[Прст_у_ока_латиници]

Levak

————

Politika koju vodi Vučić, a koja je konceptualno nastavak prethodnih politika od 2001.godine (o nekoliko dana Đinđića i nekoliko meseci Koštunice, koji ne predstavljaju kontinuitet, kasnije, a o pogrešnosti Miloševićeve politike je nepotrebno govoriti) slikovito se može prikazati kao kretanje osobe koja je upala-ušla u veliki levak.

Na početku kretanje nije naročito brzo, daje mogućnost da se vidi okolina i nesrećniku se čini da može da bira šta će sledeće da uradi. Onda se sve ubrazava i ide ka svom ishodištu. Onaj u levku više ne vidi ništa, sve mu se vrti u glavi i samo gleda kako sebe da spase.

Sasvim je svejedno da li je Vučić prethodno prihvatio obavezu da Srbiju provuče kroz levak, ili je to uradio zbog svoje nesposobnosti. Rezultat je isti. Nema smisla iscrpljivati se u tim raspravama.

Najveće ubrzanje je nesumnjivo dato Briselskim sporazumima i sve što nam se događa i ovih dana nije nikakav incident „terorističkih šiptarskih bandi“ nego logična posledica politike koja se vodi u Beogradu. Objašnjenje kako je tobože važno razumeti da to nisu Albanci nego SAD itd. nema značaja ako se ne preduzma ništa što bi nas zaista iz tog levka izvuklo.

Kada je ubijen Ivanović već je konstatovano da je to dokaz poraza Vučićeve politike prema KiM u celini. Ovo sa Đurićem je samo nastavak istog, potpuno nezavisno da li u tome Vučić učestvuje svesno ili se tome protivi. Dok si u levku nema ti spasa.

To se dogodilo i Đinđiću, pa kad je video da u tom sistemu oslanjanja na zapad nema spasa, to je javno i rekao. Nije ništa preduzeo da bi Srbija ojačala, ali je rekao da je to bezizlaz. Otuda svako ko se poziva na Đinđića kao vizionara, a zagovara prihvatanje secesije kosovsko-metohijskog dela Srbije, ne govori istinu. Ili se lažno poziva na Đinđića, ili mu pripisuje odricanje od KiM bez osnova.

Isto se dogodilo i Koštunici. Prihvatio je privatizaciju, prihvatio je predaju bankarskog sistema strancima, smanjivanje vojske i saradnju sa NATO-om, medijski upliv i obaveštajni upliv stranaca, put ka pridruživanju EU, a onda je shvatio da je stvar bezizlazna. Usprotivio se članstvu u NATO i potpisivanju SSP-a. Građani su poverovali da je to izlazak iz levka, masovno izašli na ulice u znak podrške da se borimo da iz toga izađemo, a on ih je odveo u Hram Svetog Save da pale sveće. A da građani sami, u potpunoj kotroli medija od strane onih koji nam rade o glavi, uz prihvatanje i samog Koštunice da je privatizacija dobra itd, dakle da sami građani razumeju da je on oslonac mogućih promena. I naravno da su demagozi i izdajnici pobedili na izborima. Onoliko koliko je nedostajalo plaćeno je u evrima i prozapadna vlada je nastavila posao.

Vrtlog ka dnu se nastavlja Tadićem, a onda dolazi Vučić o čemu je već bilo reči.

Rešenje

————

Rešenje je bolno jednostavno. Mora se izaći iz levka. Unutar tog koncepta prihvatljivog rešenja nema.

Naravno da i tu postoje bolji i lošiji predlozi, ali ishod je uvek približno isti. To što iz levka ispadne neće biti Srbija. Osim što će se možda tako zvati. Niti ćemo mi biti Srbi. Mada će nas tako nazivati.

Da bi se iz levka izašlo nije dovoljno povući jedan potez. Ne postoji jedna poluga kojom se problem rešava. Potrebno je planski na najmanje dvanaestak polja povlačiti poteze. A svako od tih polja prioritetno ima po nekoliko poteza koji se ostvaruju sa po 7-8 mera.

Kako je reč o nekoliko stotiona mera koje treba povući u narednih 10 godina, naravno da vremenski neki potezi idu odmah, a neki za nekoliko godina. Ali je od najveće važnosti da se razume da bez celovite borbe na svim poljima, izlazak iz zamke nije moguć.

Odatle sledi da značajan broj predloženih rešenja mora biti ne samo suprotan onome što imamo na sceni, nego i inventivan i stručno utemeljen. A da istovremeno glavne pravce tog delovanja građani relativno jednostavno razumeju. Da bi mogli takav napor da podrže.

Opozicija

—————

Već iz pretohdnog opisa svako može da vidi da postojeća opozicija ne može da ponudu rešenje.

Otuda je pitanje „udruživanje u jednu kolonu“, „ prevazilaženje sujeta“ „ udruživanje resursa“ itd. sekundarno. Naravno da je bolje da postojeća opozicija ide u 1-3 kolone, a ne u 6-7, kako ne bi došlo do rasipanja glasova. Uz punu svest da će Vučić uvek poturiti desetak svojih „opozicionih „lista. Ali to je samo ostvarenje određenih taktičkih prednosti, a ne stvarno rešenje.

Neophodna je nova politička snaga. A ono što nedostaje je radikalna levica.

Takva opoziciona ponuda ne rasipa glasove, zato što od onih koji glasju za postojeću opoziciju niko ne bi ni glasao za levicu.

Ona je važna zato što se nužno obraća najsiromašnijima u našem društvu, zahtevajući veću jednakost, a postojeće opozicione stranke su uglavnom elitističke.

Kao jedina opcija koja istorijski dokazano uništava organizovani kriminal, ona može naročito mladima da bude podsticajna za ulazak u politički život Srbije.

Zahtevajući primereno snažnu državu, ona je nužno na antiglobalističkim i antineoliberalnim, ali i antitajkunskim pozicijama, a to će potisnuti sve „progreisvno-liberalne“ besmislice koje sluđuju svet.

Nama je neophodna radiklano leva partija koja će Jugoslaviju ceniti kao najbolje rešenje za balkanske narode, a naročito za Srbe, ali koja će biti odlučno protiv ove prevare koja se naziva „Zapadni Balkan“. Kada Jugoslavije nema i neće je u dogledno vreme ni biti, onda je ponovo otvoreno srpsko nacionalno pitanje i ponovo smo na poziciji iz 1912., oslobođenje i ujedinjenje. Savremeno „levo“ nije i ne sme biti anacionaolno. Bez poluga države, nemamo čime da se borimo protiv modernih kolonizatora. A nema jake države bez nacije.

Važno je jasno izraziti divljenje za partizanski pokret koji je ovde pobedio nacizam i koji jedini iz porobljene Evrope u Drugom ratu ima moralno pravo da stane rame uz rame sa pobednosnom Crvenom armijom.

Potomci četnika imaju 20 drugih partija, pa nek glasaju za njih, a sa nama neka se udruže u poslovima oslobođenja koji su zadatak današnje generacije. Nas samo zajednička borba na tom pravcu može pomiriti, a ne prekapanje po istoriji.

Postoje brojne zamke, ali nema ozbiljnih dilema. Ne treba biti isključiva, ali je važno biti odlučan. Ishod ovoga što imamo je izvestan. Kad –tad moraćemo da stvaramo novo. A novo je samo nova ideja. U boljem smislu te reči. Ako je ostvarimo i pogledamo šta je to novo, ona će se pojaviti kao Srbija-dražva slobodnih i jednakih.

Branko Pavlović
?

[Ултрадесничар]

Шта прича овај Бранко Павловић ?

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.rt.com/op-ed/441622-mi6-mi5-uk-media/

[Прст_у_ока_латиници]

Ruske obaveštajne operacije su nedavno zadobile težak udarac. Teško je proceniti tačnu meru stvari u svetu špijuna i kontrašpijuna, ali čini se da su zapadni špijuni bili izuzetno uspešni u podzemnoj borbi.

Spoljni, vidljivi znaci udarca su skoro zbunjujući. Grupa ruskih diplomata je zadržana i deportovana nakon pokušaja da saznaju šta se kuva u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OZHO). Tvrdilo se da su oni bili člnovi GRU tima uhvaćeni u zločinu dok su pristupali Wi-Fi mreži. Rusi su i to porekli; međutim, ta tvrdnja nije naročito štetna piše Izrael Šamir.

U drugačijem razvoju, dva (različita, ali međusobno povezana) fronta za zapadne obaveštajne službe, Bellingcat i The Insider, tvrdili su da su otkrili stvarne identitete dvojice Rusa optuženih od strane Britanaca za učešće u čudnom slučaju navodnog trovanja Skripalja.

Nijedno od ovih otkrića nije važno samo po sebi. Ima smisla za Ruse da ulože trud i otkriju šta je planirano protiv njih u OZHO-u čiji su i oni članovi. Ruski zvaničnici su se žalili da su ih zapadni članovi isključili iz svojih rasprava i nisu delili svoje podatke, pa su tako poništili i sam razlog postojanja OZHO-a. Ovo je povezano sa navodnim sirijskim hemijskim napadima i sa slučajem Skripalj, gde je najbolja ruska odbrana protiv neosnovanih optužbi došla od tajno dobijenih izvora.

Ako bi OZHO funkcionisala kako bi i trebalo po svom statutu, Rusi bi bili zvanično obavešteni da je švajcarska laboratorija utvrdila da uzorci koji su pruženi od strane Britanaca kao uzeti iz Solsberije, nisu mogli biti proizvedeni u Rusiji. Ali Švajcarska je igrala u senci, a Rusi su morali da uzmu sam proizvod na koji su imali pravo. OZHO nije otrila sopstvenu inicijativu da uzorci iz Sirije nisu dobijeni od strane zvaničnika OZHO-a u Siriji, već su prošli kroz nepoverljiv lanac mreže Belih šlemova. Niti su otkrili da je hemijsko oružje zaplenjeno u sirijskoj Dumi napravljeno u Engleskoj, u Solsberiju.

