[Брада]

[Димитрије]

Мало је рећи... људи опростите што скренух али, ...

Да има фацу као Бошко Перић Пеша, а не као прасе-свиња, па ај да му опростимо служио је Радовановом режиму





Иначе ко не зна ко је Пеша ево овде. Командант Жандармерије †

[Ројалист]

На челу БИА је човек кога зову Ђора педер. Наркоман је и хомосексуалац који са својом организованом групом распродаје информације, уцењуне тајкуне, прати политичке странке, новинаре, уцењује их информацијама које прикупља, пљачка фондове служе, како архивске, тако и новчане.

На прославу Дана БИА Александар Вучић није отишао. Он је љут на Ђору педера и његову групу, али је то све што може. Да покаже да је љут. тако Ђора педер показује снагу над шизофреним педером Вучићем, јер има све доказе у рукама: о његовом педерлуку, пљачкама, болести, породици...Али, Вучић му ништа не сме.

После смакнућа Вучића и његове злочиначког кабинета, Србија би морала муњевитом брзином да на суд изведе руководство БИА, да покаже како се једна неспособна група педера, наркомана и лопова усотоличила и угрозила националну безбедност Србије.

[Прст_у_ока_латиници]

http://srbin.info/2016/11/08/draskovic-h...edo-kgb-a/

[Прст_у_ока_латиници]

http://oslobodjenje.rs/dosije-hrvatske-t...-tudjmana/

Исти је догађај издвојен и у информацији 133. Службе државне безбедности уз неке додатке. Тамо пише, дакле, да је споменути Акрап наводно везан за четнички покрет који је и наручитељ убиства Туђмана. Тај Акрап, додају агенти, спомиње се и као екзекутор познатог хрватског емигранта Стјепана Ђурековића, седам година раније у Немачкој.

Заимљиво.....

Кад ти имаш концентрације вести, и то у неколико дана, што су анти-Четничке Организације.

ОНДА ТУ НЕШТО ДЕБЕЛО СМРДИ!
Јели то нека домаћа производња, или страна или као обично договореног сарадње, као по старом...али овде нешто има!

[Прст_у_ока_латиници]

http://fakti.org/serbian-point/njegosevi...ju-krivice

Ово као неко негде кради темељ за унишставање неке организације?

[Ројалист]

На Бањици делује неколико веома организованих група. Они су изнели кључне информације из Служе, дислоцирали су спољне сараднике, тако да њиховом сменом неће да се осети потешкоћа у деловању њиховог картела. Свака група у БИА има своје судије, адвокате, тужиоце, извршиоце, бизнисмене ''у зони своје одговорности''. Територија им је подељена, зна се ко где узима рекет, ко контролише спортска друштва, здравство, војну индустрију...

Када Вучић смени директора БИА и доведе људе од поверења, они ће се суочити са суровом истином - да су немоћни било шта да ураде. Окружиће их службеници који су већ обучени да им се представе као ''нови људи'', који ће им се клањати, тетошити им, ''настојати да изврше све њихове жеље'', али то, по правилу, у ''недостатку доказа'' неће моћи да се реализује то што ново руководство очекује.

Вучић је шарлатан. Он верује да је важно да је на челу службе његов поверљив човек! Како, преко ноћи, променити деловање тајне службе?

За чишћење БИА од криминалних структура потребно је поштење, високопрофесионалан приступ, деполитизација службе, довођење на кључна места способних, некорумпираних, неострашћених, непартијских људи. Потребна је медијска подршка, а Вучић све то презире из дна душе. Он тврдо верује да ако му је одан директор Службе све је онда у најбољем реду.

Као никада у историји Србије, њена тајна служба се отргла и криминализовала управо за време Вучића. Овај шизофрени педер је радо примао извештаје од некомпетентних службеника и начелника, шаљући поруке Служби да ''он све зна, све их држи под контролом''.

На састанцима су се начелници БИА грохотом смејали Вучићевом лудилу. Знали су све о њему, брату Андреју, о криминалу његовог службеног оца Анђелка, о картелима које је створила његова педерска дружина. Распродаја досијеа је цветала. Странци су, управо из БИА добијали као на тацни све податке о породици Вучић, њиховим бизнисима, рачунима, који су прикупљали способни оперативци.

