[Змај_Баћушка]

Ново појачање Патриотском блоку за обнову краљевине:

- Др. Бранимир Несторовић
- Др. Алек Рачић
- Др. Валентина Арсић Арсенијевић
- Др. Борислав Антонијевић

  Откуд сад ови добри и још и појачање... неко недостаје са овог списка.

Лакше би било очетничити окореле комуњаре и љотане него убедити самоуверене полуинтелектуалце који следе разна чапљизгања опскурних људи који манипулишу дезинформацијама и који лажима обмањују ширу јавност, попут Др. Несторовића, Алека Рачића, Велимира Абрамовића, Слађане Велков, Дејана Лучића, Милана Брдара, Јоване Стојковић, Мирољуба Петровића, Мариа Бојића, Саше Боројевића, Горана Шарића и др.

Следбеник "вирусолога" Стефана Ланкеа..... То је тек патологија.

Шта ти је патологија  ...тако вам је то када другосрбијански бот на задатку, звани Шуми-Бисерко...ботује

Или у преводу, стао сам у г..но...ау људи ала то мирише

Ја сам одавно поставио питање - шта је или ко је Шумадинац? Да ли је у питању провокатор УДБЕ, или софтверски бот, или само један обичан магарац...
До дан данас нисам добио разуман одговор.
Најбоље је игнорисати будалу.

Делујете као да би вам пријала мала дигресија у разговору, предах, да се мисли мало саберу.

УДБИ више не требају провокатори (то се радило да знају шта ко мисли). Све ради софтвер. А си зуцно, имају то у твом фајлу. Све што си икад причао, (или куцао) а нешто од технике ти је било укључено (ПиСи, телефон твој или туђи). Најгоре што то више и није тајна не само за УДБУ, Мосад, НСА, КГБ-РФБ, БНД, него и кинеску (немам појма како се зове). Ма и севернокорејце и индијце ту не би искључивао.  Само је моменат битан, кад ће да почну да ти обрађују податке. Има један човек што се кандидовао (а имао про-четничке ставове, истинске), сутрадан је и целе недеље испратио један цивилни аутомобил у ретровизору. Није то учињено да би га пратили, да би сазнали где иде, него да би му ставили до знања да је праћен, "да не таласа". Ево задатка за било кога... пробајте да приликом разговора, било на телефону било на вајберу кажете "кључне речи", типа: "Вучић", "Ђилас", "Ес-ен-Ес" и онда слушајте. Мајстори звучне обраде филма умеју да у звуку са друге старне чују "два простора". Пошто и простор има свој "тихи" звук. Кога не мрзи, нек гледа (ако случајно није) одличан Кополин филм: "The Conversation" из 1974. године и даље актуелан, код нас преведен као: "Прислушкивање" па ће се и сам чега досетити.

[Авакс]

Могу да се сложим и не сложим за провокаторе. За дигрсију - digresija (lat. digressio) не могу да се сложим никако. Сиромашимо наш речник ако користимо туђице (нарочито „непријатељских земаља“ ).

Софтвер се може користити за препознавање изреченог али не може утишати сазнање,  оцењивање и разумевање појаве (критику) и ширење тог сазнања или бар навођење на размишљање. Потребан је изазивач (провокатор) и још боље поништавач вашег сазнања да се не шири у јавности. Неко ко ће исмевати разум... и одрицати све разумно (знамо „ко“ се служи таквим поступцима и још поседују медије...у корист народа не раде никако, чак напротив, раде на штету народа или сазнања).

Задатак тог „провокатора“ је да сталним упадицама изазива да особа изнесе што више сазнања и тада би могла постати опасна за нечије замисли (куроне, рушења школског приступа и потреба образовања, пословања итд).

Нека правила интернет „културе“ кажу да не се не треба служити реченичким знацима interpunkcija (l. interpunctio). Чини се да то није одраз никакве „културе“ интернета него отежава праћење.

ПС

Тешко да ће пратити обичне грађане јер ступањ новог фашизма још није достигнут, али није искључено ако особа постане утицајна преко мрежа. Истакнуте личности свакако обрађује јер на основу искуства (у постављању војске спавача) нису сигурни да ли ће занимљиви одступити од наметнутог обрасца (да ли раде за њих или не).

