[Stamenic]

Pozdrav svima , nov sam na forumu pa ne znam da li sam postavio pitanje na pravom mestu , ali s' obzirom da se radi o vojniku Manojla Koraca vodniku jedne njegove cete mislim da sam na pravom mestu . Rec je o Kosti Stamenicu od oca Milana rodjenom 1917. kome se gubi svaki trag u jeseni 1942. i do dan danas mojoj porodici nije poznata njegova sudbina . Pregledali smo popise u logoru u Banjici i tamo se ne nalazi njegovo ime . Da li mozda neko moze da me uputi gde bih mogao nesto vise da saznam o njemu ? Hvala svima unapred .

Да ли сте читали књигу? Да није настрадао при хапшењу Кораћевих четника?

Za knjigu sam saznao pre par dana pa nisam imao prilike da je citam , ovih dana cu da dobavim knjigu pa cu poceti da citam . Nadam se da cu nesto pronaci .

[Перун]

Сад сам погледао регистар имена. Ту се не помиње Костино име али сам убеђен да га има у мемоарима.

Стаменићу, веруј овом извору. Судбина свих Кораћевих четника је позната. Нажалост тако је. Мислим да ће се и остали сложити са мном.

[РежисерСтари]

Недавно је објављен и део његових мемоара везаних за први светски рат.
Нисам неки љубитељ лика и дела човека,коме цела јединица страда а он цинцулира и на крају спасе задњицу уз помоћ квислинског апарата,али је ипак овај човек симбол једне муке.И у детињству,и младости,и на школовању,и у паклу великог рата,осетио је неправду, и у међуратном периоду,а у периоду 41-45,стављен је на муке какве је ретко ко могао психички поднети.
Уз све то страда и по логорима и злопати се до смрти у емиграцији.Мучан живот у целини.

[vladanstamenic@yandex.ru]

У мемаорима човек пише оно што види, а то је видео.
Нису сви, одред је тада имао стотинак људи. Похватани су они што су били у граду.

Видео је и чуо много тога, а друга је ствар шта је написао.

Сигурно је да он није могао тек тако да избегне и стрељање и концентрациони логор типа Маутхаузена. Неко врло утицајан је интервенисао за њега, а можда је учинио и неку специјалну услугу Немцима? Не тврдим да јесте, само размишљам. То је требао сам Кораћ да објасни. Био је дужан да каже како се изборио за ту привилегију у данима најмасовнијих покоља ''присталица Драже Михаиловића'', када су смртном казном кажњени и сви његови похватани борци.
И не само они, већ и њихови сарадници које је Гестапо хватао по Ужицама и околним селима, као дивље звери. Стрељано их је тачно 70. Од тога 39 активних четника, а остало сарадници. Сем једне жене, која је стрељана 25.10.1943, сви су ликвидирани 26.12.1942.
Два дана пре тог покоља Кораћ је из Бањичког логора (где је доведен 08.12) траснпортован у заробљенички логор.
Када је давао изјаву за књигу ''Ко су љотићевци?'', није могао да се сети ни имена свог ордонанса Костадина Трнавца, такође стрељаног тог крвавог 26. децембра.
Мени је то врло чудно. Најблаже речено.

Извештај о извршеном хапшењу:

Имена похапшених активних четника Кораћевог одреда:

Имате ли ове фотографије,имена похапшених активних четника Кораћевог одреда

[РежисерСтари]

У мемаорима човек пише оно што види, а то је видео.
Нису сви, одред је тада имао стотинак људи. Похватани су они што су били у граду.

Видео је и чуо много тога, а друга је ствар шта је написао.

Сигурно је да он није могао тек тако да избегне и стрељање и концентрациони логор типа Маутхаузена. Неко врло утицајан је интервенисао за њега, а можда је учинио и неку специјалну услугу Немцима? Не тврдим да јесте, само размишљам. То је требао сам Кораћ да објасни. Био је дужан да каже како се изборио за ту привилегију у данима најмасовнијих покоља ''присталица Драже Михаиловића'', када су смртном казном кажњени и сви његови похватани борци.
И не само они, већ и њихови сарадници које је Гестапо хватао по Ужицама и околним селима, као дивље звери. Стрељано их је тачно 70. Од тога 39 активних четника, а остало сарадници. Сем једне жене, која је стрељана 25.10.1943, сви су ликвидирани 26.12.1942.
Два дана пре тог покоља Кораћ је из Бањичког логора (где је доведен 08.12) траснпортован у заробљенички логор.
Када је давао изјаву за књигу ''Ко су љотићевци?'', није могао да се сети ни имена свог ордонанса Костадина Трнавца, такође стрељаног тог крвавог 26. децембра.
Мени је то врло чудно. Најблаже речено.

