проценили да им само ту, на средокраћи Копаоника и Голије, са центром у Рашки, треба један четнички одред, како би спречили стварање једног масивног Дражиног корпуса, који би могао да учини многе невоље Немцима.
Зато је и Химлер долазио и спровео акцију "Копаоник", која се десила и на обронцима Голије, и нанела приличну штету Цветићу, нарочито у месту Рудно и околини. И после тога, доласком Бугара у ове крајеве, Машан је као немачки опуномоћеник наставио са својим прљавим работама.
Међутим, пошто су Бугари добили овај део Србије као своју окупациону зону, а имали су довољно својих снага да ударе и на Кесеровића и на Цветића, Машан Ђуровић им је био чист вишак. Уследило је прегањање са Немцима из Београда који нису хтели да се одрекну свог поузданика, док га дефинитивно нису препустили бугарској судбини.
То га је, милошћу Драже, директно и без ефективне војне јединице, довело у оквире ЈВ, ПРВИ ПУТ ОД АПРИЛСКОГ РАТА. Али, и тада је наставио да ради за Немце, и зато га је Кесеровић убио.
Дакле, за Машана Ђуровића нема ништа контраверзно и скоро све чињенице се знају. Те чињенице могу да потврде само један закључак - битанга.
