06-05-2016, 11:03 PM
Шико брате, шалио сам се.

(05-05-2016, 10:23 PM)ЛукаЛоко Пише: Извињавам се на закашњењу са којим дајем одговор.Нема потребе да се извињаваш. Да, знам да си поменуо, само сам допунио. Што се тиче Бугарске и других ех комунистичких земаља, ниска стопа неједнакости је због малог укупног богатства земље, па се теже уочавају екстреми.
Шико,
добро си све запазио и зато немам ништа додавати.
Ако ћеш добро прочитати моји први пост, којим сам попратио ту мапу о Џини-коефицијенту, видећеш да сам већ указао на оно што кажеш. То јест да у случају једне комунистичке земље као што је рецимо била Бугарска, сви су једнако сиромашни. Џини-коефицијент је позитиван, али наравно ниво економског развоја у том случају није позитиван. Боље је онда имати веће разлике у расподели богатства уз веће просечно богатство.
(06-05-2016, 07:16 PM)Милослав Самарџић Пише:(05-05-2016, 12:16 AM)Chicot Пише:Не можеш поредити економије јер кубански подаци не важе, а питање је и колико су наши тачни. Углавном за комунистичку земљу је немогуће да даје тачне статистичке податке.(04-05-2016, 07:34 PM)Милослав Самарџић Пише: Него Шико, шта си хтео да кажеш са оним поређењем Кубе и Србије? Био је Мића Петровић скоро на Куби, па ми рече да су плате око 20 долара и да је неописива беда. Ипак су они много више одмакли од нас у погледу социјализма, тј. тамо социјализма има много више.Беда, није спорно, али је далеко од онога што сте ви представили - 99,9% робље.
Главни економски параметри нам се не разликују много, а ми иако смо такође беда, робље баш нисмо. Иако су они далеко поодмакли у комунизму, поређењем економија се не види да смо ми нешто изнад. А они су још и много ведријег духа
Да, много су ведријег духа, нарочито они по казаматима и логорима.
(06-05-2016, 09:43 PM)Chicot Пише:Опет ти МИ па МИ одговорни. Они су одговорни за све битно. Је ли било који народ, пре него што му је наметнут социјализам, био глуп? Руси? Чеси? Источни Немци? А сви су пропали због социјализма.(06-05-2016, 07:09 PM)Милослав Самарџић Пише: Рекао си МИ:Није спорно то да су нас црвени упропастили на много начина, мислим да нема потребе то стално помињати, свестан сам тога. Нећемо даклеко стићи ако кукамо на њих за све, и сваку нашу глупост свалимо на њих, и за шта јесу и за шта нису одговорни.
(05-05-2016, 09:57 PM)Chicot Пише: Па ми ни ове наше законе (какви су - такви су, кљакави али прилагођени су нашим специфичностима) нисмо у стању да поштујемо и спроводимо како ваља.Има цела прича о томе како они све што не ваља претварају у МИ, а за евентуални плус, често измишљен, приписују себи.
(06-05-2016, 09:43 PM)Chicot Пише:Ово што си убацио средњу Европу ти је мало контрадикторно са оним на почетку. Иначе било смо јачи од Грчке на пример. И Португалије. А радничке плате биле су веће него у Италији. Међутим, важније од тога је да смо имали добре економске параметре: продуктивност, економичност и рентабилност. То су три основна. Као у медицини рецимо температура, крвни притисак, и сл. Кад се уз помоћ тих параметара направи статистичко предвиђање за наредних пола века, добијају се економија, стандард, просечне плате, итд, који немају везе са овим сада.(06-05-2016, 07:09 PM)Милослав Самарџић Пише: Није добар пример. Ето ми смо пре комуниста имали у Србији девет фабрика авиона, а ИК-3 је имао боље перформансе од ''месершмита''. Где бисмо данас били да су те фабрике наставиле да се развијају нормално (као и цела привреда)?Могли смо да имамо и 29, били смо међу индустријски најнеразвијенијим државама Европе. Што је негде логично, због дугог извлачења из отоманских раља. И тада смо много заостајали за западном европом, али смо бар били конкурентни са средњом Европом.