Али последње искуство у наступу курона лудила показује да и обични грађани могу бити предмет надзора и праћења јер могу дати „лош пример“ (навести људе да размишљају и да се супротставе). Отуда имате оне силне сајтове који разоткривају „теорије завере“ и боре се за „истину“ које је у цитату наведени Шуми Бисерко доследно трпао људима под нос, у једној теми. Тако лаж постаје истина...

[Змај_Баћушка]

Могу да се сложим и не сложим за провокаторе. За дигрсију - digresija (lat. digressio) не могу да се сложим никако. Сиромашимо наш речник ако користимо туђице (нарочито „непријатељских земаља“ ).

Софтвер се може користити за препознавање изреченог али не може утишати сазнање,  оцењивање и разумевање појаве (критику) и ширење тог сазнања или бар навођење на размишљање. Потребан је изазивач (провокатор) и још боље поништавач вашег сазнања да се не шири у јавности. Неко ко ће исмевати разум... и одрицати све разумно (знамо „ко“ се служи таквим поступцима и још поседују медије...у корист народа не раде никако, чак напротив, раде на штету народа или сазнања).

Задатак тог „провокатора“ је да сталним упадицама изазива да особа изнесе што више сазнања и тада би могла постати опасна за нечије замисли (куроне, рушења школског приступа и потреба образовања, пословања итд).

Нека правила интернет „културе“ кажу да не се не треба служити реченичким знацима interpunkcija (l. interpunctio). Чини се да то није одраз никакве „културе“ интернета него отежава праћење.

ПС

Тешко да ће пратити обичне грађане јер ступањ новог фашизма још није достигнут, али није искључено ако особа постане утицајна преко мрежа. Истакнуте личности свакако обрађује јер на основу искуства (у постављању војске спавача) нису сигурни да ли ће занимљиви одступити од наметнутог обрасца (да ли раде за њих или не).

Али последње искуство у наступу курона лудила показује да и обични грађани могу бити предмет надзора и праћења јер могу дати „лош пример“ (навести људе да размишљају и да се супротставе). Отуда имате оне силне сајтове који разоткривају „теорије завере“ и боре се за „истину“ које је у цитату наведени Шуми Бисерко доследно трпао људима под нос, у једној теми. Тако лаж постаје истина...

Хвала ти за ову "провокаторску технику исмевања разума". Заиста има тога. Навео си ме да се замислим. Међутим, то чак и није толико подмукло ни разорно. Оћутаћеш такву понеку. Најгори, најподмуклији провокатори су они који се наоко слажу, а уствари те слагањем подстичу да им се повериш да си "за" или "против" нечега. Сутрадан их само видиш у туђем строју, не у свом. Увек су то они који "једва чекају" да ти буду не било какви него "најбољи" пријатељи, и на помоћи. И без њих човек има доста проблема са људским неверством, у овом свету. Тако су бар радили у оно доба "ћоравих кутија", и у земљи и у иностранству. Направе лажни профил "четника", мученика, и убаце га међу стварне четнике и мученике. Овај тако слатко прича, мислиш... цеди се мед с њега. А оно... шупаљ нос, кроз који ветар дува. С тим у вези, није то ни лоше што се овде "ломе копља" и супротстављају се мишљења. То је поштено. Људски. Српски. Јуначки, ако ћемо право.

Само мало мере мора да се има. Макар да се увати ваздух до следеће псовке, ако не може друкше. (ко не може да се излечи од псовања нек псује Сотону!)

И лаж - никад не може постати истина. Лаж може само да чезне да буде истина, али свакој лажи време истиче, а нога јој једна - другу ногу скраћује.

Истина - мора победити. Правда - мора тријумфовати. Бедни јадници, одани лажи -  су већ јадни побеђени. Лаж их је победила, зато никад не могу победити. А могу да ударе и нанесу штету. Па шта? Ону главну не могу. Истина, ако се чува у срцу, лаж до ње не може допрети па макар је утеривали у уво и мегафоном и ножом у исто време.

Ево, ако дозволиш, као пример тога бих навео једног Србина, Игор Обрадовић (22) из Србије. Кад је била бугарска најезда у 1.св.рату њега су бугари мучили, младића да само каже да није Србин него бугарин. Ако неће, спремили су били клешта да му чупају мишиће листа ноге, један по један. Клештима. Направили су од њега младог инвалида, али остао је Србин - до краја. Да да Бог и нама - такву дивовску снагу да истрајемо у српству! Нек му је у име свих нас Срба вечна слава и хвала! Хвала Богу што нам даде таквога Српског лава!

