Проглас Одбора за прославу двјестогодишњице владе куће Петровић-Његоша
Цетиње, 1896. године
Браћо Црногорци!
Тешки су настали дани за српски народ послије пропасти српске државе на Косову. Истина, поједини дијелови још неко вријеме животарили су, полагано издишући, али се најпослије и потоња искра слободе и независности умало није угасила. Пада Лазаревићева деспотовина, паде поносна Босна, паде јуначка Херцеговина, најпослије клону Иван-бегова Зета. Неста врховнијех вођа, остаде стадо без пастира ... Наста коначна пропаст. Тад прену гениј српског народа и ули му нову снагу и нову наду у челичне груди. Око духовнијех својих пастира стадоше се прикупљати у Новој Зети, у Црној Гори, одважнији синови нашег народа из разнијех крајева, те отпочеше очајничку борбу на смрт и на живот са освајачем. Дуга је, мучна, крвава је та борба била; то је био рат, коме се знао почетак, а свршетак се није предвидио. Али ко ће сили одољети? И челичне груди подлегну тешкијем, честијем ударцима. Цио народ српски заспа; шака витезова црногорскијех, не видјећи ни одакле помоћи, стаде малаксавати. Слабији попустише и предадоше се непријатељу. Духовни пастири, који се дотле ни најмање нијесу одвајали од свог народа, мало по мало такође малаксаше. Плахи и лакоми издадоше. Наста претешко доба за Црну Гору:
Бјеше облак сунце ухватио,
Бјеше гору тама притиснула,
Пред олтаром плакаше канђело,
На гусле се струне покидале,
Сакриле се виле у пештере,
Бојаху се сунца и мјесеца;
Бјеху мушка прса охладњела.
А у њима умрла слобода,
Ка`кад зраке умру на планину,
Кад утоне сунце у пучину.
Још један мали ударац, и потоња искра српске слободе и независности угаси се! Али је било још животне снаге у нашем народу, још он коначно није сном мртвијем заспао био, није само имао ваљаног пастира, ваљаног вође, који ће га предводити. И таквог даде тај исти народ. Појави се човјек из куће, која својом наравственом моћи бјеше надвисила све друге; појави се човјек, који својим духом бјеше надмашио све своје сувременике, појави се Данило Петровић - Његош, и Србин поново оживље... Није потребе, да овдје ређамо, што ве учини тај велики Господар; није потребе доказивати, да би мјесто данашње Црне Горе, те дике српске, био какав пашалук, или што друго, да не имадосмо онаквог духа, каo што бјеше Владика Данило, и као што бјеху до данашњег дана и сви Његови Нашљедници на исте Куће.
Браћо Црногорци!
Ево са срећом навршује се 200 година од тог епохалног догађаја у нашој домовини, 200 година откако сретно господари данашња наша Владалачка Кућа, 200 година непрекидне славе, која је уздигла Црну Гору на ону висину, на коју се до данас не диже ниједна на свијету тако мала простором земља, а то све благодарећи оној Кући, коју први заснова Владика Данило.
Браћо Црногорци!
Треба да се сјетимо овог епохалног догађаја при свршетку другог стољећа, да прославимо што љепше тај велики дан, да се том приликом сјетимо свега, што учини наша јуначка, витешка наша Владалачка Кућа Петровић - Његоша у течају овијех 200 година; да се сјетимо свију онијех великијех дјела, која би довољна била да прославе и какву моћну државу, и која почини народ црногорски са својим Великијем Господарима на Куће Петровић - Његоша.
Зато вас позивамо, да заједнички прославимо велезначајне дане 7, 8. и 9. септембра ове године у цијелој земљи, а особито овдје на Цетињу, гдје ће дан 7-ог септембра посвећен бити успомени Владике Данила, оснивача наше династије, великог препородиоца и Оца Црне Горе и оснивача српске независности на новом темељу; овом приликом ће се пренијети Његови земни остаци на Орлов Крш у нарочито за то подигнути мавзолеј; 8-ми септембра посвећен је прослави двјестогодишњице славне владе Куће Петровића; 9-ог истог мјесеца прослава стогодишњице славне побједе, коју су одржали Црногорци, предвођени витешкијем својим Господаром Петром I на Крусама; у исто вријеме освећење Војничког Стана и благослов почетка новог правца у војсци црногорској. За ову свечаност треба да спремите овамо своје одабране прваке, представнике општина, племена, своје главаре, да својим присуством увеличају славу у нашој престоници.
Браћо Срби на све стране!