Другим речима, ми смо већ доказали да можемо.
(06-05-2016, 09:43 PM)Chicot Пише:Британски устав је још ''краћи''.(06-05-2016, 07:09 PM)Милослав Самарџић Пише: Закон је по дефиницији рестриктиван. Очигледно јед а преферираш неку утопију.Баш сам недавно разговарао са адвокатом, стари београдски мангуп, страшан правник. И тако ћаскамо, и он ми то исто каже, ово што сам ја рекао. Што је уређеније друштво, кохерентније као заједница, то је мање закона, прописа, формулара... Клинци у Америци уче устав напамет. Не што су интелигентни, него зато што је текст кратакНешто као, не закони, него МИ ћемо то и то...
То је баш оно што црвени хоће да ми мислимо. Дакле, само законитост, никако МИ ово, МИ оно...
Код нас се устави и закони мењају чим узјаше Курта уместо Мурте.
Погоди колико?
(06-05-2016, 09:43 PM)Chicot Пише:То је већ питање политике, а не права и економије. Колико је мени познато, само би нам дали нове услове за улазак у ЕУ. Како тај улазак није изгледан у року од 4 године, дакле од избора до избора, странка на власти не би требало да се обазире на то, већ да води политику која одговара држави и народу.(06-05-2016, 07:09 PM)Милослав Самарџић Пише: Ниси у праву, ти закони су средили ствар. Свакако не потпуно, али у основи то је сређено.Ма какви, само је проблем склоњен од очију јавности.
(06-05-2016, 07:09 PM)Милослав Самарџић Пише: Законитост је темељ капитализма, ствара услове за бизнис и аутоматски покреће бизнис. Да ли ће тај бизнис бити на овом или оном нивоу, зависи од економске политике. Две основне економске мере потребне су да се драстично побољшање види у кратком року: царинска заштита и обарање курса динара.
Царинска заштита, јер нашу привреду убијају ЕУ и Кина (неконтролисани увоз из тих земаља).
Како конкретно ово са царинском заштитом? Како донети и формулисати прописе који ће заштитити нашу привреду, а не ићи против интереса ЕУ - јер у том случају, добијемо пацку у виду разних монетарних и економских мера репресије
(06-05-2016, 09:45 PM)Chicot Пише:Не, него по аналогији са статистиком из социјалистичке Југославије. А тај случај ми је добро познат. Јер кад је власт тоталитарна, нема контроле, поред осталог и у ономе што саопштавају као статистичке податке. Све штелују.(06-05-2016, 07:16 PM)Милослав Самарџић Пише:(05-05-2016, 12:16 AM)Chicot Пише:Не можеш поредити економије јер кубански подаци не важе, а питање је и колико су наши тачни. Углавном за комунистичку земљу је немогуће да даје тачне статистичке податке.(04-05-2016, 07:34 PM)Милослав Самарџић Пише: Него Шико, шта си хтео да кажеш са оним поређењем Кубе и Србије? Био је Мића Петровић скоро на Куби, па ми рече да су плате око 20 долара и да је неописива беда. Ипак су они много више одмакли од нас у погледу социјализма, тј. тамо социјализма има много више.Беда, није спорно, али је далеко од онога што сте ви представили - 99,9% робље.
Главни економски параметри нам се не разликују много, а ми иако смо такође беда, робље баш нисмо. Иако су они далеко поодмакли у комунизму, поређењем економија се не види да смо ми нешто изнад. А они су још и много ведријег духа
Да, много су ведријег духа, нарочито они по казаматима и логорима.
Ко каже да су то њихови - наши подаци? Јесте видели извор?