Увидевши да је постао мртво пувало, Вучић је измислио покушај атентата, подметнувши оружје у Јајинцима, које потиче из војног магацина, које је ту донето да би се створио случај, да Вучић запали своје следбенике причом како хоће да га убију, а ако њега убију они ће остати без посла, без привилегија.

Овакав какав је, Вучић је најбољи за тајну службу. Не разуме њен рад и деловање, и они су поред њега постали картели који су сада претња по безбедност региона. Сменом садашње гарнитуре у БИА, Вучић је себи ставио омчу око врата. Он је, показало се, плачљивко који увек подвије реп, када се на њега викне. Новог шефа службе Вучић ће ставити на велике муке. И његову главу. Јер, нема те акције које они који су остали у Служби, као чланови организованих група чије ће шефове он склонити, не могу саботирати, ако су противно интересима картела.

[Ројалист]

Александар Вучић је закаснио са променом у тајној служби. Картели, чији начелници ће бити смењени, сада могу слободно да учествују у ''тржишној привреди''. Ако им се на том путу Вучић и његова камарила испрече, а сигурно хоће, јер Андреј и Александар желе да буду власници свега у Србији, лако ће га склонити. Они располажу новцем, информацијама, техником, средствима за извршење, утицајем у медијима и институцијама, у самим службама и полицији, тако да лако могу скинути противника. Њихову активност ће здушно подржати стране службе и центри моћи, јер Вучић се свима попео на главу. Такав лудак не постоји у политичком животу у Европи. Значајан део службеника БИА, који коректно обавља свој посао, очекује да нови директор буде енергичан, да уведе нова правила, да развласти, без милости, картеле који сада делују у Служби, да њих све стави у службу националних интереса. На жалост, нема наде да ће се ишта променити док је Вучић у животу, односно на власти.

[Ројалист]

Високи функционер модерне УДБЕ, Тодоров, једини је кандидат за председника Олимпијског комитета Србије, пошто су кандидатуре Божидара Маљковића и Митра Мркеле - одбачене?!

УДБОКРАТИЈА!!!

[Ројалист]

Ево одговора зашто није ухапшен (између осталог, где спада и оснивање СНС) Борис Тадић, један од његових линкова са Службом:

PREDSEDNIK I MANIJAK

Ranko Tadic, brat od strica Borisa Tadica, dvadeset godina je radio u
prislusnom centru Resora drzavne bezbednosti, od cega poslednjih pet godina u Jedinici za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije. Kao nesporno strucan za te poslove, zbog cega ima nadimak Manijak, sada radi na osnivanjuparalelnog prislusnog centra predsednika drzave Borisa Tadica, koji ce sluziti za prisluskivanje njegovih politickih protivnika.

Sa njim zajedno u timu ucestvuje i Zoran Zagorac, bivsi radnik Resora
drzavne bezbednosti i Sluzbe za informisanje i dokumentaciju u Ministarstvu
spoljnih poslova. Dogovor o formiranju te sluzbe sa Borisom Tadicem napravio je Momir Stojanovic, bivsi i nedavno smenjeni direktor Vojne sluzbe
bezbednosti, inace privatno veliki prijatelj Borisa Tadica. Cetvrti zaverenik u sluzbi novog predsednika drzave je Mile Zaric, bivsi veliki JUL-ovac i licni prijatelj Mire Markovic, inace vlasnik barokomore u Klinickom centru na Banjici.

Centar za prisluskivanje koji osnivaju nalazi se na brodu Mileta
Zarica na Dunavu, preko puta Kalemegdana, a pomocni deo se nalazi u Centru "Sava".

Opremu za Centar nabavili su preko takode velikog prijatelja Borisa
Tadica, Izraelca Arija, koji je prijatelj i Jovice Stanisica. Ari je, inace,
konzul Republike Srpske u Tel Avivu.

