11-06-2018, 09:47 AM
.
ЈАЊИЧАРИ
![[Слика: IMG_7946.jpg]](https://s22.postimg.cc/nb6yoq4i9/IMG_7946.jpg)
Пише: протојереј Јован Пламенац
Данак (материјалну обавезу вазала) „у крви“, или девшизму (на турком „сакупљање“) увео је, наводно, султан Мурат II (1421-1451) или његов отац Мехмед I? Није битно.
У сваком случају, Турци су већ у 15. вијеку од поробљених хришћана, па и Срба, као посебан вид опорезивања, отимали мушку дјецу. Отету дјецу су преводили у ислам. Најдаровитије и физички најспособније одводили су на султанов двор, а остале на васпитавање слали у турске породице.
Данак у крви праћен је лелеком мајки и осталих чланова породице отете дјеце. Отета дјеца у Турској су, након сунећења и опсежне обуке, постајали јањичари (на турском „нова војска“). Они су касније, у војним походима, бивали највећи крвници онима чија крв је текла њиховим венама.
Ово је данас тако препознатљива прича!
Додуше, данас српску дјецу са Балкана не „сакупљају“ Турци. „Сакупљају“ их државе Запада у којима је животни стандард висок. И не отимају их као данак, као вид пореза поробљеној раји. Уопште их не отимају; узимају их добровољно. Штовише, њихови родитељи, па и они сами, моле да их њихови поробљивачи узму.
Најдаровитију српску дјецу њихови поробљивачи узимају већ у средњошколском узрасту. Узимају их и касније, на студије, па и када заврше факултете.
За дио српске дјеце која бољи живот траже у економски развијенијим земљама може се рећи да су економска емиграција. Њима туђина постаје домовина: тамо раде, заснивају породице, тамо им се дјеца школују и васпитавају…, ријечју, постају дио тог друштва, већ у другој, посебно трећој генерацији потпуно се утапајући у њега.
Други дио те дјеце враћа се у отаџбину. Али, она им је сада полигон дјеловања за које су школовањем и васпитавањем припремљени, њива на коју ће сијати сјеме које су донијели. Тако се они враћају као јањичари овог времена; не више са мачем освајача, него са његовим врједносним системом. Та „нова војска“ сада није војни освајач, него нешто много горе, далеко погубније – културни, медијски, образовни, па и духовни освајач. Поробљивач душа.
Тако је настала својеврсна јањичарска спирала: они, упивши либерални, материјалистички дух Запада, доносе га ту гдје су рођени и стасали. И тако, генерације које стасавају, свака наредна све више, јањичарско васпитање добијају у својој отаџбини… На тај начин смо добили духовне јањичаре који су противници не толико својим родитељима, који су и сами попримили ововременог јањичарског духа, него ранијим прецима.
Управо имавши тог духа у себи, српска младеж данас хрли либералном Западу. Њихови родитељи, или са тим духом у себи или инертни према њему, боре се да их пошаљу у духовну погибао, сличном страшћу као када мајка иде код љекара абортера и својим потписом од њега тражи физичку ликвидацију дјетета које узраста у њеној у материци.
Ови јањичари, финансијски укријепљени од разних сороша и ција, обликују јавност, образовни систем и садржај, културу и народни морал, придржавају политичке режиме или су у њима, или су у политичкој опозицији истог духа којег је и режим, као на клупи за резервне играче. Метастазирали су у онима којима су они идоли и нада да ће и њима капнути који евро. Они су њима мјера успјеха, као што су, не тако давно, онима који нијесу имали одважности да краду по Италији, били шанери.
Препознатљиви су по својим ријечима и видљиви по својим дјелима. Њихови плодови су обоготворење новца, материјално стицање којем поштење и част нијесу препрека, афирмација промискуитета, педерастије и других анималности, обесмишљавање институције брака и, посљедично, разарање породице, медијско обликовање свијести народа и манипулисање њоме, информациони систем као уништење приватности и пеглање индивидуалности у безличну масу, разводњење националног осјећаја кроз деградацију историје, језика и културе, антихришћанска духовност…
Њихов труд, оданост и посвећеност дали су и дају огроман допринос данашњем вазалном односу српског народа према Западу, посебно Америци, који је далеко дубљи и страдалнији него након Косовског боја према Турцима.