Извештај о извршеном хапшењу:

Имена похапшених активних четника Кораћевог одреда:

Имате ли ове фотографије,имена похапшених активних четника Кораћевог одреда

Има то да се нађе.

[vladanstamenic@yandex.ru]

У мемаорима човек пише оно што види, а то је видео.
Нису сви, одред је тада имао стотинак људи. Похватани су они што су били у граду.

Видео је и чуо много тога, а друга је ствар шта је написао.

Сигурно је да он није могао тек тако да избегне и стрељање и концентрациони логор типа Маутхаузена. Неко врло утицајан је интервенисао за њега, а можда је учинио и неку специјалну услугу Немцима? Не тврдим да јесте, само размишљам. То је требао сам Кораћ да објасни. Био је дужан да каже како се изборио за ту привилегију у данима најмасовнијих покоља ''присталица Драже Михаиловића'', када су смртном казном кажњени и сви његови похватани борци.
И не само они, већ и њихови сарадници које је Гестапо хватао по Ужицама и околним селима, као дивље звери. Стрељано их је тачно 70. Од тога 39 активних четника, а остало сарадници. Сем једне жене, која је стрељана 25.10.1943, сви су ликвидирани 26.12.1942.
Два дана пре тог покоља Кораћ је из Бањичког логора (где је доведен 08.12) траснпортован у заробљенички логор.
Када је давао изјаву за књигу ''Ко су љотићевци?'', није могао да се сети ни имена свог ордонанса Костадина Трнавца, такође стрељаног тог крвавог 26. децембра.
Мени је то врло чудно. Најблаже речено.

Извештај о извршеном хапшењу:

Имена похапшених активних четника Кораћевог одреда:

[vladanstamenic@yandex.ru]

Мајор Манојло Кораћ је био командант Златиборско-ужичког четничког одреда 1941. године, а од почетка 1942. Недићев начелник Ужичког округа. Са те позиције и даље је радио за четнике. Немци то откривају  крајем 1942, хапсе га и одводе у логор. Американци га ослобађају априла 1945. године, после чега одлази у Италију. Мемоаре је написао у логору Еболи. Касније је живео у Хадерсфилду, Енглеска, где је и преминуо.
Написао је мемоаре у три примерка, од којих су два изгубљена, или се барем не зна где се налазе.
Трећи примерак је стигао до потомака - Кораћ је имао три ћерке, које су остале у Србији - а потомци су га уступили мени на коришћење.
Тек сам почео да читам, али већ на основу 50-так страница јасно је да је књига веома важна. Кораћ је све писао прецизно, недвосмилено, професионално, као што би официр подносио рапорт.
Изузетан је опис атмосфере у Ужицу уочи упада комуниста, 24. септембра 1941. Кораћ је покушавао да мобилише људство за одбрану града, али атмосфера је била таква да то није било могуће. Већина није желела, како се говорило, ''братоубилачки рат''. Није било представе о томе шта то значи комунистичка власт. Док се смртна опасност надвијала над град - уобичајена је била сцена безбрижних теоретских расправа у кафанама...
Са својих око 200 четника Кораћ се повлачи у брда изнад града, па одмах потом одлази на фронт против усташа. Његов опис борби за Вишеград 1941. године је најпотпунији од свих до сада.
Ево како изгледа књига:
https://www.facebook.com/pages/%D0%9F%D0...89?fref=ts

Имате ли имена похапшених активних четника Кораћевог одреда:

[vladanstamenic@yandex.ru]

Pozdrav svima , nov sam na forumu pa ne znam da li sam postavio pitanje na pravom mestu , ali s' obzirom da se radi o vojniku Manojla Koraca vodniku jedne njegove cete mislim da sam na pravom mestu . Rec je o Kosti Stamenicu od oca Milana rodjenom 1917. kome se gubi svaki trag u jeseni 1942. i do dan danas mojoj porodici nije poznata njegova sudbina . Pregledali smo popise u logoru u Banjici i tamo se ne nalazi njegovo ime . Da li mozda neko moze da me uputi gde bih mogao nesto vise da saznam o njemu ? Hvala svima unapred .

Да ли сте читали књигу? Да није настрадао при хапшењу Кораћевих четника?

Za knjigu sam saznao pre par dana pa nisam imao prilike da je citam , ovih dana cu da dobavim knjigu pa cu poceti da citam . Nadam se da cu nesto pronaci .

Коста се у књизи не поимиње

[Перун]

Поштовани Владане,

Можете ми се обратити преко приватне поруке ако Вас интересује судбина наредника Косте Стаменића и остатка његове групе.