Ako ruska obaveštajna služba ne bi imala akcije u laboratorijama OZHO-a, oni bi bi s pravom bili optuženi od strane njihovih pretpostavljenih da uzalud troši njihov budžet i ne zarađuju svoje plate.

Isto važi i za otkrivanje identiteta agenata u Solsberiju. Ne postoji ništa što je povezalo ovu dvojicu muškaraca sa Skripaljem, ili sa navodnim trovanjem. Ne postoji nijedan okvir beskonačnih CCTV video snimaka koji prikazuje njih u blizini kuće Skripalja. Čak i po britanskoj verziji, oni nisu mogli nikako naškoditi Skripalju jer je on napustio svoj dom pre nego što su oni došli tu u blizinu, i nije se uopšte vratio.

I u svakom slučaju, niko nije imao pristup Skripalju i njegovoj ćerki od tog navodnog trovanja, osim poziva koji je Skripaljeva ćerka uputila svojoj tetki u Rusiji, što je praktično pobilo zvaničnu britansku priču. Da ona nije imala hrabrosti da obavi ovaj poziv, verovatno bi do sada bila mrtva.

Ako želimo da saznamo ko je mogao otrovati Skripalja i njegovu ćerkuu, možemo pitati Britance jednostavno pitanje, oni znaju odgovor: ko ih je slikao u restoranu nekoliko minuta pre nego što su se razboleli? Sa kim su večerali? Zašto su isključili svoje telefone za ovaj sastanak? Da li to može biti povezano sa D-predlogom (zabrana britanske vlade da se objavi određeni materijal) izdatog u vezi sa određenim Pablom Milerom, bivšim MI6 rukovodiocem Sergeja Skripalja i stanovnikom Solsberija?

Britanska vlada je uzdržana po pitanju učešća Skripalja u proizvodnji dosijea Zlatna kiša o Trampu od strane bivšeg špijuna Kristofera Stila iz Orbis Intelligence, iako može objasniti neke misteriozne priče. To bi opravdalo interes američke i britanske obaveštajne službe u Solsberiju.

Međutim, prisustvo ruskih špijuna u Solsberiju se može objasniti njegovom blizinom Porton Daunu, tajnoj britanskoj hemijskoj laboratoriji i fabrici za proizvodnju hemijskog oružja koje su Beli šlemovi koristili u Siriji u svojim operacijama pod lažnom zastavom u Dumi i na drugim mestima. Moguće je da je stanovnik Solsberija (Skripalj?) dostavio uzorke iz Porton Dauna ruskim obaveštajnim agentima. Ovo ima mnogo više smisla nego sumnjiva priča o Rusima koji pokušavaju da otruju starog bivšeg špijuna koji odradio svoju kaznu u ruskom zatvoru.

Takođe, holandska priča o ruskom hakovanju vezano za holadsku komisiju koja istražuje tragediju leta MH17 Malezija Erlajnsa zvuči realistično. Komisija je odbila Ruse da imaju pristup njihovim nalazima; ovo nepravedno poslovanje bi primoralo bilo koju obaveštajnu službu na svetu da pokuša da sazna šta je otkriveno.

Nije da je to bilo od ikakve koristi. Holandska komisija je zaita otkrila broj raketa koje su uništile avion; Rusi su prošli kroz svoje dokumente i dokazali da je ta konkretna raketa isporučena Ukrajini (kada je bila Sovjetska republika) i ostala tamo. Sada znamo šta se dogodilo sa avionom – uništen je od strane Ukrajinaca, verovatno greškom, kao što su oborili još jedan ruski avion. Međutim, zapadni mediji ignorišu ovu informaciju. Oni su odlučili da za nesreću okrive Rusije, i to su činili do kraja. Čak i ako bi ruska obaveštajna služba pronašla i dostavila Hagu ukrajinske vojnike koji su opravljali raketnim lanserom, Holanđani, kao lojalni članovi NATO-a, pogledali bi na drugu stranu.

Ovo se već dogodilo u vezi sa sirijskim hemijskim napadima – Rusi i Sirijci su isporučili samu decu koja su nevoljno učestvovala u izrežiranom napadu Belih šlemova, direktno OZHO-u. Nije bilo koristi. Ovi ljudi jednostavno ne žele istinu, oni samo ponavljaju priču koju su naučili.

Ipak, očekuje se da će ruska obaveštajna služba pokušati da stekne maksimalne rezultate kako bi pomogla vladi da očisti rusko ime od nepravednih optužbi. Otkrića o ruskoj aktivnosti nisu bila naročito opasna ili zlobna. Ali dok je o ovoj temi raspravljano, otkriven je veoma bolan i uznemirujući razvoj.

Zapadne obaveštajne službe su postigle neverovatne činjenice o onome što se dešava u Rusiji. Dobili su obimne baze podataka o svakodnevnom životu u Rusiji od saobraćajnih prekršaja i novčanih kazni do skeniranja pasoša, od prijave boravka do taksi zahteva, od mesindžer četova do e-mejlova, što im omogućava da prate osobe i događaje u Rusiji sa neverovatnom preciznošću.

Mnoge baze podataka su ukradene i prodate drugorazrednim varalicama; zapadne obaveštajne službe su načinile koncentrisane napore da kupe sve što je dostupno na crnom tržištu; neke baze su ukradene i prodate za kripto-valute na dubokom internetu.

Najvrednije baze podataka su prodali varalice i/ili izdajnici, dok Centar za informacionu bezbednost FSB-a (CIB FSB), na čelu sa pukovnikom Sergejem Mihajlovim kom se sada sudi za izdaju, nije učinio ništa da zaustavi ovo curenje.

Izgleda da putem unakrsne provere ruskog pasoša, zapadne službe mogu pronaći vlasnike pasoša sa nedostatkom ili neispravnom istorijom praćenja, nedovoljno legendirane, u trgovinskim razgovorima, koji su verovatno članovi tajnih službi. Ljudi imaju istoriju, dok agenti imaju legende; ako su ove legende neispravne, mogu ih pratiti. To se odnosi samo na agente niskog nivoa, na operativce ne baš visoke klase, koji će verovatno putovati na Zapad sa ovakvim dokumentima. Agenti visoke klase imaju potpunu legendu, to je potpuna lična (verovatno fiktivna) istorija, i verovatno koriste inostrane pasoše.

Praćenjem mesindžera, zapadne službe su mogle otkriti ljude koji su poslali ili primili poruke u kojima su im čestitali tradicionalni Dan KBG operativaca. Ovo je veoma često čak i na Fejsbuku, iako to obično rade penzionisani agenti ili osobe koje su imale povremenu vezu sa tajnim službama.

Veliki deo ovog debakla se može naučiti od Pavela Vrublevskog, istaknutog internet operatera i biznismena (on je kreirao Chronopay, ruski sistem za onlajn plaćanja) koji je opisan kao “sajberkriminalac br. 1 u svetu“ od strane američkog stručnjaka Brajana Krebsa. Vrublevski je optužen od strane pukovnika Mihajlova za kršenje internet bezbednosti i bio je osuđen na dve godine zatvora, ali je pušten iz zatvora kada je njegov najveći neprijatelj Mihajlov optužen za izdaju. Vrublevski je negirao Krebsove optužbe. Po njegovom mišljenju, Krebs radi za zapadnu tajnu službu, i pomogao je izdajniku Mihajlovu. Nemam pojma da li je to tačno ili ne; međutim, Vrublevski je slobodan dok je Mihajlov u zatvoru. Pavel Vrublevski mi je dao svoje objašnjenje o nedavnim dešavanjima u ruskim službama posebno za Unz.com.

Rusija je jedinstvena po svojoj labavoj internet bezbednosti i pravilima i praksama poverljivosti. Godinama su kradene i prodavane sve baze podataka u Rusiji, dok ISC FSB nije učinila ništa (ili malo toga) da se izbori protiv toga. Vrublevski misli da je FSB zavedena od strane zapadnih službi i da je koncentrisala svoje napore na borbu protiv virusa, crva i Trojanaca, dok je to bio gubitak novca i vremana. Ukradene baze podataka su omogućile Zapadu da dobije gotovo kompletnu sliku ruskih špijuna na nižim nivoima.

Vrublevski misli da su britanske obaveštajne službe ubedile GRU (verovato bismo trebali da kažemo da se GRU više ne zove GRU, već Glavna direkcija Generalštaba, ali to i nije važno) da je Skripalj želeo da se vrati kući u Rusiju. Verovatno im je rečeno da je Skripalj nameravao da sa sobom ponese i neki vredan miraz, uključujući podatke Porton Dauna i tajne dosijea Zlatna kiša. Moguće je i da je i Skripalj igrao; možda je zaista želeo da se vrati u Rusiju, zemlju koja mu je mnogo nedostajala.

Dva GRU agenta, navodno stručnjaci za ekstrakciju (oni su navodno prokrijumčarili ukrajinskog predsednika Janukoviča iz Ukrajine nakon državnog udara i spasili ga od linča), poslati su u Solsberi kako bi testirali teren i napravili pripreme za povratak Skripalja. Kako smo naučili iz video snimaka i fotografija objavljenih od strane Britanaca, ova dva čoveka su pažljivo praćena od početka do kraja. U međuvremenu, britanska obaveštajna služba je izrežirala “trovanje“ Skripalja i njegove ćerke, a ova dva agenta su se brzo vratila kući.

Ne postoji nijedan čovek blizak ruskoj obaveštajnoj službi koji misli da je Skripalj zaista otrovan od strane Rusa. Prvo, nije bilo apsolutno nikakvog razloga za to, a drugo, da su ga Rusi otrovali, on bi ostao otrovan, kao što je to bio slučaj sa ukrajinskim izdajicom Stepanom Benderom.

Međutim, igrajući na ovu kartu, britanska tajna služba je ubedila Ministarstvo spoljnih poslova da protera sve diplomate koji su imali kontakte i veze sa ovim GRU agentima. Masovno proterivanje 150 diplomata je nanelo ozbiljnu štetu ruskim tajnim službama.