ИН4С
ЈАЊИЧАРИ
Пише: протојереј Јован Пламенац
Данак (материјалну обавезу вазала) „у крви“, или девшизму (на турком „сакупљање“) увео је, наводно, султан Мурат II (1421-1451) или његов отац Мехмед I? Није битно.
У сваком случају, Турци су већ у 15. вијеку од поробљених хришћана, па и Срба, као посебан вид опорезивања, отимали мушку дјецу. Отету дјецу су преводили у ислам. Најдаровитије и физички најспособније одводили су на султанов двор, а остале на васпитавање слали у турске породице.
Данак у крви праћен је лелеком мајки и осталих чланова породице отете дјеце. Отета дјеца у Турској су, након сунећења и опсежне обуке, постајали јањичари (на турском „нова војска“). Они су касније, у војним походима, бивали највећи крвници онима чија крв је текла њиховим венама.
Ово је данас тако препознатљива прича!
Додуше, данас српску дјецу са Балкана не „сакупљају“ Турци. „Сакупљају“ их државе Запада у којима је животни стандард висок. И не отимају их као данак, као вид пореза поробљеној раји. Уопште их не отимају; узимају их добровољно. Штовише, њихови родитељи, па и они сами, моле да их њихови поробљивачи узму.
Најдаровитију српску дјецу њихови поробљивачи узимају већ у средњошколском узрасту. Узимају их и касније, на студије, па и када заврше факултете.
За дио српске дјеце која бољи живот траже у економски развијенијим земљама може се рећи да су економска емиграција. Њима туђина постаје домовина: тамо раде, заснивају породице, тамо им се дјеца школују и васпитавају…, ријечју, постају дио тог друштва, већ у другој, посебно трећој генерацији потпуно се утапајући у њега.
Други дио те дјеце враћа се у отаџбину. Али, она им је сада полигон дјеловања за које су школовањем и васпитавањем припремљени, њива на коју ће сијати сјеме које су донијели. Тако се они враћају као јањичари овог времена; не више са мачем освајача, него са његовим врједносним системом. Та „нова војска“ сада није војни освајач, него нешто много горе, далеко погубније – културни, медијски, образовни, па и духовни освајач. Поробљивач душа.
Тако је настала својеврсна јањичарска спирала: они, упивши либерални, материјалистички дух Запада, доносе га ту гдје су рођени и стасали. И тако, генерације које стасавају, свака наредна све више, јањичарско васпитање добијају у својој отаџбини… На тај начин смо добили духовне јањичаре који су противници не толико својим родитељима, који су и сами попримили ововременог јањичарског духа, него ранијим прецима.
Управо имавши тог духа у себи, српска младеж данас хрли либералном Западу. Њихови родитељи, или са тим духом у себи или инертни према њему, боре се да их пошаљу у духовну погибао, сличном страшћу као када мајка иде код љекара абортера и својим потписом од њега тражи физичку ликвидацију дјетета које узраста у њеној у материци.
Ови јањичари, финансијски укријепљени од разних сороша и ција, обликују јавност, образовни систем и садржај, културу и народни морал, придржавају политичке режиме или су у њима, или су у политичкој опозицији истог духа којег је и режим, као на клупи за резервне играче. Метастазирали су у онима којима су они идоли и нада да ће и њима капнути који евро. Они су њима мјера успјеха, као што су, не тако давно, онима који нијесу имали одважности да краду по Италији, били шанери.
Препознатљиви су по својим ријечима и видљиви по својим дјелима. Њихови плодови су обоготворење новца, материјално стицање којем поштење и част нијесу препрека, афирмација промискуитета, педерастије и других анималности, обесмишљавање институције брака и, посљедично, разарање породице, медијско обликовање свијести народа и манипулисање њоме, информациони систем као уништење приватности и пеглање индивидуалности у безличну масу, разводњење националног осјећаја кроз деградацију историје, језика и културе, антихришћанска духовност…
Њихов труд, оданост и посвећеност дали су и дају огроман допринос данашњем вазалном односу српског народа према Западу, посебно Америци, који је далеко дубљи и страдалнији него након Косовског боја према Турцима.
ИН4С
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
![[Слика: IMG_7946.jpg]](https://s8.postimg.cc/az1998b5h/IMG_7946.jpg)