Српска државна мисао нашла је уточиште у Црној Гори, за њу су се Црногорци кроз толико вијекова јуначки борили и све своје за њу жртвовали, те тако је дохранили и данашњем нараштају предали.
Зато овом приликом, и ако смо раскомодани, и ако смо поудаљени једни од другијех, ипак овијех радоснијех дана надамо се, да ћете преко својих представника заступљени бити у прослави на Цетињу, а сви скупа у духу с нама; да ћете с нама заједно онијех свечанијех дана дијелити сву ону радост, која ће обузети сваког Србина у Црној Гори, кад се само сјети ове славне двјестогодишњице владе наше Владалачке Куће, кад се сјети, шта је све та Кућа до данас учинила за Српство, чему ли се још напријед надати може.
Слава Црне Горе - то је слава цијелог српског народа, јер Црна Гора на првом мјесту припада Српству, и све њене жртве за Српство су принесене.
Овом приликом надамо се, да ће и остала браћа Словени, а и пријатељи наше Владалачке Куће, пријатељи свију Словена у духу примити учешће у нашој слави, а преко својих одабранијех синова и лично на Цетињу учествовати.
Само жалимо, да због малог простора мјеста, оскудице подвознијех средстава и другијех тешкоћа и незгода нећемо бити у стању загрлити своју браћу и пријатеље и задовољити их онако и у оноликом броју, колико бисмо жељели; али најпослије љубав братска и добра воља неће оскудјевати, и ко дође - добро нам дошао.
У очекивању овијех свечанијех дана из дубине душе ускликнимо:
Живио Велики потомак Великог оснивача династије Петровић - Његоша Његово Височанство Књаз и Господар НИКОЛАЈ I !
Живило Њено Височанство Књагиња МИЛЕНА !
Живило Његово Височанство наш Нашљедник Књаз ДАНИЛО !
Живиле Њихове Свјетлости Књажеви: Велики Војвода Граховски и Зетски МИРКО и Велики Војвода Захумски ПЕТАР !
Живила цијела Владалачка Кућа Петровић - Његоша !
Живио цио народ Српски!
http://www.njegos.org/petrovics/proglas.htm
(20-10-2016, 05:54 PM)АНТИ-ЈУГОСЛОВЕН Пише: (20-10-2016, 05:38 PM)Ројалист Пише: Краљ Никола
1860-1918
Предраг Вукић
Српство у Црној Гори
- збирка докумената -
"Спознаћете истину
и истина ће вас ослободити"
Господ Исус Христос
http://www.njegos.org/vukic/index.htm
Све до смрти краља Николе Италија је помагала његове тежње за обновом Краљевине Црне Горе.
OHAMO, 'HAMO!
There, Over There!
Traditional Anthem of Montenegro
Written in 1867 by Montenegrin King Nikola I
First translation into English by Aleksandar Rakovic; correction of first translation and final English version by anonymous American of Serbian origin
Download OHAMO, 'HAMO! in mp3 format
Онамо, онамо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.
Онамо, онамо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.
Онамо, онамо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"
Онамо, онамо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.
Онамо, онамо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!
Онамо, онамо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"
Онамо, онамо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!
Онамо, онамо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.
There, over there... beyond those hills,
Ruined lies, they say, my
Emperor's palace; there, they say,
Once, heroes had gathered.
There, over there... I see Prizren!
It is all mine – home I shall come!
Beloved antiquity calls me there,
Armed I must come there one day.
There over there... from on top of the ruins
Of Emperors' palaces to the devil I will say:
"Flee from my beloved home you plague,
Already your loan I must repay!"
There, over there... beyond those hills,
Lies a green grove, they say,
Under which rises up Holy Decani:
A prayer said within Paradise claims.
There, over there... beyond those hills,
Where sky of blue bends down her arch;
On to Serb fields, on to battle fields,
There, brothers, prepare to march!
There, over there... beyond those hills,
Trampled by horses' hooves cries out the Jug:
"Come help me, children, come help me, sons,
Avenge the old man - sacred is your task!"
There, over there... for the ribs of the old man,
I'll dull my sabre's edge on
The ribs of the Turks; and cut the ties
From the wrists of the wretched masses!
There, over there... beyond those hills,
Lies there, they say, Milos's grave!
There my soul eternal peace shall gain,
When the Serb is no more a slave.
http://www.njegos.org/onam.htm
![[Слика: 6LzSCUJ.gif]](http://i.imgur.com/6LzSCUJ.gif)