Ipak, Rusi nisu imali pojma kako je Zapad saznao identitete toliko diplomata koji su povezani sa GRU. Oni su sumnjali da je postojala krtica, i izdajica koji je te stvari dostavio neprijatelju.

Zato je Vladimir Putin odlučio da ih izazove. Pošto je znao da ova dvojica muškaraca koji su identifikovani od strane britanske službe nisu imali nikakve veze sa navodnim trovanjem, on je zatražio od njih da se pojave u RT u intervjuu sa gospođom Simonjan. Delujući kao seljačine sa sela, oni su trebali da isprovociraju neprijatelja da oda svoj izvor. Rezultat je bio neočekivan: umesto okrivanja imena izdajice, Bellig Cat, sajta koji su koristile zapadne tajne službe za namerna curenja, objasnio je kako su ovi muškarci praćeni korišćenjem ukradenih baza podataka. Putinov plan nije upalio.

Ruska tajna služba nije mrtva. Obaveštajne službe s vremena na vreme propate od neprijateljskih akcija: Cambrige Five je infiltrirao gornje krugove MI-5 i dostavljao državne tajne Moskvi dugo vremena, ali je obaveštajna služba preživela. Le Kareovi romani su bili zasnovani na takvom porazu obaveštajne službe. Međutim, oni imaju način da se oporave. Identitet njihovih vrhunskih agenata ostaje tajna, i oni su prikriveni od neprijateljskih očiju.

Ali kako bi ispravno funkcionisali, Rusi će morati da očiste svoje službe, uklone svoje baze podataka sa tržišta i svoje građane drže razumno bezbednim. Labavi, i neupućeni agenti očigledno ne shvataju koliko se internet posmatra. S obzirom na to da je to trebalo učiniti pe dvadeset godina, a u međuvremenu je stasala nova generacija Rusa, savršeno spremna da proda sve što može za novac, to je velika izdaja i problem.

Postoji dodatni razlog za brigu. Takva masivna operacija protiv ruskih agenata i njihovih kontakata bi mogla signalizirati predstojeći rat. U normalnim okolnostima, države ne otkrivaju svoje potpuno znanje o neprijateljskim agentima. To je zabrinulo predsednika Putina; i rekao je ove nedelje: otićićemo u raj kao mučenici, napadaći će umreti kao grešnici. S obzirom na višestruke i nedavne pretnje, ovaj kraj sveta je prilično moguć.

Webtribune.rs

[Ултрадесничар]

Ruske obaveštajne operacije su nedavno zadobile težak udarac. Teško je proceniti tačnu meru stvari u svetu špijuna i kontrašpijuna, ali čini se da su zapadni špijuni bili izuzetno uspešni u podzemnoj borbi.

Spoljni, vidljivi znaci udarca su skoro zbunjujući. Grupa ruskih diplomata je zadržana i deportovana nakon pokušaja da saznaju šta se kuva u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OZHO). Tvrdilo se da su oni bili člnovi GRU tima uhvaćeni u zločinu dok su pristupali Wi-Fi mreži. Rusi su i to porekli; međutim, ta tvrdnja nije naročito štetna piše Izrael Šamir.

U drugačijem razvoju, dva (različita, ali međusobno povezana) fronta za zapadne obaveštajne službe, Bellingcat i The Insider, tvrdili su da su otkrili stvarne identitete dvojice Rusa optuženih od strane Britanaca za učešće u čudnom slučaju navodnog trovanja Skripalja.

Nijedno od ovih otkrića nije važno samo po sebi. Ima smisla za Ruse da ulože trud i otkriju šta je planirano protiv njih u OZHO-u čiji su i oni članovi. Ruski zvaničnici su se žalili da su ih zapadni članovi isključili iz svojih rasprava i nisu delili svoje podatke, pa su tako poništili i sam razlog postojanja OZHO-a. Ovo je povezano sa navodnim sirijskim hemijskim napadima i sa slučajem Skripalj, gde je najbolja ruska odbrana protiv neosnovanih optužbi došla od tajno dobijenih izvora.

Ako bi OZHO funkcionisala kako bi i trebalo po svom statutu, Rusi bi bili zvanično obavešteni da je švajcarska laboratorija utvrdila da uzorci koji su pruženi od strane Britanaca kao uzeti iz Solsberije, nisu mogli biti proizvedeni u Rusiji. Ali Švajcarska je igrala u senci, a Rusi su morali da uzmu sam proizvod na koji su imali pravo. OZHO nije otrila sopstvenu inicijativu da uzorci iz Sirije nisu dobijeni od strane zvaničnika OZHO-a u Siriji, već su prošli kroz nepoverljiv lanac mreže Belih šlemova. Niti su otkrili da je hemijsko oružje zaplenjeno u sirijskoj Dumi napravljeno u Engleskoj, u Solsberiju.

Ako ruska obaveštajna služba ne bi imala akcije u laboratorijama OZHO-a, oni bi bi s pravom bili optuženi od strane njihovih pretpostavljenih da uzalud troši njihov budžet i ne zarađuju svoje plate.

Isto važi i za otkrivanje identiteta agenata u Solsberiju. Ne postoji ništa što je povezalo ovu dvojicu muškaraca sa Skripaljem, ili sa navodnim trovanjem. Ne postoji nijedan okvir beskonačnih CCTV video snimaka koji prikazuje njih u blizini kuće Skripalja. Čak i po britanskoj verziji, oni nisu mogli nikako naškoditi Skripalju jer je on napustio svoj dom pre nego što su oni došli tu u blizinu, i nije se uopšte vratio.

I u svakom slučaju, niko nije imao pristup Skripalju i njegovoj ćerki od tog navodnog trovanja, osim poziva koji je Skripaljeva ćerka uputila svojoj tetki u Rusiji, što je praktično pobilo zvaničnu britansku priču. Da ona nije imala hrabrosti da obavi ovaj poziv, verovatno bi do sada bila mrtva.

Ako želimo da saznamo ko je mogao otrovati Skripalja i njegovu ćerkuu, možemo pitati Britance jednostavno pitanje, oni znaju odgovor: ko ih je slikao u restoranu nekoliko minuta pre nego što su se razboleli? Sa kim su večerali? Zašto su isključili svoje telefone za ovaj sastanak? Da li to može biti povezano sa D-predlogom (zabrana britanske vlade da se objavi određeni materijal) izdatog u vezi sa određenim Pablom Milerom, bivšim MI6 rukovodiocem Sergeja Skripalja i stanovnikom Solsberija?

Britanska vlada je uzdržana po pitanju učešća Skripalja u proizvodnji dosijea Zlatna kiša o Trampu od strane bivšeg špijuna Kristofera Stila iz Orbis Intelligence, iako može objasniti neke misteriozne priče. To bi opravdalo interes američke i britanske obaveštajne službe u Solsberiju.

Međutim, prisustvo ruskih špijuna u Solsberiju se može objasniti njegovom blizinom Porton Daunu, tajnoj britanskoj hemijskoj laboratoriji i fabrici za proizvodnju hemijskog oružja koje su Beli šlemovi koristili u Siriji u svojim operacijama pod lažnom zastavom u Dumi i na drugim mestima. Moguće je da je stanovnik Solsberija (Skripalj?) dostavio uzorke iz Porton Dauna ruskim obaveštajnim agentima. Ovo ima mnogo više smisla nego sumnjiva priča o Rusima koji pokušavaju da otruju starog bivšeg špijuna koji odradio svoju kaznu u ruskom zatvoru.

Takođe, holandska priča o ruskom hakovanju vezano za holadsku komisiju koja istražuje tragediju leta MH17 Malezija Erlajnsa zvuči realistično. Komisija je odbila Ruse da imaju pristup njihovim nalazima; ovo nepravedno poslovanje bi primoralo bilo koju obaveštajnu službu na svetu da pokuša da sazna šta je otkriveno.

Nije da je to bilo od ikakve koristi. Holandska komisija je zaita otkrila broj raketa koje su uništile avion; Rusi su prošli kroz svoje dokumente i dokazali da je ta konkretna raketa isporučena Ukrajini (kada je bila Sovjetska republika) i ostala tamo. Sada znamo šta se dogodilo sa avionom – uništen je od strane Ukrajinaca, verovatno greškom, kao što su oborili još jedan ruski avion. Međutim, zapadni mediji ignorišu ovu informaciju. Oni su odlučili da za nesreću okrive Rusije, i to su činili do kraja. Čak i ako bi ruska obaveštajna služba pronašla i dostavila Hagu ukrajinske vojnike koji su opravljali raketnim lanserom, Holanđani, kao lojalni članovi NATO-a, pogledali bi na drugu stranu.

Ovo se već dogodilo u vezi sa sirijskim hemijskim napadima – Rusi i Sirijci su isporučili samu decu koja su nevoljno učestvovala u izrežiranom napadu Belih šlemova, direktno OZHO-u. Nije bilo koristi. Ovi ljudi jednostavno ne žele istinu, oni samo ponavljaju priču koju su naučili.

Ipak, očekuje se da će ruska obaveštajna služba pokušati da stekne maksimalne rezultate kako bi pomogla vladi da očisti rusko ime od nepravednih optužbi. Otkrića o ruskoj aktivnosti nisu bila naročito opasna ili zlobna. Ali dok je o ovoj temi raspravljano, otkriven je veoma bolan i uznemirujući razvoj.

Zapadne obaveštajne službe su postigle neverovatne činjenice o onome što se dešava u Rusiji. Dobili su obimne baze podataka o svakodnevnom životu u Rusiji od saobraćajnih prekršaja i novčanih kazni do skeniranja pasoša, od prijave boravka do taksi zahteva, od mesindžer četova do e-mejlova, što im omogućava da prate osobe i događaje u Rusiji sa neverovatnom preciznošću.

Mnoge baze podataka su ukradene i prodate drugorazrednim varalicama; zapadne obaveštajne službe su načinile koncentrisane napore da kupe sve što je dostupno na crnom tržištu; neke baze su ukradene i prodate za kripto-valute na dubokom internetu.

