[Mekenzi]

Не могу, кад их видим смејем се...надреални су...

Брате, Шта су ови конкретно и практично за 30+ година Србовања урадили за Отаџбину...

Оно што код Руса ценим јесте да иду да гину за Родину и да су и политичари на Борбеном Задатку...

Ови за асталом из круга двојке, бре неби могли да обиђу базе у Копненој Зони а замисли Бошка у рову...

Само ме занима озбиљно питање,

Јесу пре или писле конференције у медиа центру скокнули преко пута до Мадере на чевапчиће и чорбицу.

Бошко и Милица често ручају у Мадери..

[Mekenzi]

Мене мучи једно питање и то већ децемијама:

Што српска политичка елита не живи на Косову или у близину Косова већ 80 година?


Што нити један високорангирани опозициони и позициони политичар нема место пребивалишта на Косову и Метохији???


Шта мислите да ли било који српски политичарниз било које политичкеборганизације у Србији спреман овиг тренутја да се одрекне комфорног живота у Београду и оде у Косовску Митровицу, Звечан, Зубин Поток, Штрпце или Грачаницу да живи??


Нема. Они се за Косово боре зато што је то политичка тема која је увек и заувек биће актуелна у форми "Ко је издао Косово"... практично на терену, на делу нико ништа не предузима.

[luka.luke]

Мене мучи једно питање и то већ децемијама:

Што српска политичка елита не живи на Косову или у близину Косова већ 80 година?


Што нити један високорангирани опозициони и позициони политичар нема место пребивалишта на Косову и Метохији???


Шта мислите да ли било који српски политичарниз било које политичкеборганизације у Србији спреман овиг тренутја да се одрекне комфорног живота у Београду и оде у Косовску Митровицу, Звечан, Зубин Поток, Штрпце или Грачаницу да живи??


Нема. Они се за Косово боре зато што је то политичка тема која је увек и заувек биће актуелна у форми "Ко је издао Косово"... практично на терену, на делу нико ништа не предузима.

Лак је одговор на то питање.
Док будеш (будемо) гласао за политичаре који неће живјети на Косову и Метохији,  они неће ни живјети на Косову и Метохији .

[Mekenzi]

Политичари не живе на Косову.

Иначе прича о Косову се прерворила у ријалити:

"Ко је издао Косово и Метохију"

Косовом се треба бавити суштинским питањима, али тиме се нико не бави.

Бавимо се митологијом,митинзима, средњим веком...
Како ће Легија да ослободи Косово, како ћемо побити све Албанце и те мики маус приче..

Оно што је остало од српског Косова цркве и манастири и шачица Срба сиромаха..

Србија има елемената како да придобије Албанце али то је друга прича..

[Filip88]

jа биџ поделио Косово са шиптарима...пола пола...кад смо могли целе Македоније да се одрекнемо можемо дела Космета

[Mekenzi]

jа биџ поделио Косово са шиптарима...пола пола...кад смо могли целе Македоније да се одрекнемо можемо дела Космета

Kосово не треба делити. З4 за Косово то јест ЗСО....


Нити један Србин са овог форума, са фејсбука, инстаграма, твитера, нити један српски политичар

НИЈЕ СЕО СА СРПСКИМ ДОМАЋИНОМ У ЊЕГОВОМ ОГЊИШТУ  НА КОСОВУ И МЕТОХИЈУ ДА ГА ПИТАЈУ, ДОМАЋИНЕ КАКО СИ?

Данашња политика о Косову и Метохије се свела на београдске чаршијске приче:

"Ко је издао Косово"

што би рекли радикали : "Ко је јахо попа"

Оно што је битно,  Вучић је "медијски играч" и "маг" да "попали масу" сећамо се још из доба док је Шешељ био у Хагу, и ОН од свега може направити спрдњу или подићи тензију до максимума....
Ко сад у свим медијима Курти ово, Курти оно.... И онда се људи "попале" и упецају на његов "медијски шоу" праве протесте по центру Београда и све остало што он воли и од те његове медијске магле не види се суштина....