Ova ekipa naseg "demokratskog predsednika" postigla je dogovor o
razmenjivanju usluga sa Karlom del Ponte. Naime, Mile Zaric je pre dva
meseca putovao u Hag da poseti Jovicu Stanisica i sreo se sa Karlom del
Ponte. Nasi izvori kazu da su se dogovorili da on njoj daje informacije o
Karadzicu, a zauzvrat da se Karla del Ponte slozi o pustanju na slobodu
Jovice Stanisica i Frenkija.

[Прст_у_ока_латиници]

KRVAVI ARHIVI TAJNIH SLUŽBI
Saradnici DB likvidirali čak 130 političara
Marko Lopušina | 13. oktobar 2014. 22:30 | Komentara: 33
Nemačka i Austrija traže da Srbija otvori dokumenta koja će otkriti istinu o zločinima saradnika Državne bezbednosti. Dokazano je da su Britanci odobrili Brozu likvidaciju srpskih nacionalnih snaga
Milorad Ulemek
Milorad Ulemek
SRODNE VESTI
Milošević planirao atentat na Đukanovića?
Milošević planirao atentat na Đukanovića?
I Srbija će imati FBI
I Srbija će imati FBI
Pipci tajne policije čak do Australije

Uništili arhivu i „preplivali“ u demokrate

Atentat na Tita u režiji Udbe

U SRBIJI i Crnoj Gori danas žive trojica bivših likvidatora Državne bezbednosti. Poznati su javnosti kao vođe srpskog podzemlja, tvrdi Bože Vukušić, autor knjiga o tajnim likvidacijama političkih emigranata.

Komentarišući inicijativu za otvaranje policijskih dosijea u Srbiji, profesor krivično-procesnog prava Momčilo Grubač kaže da je to jedan od načina kolektivnog i pojedinačnog suočavanja sa prošlošću.

- Uvid u tajne policijske dosijee neophodan je da bi se rasvetlili zločini učinjeni za vreme totalitarne vlasti i ustanovila odgovornost pojedinaca, budući da se to krivičnim postupcima iz mnogobrojnih i raznovrsnih razloga ne može postići. Na taj način žrtve nekažnjenih zločina iz prošlosti konačno bi stekle neku vrstu moralnog obeštećenja i rehabilitaciju. Otvaranje policijskih dosijea ima ogroman značaj i za afirmaciju, ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava - kaže profesor Grubač i dodaje da je to i mera bez koje nema reforme policijskih službi, niti demokratske civilne kontrole nad radom policije.

Čini se, međutim, da pojedine policijske strukture već deceniju i po sprečavaju otvaranje dosijea. Naime, i Broz i Milošević su imali svoje državne ubice, likvidatore iz redova državne bezbednosti, koji su ubijali pripadnike nacionalnih snaga, jugoslovenske emigrante po svetu i domaće neprijatelje po Jugoslaviji i Srbiji.

- Dokazano je da su Britanci odobrili Titu likvidaciju srpskih nacionalnih snaga. Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić su bili zaduženi za smaknuća u Kočevskom rogu, dok su Mitja Ribičič i Milka Planinc lično učestvovali u ubijanju odbeglih pripadnika nacionalnih snaga u Blajburgu 1945. godine - tvrdi Bože Vukušić iz Zagreba, koji se bavi izučavanjem krvavih tajni sakrivenih u dosijeima tajnih policija bivše Jugoslavije.

NEDIĆ JE UBIJEN?
Milion ljudi nema podatke gde su im najbliži. Ne što nemaju podatke, nego je zabranjeno da se o tome priča. Ni danas se ne zna naredbodavac ubistva srpskog premijera, a ni grob generala Milana Nedića, koga je narod zvao “srpska majka” - kaže njegov praunuk Aleksandar Nedić.
On navodi da je Josip Broz naredio da se omogući upad hrvatskih nacionalista na Radušu 1972. godine, a potom i njihovu likvidaciju, da bi ojačao svoju vlast:

- Titovi naslednici su za egzekucije nad emigrantima krajem prošlog veka počeli da koriste ljude iz podzemlja. Brozov sledbenik Stane Dolanc je 1983. naredio akciju “Brk” za ubistvo Stjepana Đurekovića, direktora u Ini, jer je odao Nemcima tajne o vojnim rezervama goriva. Zatim je kao ministar policije odobrio likvidacije desetine emigranata u inostranstvu.