Najvrednije baze podataka su prodali varalice i/ili izdajnici, dok Centar za informacionu bezbednost FSB-a (CIB FSB), na čelu sa pukovnikom Sergejem Mihajlovim kom se sada sudi za izdaju, nije učinio ništa da zaustavi ovo curenje.

Izgleda da putem unakrsne provere ruskog pasoša, zapadne službe mogu pronaći vlasnike pasoša sa nedostatkom ili neispravnom istorijom praćenja, nedovoljno legendirane, u trgovinskim razgovorima, koji su verovatno članovi tajnih službi. Ljudi imaju istoriju, dok agenti imaju legende; ako su ove legende neispravne, mogu ih pratiti. To se odnosi samo na agente niskog nivoa, na operativce ne baš visoke klase, koji će verovatno putovati na Zapad sa ovakvim dokumentima. Agenti visoke klase imaju potpunu legendu, to je potpuna lična (verovatno fiktivna) istorija, i verovatno koriste inostrane pasoše.

Praćenjem mesindžera, zapadne službe su mogle otkriti ljude koji su poslali ili primili poruke u kojima su im čestitali tradicionalni Dan KBG operativaca. Ovo je veoma često čak i na Fejsbuku, iako to obično rade penzionisani agenti ili osobe koje su imale povremenu vezu sa tajnim službama.

Veliki deo ovog debakla se može naučiti od Pavela Vrublevskog, istaknutog internet operatera i biznismena (on je kreirao Chronopay, ruski sistem za onlajn plaćanja) koji je opisan kao “sajberkriminalac br. 1 u svetu“ od strane američkog stručnjaka Brajana Krebsa. Vrublevski je optužen od strane pukovnika Mihajlova za kršenje internet bezbednosti i bio je osuđen na dve godine zatvora, ali je pušten iz zatvora kada je njegov najveći neprijatelj Mihajlov optužen za izdaju. Vrublevski je negirao Krebsove optužbe. Po njegovom mišljenju, Krebs radi za zapadnu tajnu službu, i pomogao je izdajniku Mihajlovu. Nemam pojma da li je to tačno ili ne; međutim, Vrublevski je slobodan dok je Mihajlov u zatvoru. Pavel Vrublevski mi je dao svoje objašnjenje o nedavnim dešavanjima u ruskim službama posebno za Unz.com.

Rusija je jedinstvena po svojoj labavoj internet bezbednosti i pravilima i praksama poverljivosti. Godinama su kradene i prodavane sve baze podataka u Rusiji, dok ISC FSB nije učinila ništa (ili malo toga) da se izbori protiv toga. Vrublevski misli da je FSB zavedena od strane zapadnih službi i da je koncentrisala svoje napore na borbu protiv virusa, crva i Trojanaca, dok je to bio gubitak novca i vremana. Ukradene baze podataka su omogućile Zapadu da dobije gotovo kompletnu sliku ruskih špijuna na nižim nivoima.

Vrublevski misli da su britanske obaveštajne službe ubedile GRU (verovato bismo trebali da kažemo da se GRU više ne zove GRU, već Glavna direkcija Generalštaba, ali to i nije važno) da je Skripalj želeo da se vrati kući u Rusiju. Verovatno im je rečeno da je Skripalj nameravao da sa sobom ponese i neki vredan miraz, uključujući podatke Porton Dauna i tajne dosijea Zlatna kiša. Moguće je i da je i Skripalj igrao; možda je zaista želeo da se vrati u Rusiju, zemlju koja mu je mnogo nedostajala.

Dva GRU agenta, navodno stručnjaci za ekstrakciju (oni su navodno prokrijumčarili ukrajinskog predsednika Janukoviča iz Ukrajine nakon državnog udara i spasili ga od linča), poslati su u Solsberi kako bi testirali teren i napravili pripreme za povratak Skripalja. Kako smo naučili iz video snimaka i fotografija objavljenih od strane Britanaca, ova dva čoveka su pažljivo praćena od početka do kraja. U međuvremenu, britanska obaveštajna služba je izrežirala “trovanje“ Skripalja i njegove ćerke, a ova dva agenta su se brzo vratila kući.

Ne postoji nijedan čovek blizak ruskoj obaveštajnoj službi koji misli da je Skripalj zaista otrovan od strane Rusa. Prvo, nije bilo apsolutno nikakvog razloga za to, a drugo, da su ga Rusi otrovali, on bi ostao otrovan, kao što je to bio slučaj sa ukrajinskim izdajicom Stepanom Benderom.

Međutim, igrajući na ovu kartu, britanska tajna služba je ubedila Ministarstvo spoljnih poslova da protera sve diplomate koji su imali kontakte i veze sa ovim GRU agentima. Masovno proterivanje 150 diplomata je nanelo ozbiljnu štetu ruskim tajnim službama.

Ipak, Rusi nisu imali pojma kako je Zapad saznao identitete toliko diplomata koji su povezani sa GRU. Oni su sumnjali da je postojala krtica, i izdajica koji je te stvari dostavio neprijatelju.

Zato je Vladimir Putin odlučio da ih izazove. Pošto je znao da ova dvojica muškaraca koji su identifikovani od strane britanske službe nisu imali nikakve veze sa navodnim trovanjem, on je zatražio od njih da se pojave u RT u intervjuu sa gospođom Simonjan. Delujući kao seljačine sa sela, oni su trebali da isprovociraju neprijatelja da oda svoj izvor. Rezultat je bio neočekivan: umesto okrivanja imena izdajice, Bellig Cat, sajta koji su koristile zapadne tajne službe za namerna curenja, objasnio je kako su ovi muškarci praćeni korišćenjem ukradenih baza podataka. Putinov plan nije upalio.

Ruska tajna služba nije mrtva. Obaveštajne službe s vremena na vreme propate od neprijateljskih akcija: Cambrige Five je infiltrirao gornje krugove MI-5 i dostavljao državne tajne Moskvi dugo vremena, ali je obaveštajna služba preživela. Le Kareovi romani su bili zasnovani na takvom porazu obaveštajne službe. Međutim, oni imaju način da se oporave. Identitet njihovih vrhunskih agenata ostaje tajna, i oni su prikriveni od neprijateljskih očiju.

Ali kako bi ispravno funkcionisali, Rusi će morati da očiste svoje službe, uklone svoje baze podataka sa tržišta i svoje građane drže razumno bezbednim. Labavi, i neupućeni agenti očigledno ne shvataju koliko se internet posmatra. S obzirom na to da je to trebalo učiniti pe dvadeset godina, a u međuvremenu je stasala nova generacija Rusa, savršeno spremna da proda sve što može za novac, to je velika izdaja i problem.

Postoji dodatni razlog za brigu. Takva masivna operacija protiv ruskih agenata i njihovih kontakata bi mogla signalizirati predstojeći rat. U normalnim okolnostima, države ne otkrivaju svoje potpuno znanje o neprijateljskim agentima. To je zabrinulo predsednika Putina; i rekao je ove nedelje: otićićemo u raj kao mučenici, napadaći će umreti kao grešnici. S obzirom na višestruke i nedavne pretnje, ovaj kraj sveta je prilično moguć.

Webtribune.rs

Ako webtribune tako piše onda je to ozbiljno.

[Прст_у_ока_латиници]

https://vidovdan.org/info/zasto-obavesta...rh-srbije/

[Прст_у_ока_латиници]

БОТ, ИЗДАЈНИК ИЛИ ПРОДАНА ДУША КОЈА РАДИ ПРОТИВ СВОЈЕ ОТАЏБИНЕ А У ЛИЧНУ И КОРИСТ КРИМИНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ….
pravdaipravo 5 сати пре Вести, ДРУШТВО, ПОЛИТИКА Остави коментар 31 Прегледа

Повезане објаве

СРБИЈА И КРШЕЊА ЗАКОНА ОД СТРАНЕ ДРЖАВНОГ ОРГАНА – ДА ЛИ ЈЕ ДЕТЕ ЖИВО!!? АКО ЈЕСТЕ, У КАКВОМ ЈЕ ПСИХОФИЗИЧКОМ СТАЊУ И ГДЕ СЕ НАЛАЗИ!!?
2 сата пре


ОПШТИНСКИ СЛУЖБЕНИЦИ У МЕДВЕЂИ (СРБИЈА) ДОБИЛИ НАРЕЂЕЊЕ ДА УЧЕ АЛБАНСКИ ЈЕЗИК
5 сати пре


АЛЕКСАНДАР ВЛАХОВИЋ Заслужно на Србском зиду срама ИСТИНА ЗА ПОТОМСТВА
20 сати пре

Нађите времена и прочитајте овај подугачак текст о БОТОВИМА или људима који за новац и задовољење приземних интереса пристају да учествују у манипулацији, превари и подвођењу властитог народа.

Награда за добро обављен посао свакако нису сендвичи, ми ботови водимо се као да радимо маркетиншко-референтски посао у разним јавним управама и наше плате кретале су се од 45.000 до 90.000 динара, каже Марија

Тамо где се преплићу страх за егзистенцију, одсуство сопственог мишљења, жеља да се неко увреди и јавно понизи, тамо где могу да им ставе свашта у главу, а да их не заболи – тамо станују ботови.

Посебна је то врста људи, ново је то занимање које је процветало последњих година. Они су партијски војници, бескичмењаштво је њихова идеологија.

Као претеча ботова могао би се узети садашњи министар полиције Небојша Стефановић, који се својевремено као партијски јуноша телефонски укључивао у емисију „Утисак недеље“ представљајући се као Небојша из Београда и хвалио свог шефа.

Ово је исповест девојке која је била бот Српске напредне странке. Плаши се да говори јавно, чак и сада кад је напустила домовину и то „часно занимање“.