[Авакс]

Нисмо у теми па бих избегао даљу расправу (то је једини разлог да се не помисли да бежим од тога).

Приметио бих само нешто што по мојим схватањима јесте само лепа жеља, а то је да лаж не може победити и постати „истина“. То се постиже снажним притиском кроз медије односно ширењем неистине и тако обичан народ, који је заузет животним недаћама или борбом за повољнији начин живота, то тако и доживи - као истину. Чињеница је једна али „истина“ има много. Рачуна се да обичан човек нема времена (или му је већ испран ум) да потражи истину. То се постигне на тај начин, када наука уопште постане идеологија. И обичан човек верује када му неко „важан“ нешто саопшти. Човек лишен способности да чита (што се гура кроз школски систем) не проверава јер је већ у школи научен да не треба проверавати него веровати.


ПС

Ако ми замерате на неким непримереним речима, па ја и јесам псовао сотону (пренесено значење...тачније  сотониног ситног службеника   који ме је вређао). Док сам лепо говорио, човек ме уредно "псовао" и вређао и закључим да је то дело сотоне...значи, на добром сам путу, још. Мене је отац учио да узвратим, па ми је увек криво што ми није саговорник ближе када пређе све мере људскости... Слаб сам ја са оним окретањем другог образа...не иде ми то „роштиљање“. Отац ме је још давно учио да зашиљим оловку и ударим у око ако је нападач много снажнији. Ако дирам слабијег онда ми следи „страшни суд“ мог оца...а тај је убијао и погледом...да не говорим, како је то радио мотком...

[Змај_Баћушка]

Нисмо у теми па бих избегао даљу расправу (ти је једини разлог да се не помисли да бежим од тога).

Приметио бих само нешто што по мојим схватањима јесте само лепа жеља, а то је да лаж не може победити и постати „истина“. То се постиже снажним притиском кроз медије односно ширењем неистине и тако обичан народ, који је заузет животним недаћама или борбом за повољнији начин живота, то тако и доживи - као истину. Чињеница је једна али „истина“ има много. Рачуна се да обичан човек нема времена (или му је већ испран ум) да потражи истину. То се постигне на тај начин, када наука уопште постане идеологија. И обичан човек верује када му неко „важан“ нешто саопшти. Човек лишен способности да чита (што се гура кроз школски систем) не проверава јер је већ у школи научен да не треба проверавати него веровати.


ПС

Ако ми замерате на неким непримереним речима, па ја и јесам псовао сотону (пренесено значење...тачније  сотониног ситног службеника   који ме је вређао). Док сам лепо говорио, човек ме уредно "псовао" и вређао и закључим да је то дело сотоне...значи, на добром сам путу, још. Мене је отац учио да узвратим, па ми је увек криво што ми није саговорник ближе када пређе све мере људскости... Слаб сам ја са оним окретањем другог образа...не иде ми то „роштиљање“. Отац ме је још давно учио да зашиљим оловку и ударим у око ако је нападач много снажнији. Ако дирам слабијег онда ми следи „страшни суд“ мог оца...а тај је убијао и погледом...да не говорим, како је то радио мотком...

Иако није било непримерених речи - пази се. Има она пословица "јасно у глави - јасно у изразу" (и обрнуто). Од начина како то поставиш у глави зависи и успех. Ако кажеш да лаж може постати истина, то је већ грех према истини. То је као да оцу кажеш да је комшија. Смртна увреда, иако је уствари, обичан лапсус. И то чест. Свакодневан и такорећи, свеприсутан. Захтева борбу, дакле. Престали смо уопште да региструјемо као друштво те ствари. Ако човек нехотице Истину вређа (Бога) онда сигурно може и човека да увреди. Нема ту проблема да се то схвати.

Ово за Сотону да га псујеш, то сам ти рекао, да теби буде лакше. Сигурно ће бити лакше. А биће лакше и оном другом. Тако је то кад почне мир да се враћа међу Србе. Сваком буде лакше.