Parapolicija

Vukušić u svojim knjigama pominje identitet likvidatora u ime Titove države - Bogoja Panajotovića, Vinka Sindičića, Iliju Stanića, Željka Ražnatovića, Veska Vukotića i dvadesetak drugih. Kaže i da je Milošević kao likvidatore koristio članove agenture, parapolicije i mafije, koji su izrasli u „zemunski klan“. Državni likvidatori su ubili Ivana Stambolića, Slavka Ćuruviju, Dadu Vujasinović i Zorana Đinđića. U novije vreme dogodila su se ubistva novinara Slavka Ćuruvije, sudije Nebojše Simeunovića i drugi državni zločini, za koje su osumnjičeni saradnici tajne službe.

U zatvoru se zbog počinjenih zločina nalaze bivši šef tajne policije Rade Marković, pukovnik policije Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i ostali uhapšeni članovi JSO i „zemunskog klana“.

- U Srbiji i Crnoj Gori danas žive trojica bivših likvidatora državne bezbednosti, jer je srpska tajna policija ostale, njih desetoricu, ubila. Ti ljudi su javnosti bili poznati kao vođe paravojnih snaga ili „kumovi“ srpskog podzemlja devedesetih godina - tvrdi Vukušić.

Služba državne bezbednosti je stvarala jugoslovensku državnu mafiju, policija je podržavala i radila sa njom. Mafija je koristila državnu policijsku zaštitu da bi slobodno funkcionisala na prostorima čitave SFRJ. Ta mafija je prvo stvorena u inostranstvu, da bi ubijala i pljačkala jugoslovensku emigraciju. Kada je počeo raspad Jugoslavije i mafija se podelila i “vratila” svojim republikama, odnosno državama i radila za nove vlasti. Tokom rata u SFRJ tajna policija je obučavala i vodila mafiju kao parapoliciju, ali je i koristila za unutrašnje političke obračune u BiH, Hrvatskoj i Srbiji.

POLICIJSKA DROGA
Krajem šezdesetih godina, prema nekim svedočenjima, Služba državne bezbednosti Srbije počela je da razvija državni šverc narkoticima i da u ovaj tajni posao uvodi kosmetske Albance, koji su u Turskoj imali rodbinu. Oni su mogli lako, sigurno i jeftino da dođu do heroina. U to vreme smatralo se da je narkomanija bolest zapada i da srpska tajna policija može da se bavi švercom droga bez posledica po našu omladinu. Heroin je kupovan u Turskoj za 10.000 maraka za kilogram, krijumčaren u Nemačku, gde je prodavan za 100.000 maraka. Profit je odlazio opet u Specijalni fond SDB, a albanski kuriri su plaćani za svoj posao, s tim da su imali pravo da rade i za sebe. To pravo Albanci su uspeli da pretvore u svoj biznis i postanu jedan od najjačih narko-klanova u svetu.
Tokom sedam decenija državnog terora u vreme Broza i Miloševića, u atentatima likvidirano je 128 političkih ličnosti u emigraciji i otadžbini. Međutim, o naredbodavcima i izvršiocima tih ubistava se ćuti. Zato će otvaranje tajnih dosijea pokrenuti pitanje: ko su bile ubice u ime države sa prostora bivše Jugoslavije i sadašnje Srbije.

- Koliko su i koje ljude likvidirale državne ubice Udbe i SDB? Može li se na osnovu tajnih dokumenata i dosijea tim državnim egzekutorima suditi - pita se Bože Vukušić, koji upozorava da će Nemačka posle izručenja Josipa Perkovića, šefa hrvatske SDB zbog ubistva Stjepana Đurekovića, tražiti odgovorne za ovu likvidaciju u Minhenu i među srpskim tajnim službama.