Милослав Самарџић Пише:На пример, код нас се за ово користи термин либерални капитализам. А доказује се тиме што рецимо радници имају 200 евра месечно у некој приватној фирми. Рецимо у некој грађевинској фирми. А зашто имају само 200 евра? Зато што у грађевинском сектору најбоље послове на незаконит начин добије неко близак властима. (Или неко ко је већ у власти а има фирму, рецимо Ђилас из ДС је држао монопол на огласни простор.) Онда осталима остају само лоши послови и мало новца за плате. А да није тог монопола власти, била би већа конкуренција, тај ко има 200 евра прешао би у фирму која даје већу плату. Дакле, проблем је што нема капитализма, а не што га има. Другим речима, проблем је што је систем (нео)социјалистички.То није социјализам, то је корупција.
Милослав Самарџић Пише:Сада, неколико дана уочи избора од 24. априла, јасно је да ће победити Вучић, јер држи монопол над главним медијима. Као што је уочи избора 1990. године било јасно да ће победити Милошевић. Да су постојали избори у време Ј. Б. Тита, победник би се такође унапред знао.То се такође догађа и у демократским земљама. Онај ко победи у изборима, поставља своје људе на врху државне телевизије и у установама.
С друге стране, у капитализму је незамисливо да једна особа, или једна партија, толико доминирају медијима – било уочи избора, или иначе. Такође је незамисливо да се после избора дели “ратни плен“ у виду руководећих места у јавном сектору и државној управи.
Милослав Самарџић Пише:Према том концепту, уколико је мањи утицај државе на економију, утолико је та економија боља.Знам за тај концепт, на Западу то је доминантна идеја.
Милослав Самарџић Пише:А јел се у Италији и уопште на Западу користе термини ''социјална помоћ'', ''социјално осигурање'', и сл? Дакле да ли је реч ''социјал'' уграђена у механизам као асоцијација на нешто позитивно?Да, користе се термини као "социјална шкрба" за здравствени систем, пензије, "социјални амортизери" за помоћ онима који су изгубили посао, итд
(08-05-2016, 12:06 AM)Милослав Самарџић Пише: Опет ти МИ па МИ одговорни. Они су одговорни за све битно.Овога пута сам мислио на дискусију, нас двојица нећемо далеко стићи у разговору ако се стално осврћемо на ноторне ствари.
(08-05-2016, 12:06 AM)Милослав Самарџић Пише: Је ли било који народ, пре него што му је наметнут социјализам, био глуп? Руси? Чеси? Источни Немци? А сви су пропали због социјализма.Немци су свакако "паметнији" од Чеха, Пољака, Руса.. Кад то кажем, не мислим на индивидуалну културу понашања, интелект и тако даље. Мислим на карактеристике њих као целине.
(08-05-2016, 12:06 AM)Милослав Самарџић Пише: Ово што си убацио средњу Европу ти је мало контрадикторно са оним на почетку. Иначе било смо јачи од Грчке на пример. И Португалије. А радничке плате биле су веће него у Италији. Међутим, важније од тога је да смо имали добре економске параметре: продуктивност, економичност и рентабилност. То су три основна. Као у медицини рецимо температура, крвни притисак, и сл. Кад се уз помоћ тих параметара направи статистичко предвиђање за наредних пола века, добијају се економија, стандард, просечне плате, итд, који немају везе са овим сада.Није, били смо далеко иза и Грчке у индустријализацији. Средином 30-тих само 7% становништва је привређивало у индустрији, остали практично у пољопривреди. Тих година, имали смо најнижи индустријки раст од свих земаља (Осим албаније), мање од 2%. Према томе, продуктивност, економичност и рентабилност нису били баш репрезентативни. Треба знати и то да смо грцали у презадужености. Додуше, то је последица светске економске кризе, и добрим делом није зависило од нас (дуг се умножио због инфлације и губитка златног паритета), али и тај податак треба имати на уму. Одржавали смо корак са средњом европом делом због пољопривредне производње, неких спољнотрговинских параметара и других ствари, не због индустрије.
(08-05-2016, 12:06 AM)Милослав Самарџић Пише: Британски устав је још ''краћи''.Они немају писани устав. Али управо је то и моја поента. Не да нам не треба устав, већ да уређено друштво може да почива и на јакој парламентарној традицији, и без пренатрпаности формом.Погоди колико?