„Тренутно живим далеко од Србије и чекам дан кад ће правда стићи све оне који данас у Србији спроводе неку своју правду. Они су потпуни господари наших живота, који све мање личе на животе, више на неку видео-игрицу коју игра узак круг људи из власти или врло блиских власти. Ја сам изашла из тог врзиног кола и данас ми се чини да могу објективно да сагледам све оно што сам преживела у претходном периоду. Размишљала сам да све објавим на свом Фејсбук профилу, али се искрено плашим да би ме то довело у ризичан положај. Зато сам се одлучила на анонимну исповест, то су моја сазнања и утисци које сам стекла радећи за ‘опште добро’, тако ми је заправо било сервирано.“

Бот је скраћеница за софтверског робота, што би значило софтверског агента, који има и неке елементе вештачке интелигенције, а код нас су то интернет тимови политичких странака који имају задатак да слепо куцају коментаре подршке својим партијама или њиховим лидерима на друштвеним мрежама, покушавајући да на тај начин изврше утицај на јавно мњење.

Жаргонски, кад некоме кажете „боте један“, то значи да му је празна глава.

Израз је настао међу играчима популарне игре „Цоунтер Стрике“. Кад није било довољно саиграча, користили су се ботови, али они су ту игру често заглупљивали, ударали су у зидове, заглављивали се, главињали, ометали, једноставно речено – нису служили намењеној им сврси. Тако су прави играчи ове „лажњаке“ који су често грешили и били бескорисни ословљавали са: „Боте један!“

Кад флипер тилтује

Кад је Марија (Тако ћемо је звати за ову прилику. Име сам одабрао као сећање на улогу Мире Бањац у чувеној серији из седамдесетих „Марија“, о жени која бежи из логора у Немачкој и враћа се у своје родно место пролазећи најразличитије ситуације) дипломирала, пријавила се за посао компјутерског оператера, захваљујући мами која је била члан СНС.

„Показала сам се као способна, амбициозна и била сам елоквентна, па су ми врло брзо понудили позицију ‘особе за комуникацију’, популарно назване бот. Регрутовала ме је извесна Мирјана са Звездаре и она ме је упутила у посао. На самом почетку радила сам на месту телефонског оператера, анкетара и промотера. Комплетне спискове, имена и презимена смо добијали, како се говорило међу нама, директно из базе ‘Телекома’, као и из општинских партијских база. Наређење је било: ‘Сазнајте шта људи сањају и то им обећајте.’

Радили смо у поткровљу кафане која се налази на Звездари, у Улици Димитрија Туцовића, то поткровље има око 300 квадратних метара, имали смо најмодернију опрему, компјутере, сервере… Награда за добро обављен посао свакако нису сендвичи, како се то претпоставља, већ државна плата. Сви смо се водили као да радимо маркетиншко-референтски посао у разним јавним управама и наше плате кретале су се од 45.000 до 90.000 динара. Мирјана, власница тог простора, која ме је и регрутовала за посао, заузврат је добијала да са својом грађевинском фирмом ради шта год жели, њен брат је добио дозволу да буде нотар, а кћерка је била запослена у кабинету тадашњег министра Сертића. Све кампање су биле добро осмишљене и увек су се одвијале уз логистичку подршку утицајних жена из СНС, једне из кабинета градоначелника, друге из Скупштине града и још једне из кабинета премијера. Оне су мозгови свих акција и ботовских операција, изнад њих су једино две премијеру веома блиске особе. Углавном су нам давали упутства у њихово име, а нама се чинило да ни сам премијер не зна каква је мрежа исплетена у његовом окружењу.“

О метама и жутим тракама

Овај почетак исповести можда недоречено звучи за читаоце који не живе виртуелни живот, којима компјутер, уколико га имају, служи за игрице и разговор преко Скајпа с расељеним рођацима. У питању је добро организована група људи, добро и плаћена, да својим неистомишљеницима црта мету на чело и ставља виртуелне „жуте траке“. Марија открива један наизглед безазлен пример.

„Напад на Фахрету Јахић Живојиновић је доста озбиљно испланиран и инсцениран. Пошто је њена продукција ‘Гранд’ угрозила пословање конкуренције, добили смо налог од нашег виртуелног шефа на ‘сикрит чету’ – да је потребно да се позива социјална установа и да се обзнани насиље у породици Живојиновић. Идеја је била да се проследи пријава од брижног комшије да је Боба тукао Брену и да се тако дискредитује породица Живојиновић. Све ово можете да проверите у социјалној установи и видећете да су тамо све анонимне пријаве. Е, то смо ми радили, пријављивали… Епилог те акције требало је да буде да се Брена појави на насловној страни таблоида, па да се онда сутрадан та тема даље обради у јутарњим програмима. На тај начин би се ‘Гранд’ дискредитовао и умањио би му се утицај на медијском небу. Међутим, Лепа Брена се одазвала на позив социјалног радника на Новом Београду и демантовала те приче. Али врло брзо је осванула на насловној страни са информацијом да не плаћа струју. Ово је само један од многих случајева, чисто да схватите како функционише платформа ‘велике тројке’.“

Марија, која сада живи у једној медитеранској земљи и не верује да ће икада у свој ЦВ уписати занимање „бот“, предано је радила на другим случајевима.

„Лично сам се бавила блокирањем било каквих информација о тужби једне запослене раднице у Министарству спорта и омладине, која је тужила за мобинг министра Вању Удовичића. Сценарио је скоро увек исти. Добили смо задатак да ту запослену у коментарима називамо издајником, жутом дрољом и након те салве коментара та вест је изумрла у новинама. Посебна акција је била обесмишљавање организације Не давимо Београд. Наши су осмислили страницу на Фејсбуку „Не давимо Србију“ и нас четири хиљаде смо пратили ту страну и коментарисали увек по истом шаблону користећи речи: Сорос, издаја, Шиптари, Америка, педери…“

Упутство за употребу

Да би постала добар бот, Марија је морала да прође и обуку. Упутства су била следећа: „Кад већ уносите име за коментар, настојте да то не буде само лично име, нпр. Милан, већ да буде јединственије, Миланче или МиланР, јер постоји могућност да још неко остави коментар под истим именом, па да вам због тога не буде објављен, нарочито ако је послат у кратком временском периоду, јер ће модератори мислити да иста особа покушава да остави више коментара. У свим новинама где постоји могућност регистровања налога отворите налог јер ће вам тако бити објављени скоро сви коментари. Такође, биће објављени много брже.“

Од количине објављених коментара зависи живот ове, што би Цане рекао, хипнотисане гомиле. Они у току радног времена, које готово не престаје, не стижу да размишљају, да се запитају: „Да ли верујеш мени или мислиш својом главом?“ Упутства стижу неумитно.

„Коментар не сме да се састоји само од пароле ‘Напред СНС’. Координатор проверава ово у збирној табели на крају недеље. Не остављајте коментаре користећи Фејсбук профил. Не остављајте више од једног коментара користећи једно име или један регистровани налог, осим у случају кад одговарате некоме. Покушајте да користите друго име сваки пут, да се стекне утисак да се ради о више људи који подржавају или не подржавају изречено мишљење или став. Било би пожељно да у дужем временском периоду не користите стално иста имена јер може доћи до тога да будете стављени на црну листу, то јест да вам под тим именом не објављују више ниједан коментар, без обзира на садржину. Такође било би пожељно и да не користите иста имена у свим новинама.“

Ова армија људи без става учиниће све како им је заповеђено. А заповести има много.

„Користите подједнако и латиницу и ћирилицу! Немојте се обазирати ако у коментару направите и понеку граматичку грешку. Коментари се углавном не рецензирају, односно или се објављују у целини, тачно како су написани, или се не објављују. Зато обратите пажњу на садржај коментара у целини, јер једна реченица која се не свиди модератору или му се учини непримерена, како у погледу одношења коментара на чланак, тако и у погледу употребљеног језика, може да вас кошта необјављивања целог коментара, без обзира на елоквентност и истинитост преосталог дела коментара. Ако се деси да вам је објављени коментар без разлога измењен, позовите техничког секретара.

Ако коментаришете изјаве људи из странке, увек погледајте званични транскрипт на сајту странке.“

Песма каже: „Ја могу да те забавим, ја могу да те слудим, ја могу да те успавам, ја могу да те будим.“ Буђење се дешава кад бот дође на посао у девет ујутру и затекне га ново упутство.

„На сајтовима Б92 и Курира не заборавите да оцените коментаре уписујући плус и минус, људи који читају вест пре ће прочитати коментар који је добро оцењен. На сајтовима Блица и Вести нема потребе да оцењујете коментаре, а на сајту Б92 коментари се објављују веома брзо, чак и после поноћи. Ако имате времена, пожељно је да прочитате коментаре који су објављени до тада. То ће вам пре свега дати и више него довољно инспирације и материјала за ваш коментар, а такође ће вам дати шансу и да посредно или непосредно одговорите коментатору који је поставио неки по нас негативан коментар. Такође, користите аргументе и информације које су постављене у документима Фејсбук групе.“

Бот географија

Цела Србија је премрежена ботовима. Географски распоред ових људи-машина подразумева поделу на западну Србију и ту су посебне јединице: Мачвански округ, где сваки од осам градова има свог ботовског вођу. Златиборски округ има седам бот јединица, Моравички четири, док је Колубарски округ сачињен само од ботова из Ваљева. Источна Србија обухвата 10 бот тимова, Војводина је испарцелисана на: Севернобанатски округ, Средњобанатски, Панчевачки, Вршачки (ту су четири бот јединице) Севернобачки, Западнобачки, Јужнобачки (ту су, рецимо, ботови Новог Сада, Жабља, Бачке Паланке, Врбаса и Титела)… Сремски округ броји четири бот дивизије, док је најбројнији, наравно, београдски одбор ботова. Централна Србија има три бот јединице: у Краљеву, Смедеревској Паланци и Јагодини.

Школа за ботове има врло прецизна упутства, малтене скрипте доста опскурних назива: „Седам тајни успешних Твитер корисника“, „Упутство за инсталацију програма ‘Валтер’“ или упутство за коришћење апликације за учење слепог куцања „Слово“. Њихова обука подразумева и графичко упутство за унос коментара.