Pitanje je da li u arhivu Udbe i SDB postoje tajni dokumenti o dogovorima Vilija Branta i Džimija Kartera, predsednika Nemačke i SAD sa Titom oko omogućavanja ubistava srpskih političkih emigranata u tim zemljama. Pozitivni odgovor se može naslutiti iz činjenice da američki FBI i danas skriva dosije o likvidaciji vođe srpskih emigranata Dragiše Kašikovića 1977. godine u Čikagu. Sa njim je ubijena i devetogodišnja devojčica Ivanka Milošević, jer je prepoznala ubice.

Pritisci iz EU

I pokrajinski parlament Koruške u Austriji je, poput Nemačke, krajem prošle godine većinom glasova odlučio da formira ekspertsku Komisiju za istraživanje partizanskih zločina i delovanja Udbe od 1945. do 1990, kao i njenih ostataka od raspada Jugoslavije do današnjih dana. Kako je to objasnio Gernot Darman iz Slobodarske stranke Koruške, neophodno je da se otkrije istina “partizanskog užasa i delovanja jugoslavenskih i srpskih tajnih službi u Austriji”.

Slične zahteve imaju i Nemačka, Poljska, SAD i EU, koje traže od Srbije da otvori tajna dosijea i pokaže koga je sve služba državne bezbednosti ubijala u inostranstvu i kod kuće. A na listi traženih ubica i poternica, koje je raspisala Hrvatska, nalaze se šefovi Udbe, SDB Jugoslavije i RDB Srbije, od 1946. godine do danas.

Koje zločine su počinili pripadnici DB i njihovi saradnici, vidi se i sa liste 136 žrtava jugoslovenske i srpske tajne policije, koje su od rata do početka 21. veka likvidirane u klasičnim atentatima, sačekušama ili u smrtonosnim kidnapovanjima.

Prve žrtve su bili Ivo Protulipac, 1946. godine u Italiji, Nikola Kalabić, četnički komandant iste godine u Srbiji, kao i Milan Nedić, predsednik srpske Vlade. Na listi su i Jakov Arsović (ubijen 1947. u Srbiji), potom Ilija Abramović, Andrija Hebrang, Dinka Domančinović...

Najviše hrvatskih nacionalista je likvidirano u Nemačkoj, i to 1967. godine - Marijan Šimundić, Joze Jelić, Mile Jelić, Petar Tominac, Vlade Murat, Anđelko Pernar. Godinu dana kasnije ubijeni su i Hrvoje Ursa, Đuro Kokić, Mile Rukavina, Krešimir Tolj, Vid Maričić. U Italiji su likvidirani Ante Znaor, Josip Krtalić, u Francuskoj 1968. godine Neđeljko Mrkonjić, a u Australiji Pero Čović. Naredne godine ubijani su i srpski nacionalisti Ratko Obradović i Mirko Čurić u Nemačkoj, Sava Čubrilović u Švedskoj...
Sredinom sedamdesetih godina SDB Jugoslavije je izvela 12 ubistava, kada su likvidirani Ilija Vučić i Ivica Miošević u Nemačkoj, Nikola Martinović u Austriji, srpski četnici Bora Blagojević i Petar Valić u Belgiji, zatim Matko Bradarić u Belgiji i Vinko Eljuga u Danskoj...


ISTINA O JEZDI I DAFINI

U dosijeima DB bi trebalo da se nađu i odgovori na pitanje da li su piramidne banke “Jugoskandik” i “Dafiment” bile tajni projekat ove policije za prevaru naroda i da li su vlasnici banaka Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović bili saradnici tajne službe. U tajnim arhivima može se potražiti i odgovor na pitanje da li je RDB Srbije organizovao ilegalno iznošenje deviza na Kipar i ko se na kraju domogao 15 milijardi srpskog novca.