(08-05-2016, 12:06 AM)Милослав Самарџић Пише: Али не рачуна се само устав, већ и уставни амандмани и други закони, а у англосаксонком праву и онај систем ''пресудио једном један судија''. Свака та пресуда има снагу закона.То му дође као "преседан"? Па да, то су наследили од Енглеза.
(08-05-2016, 12:06 AM)Милослав Самарџић Пише: То је већ питање политике, а не права и економије. Колико је мени познато, само би нам дали нове услове за улазак у ЕУ. Како тај улазак није изгледан у року од 4 године, дакле од избора до избора, странка на власти не би требало да се обазире на то, већ да води политику која одговара држави и народу.
А што се тиче Кинеза, мислим да постоји могућност да изгубимо онај њихов неутралан глас у Савету безбедности. Који нам ионако ништа не значи.
(08-05-2016, 12:08 AM)Милослав Самарџић Пише:Нема аналогије. Данас је 21 век, век информација. Ниједна озбиљна институција неће чекати штимоване податке из (екс)комунистичких земаља. Знају они доста добро и сами, зато вам то и говорим.(06-05-2016, 09:45 PM)Chicot Пише:Не, него по аналогији са статистиком из социјалистичке Југославије. А тај случај ми је добро познат. Јер кад је власт тоталитарна, нема контроле, поред осталог и у ономе што саопштавају као статистичке податке. Све штелују.(06-05-2016, 07:16 PM)Милослав Самарџић Пише:(05-05-2016, 12:16 AM)Chicot Пише:Не можеш поредити економије јер кубански подаци не важе, а питање је и колико су наши тачни. Углавном за комунистичку земљу је немогуће да даје тачне статистичке податке.(04-05-2016, 07:34 PM)Милослав Самарџић Пише: Него Шико, шта си хтео да кажеш са оним поређењем Кубе и Србије? Био је Мића Петровић скоро на Куби, па ми рече да су плате око 20 долара и да је неописива беда. Ипак су они много више одмакли од нас у погледу социјализма, тј. тамо социјализма има много више.Беда, није спорно, али је далеко од онога што сте ви представили - 99,9% робље.
Главни економски параметри нам се не разликују много, а ми иако смо такође беда, робље баш нисмо. Иако су они далеко поодмакли у комунизму, поређењем економија се не види да смо ми нешто изнад. А они су још и много ведријег духа
Да, много су ведријег духа, нарочито они по казаматима и логорима.
Ко каже да су то њихови - наши подаци? Јесте видели извор?
(09-05-2016, 12:23 PM)ЛукаЛоко Пише: Самарџићу,Мислио сам на капитализам у оквиру једне државе. Ако се укључи међународни фактор, свакако си у праву за поређење са Карлом Луисом (Карл Луис, тако се пише и изговара на српском) и богаљом. Зашто за ту међународну компоненту користиш термин ''неолиберализам''? То је негација капитализма.
оно што пишете у чланку чини ми се углавном је тачно.
Нисам ја економиста који би могао стручно судити о томе, али чини ми се да требају за то и неки повољни услови.
Неке западне земље су оствариле свој развој преко либералног капитализма у неким прошлим временима. Чини ми се, имале су довољно време за то, имале ресурсе, често из колонијалних територија, имале су на располагању велико тржиште и није било тада умешања страног капитала.
Тачно је то да капитализам функционише где има и закон, то јест једно повољно законодаство, правила, нека ограничења. У ту категорију може се можда сврставати „граница“, то јест средство којим су неке земље успеле да сачувају своја предузећа од стране конкуренције.
Сада ми видимо да су велике економске силе тражиле од сиромашнијих, од оних које су касно стигле до тог капиталистичког развоја, да заједно такмиче у економском тржишту. То је данашња глобализација. То је као да би Карл Љујс тражио од једног ћопавог да трчи заједно са њим. То није равноправно такмичење.
То је оно што се заправо назива „неолиберализам“, то јест један агресивнији вид либерализма који тражи да многа правила, многи закони пропадну, и да то буде у корист јаких.