Дежурства у групи трају од 9 до 23 сата, а дежурни групе следећег дана прво проверава и поставља вести које су изашле од завршетка претходног дежурства до почетка његовог. Ботови раде кад год и докле год има потребе, а то је готово увек.

„У току предизборне кампање радили смо и по 16 сати дневно, а ја сам морала да долазим и под температуром“, каже Марија. „Мало је рећи да сам све то прихватала невољно. Наравно, у почетку нам је објашњено да све то чинимо из патриотских разлога, што и јесте, поред плате, мотив нас већине ботова, да и саму себе тако назовем. У мом случају је била у питању егзистенција, пуко преживљавање. Дуго нисам могла да нађем посао, ботовање ми је било једини извор прихода. Са ове дистанце, једино што могу да урадим јесте да оваквом исповешћу скренем пажњу на озбиљну армију људи који имају задатак да гуше критичко мишљење и тако формирају ново јавно мњење. Велика већина оних који раде ботовски посао верује да се бори против озбиљног непријатеља државе, а злоупотребљени су на многобројне начине. Многи су се, попут мене, већ освестили, а готово сви ћуте из страха.“

У светском бестселеру „Круг“ Дејва Егерса (код нас га је издала „Боока“) описана је амбициозна млада жена Меј Холанд, која је, немајући други посао, ушла у огроман ИТ систем где се виртулано дилује туђом и сопственом приватношћу. И поред великих привилегија, из тог посла изашла је као тежак губитник. Тачније, није ни могла да изађе док није сахранила своје ближње. Преко посредника, јер то је једини начин разговара на који засад пристаје, питам Марију како је она успела да побегне.

„Одлазак из ‘Тврђаве’ је био постепен јер нисам желела да се то тако доживи. Искрено, нисам знала какве реакције могу да очекујем ако само одем, па сам се једно време извлачила на неке друге обавезе и болести. Велики је проблем то што смо ми најближи сарадници морали да потпишемо бланко менице, које би се активирале уколико бисмо напустили о највећем систему који служи за производњу лажи или јавно проговорили о њему. У питању су вишемилионски износи тих меница. Тешко ми је било кад сам морала да радим ствари као што су анонимне пријаве, позиви, објаве најразличитијих афера, а и сама сам знала да је то лаж. Заиста не знам колико је још људи одустало од овог посла, али било их је доста, јер овај ангажман није нимало лак, а понекад ни пријатан. Не може дуго да се ради под таквим притиском, али колико је људи до сада прошло кроз овај процес не могу ни да претпоставим. Ја сам их познавала више од 50.“

Занима ме шта ботови једу, да ли се друже, славе ли заједнички рођендане, где размењују искуства с посла и кад се случајно сретну на улици, окрећу ли главу једни од других или се само насмеше.

„Не друже се сви ван посла, али има и оних које је овај посао посебно зближио, па су постали нераздвојни. Ја сам се више држала по страни јер сам од старта видела да ћу ту бити док не обезбедим неки други извор прихода, неопходан бар за пуку егзистенцију. После смрти моје мајке више ме ништа није ту задржавало. Моје колеге су готово по правилу млади људи свих профила и нивоа образовања јер управо на тај начин ‘ботовањем’ дајемо ‘реалне’ ставове јавног мњења на друштвеним мрежама и у коментарима на разне вести. Иако је данас малтене свима јасно да овакав систем постоји и шта је сврха његовог постојања, он и даље има ефекта и утиче на опште мишљење јавности. Неки људи се препознају у нашим нарученим коментарима и помисле да су нашли истомишљеника. То се рачуна у наш успех.“ Марија и даље не спава мирно и још увек је боли глава.

СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА БОТОВЕ

Како ботове види, шта о њима мисли и који је најбезболнији начин комуникације с њима, пише АстроГ, особа која на Твитеру редовно извештава с ботовског фронта и која је и у овој прилици желела да остане анонимна, јер жели да раздвоји свој реални живот од твитерашког

Моје име је АстроГ, моја страст и потреба је посматрање и анализирање света око себе, моје природно окружење је Твитер. Твитер је, са свим својим манама, дивно окружење, које много волим и у коме проводим баш много времена. Нажалост, у том дивном окружењу постоји и нешто што ремети његов склад изношења, размене и сукоба личних мишљења, а то је изношење туђих мишљења и покушаји наметања тих туђих мишљења другима свим средствима. Другим речима, ботовање.

Пре него почнем причу о ботовима, из угла неког ко пажљиво посматра њихов рад, не неког ко познаје систем изнутра или неког ко је у самом систему, најпре бих да покушам да дам своју дефиницију ове појаве. То је важно, јер бот је реч која се користи у много значења, па и потпуно неоправдано понекад. Рецимо, дешава се да у сукобу мишљења страна која губи проглашава другу страну за бота, из љутње и немоћи да је надвиси аргументима. Такође, ботови знају да проглашавају друге налоге за ботове, у склопу тактике да себе прикажу као неботове. И на крају, често се агресивни и прости налози проглашавају за ботове иако то нису. Агресиван налог не мора бити бот, као што ни бот не мора бити агресиван налог. Што се мене тиче, постоје две основне карактеристике бот налога, прва је папагајско понављање једних те истих порука, без сопственог мишљења, а друга је организованост. Испуњење једног од ова два услова чини налог ботом у ширем смислу, испуњење оба ботом у ужем смислу. Ботови такође могу бити декларисани и недекларисани. Декларисани налози су они чије име или биографија јасно показују чију и коју поруку преносе, недекларисани су они који то не показују, већ на известан начин глуме да су обични припадници Твитер заједнице, неботови.

Устројство бот компаније

Важно је приметити да кад кажем бот, увек мислим на налог, не на човека, увек на Твитер, никад на вантвитерски живот. За небот налоге, човек и налог могу се преклапати донекле, јер налог изражава оно што човек јесте, бар делом. За бот налоге, то су две потпуно одвојене ствари, јер налог не изражава оно што човек јесте, него оно за шта је добио задатак да буде и да представи, оно што му је посао. Бот налог може бити само један од бот налога које води исти човек. Исти човек може имати и небот налог, врло различит од пословних бот налога које води. Дакле, по небот налозима можда се могу доносити закључци и о човеку који стоји иза њих, за бот налоге могу се доносити само закључци о његовим вештинама, задацима, циљевима и послодавцима. Ништа више.

Све политичке странке имају своје ботове, макар у ширем смислу, неорганизоване, али најуочљивији, најбројнији и најорганизованији су СНС ботови, због чега су практично на Твитеру постали синоним за ботове. Односно, кад се каже бот, најчешће се подразумева СНС бот, док се у реткој причи о ботовима других странака додаје и име странке, да би се знало на кога се мисли. И по свему што ја видим, то није случајно. Чак ми је мало неправедно СНС ботове звати бот тимом, јер је реч о озбиљној организацији. Не само по бројности налога него и укупно, по начину деловања. Ја их замишљам попут компаније чији је посао производња жељене слике света на Твитеру. На врху те компаније су они који доносе одлуке како та слика треба да изгледа, ко су у том свету хероји, ко зликовци, која се херојска дела славе, који издајничко-плаћенички падови блате, који ће материјал бити коришћен за нападе, који за хвалоспеве, како ће се координисати рад с пријатељским медијима и слично. Нека врста управног одбора, да га тако назовемо. За спровођење одлука управног одбора задужени су директори, они су ти који одлуке управног одбора доносе на Твитер, било лично, било делегирањем средњем менаџменту, у зависности од важности теме. Директори, дакле, пласирају оно што се сматра важним садржајем и улазе у сукоб кад се то сматра важним, обично с метама напада које је управни одбор изабрао. Ту је затим средњи менаџмент, који реагује на твитове директора, шири их даље, понавља њихове поруке, сукобљава се са свим небот налозима који су вољни да се с њим сукобљавају, слаже се са свим осталим припадницима средњег менаџмента који су на истом задатку и покушава да утиче на мишљење свих неутралних налога који се нађу у дискусији. На крају, ту су радници, чији је посао да задате твитове директора, средњег менаџмента и пријатељских медија фејвују и ритвитују. И, као у свакој компанији, структура је пирамидална, радници су најбројнији, док је менаџера и директора најмање. Да то илуструјем, рећи ћу да на мојој блок листи, која обухвата све нивое ботова, има више од три хиљаде налога. С друге стране, моја бот лајна, на којој пратим само директоре и средње менаџере, има тек нешто преко сто налога.

Чекајући награду

Као у свакој компанији, резултати рада се мере, контролишу, затим се уводе промене којима се унапређује рад. Тако је, рецимо, учестало блокирање ботова резултирало интензивнијим прављењем нових налога. Такође, прављење монтажа, које је некад било препуштено средњем менаџменту, због лошег квалитета радова пребачено је на виши ниво, те монтаже сад спадају у материјал који се добија од управног одбора директно. Или, кад је уочено да се средњи менаџмент суочава са честим оспоравањем на основу анонимности налога, оличеним у поспрдном називању „надимцима“, донета је одлука о повећању броја налога који наизглед имају неко име и презиме и слику, те наизглед нису анонимни. Рекла бих да су сад у току припреме да се радници бар у неком броју замене аутоматизованим верзијама бот налога, али тек ћемо видети јесам ли у праву и да ли ће то бити заиста и спроведено.