DRŽAVNA TRGOVINA

U dosijeima bi mogla da bude i potvrda priča da je Ratko Dražović, pokojni direktor “General-eksporta” i “Avala filma” kao udbaš, na nagovor Slobodana Penezića Krcuna početkom šezdesetih godina organizovao šverc cigareta i droge, a zatim i otkup deviza i nakita na crno. Dražović se bavio i otkupom umetnina, koje je preko svojih ljudi preprodavao po Amsterdamu. UDBA je potom od svojih saradnika i agenata u Evropi stvorila čitavu mrežu lažnih biznismena sa firmama po Italiji, Austriji i Nemačkoj, koji su trgovali isključivo sa Jugoslavijom. Jedan od njih je bio i čuveni Bata Todorović, kojeg je Tito poslao na robiju. Tako su stvarane prve devizne rezerve koje su odlazile u Specijalni fond NBJ za finansiranje rada policije i tajne službe Jugoslavije.

NEUSPELI ATENTATI NA PAVELIĆA I TUĐMANA

Na početku novog milenijuma u atentatima su stradali Željko Ražnatović, Dragan Garić, Milenko Mandić, Ivan Stambolić, Nebojša Simeunović, Boško Buha, Dalibor Mateović, Vojislav Jekić, svi u Beogradu i Ivo Pukanić 2008. godine u Zagrebu.

Od kraja Drugog svetskog rata izvedeno je 28 neuspelih atentata u kojima su na nišanu ubica tajne službe bili Ante Pavelić, 1957. godine u Argentini; Branko Jelić, 1957. godine u Nemačkoj i potom 1970. i 1971. godine, Vlado Dapčević, 1973. godine u Holandiji; Luka Kraljević, 1982. i 1983. godine u Nemačkoj; Franjo Tuđman, 1990. godine u Hrvatskoj; Vuk Drašković, 1999. godine u Srbiji; i Dušan Mihajlović, 2001. godine u Srbiji.

MASOVNE GROBNICE
Srbija leži na masovnim grobnicama, a o tome se malo zna i još manje govori. Pretpostavlja se da se masovne grobnice pobijenih Srba, čije je istraživanje obustavljeno zbog nedostatka para, nalaze ispod stadiona Partizana i Obilića, ali i u Zemunu. Akademik Dušan Kovačević je proletos na promociji knjige “Ravna gora”, autora Radoša Bajića, pokrenuo ovu temu rekavši da “dokle god naša deca budu igrala fudbal na masovnim grobnicama, Srbiji neće ići na dobro”.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/rep...politicara

[Ројалист]

Operacija Miljacka

Živan Velisavljević je bio visoki službenik DB Jugoslavije zadužen po nalogu Staneta Dolanca za rad sa muzičkim zvijezdama iz Sarajeva i Bosne: Saznajte kakav je regrut bio Goran Bregović, kako je “pao” Zdravko Čolić, da je DB financirala pravljenje pjesme “Lipe cvatu”, kako je Alen Islamović radio za MI6 a Jasenko Houra za hrvatsku republičku obavještajnu službu. Tekst anonimnog čitaoca srbijanskog websitea urbanasrbija.com ovih dana uzdrmao je cijelu regiju;

Službe državne bezbednosti su spremne da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.

Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u blizini Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak, iako je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj postoji nešto po čemu se razlikuje.

Na brižljivo uređenom tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko hiljada LP ploča isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu od ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne bezbednosti dao na revers.

Velisavljevićev angažman u službi počeo je 1968. godine. Studentske demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je primećivao da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je tek bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska kriza i invazija na Češku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome koji se front može prvo rešiti. Veljko Vlahović je predlagao da SFRJ nabavi atomsku bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao približavanje NATO paktu a Stane Dolanc je izašao sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje.

Dolanc je smatrao da se tako nešto može uraditi i sa našom omladinom. Veljko Vlahović je smatrao da su naši mladi ljudi zdraviji i zreliji od američkih, ali Tito je bivao sve više zabavljen Dolančevim predlogom. Na kraju je Dolancu dato zeleno svetlo a operacija je dobila kodno ime “Miljacka” po reci u Sarajevu pošto je Tito smatrao da je rat dobijen u Bosni i da sve nove bitke treba počinjati odande. Miljacka je izgledala kao najurbaniji toponim u toj republici.

Dolanc je u saradnji sa svojim najbližim poverenicima Srdanom Andrejevićem i Obradom Đorđevićem izabrao mladog Živana Velisavljevića da vodi Miljacku. I Velisavljević je vodio ovu operaciju pune 22 godine.