(09-05-2016, 03:11 PM)ЛукаЛоко Пише: Оно што пишете јесте тачно у теорији и под неким условима и у пракси, али реалност је нешто другачија.То је корупција ако је изузетак - као у демократским земљама.
На пример:
Милослав Самарџић Пише:На пример, код нас се за ово користи термин либерални капитализам. А доказује се тиме што рецимо радници имају 200 евра месечно у некој приватној фирми. Рецимо у некој грађевинској фирми. А зашто имају само 200 евра? Зато што у грађевинском сектору најбоље послове на незаконит начин добије неко близак властима. (Или неко ко је већ у власти а има фирму, рецимо Ђилас из ДС је држао монопол на огласни простор.) Онда осталима остају само лоши послови и мало новца за плате. А да није тог монопола власти, била би већа конкуренција, тај ко има 200 евра прешао би у фирму која даје већу плату. Дакле, проблем је што нема капитализма, а не што га има. Другим речима, проблем је што је систем (нео)социјалистички.То није социјализам, то је корупција.
Такво нешто се догађа скоро посвуда, и у демократским и у социјалистичким земљама, под републичким и под монархијским уређењом.
(09-05-2016, 03:11 PM)ЛукаЛоко Пише:Да, догађа се, али не у овом размерама, тј. то је овде генерички другачије, вуче корен из 1945, само се лидери мењају. То је дакле овде системски другачије. На пример овде у Србији владаћу странка прави главну државну комисију за изборе, ини броје гласове! Републичку изборну комисију, То нема нигде на Западу. А то је само мали део овога о мечу причам.Милослав Самарџић Пише:Сада, неколико дана уочи избора од 24. априла, јасно је да ће победити Вучић, јер држи монопол над главним медијима. Као што је уочи избора 1990. године било јасно да ће победити Милошевић. Да су постојали избори у време Ј. Б. Тита, победник би се такође унапред знао.То се такође догађа и у демократским земљама. Онај ко победи у изборима, поставља своје људе на врху државне телевизије и у установама.
С друге стране, у капитализму је незамисливо да једна особа, или једна партија, толико доминирају медијима – било уочи избора, или иначе. Такође је незамисливо да се после избора дели “ратни плен“ у виду руководећих места у јавном сектору и државној управи.
(09-05-2016, 03:11 PM)ЛукаЛоко Пише:Знам за тај бум. Да ли ви тамо знате да је према званичној историји социјалистичке Југославије највећи бум на свету у ствари био Титовој Југославији од 1945. до негде 1965? Ми смо то чак учили на факултету, економском, 1980-тих. Наводили су пример да је друга земља по расту био Јапан. Ваш раст је према њиховом мишљењу био тако мали да није био вредан помена. Немачки такође.Милослав Самарџић Пише:Према том концепту, уколико је мањи утицај државе на економију, утолико је та економија боља.Знам за тај концепт, на Западу то је доминантна идеја.
Међутим, ја се са том идејом не слажем.
Рећи ћу нешто које ће Вам испасти хуљно: верујем у интервенцију државе у економију, у нека посебна доба развоја, поготово у неким пољима, као што су сировина, инфраструктуре, тешка индустрија.
Италија је после Другог светског рата имала један велики економски раст. То је био такозвани „економски бум“.
Полуострво је тада у привреди расло исто колико и Немачка и претворило се од сељачке у једну од највише индустријализованих земаља на свету. Италијанско „економско чудо“ је многе тада изненадило.
Ево, веровали или не, тада је добар део индустријског капитала био у рукама државе.

(09-05-2016, 03:11 PM)ЛукаЛоко Пише:Шта је шкрба, осигурање или помоћ, откуд ти та реч?Милослав Самарџић Пише:А јел се у Италији и уопште на Западу користе термини ''социјална помоћ'', ''социјално осигурање'', и сл? Дакле да ли је реч ''социјал'' уграђена у механизам као асоцијација на нешто позитивно?Да, користе се термини као "социјална шкрба" за здравствени систем, пензије, "социјални амортизери" за помоћ онима који су изгубили посао, итд