Демон гнева (и други) су свеприсутни у медијском простору. Ту је он. Чека и вреба. Ако псујеш Сотону, онда ће демон гнева добити од Сотоне "по тамбури" што те није окренуо против брата твојега. Кад ти дође да псујеш неког, уместо брата, опсуј Сотону, и распали и развали слободно.

Не иде заједно - и гнев на брата - и Само Слога Србина Спасава. Ако хоћеш да будеш Србин и Спасен, сети се оне старе српске "стрпљен-спашен".

Сад извини што то овако говорим, јер надам се да ће и други ово схватити да се односи и на њих. Џаба браћо. Ако тако спасавамо Србију, онда није ни чудо што и даље - тонемо!

Ово за псовање Сотоне нисам ја измислио. То је порука Светога Владике Николаја. Он чак рече и обећа да ће измолити по два српска сужња у паклу да се помилују за сваког Србина што престане Бога псовати и почне псовати Сотону. Не да се псује неко за ког се мисли да је "под утицајем", него да се псује сам корен, семе, срж и центар лажи. Гнев зато и постоји - да би се гневили на зло - Сотону -  грех, а не на жртве зла (нашу браћу што нас нервирају и што греше).

Пар речи о паклу. Нема таквих мука овде на земљи. Има описивих и неописивих мука. Мука које су се искусиле, а има и оних - које се још нису ни искусиле на земљи. Толико страшне. "Неуморни црв" је неко биће које мучи људе у паклу. То је нешто ко нека змија, црв, са чекињама као игле, и то улази кроз све отворе на телу и нон-стоп пролази кроз човека, стварајући му тако осећај као да има шуљеве посвуда - по читавом телу. 

И тако - браћа која се свађају, ма због чега било, које год то било - ситнице - треба да схвате да оба слушају једног истог демона који ће их обојицу предати на што описиве што на неописиве муке тамо доле.

Спасавајмо се, зато, браћо! Спасавајмо се!

[Ђорђе Ивковић]

Ујединили се Двери и Заветнци. Врло нехигијенски. Ромска посла, такорекућ`.

[Змај_Баћушка]

Ујединили се Двери и Заветнци. Врло нехигијенски. Ромска посла, такорекућ`.

Ајд оно што се каже, разви то мало, да и ја, ето, ако дозволиш, разумем о каквом се уједињењу и каквој нехигијени, мислиш, ради. А можеш и да не кажеш ништа, ако је ово што си хтео, да не баш свако схвати шта си мислио. Успео си, ако ти је - то - био циљ. Мене си погодио. Ја баш имам високо мишљење о Милици Заветници. 

Међутим, признајем да ми баш и није познат цео програм ни Двери ни Заветника... могуће да сам не нешто, него да много тога не знам. Не пратим толико ту политику. Мислим да је то све намештено, па зашто онда и чему толико пратити?? 

Као и фудбалске утакмице што се намештају па кваре фудбал. За намештаљке - не знају сви играчи. Некад је довољно само голман и задњи везни. А народ гледа сваку и коментарише као да је права, изистинска утакмица. Амери гледају оне кечере и немеш их убедити да је то кореографија.

Ајд ако ти није тешко, разви, живо ме занима шта имаш да кажеш.

[Шумадинац]

Сходно начелима светосавског братства, измирења, опроштаја и слоге, позивам на уједињење патриотских парламентарних и ванпарламентарних странака, покрета, професора, интелектуалаца и представника СПЦ и свих верника, а најпре сваког човека који жели да се бори.

Прави родољуб може бити и из десничарске и из левичарске позиције, односно националне или грађанске опције, постоје ствари које су минимум националног договора. Улог је превелик, да би постојале препирке, неслога и раздор. Лакмус папир ко је прави родољуб биће избор да ли је слогу или за раздел, да ли је за лични интерес или општу ствар, да ли је за српску отаџбину или за америчку окупацију?

Циљеви су у првом реду:

- Oдбрана Косова и Метохија, црквене и културне баштине, подршка опстанку народа и одржање Резолуције 1244.

- Одбрана Републике Српске и очување начела Дејтонског споразума.

- Одбрана српских светиња у Црној Гори, потписивање темељног уговора Црне Горе и СПЦ и одбрана права угроженог српског народа.

- Забрану увођења санкција Руској федерацији и очување братског односа са руским народом.

- Очување традиционалних, породичних, културних и верских вредностима и морала српског народа.