“Prvi regrut prirodno bio mi je Goran Bregović. Sa njim nije bilo problema, on je voleo i ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da smo se lako dogovorili”, svedoči Velisavljević. “Sa Bregovićem sam čak primenjivao i jedan sistem koji je Služba koristila sa kriminalcima-omogućavala im je da kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonište u Jugoslaviji u zamenu za obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i ja omogućavao Bregoviću da krade strane pesme, da ih objavljuje ovde kao svoje, a da u njima propagira ono što je nama bilo potrebno.”

Zdravko Čolić već nije bio tako jednostavan za regrutaciju.

Samit u Skenderiji

“Zdravko Čolić je bio izuzetno talentovan izvođač i njega nismo mogli da regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da ikome išta duguje” Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja deviza, Velisavljević je u tome video svoju priliku. “Obišao sam ga u zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta.”

U Velisavljevićevom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je histerija kada su saznali da je Čola regrutovan. A onda se pojavila panika kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo Službe je sumnjao u Kornelija Kovača, i odlučeno je da cela jugoslovenska pop scena stane iza Čolića.

“Napravili smo tajni sastanak jedne noći u Skenderiji. Šest mlaznih aviona RV i PVO je dovezao sve ključne pop kompozitore kod nas. Bili su tu Arsen Dedić, Đorđe Novković, Kornelije Kovač,Bojan Adamič, Žika i Radovan iz Zane, Momčilo Bajagić, mali Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura Stublić, Vladimir Divljan, Zoran Lesendrič i mnogi drugi.”

“Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih čeka. Onda sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im da je svako dužan da pripremi po jednu pesmu za Čolin povratnički album.”, Velisavljević ni danas ne može da sakrije ushićenje.

Ekipa kompozitora je potom vraćena avionima u svoje gradove i započet je rad na pesmama. Međutim, u Službi je zavladala nervoza pošto se toliki broj ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju opredelili da ipak Bregović uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u javnost.

“Čolićev povratnički album je u jednom trenutku delovao kao da će biti največi album u istoriji pop muzike. Činilo se da će ovo biti za Čolića ono što je “Smile” bio za Beach Boyse, a mi to nismo smeli da dozvolimo, Čola je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju je sve rešio Brega.”

Ratne trake

Služba državne bezbednosti je bila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u eteru u slučaju rata, pa čak i nuklearne apokalipse. “To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali u službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu.”

Na pesmama je radio sam krem jugoslovenske scene, u saradnji sa timom psihologa. “Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na životinjama. I zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile na parenje kroz lučenje određenih hormona. Takve pesme u principu su pravljene za slučaj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se ljudi stimulišu na produžavanje rase.”

“Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivično delo. Ti snimci se nalaze u sefu Načelnika SDB dan-danas.” Velisavljević nerado govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je neke od njih pisao Kiki Lesendrić a da ih pevaju Zana Nimani,Anja Rupel i Marina Perazić. Kada smo ga upitali, liče li te pesme na njihove ranije radove, Velisavljević se osmehnuo i lakonski odgovorio, “Denis i Denis su za ovo vrtić…”

Dvostruki agenti

Velisavljević kaže da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim agentom. To je bio slučaj Iztoka Turka, vođe i glavnog autora grupe Videosex. “Iztok je radio za nas. Negde u vreme albuma “Lacrimae Christi” kontaktirala ga je nemačka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa njima ali mi smo insistirali na tome da ih on nastavi.” Kako se približavao raspad Jugoslavije, Velisavljević tvrdi da se i Turkova lojalnost pomerala ka Nemcima. “Nisam siguran da je Turk izdao Jugoslaviju, mislim da joj je bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i manje. O tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa Videosexom snimi pesme na engleskom”

Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljeviću bilo smišljena provokacija u samim centrima nemačke obaveštajne službe kako bi se kolonijalizovala jugoslovenska muzička scena. “Oni su želeli da marginalizuju naše bendove time što su ih nagovarali da snimaju na engleskom čime su ih odvojili od domaće publike, a nisu dobijali pravu šansu na inostranoj sceni. Na svu sreću, to im je uspevalo kod alternativnih bendova. Mi smo Bregu, Čorbu i Azru držali pod gvozdenim stiskom.”