Из свега што је до сада речено јасно је да не мислим да постоји нешто што се може назвати „просечан бот“, представник ове појаве. Уобичајен твитерски поспрдни надимак „сендвичари“ само је симбол, не и опис. Иако је ова врста симболичког игнорисања са умањивањем значаја једна од карактеристика комуникације на Твитеру, и тиме разумљива, она поједностављује нешто што је у ствари много компликованије и важније. Њихови задаци су различити, њихов значај је различит, њихове вештине су различите, па је самим тим и њихова мотивација и награда различита, верујем. Као и у свим другим компанијама. Позиције директора и средњих менаџера захтевају виши ниво разних вештина и већу одговорност. Ове вештине су или већ претходно постојеће, то јест реч је о искусним твитерашима који су се накнадно прихватили ботовања, или се, чешће, стичу обуком. То се може видети по томе да тек отворени налог средњег менаџера од старта беспрекорно барата Твитером, цитира, одговара, хаштагује, и што је најинтересантније, познаје важност позиционирања меншна у твиту, што не знају ни многи дугогодишњи твитераши. Њихови твитови увек имају меншн у средини или на крају твита, да би био видљив директно на налогу. Такође, налози са оваквим позицијама су важнији, видљивији и захтевају више вештине и времена за одгајање налога, твитовање и на друге теме, прикупљање пратилаца, пуно је ту посла. Самим тим, логично ми је и да рад на овим позицијама доноси и озбиљније награде у виду добијања неке врсте моћи и позиција у стварном свету у складу са значајем и утицајем који имају на Твитеру, попут државног посла, пристојне плате, посланичке функције, односно места у Скупштини, или позиције у неком правом управном одбору, можда. Радничке позиције, са друге стране, захтевају врло мало вештине, времена и труда и своде се на чисто понављање једноставних радњи. Верујем да ту нема ни неке нарочите обуке, довољно је да им неко други направи налог, запрати кога треба, покаже где је дугме за ритвит, где за фејв, и затим само доставља упутства шта треба ритвитовати а шта фејвовати. Чак понекад и сами праве налоге, без икакве обуке, што се види по томе да у Твитер име ставе мејл адресу, рецимо, и врло су неснађени са ритвитовањем и цитирањем. За овакве позиције, претпостављам, питање је да ли су уопште и награђени директно за свој труд, или то раде због обећања посла, једног дана, или јер им је при учлањењу у странку речено да је то њихова обавеза као члана, или да то морају да раде ако желе да задрже постојећи посао, или нешто слично. Додуше, верујем да одређен број радничких налога воде људи који иначе имају и налоге нивоа средњег менаџера, успут, јер не захтевају пуно додатног времена, а можда добро дођу у доказивању и даљем напредовању на лествици.

Како преживети нападе

И на крају, остаје питање како се понашати према ботовима. По мени, једини исправан начин је апсолутно избегавање било какве комуникације с њима, да ли блоком или потпуним игнорисањем њихових твитова, свеједно, јер комуникација је немогућа кад са друге стране имате савесног извршиоца дневних наредби, што су многи досад и схватили, нарочито мете њихових напада. Ту долазимо до помало парадоксалне ситуације, оно што је највећа снага бот организације, дисциплина и организованост, истовремено је и њена највећа слабост, јер с тако снажном дисциплином и организованошћу у извршењу практично се онемогућава комуникација, што се у непосредном сусрету с ботовима лако уочи, и води директно у блокирање бот налога. Што више блокирања бот налога, то мање оних до којих њихове поруке допиру, и у једном тренутку доћи ће у ситуацију да допиру само једни до других и поруке размењују само узајамно. Немогуће је савесног извршиоца дневних наредби убедити да није у праву, јер он није у позицији да јесте или није у праву, он само преноси поруку. Немогуће га је увредити или посрамити јер, опет, он само преноси дневну наредбу, то није његово мишљење да га може вређати шта о њему мислите, само ће вам узвратити још тежим и горим увредама. Немогуће је демантовати поруке из дневне наредбе, јер су засноване на пакету неистина испреплетаних тако да је немогуће наћи почетак од ког бисте кренули, а и нема сврхе, јер, је ли, то је дневна наредба и он ће игнорисати ваше аргументе и бранити је новим лажима, и тако до унедоглед. Чак и ако сретнете још неискусног и недовољно вештог средњег менаџера, који још није довољно увежбан, опет нећете добити жељени резултат, јер ћете ви од њега добити блок кад види да не успева да спроведе дневну наредбу на жељени начин. Дакле, дефинитивно је комуникација немогућа, са свих страна. Можете испробати то и лично, а можете и послушати туђа искуства уобличена у мој савет да их је најбоље потпуно игнорисати, и спасти себе беспотребног нервирања, на вољу вам.

Ето, то би био мој доживљај бот света, моји утисци, уверења, претпоставке, ставови настали посматрањем њиховог рада. Да ли сам и колико у праву, не знам, то засад знају само они који су у систему, и то у горњем делу пирамиде. Додуше, можда потврду да сам у праву добијем и ја, кроз нове бот нападе на мене, нове монтаже и нове пакетиће, пакете и пакетчине измишљотина о себи које ћу у том случају видети на бот лајни. Видећемо.

ПИШЕ Александар Ðуричић newsweek

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.srbijadanas.com/vesti/info/i...2018-11-03

[Прст_у_ока_латиници]

https://rs.sputniknews.com/rusija/201811...-Navaljni/

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.srbijadanas.net/pomocnik-min...bicu-nora/

[Прст_у_ока_латиници]

Šefica Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić radi za britanske tajne službe, govore dokumenta koja je objavila međunarodna hakerska organizacija „Anonimus“.

Glavna lobistkinja NATO u Srbiji pripadnik je organizacije Integriti inišiejtiv, koja je pod direktnim patronatom britanske vlade i njenih tajnih službi, a čiji je cilj suzbijanje uticaja Rusije u svetu i mešanje Londona u unutrašnje stvari drugih država.




Organizacija, čiji je Milićeva član, jeste projekat pokrenut u jesen 2015. godine sa ciljem da se navodno bori protiv ruske propagadne i dezinformacija, koje Kremlj plasira.

Integriti inišiejtiv, čiji je godišnji budžet oko 2,2 miliona evra, u svakoj zemlji ima svoje agente, koji prikupljaju i manipulišu informacijama, dele ih međusobno i šalju u centralu u Londonu. Imena tih agenata nisu bila poznata sve dok Anonimusi nisu objavili tajna dokumenta organizacije. Iz njih se vidi da je Milićeva deo šire mreže ljudi po Evropi, koji rade u potpunoj tajnosti.

Oni u britanskim ambasadama u svakoj zemlji imaju svoje kontakte, koji takođe dosad javnosti nisu bili poznati. Međutim, u procurelom materijalu objavljena su imena svih kontakata po diplomatskim predstavništvima, te se saznalo da je u Srbiji za projekat Integriti inišiejtiv zadužena službenica britanske ambasade u Beogradu Lusi Mejsels.

– Krijući se iza „dobronamernih akcija“, Britanija je u stvari napravila ogromnu informacionu tajnu službu u Evropi, SAD i Kanadi, sačinjenu od predstavnika političke, akademske, vojne i žurnalističke zajednice sa centralom u Londonu. To je prikrivena struktura za političke i finansijske manipulativne aktivnosti pod kontrolom britanske tajne službe – navode Anomimusi, koji su dosad objavili samo deo hakovanih dokumenata.

Kako se Britanija preko mreže Integriti inišiejtiv meša u unutrašnje stvari nezavisnih evropskih država najbolje pokazuje primer iz Španije od letos, u kojem je učestvovala i srpska NATO lobistkinja. Naime, španska vlada objavila je 7. juna da je jedan od kandidata za mesto šefa direktora za nacionalnu bezbednost pukovnik Pedro Banjos, istaknuti vojnik i eksert za geostrategiju, terorizam i obaveštajne aktivnosti.

Iako ima besprekoranu biografiju, britanskim službama je zasmetalo to što je naklonjen Rusiji. Pokrenuli su svoju mrežu Integriti inišiejtiv kako bi sprečili da Banjos bude postavljen na mesto na kojem će tesno sarađivati sa premijerom i imati veliki uticaj na krojenje politike zemlje. Španski agenti su već istog dana napravili dosije o Banjosu i oslikali ga kao čoveka ruskog predsednika Vladimira Putina. Pokrenuli su kampanju na Tviteru kojom su raširili priču uz pomoć agenata iz drugih zemalja i uticajnih tviteraša.

Kompromitujući materijal poslat je i medijima u Španiji, pa je tako popularni „El Pais“ objavio tekst pod nalsovom: „Kandidat za šefa za nacionalnu bezbednost brani Rusiju“.

Akcijom nazvanom „La Menkloa“ kako se zove palata u kojoj su rezidencija i kabinet španskog premijera koordinisali su ljudi iz Londona i to preko aplikacije Vocap. Osim Španaca i Britanaca, među agentima pomagačima našla se i Jelena Milić. dokaz za to je objavljena slika prepise agenata preko Vocapa, u kojoj se vidi da se Milićeva uključila u akciju.

Kampanja britanske službe i njenih poslušnika na kraju je uspela, te je španski premijer Pedro Sančes posle pet dana saopštio da na mesto šefa direktorata za nacionalnu bezbednost postavlja drugog čoveka umesto Banjosa. Organizacija Integriti inišiejtiv je prema navodima grupe „Anonimus“ potvrdila autentičnost objavljenih dokumenata, međutim, smatra da to ne dokazuje da se Britanija meša u poslove drugih država.

Mreža se drži onoga što piše i na njenom sajtu, a to je da da je u pitanju organizacija koja brani demokratiju, bori se protiv dezinformacija i edukuje ljude kako da prepoznaju lažne vesti. Organizacija, međutim, ne negira da sarađuje sa britanskom vladom i njenim agencijama jer imaju isti cilj.

(Srbija Danas)

Није она сама има њи гомилу!

[Прст_у_ока_латиници]

ШОК ЗА НАТО: Путин објавио списак шпијуна у Србији!
18-12-2018 11:18 Издвојено Србија Политика

Захваљујући руском председнику Владимиру Путину откривен је списак агената албанске тајне службе (SHISH) који вршљају по Србији под параваном дипломатских и пословних активности.

Путин (Фото: kremlin.ru)

Угледни британски лист Индипендент, у власништву руског олигарха Александра Лебедева, блиског Владимиру Путину, објавио је списак главних агената албанске службе који су оперативно деловали у неколико земаља, међу којима је и наша, и тамо плели обавештајну мрежу агената.

Након овог открића, НАТО је подигао узбуну највишег степена не само зато што су агенти морали хитно да буду повучени са терена већ и због страха да је њихова шпијунска мрежа проваљена и у другим деловима света.