- Одбрана правног поретка, Устава и закона, од спољног утицаја банака, америчке амбасаде и сорошевих нво организација, тј. борба за сувереност Републике Србије у свим аспектима друштва и државе.

- Борба против криминала и корупције који су заразили сваку пору друштва.

- Борба за биолошки, здравствени и еколошки опстанак српског народа, борба за село, пољопривреду и српског сељака.


Свако нека учини корак што је до њега, а Бог ће додати на то десет својих корака. Долази време огња, у коме не сме бити неутралних и пасивних, јер тад се види ко је од сламе а ко од гвожђа.

Како радили, тако нам Бог помогао. Да се српски народ коначно сложи, обожи и умножи или да нестане, јер трећег пута и нема.

Живели!



Адвокат Стефан Стефановић

Члан Покрета за одбрану КиМ и члан Покрета Не дамо Црну Гору


Извор: Покрет за одбрану КиМ

[Змај_Баћушка]

Сходно начелима светосавског братства, измирења, опроштаја и слоге, позивам на уједињење патриотских парламентарних и ванпарламентарних странака, покрета, професора, интелектуалаца и представника СПЦ и свих верника, а најпре сваког човека који жели да се бори.

    Прави родољуб може бити и из десничарске и из левичарске позиције, односно националне или грађанске опције, постоје ствари које су минимум националног договора. Улог је превелик, да би постојале препирке, неслога и раздор. Лакмус папир ко је прави родољуб биће избор да ли је слогу или за раздел, да ли је за лични интерес или општу ствар, да ли је за српску отаџбину или за америчку окупацију?

Циљеви су у првом реду:

- Oдбрана Косова и Метохија, црквене и културне баштине, подршка опстанку народа и одржање Резолуције 1244.

- Одбрана Републике Српске и очување начела Дејтонског споразума.

- Одбрана српских светиња у Црној Гори, потписивање темељног уговора Црне Горе и СПЦ и одбрана права угроженог српског народа.

- Забрану увођења санкција Руској федерацији и очување братског односа са руским народом.

- Очување традиционалних, породичних, културних и верских вредностима и морала српског народа.

- Одбрана правног поретка, Устава и закона, од спољног утицаја банака, америчке амбасаде и сорошевих нво организација, тј. борба за сувереност Републике Србије у свим аспектима друштва и државе.

- Борба против криминала и корупције који су заразили сваку пору друштва.

- Борба за биолошки, здравствени и еколошки опстанак српског народа, борба за село, пољопривреду и српског сељака.


Свако нека учини корак што је до њега, а Бог ће додати на то десет својих корака. Долази време огња, у коме не сме бити неутралних и пасивних, јер тад се види ко је од сламе а ко од гвожђа.

    Како радили, тако нам Бог помогао. Да се српски народ коначно сложи, обожи и умножи или да нестане, јер трећег пута и нема.

Живели!



Адвокат Стефан Стефановић

Члан Покрета за одбрану КиМ и члан Покрета Не дамо Црну Гору


Извор: Покрет за одбрану КиМ

Од многих промена политике има користи као од многих бабица. Прво мора краљевина да се успостави, а то не може са црвеним краљем нити црвеним принцом. А краља нећемо скоро добити. Пробаће да подметну "свог" краља, али то "неће да може". А све су лепо већ испланирали. 
И ... нови краљ који буде дошао, неће бити ни "ладовина" ни "препелица", него "страшни двоглави орао", па ће почупати сав силан коров по овој лепој ливади.

Само мало стрпљења. И то Косово, и та Црна Гора. Цео овај свет се спрема да буде на крају подложен, тако да је безвезе борити се за пра'. Треба се борити и за то, али прво и пре свега је битно и најбитније борити се за Царство Небеско па ће нам се дати и пра'а ако нам толико баш треба.

Ми, ко народ, много смо брљали у историји. Нису сви пратили пут Светог Саве и Светог Кнез Лазара. Најтежа брљотина која нам је и данас посред чела као некад она на лицу Михаила Горбачова је страшно убиство Краљемладенаца на Андрићевом венцу. За Младенце је ове године горела њихова вила ("Старо Здање") у Аранђеловцу. То је упозорење. Ако се народ не покаје за овај тежак злочин, опет ћемо да страдамо. Грађански рат ће да буде. 