“Album Divljih jagoda na engleskom bio je klasična zavera MI6. Njih je kao svoje agente u tom periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je počeo svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio službujući u Beogradu.” Na svu sreću. DB je imao svog aduta u grupi. “Alen Islamović je bio naš čovek i razarao je englesku karijeru Divljih jagoda iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili mestom pevača u Bijelom dugmetu.”

Velisavljević sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same republičke službe državne bezbednosti radile protiv zajedničke države, čak i u domenu rokenrola. “Jasenko Houra je bio čovek hrvatske republičke Službe. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u saveznoj službi jer je talentovan muzičar, a oni su odbijali i smišljali neke formalnosti. Odgovorno tvrdim da je njegova pesma “Mojoj majci (zadnja ruža Hrvatska)” maslo zagrebačkog odeljenja.”

“Nema nevinih”, nastavlja Velisavljević, “kada smo primetili da se bog i crkva često pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendrić Zorana da vidimo o čemu se radi. Tokom noći javio nam se šef beogradskog odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja sam tada shvatio da svaka republička služba ima svoj bend.”

Ibarska magistrala

“Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazališta”, naglašava Velisavljević. On smatra da je naivno očekivati da je borba između tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na drugim poljima. “Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na Krcunu, a drugi put na Draženu Ričlu.” Velisavlljević odgovorno tvrdi da u saobraćajnoj nesreći člana Crvene Jabuke nisu čista posla. “Zlaja je ubrzo napustio bend, on je bio anđeo, jedan od mojih najdražih operativaca, pravi Jugosloven”, kaže Velisavljević. “Mislim da će biti zanimljivo ako Žera ikada progovori, on zna celu priču.”

Sadašnja scena

Velisavljević ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. “Dosta talentovanih ljudi je otišlo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova peva na engleskom, a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok je DB kontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza.” Velisavljević se ponosi podatkom da je DB za pesmu “Lipe cvatu” angažovao čak tri profesora Muzičke akademije i jednog profesora knjževnosti da pomognu Bregoviću da je osmisli. “Danas više nema takve ambicije, nažalost. Plašim se da DB više ne kontroliše ni one bendove koje je sam osnovao.”

/ Izvor : Urbana Srbija /

Gledajuci prasca kako peva Miljacku, nikako ne mogu da se ne nasmejem na onu opasku zasto se moderna Udba zove BI-JA (Nekada)

[Ројалист]

Вођа је страшљивац. У петак су његове новине најавиле да је дао рок од три дана да БИА открије убице Салета Мутавог и да утврди власништво над оружјем, или ће их почистити. БИА није овлашћена да истражује убиства криминалаца, и поседовање оружја, јер је то у надлежности полиције (Службе за борбу против организованог криминала). Он је први диктатор који не плаћа ни војску ни полицију, ни тајну службу, а очекује да заштите његову лоповску породицу!

Господари наше судбине имаће црну судбину.

Вучићева Велика пропаганда лажи најавила је његов скори сусрет са Путином и Трампом. Шокирани, писали смо изабраном председнику Трампу да ли је то могуће? Његов саветник нас је охрабрио. Зар са таквим диктатором? Лакнуло нам је. Председник Путин је најавио долазак министра Лаврова. Са Вучићем нема више сусрета. Руси знају ко је он, какав је лажов и лудак у питању.

Ни енглеска обавештајна служба неће моћи да му помогне да побегне у Уругвај. Време велике наплате и чишћење смрада из Владе Србије је пред нама. У Народној банци седе и они који нису напредњаци. Сваком рачуну и исплати се ушло у траг!

[Прст_у_ока_латиници]

Ова тајна служба је омогућила стање, и дала политичари зелена светла да уведе политички процес, што је заобилижавао Кумански Споразум и Ресолуција 1244.

Да то сте ви омогучилих!