Рама пеглао
Ствар је покушао некако да испегла албански премијер Еди Рама, главни амерички човек у региону, који је обећао да ће кривци за цурење информација бити најстроже кажњени.

Записи Индипендента садрже имена и националне бројеве идентификационих картица агената ШИШ, који делују унутар Албаније и у иностранству, укључујући и двојицу на осетљивим позицијама у седишту НАТО у Бриселу. Табеле откривају имена, позиције, плате, трошкове, адресе становања, таблице возила, локације канцеларија, бројеве личних карата и пасоша, као и податке о члановима породица најмање осам тајних албанских оперативаца високог ранга, од којих неки раде под дипломатским покровитељством, и то у Белгији, Грчкој, на Косову, у Италији, Македонији и Србији.

У НАТО је процењено да ови подаци директно угрожавају безбедност Алијансе, па је због тога покренута опсежна истрага. С друге стране, након текста у Индипенденту огласио се Џемал Ђункси, први човек комисије за националну безбедност Албаније, док је бивши премијер те земље Сали Бериша кратко рекао: "Суперскандал."

Један од бивших агената америчке обавештајне агенције ЦИА, којег цитира британски лист, оценио је да је цурење података катастрофа:

- Можете буџет службе да објавите на интернету. Али да ставите имена и остале детаље о агентима, па то је лудило.

Бивши обавештајац Божидар Спасић потврђује да албанска тајна служба ШИШ има агенте у Србији.

- Док ви и ја разговарамо, у овом моменту, на десетине агената ШИШ делује у Београду, махом у виду пословних људи. Они шаљу људе из Прешева, Медвеђе и Бујановца да виде шта се догађа, где су покрети наших полицијских снага... Сад су посебно активни везано за ову буру око Косова. Нарочито их занима и колико је чврста власт председника Вучића - објашњава Спасић.


Шире пипке
Према речима потпуковника КОС у пензији Љубана Карана, јачина обавештајне службе Албаније далеко превазилази економске могућности те земље.

- То значи да је Албанија држава која има територијалне претензије према другим државама и углавном је обавештајно оријентисана на територију коју планира на неки начин дугорочно да заузме. Зато највише делују у Србији и Македонији. Изучавају агентуру на тим територијама, а активности им нису само обавештајне већ и субверзивне. Сигурно да имају неке тајне базе и да се баве илегалном трговином оружјем - закључује Каран.

Агенти ШИШ у Белгији, Грчкој, на Косову, у Италији, Македонији и Србији
1. Фердинанд Нуку

2. Кујтим Прифти

3. Роберт Туци

4. Нестор Бабамето

5. Астрит Кинани

6. Невзат Шеху

7. Тонин Пренди

8. Бардок Гега

9. Хазби Брахја

Чињенице о албанској служби ШИШ
* најјача албанска обавештајна служба, директно подређена Едију Рами

* делује на исти начин као озлоглашени Сигурими у време Енвера Хоџе

* има пет организационих структура: оперативну, спољнообавештајну, контраобавештајну, сектор за борбу против организованог криминала и антитерористичку јединицу

Командна структура ШИШ у Албанији (такође открио Индипендент)
1. Мевлут Матраку, директор

2. Рефаил Мило, директор администрације

3. Керим Деде, директор безбедности

4. Агим Каралију, Тирана

5. Илир Тафа, Драч

6. Елтјон Никола, Фјер

7. В. Е., Елбасан *

8. Р. С., Саранда *

9. Астрит Алија, Дебар

10. Исмаил Салију, Валона

11. Џевдет Зеко, Ђирокастра

Веза Лебедева и Путина
* Александар Лебедев је руски олигарх, чије се богатство процењује на више од две милијарде долара

* власник листова Индипендент, Ивнинг стандард и Новаја газета

* у совјетско време радио у Лондону као дипломата, а заправо био агент КГБ, службу напустио 1991.

* дошао у сукоб с Путином после писања о љубавној вези најмоћнијег човека Русије са гимнастичарком Алином Кабајевом

* живи на релацији Британија-Америка

* западни медији спекулишу да је његов и Путинов сукоб исфингиран и да је он у ствари све време Путинов играч и да медији у власништву Лебедева објављују информације које одговарају руском председнику.

Хоће ли Русија да ратује за Косово прочитајте ОВДЕ.

Извор: Српски Телеграф

[Прст_у_ока_латиници]

Полиција и обавештајне службе прислушкују без икакве контроле?
11. јануара 2019.

Тачан број људи које прислушкују полиција и обавештајне службе у Србији не може се утврдити, јер у тој области не постоји никаква контрола.

Наиме, суд је тај који одобрава тајни надзор и снимање, али нема увид у то како се тај процес спроводи. Веома често се поред особа које се због кривичног поступка прислушкују, снимају и разговори особа са којима је она у контакту, што је незаконито.

Адвокат Зоран Перовић, бивши судија Врховног суда, поднео је Уставном суду иницијативу за оцену уставности одредаба Законика о кривичном поступку које регулишу примену посебних истражних мера, предлажући да контролу над тајним праћењем и снимањем преузму суд и тужилаштво, „а не органи извршне власти као што су полиција и БИА“.

– У већини околних земаља, чије законодавство у овој области је готово идентично нашем, одредбе по којима полиција и обавештајне службе једине контролишу ко се прислушкује су проглашене неуставним. Судови дају овлашћења за тајно снимање, али с обзиром да над њим немају контролу, готово увек долази до кршења права на приватност – каже Перовић за Данас. Он додаје да закон омогућује полицији или БИА да злоупотребе овлашћења и да је, истражујући ову област, утврдио да се веома често прислушкују особе које нису обухваћене одлуком суда.

– Уколико постоји налог да се прислушкује особа А а она контактира особу Б, која потом разговара са особом Ц… Полиција нема право да прислушкује никог другог до особе А, а веома често се снимају разговори свих наведених у ланцу – указује наш саговорник истичући да су одредбе Законика о кривичном поступку у тој области у супротности са Уставом и Европском конвенцијом о људским правима.

– Неодређене и непрецизне правне норме остављају простор произвољној процени полиције, БИА и ВБА, док закон не обезбеђује одговарајућу судску контролу у спровођењу њихових мера – наглашава Перовић.

Родољуб Шабић, бивши повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, подсећа за Данас да је као повереник годинама указивао на то да службе располажу превеликом овлашћењима и упозоравао на парадоксалну ситуацију да притом крше уставне гаранције. Скупштина је својевремено изгласала законе по којима су службе имале право да приступе такозваним „задржаним подацима“ које чува оператор телефоније (ко, с ким, одакле, колико дуго разговара…), док је за прислушкивање била потребна одлука суда.

– Све време смо тадашњи омбудсман и ја инсистирали на томе да је то лоше, погрешно, у супротности са Уставом, али требало је дуго времена, укључујући и победу на Уставном суду, који је 2013., прихватио наш предлог за оцену уставности закона о електронским комуникацијама и оценио одредбе неуставним, да би наши ставови коначно били прихваћени – истиче Шабић за Данас. Он додаје да су након тога мењани закони о БИА и ВБА и ВОА, и сад је, бар на папиру, неспорно да је за било који приступ подацима потребна одлука суда.

– Правно, то је неспорно, фактички то није могуће контролисати. Надзор над операторима мобилне телефоније је својевремено показао да је број приступа „служби“ и полиције задржаним подацима забрињавајући, енормно велики и да службе имају директан он лајн приступ тим базама података. Такве техничке могућности он лајн приступа имају и данас а практично је немогуће знати да ли их користе само на основу одлуке суда – указује Шабић. Он додаје да су својевремено омбудсман и повереник предлагали план „14 тачака“ који је могао успоставити ефикасну контролу законитости али тај план, иако вербално подржан од политичког врха, никад није реализован.

– Уведена је некаква законска обавеза да службе и МУП о броју предузетих мера годишње извештавају повереника али је она (свесно или случајно) непрецизно и нејасно артикулисана тако да се извештаји подносе по различитој методологији и различито класификују, па их нпр БИА и ВБА третирају као „тајне“ а МУП не. Свакако, мали им је практичан значај – каже Шабић.

Шабић: Податке само суд одобрава

Родољуб Шабић сматра да приступ подацима о комуникацији не би требало да дозвољава нико сем суда. „Мислим да је тужилаштво низом својих поступака бацило сенку на сопствену спремност да штити законитост“, закључује Шабић.

Danas

Ово све звући као признавање КиМ!

[Прст_у_ока_латиници]

KАНДИЋ, МИЛИЋ, БИСЕРKО, ЛИХТ… Ево чији су потомци
26. јануара 2019.

Дарко Трифуновић доктор наука из области безбедности, одбране и заштите каже да је доша до отркића да скоро све особе које воде НВО сектор у Србији вуку порекло од истакнутих вођа комунистичког режима.

Управо сам пронашао нешто интересантно. Сорошевци су сви из бољсевицког гнезда испиљени написао је др Дарко Трифуновић на свом Фејсбук профилу.

1. Наташа Kандић, ћерка мајора Озне Павла Kандића који је наредио стрељање Срба у Тополи 1944, потоњи генерал ЈНА.

2. Соња Лихт, ћерка комунистичког генерала.

3. Јелена Милић, унука партизанског пуковника.

4. Весна Пешић, ћерка партизана и потоњег функционера.

5. Соња Бисерко, ћерка партизана, потоњег пуковника Удбе,

6. Латинка Перовић, историчар коју је створила удба.

7. Борка Павићевић, ћерка комунистичког генерала.

8. Сташа Зајовић-жене у црном, ћерка Јоле Зајовића из Kотора, партизана који је 1944 стрељао Београђане приликом „ослобођења“,

9. Оливера Kовачевић, ћерка комунистичког генерала.

10. Маја Жежељ, ћерка комунистичког генерала… Изд, итд.. И сви су у Србију дошли из личких, босанских или црногорских вукојебина као „ослободиоци“

(ДневнаГазета)