Грађански рат је показат монахињи Макрини. Јавио јој се Патријарх Павле и дао јој да види. Код Београђанке ће планути сукоб. А сукоб је и сад видљив да надолази ко вода. Сврха свих тих упозорења је управо "да се не би десила", а не злокобно упозорење. 

Већ се поларизује друштво, на прво и друго србијанце, на проНАТО и антиНАТО, на прорусе и антирусе. Међутим, за право и најштетније буктање гнева треба да нам НАТО намести следеће две ствари:
1. Да коначно уреде да нека влада призна Косово
2. Да државни и црквени врх позове Папу у Србију

И тада ће бити грађанскога рата, заиста. А мора се десити, јер народ се отуђио од цркве. У цркву само патња може (не и да мора) да врати људе. Грађански рат је страшна патња. У њему нема победника. Само патња, само горчина. 

Зато памет у главу, и ... ако хоћете, можете ме послушати, јер што саветујем то се и трудим да чиним: 
"уместо да заокружиш себе омчом око врата, или неког ђавола на папиру, у недељу правац Црква и тамо да заокружиш Христа у срцу"
И већ си Сотони задао смртан ударац. А сво зло које нам је на терету је његово масло.

Сваке недеље имамо тај избор. А не користимо га. 

Бог је свемоћан и сва та важна "питања" нису наша да их решавамо, већ да на њих реагујемо ходајући у правцу спасења, ољуђења и обожења, а не пропасти, проклетства и озверења.

Страшне ствари се дешавају у Србији данас. Београд и Москва су од центара православних постали стецишта страшних секти. Због тога ће се земља задрмати и узнемирити, и збацити тај јарам. Ми треба само да се трудимо да су нам "врата куће премазана пасхалном крвљу", да нас сав тај ужас мимоиђе.

А та пасхална крв, то "помазање за спасење" се добија у црквама нашим светосавским. Дужност сваког верника је да бар једном месечно оде у цркву, не једном годишње. Иначе му је веза са Богом као они бракови на папиру, да би се ушло у Америку. Лажна и непостојећа, и то не Божијом кривицом, и чим добијеш то држављанство - и тај брак - престаје.

[Шумадинац]

[Шумадинац]

[Шумадинац]

https://i.postimg.cc/TPmYTjtg/IMG-e4f4f9...9017-V.jpg

[Шумадинац]

ТРЕЋИ ПУТ БЕЗ ЂИЛАСА И ВУЧИЋА



Одрастао сам у антикомунизму за који је Запад био најбољи од свих светова, симбол демократије и људских права, ка коме смо хрлили крајем 80-их година прошлог века бежећи из комунистичких стега.

Испоставило се да Запад има и друго, декадентно, антихришћанско и недемократско, тоталитарно и злочиначко лице које смо први у глобалном селу осетили на својој кожи 1999. године када је НАТО – супротно међународном праву и без дозволе СБ УН – борбардовао једну суверену земљу у срцу Европе.

Да парадокс буде потпун, једину земљу са Балкана која је у Другом светском рату била на страни западних савезника док су сви други били део нацистичког Трећег рајха.

Уместо да први добијемо позив за ЕУ са бесплатном картом – добили смо бомбе са осиромашеним уранијумом.

Шта нисмо урадили до сада на том погубном путу у ЕУ по сваку цену који траје више од 20 година?

Прво је било да сменимо и испоручимо Милошевића Хашком трибуналу, па онда и комплетан војни и политички врх, па да укинемо све царине, уништимо све домаће банке, дозволимо геј параде, расформирамо војску, реформишемо школство и судство, уведемо нотаре и извршитеље, одрекнемо се Косова и Метохије, потпишемо споразуме са НАТО-ом, више пута се извинимо свима за све, наше паре поделимо страним фирмама, променимо Устав, гласамо против Русије више пута у УН…

Али, уценама нема краја и пристајање на сваку од њих било је само увертира за следећу, још безочнију и поразнију.

Исте те 1999. године настале су „Двери“ као гласило студената Београдског универзитета који су још тада као свој циљ истакли трећи пут између јуловских савеза студената и сорошевских студентских организација које су се се нудиле као алтернатива.

И од тада до данас увек на истом, трећем путу између две наметнуте опције: Милошевића и његове прозападне опозиције, Тадића и СНС, бивше и садашње власти, лажних патриота и лажних демократа, интересних родољубаца и интересних грађаниста.

Наизглед у жестоком сукобу, ови политички противници увек су представљали савршени пар који игра представу за јавност са циљем да се никада не појави нешто треће већ да увек мора да се бира искључиво између њихове две понуде.

И тако смо се вртели у зачараном кругу једног те истог корумпираног правосудног и политичког система пуне три деценије – до 3. априла 2022. године када се на изборима појављују обриси Трећег пута на српској политичкој сцени.

Иако смо о томе много пута причали, донедавно је било тешко разумети шта је то Трећи пут у српској политици.

Људи воле поједностављене представе: или си Вучићев или си Ђиласов.

Не можеш бити нешто треће.

Сада се то променило.

Доказали смо да не мораш бити ни Вучићев ни Ђиласов већ да можеш бити свој и независан.

Питање је да ли би се и овога пута разумело о чему се ту ради да главни носиоци двопартизма у Србији нису панично реаговали јер је њихов пројекат почео да се урушава и почели да играју отворених карата.

Тренутак када до тада љути политички противници – Вучић и Ђилас – крећу у ванредно отопљавање односа, праве ургентан заједнички састанак и склапају пакт о даљем ненападању, означио је први тријумф Трећег пута, његово дефинитивно рођење и утемељење.

Јер, нису се Вучић и Ђилас састали тако брзо и јавно само зато што су забележили лошије изборне резултате него што су им давала њихова пропагандна истраживања јавног мњења већ да би зауставили распад двопартизма који влада Србијом више од три деценије.

Уместо да се у медијима говори о новим политичким идејама и личностима које су преплавиле постизборну политичку сцену, већ трећу недељу након избора имамо само Вучић-Ђилас тематику којом се настоји задржати медијски и политички монопол бивше и садашње власти.


СРПСКИ ПОКРЕТ ДВЕРИ ЈЕ ТРЕЋИ ПУТ ПРОГРАМСКИ:

* Уместо гласања против Русије у УН, око чега се слажу бивша и садашња власт, ми бисмо остали војно и политички неутрални.

* Уместо фаворизовања страних мултинационалних компанија и увозничког лобија, ми бисмо подржали домаћу привреду и пољопривреду.

* Уместо рекламирања сопствених грађана као јефтине радне снаге, ми бисмо популарисали нашу памет у земљи и иностранству, приватно предузетништво, фриленсере, стручњаке за информатичке технологије, иноваторе и научнике…

* Уместо подршке стварању Велике Албаније, ми смо за српске интеграције и много већу и бољу сарадњу између Србије, Републике Српске и Црне Горе.
Јер, ако у савременој Европи нема граница између земаља ЕУ – зашто би их било између Србије, Црне Горе и РС?

* Уместо страних издавача, наша држава би штампала уџбенике и они би били бесплатни за наше ђаке.

* Загађивачима животне средине би био забрањен рад у Србији или би научили да поштују еколошке стандарде и не загађују наш ваздух, воду, земљу или храну.

* Недеља би била нерадан дан и у приватном сектору, свако ко ступи у брак би плаћао мањи порез на зараде, а са сваким дететом мањи порез на имовину…


Сад разумете зашто о овоме не сме да се прича већ и даље морамо да слушамо потрошену причу о Вучићу и Ђиласу. Али, Трећи пут долази.




Бошко Обрадовић

Председник Двери

[Змај_Баћушка]

Докле ћемо комунистичку непоштену бабу шминкати и улепшавати, и на то време трошити? Бабу ваља - каква год да је била и шта год да је радила у животу - истрпети и сахранити. Е, после те...шминкане црвеним кармином бабе, девица ће доћи на власт. Само стрпљења. Нек им је шта год мисле да раде. Све што раде раде - себи о глави.

И не трошимо снагу  на - глупости. Гледајмо себе и своје проблеме животне. Чак, пружимо подршку овом Председнику. Ако је грешан, грех мора да буја и сазри пре него што се има одбацити. Ако није грешан, па што га онда толико прогањате?

Ко се на влас' поузда, поузда се на - човека. А има записано да је проклет свако ко тако ради.

Бог је једина наша тачка ослонца. Једина. Једини стварни поузданик. А кад је тако, заиста је свеједно ко је на власти.