А суштина и реалан живот по Србе на Косову је економски, социјално јако тежак и већина Срба са Косова како би опстала је прихватило као и држава Република Србија сву законадовну, извршну, судску, уставну, безбедносну Репубљик Косово.

Србија на Косову сем српске листе нема буквално никакав утицај..

А Курти, ово, Курти оно је замајавање ширкоих народних маса на који се људи пецају.

Куртију није циљ да протера оних 5-10% Срба.

[sagus]

jа биџ поделио Косово са шиптарима...пола пола...кад смо могли целе Македоније да се одрекнемо можемо дела Космета

Ок како кажеш.А како да се изврши подела? Ако ћемо тако до Драча и Солуна је наше.Нема никакве поделе.Имају само две опције
1. Да кренемо у рат и ком обојци ком опанци
2. Да се нађе издајник и да призна Косово, али му онда не гину Теразије

Али у сваком случају неки рат великих размера не гине свету. Да се ја питам, најбоља позиција је кренемо на Косово и Метохију по наше па шта буде, ионако ће ускоро бити озбиљне фрке на глобалном нивоу.

[sagus]

Ево још нешто из мог дневника па можете се уверити да ли су официри са великим чиновима заслужни. Ове ствари се не смеју заборавити. Ми који смо гинули и крварили смо одавно заборављени. надамо се да ће се то променити.Па ко сматра да је подела добра идеја нека му служи на част.Извињавам се због неких речи које су у дневнику али ништа није мењано. Што се тиче шиптара једини језик који они разумеју је језик силе и ту нема никакве даље приче

04.05. 1999. године Кошаре
Погибија потпоручника Аце Ђуровића
Предвече се враћамо са Кошара напокон да одморимо, кажу 7 дана смо слободни од акција. Изнурени, гладни, прљави али ипак насмејани долазимо у Хотел Високи Дечани повише манастира. Пресвлачимо се, мало се перемо из неке цистерне вода, али Боже мој боље и то него смрдљиви као творови. Претрпели добар број губитака претходних 11 дана. Туга, али све то на неки начин постаје "нормално" у тим условима. Чује се оно јебем ти Дечане, познат глас, питање ко ће на стражу љути сви оне који су у акцији нон стоп, а ови што остају да чувају хотел, а не знам од кога га чувају су уморни од страже. Кошаре су за њих прича као да су са нама сваки дан, немају појма ни на коју страну да крену да дођу до Батуше, али и то навикнеш да оћутиш. Другови су то, пријатељи "борци", није се око тога расправљати ко је шта урадио а ко није. Мало остајемо до касно не спавамо, слободни пар дана па ајде да мало причамо, да се жалимо један другом, да једемо, а најести се не можеш једним оброком за све претходне дане. Пусти иксан очи гладне ишту, а стомак не прима. Таман легли, сат и по одспавам кад нас буде. Устајете идемо назад, сви леже мисле шала, каже Бели није шала устаје јбг. Ноћ, сместимо се у 150, 110, пинчеве, каже ај вози ти , рекох Бели сваки пут возим ноћас нећу, радије бих седео позади. Кренусмо нико не говори где, пут непознат од једног дела. Никада нисмо прошли тим путем. Питао Белог где смо, каже само ти ћути, питам Ђуру каже видећеш. А јбг нико не зна где смо, сем пар људи. Сви видно нервозни, неко зло се спрема. Дођосмо негде, каже идемо пешке и без приче и цигара, чеона патрола напред и идемо у муклој тишини, она грозна, само кораци се чују. Када смо дошли неке стене, камење, ливадице, шума изнад и испод, још мрак, непознат терен. Ја и Костић крај неке стене, ја у мајици као по обичају он се забундао, па јок топло снег около, каже ајде да пребацимо кабаницу преко нас. Наслоњени седимо уз неку стену он на шлему, а ја на борбени ранац. Мало се угрејасмо. Свањава тај 06.05.'99. Ђурђевдан. Раздањује се али опет терен непознат. Каже Ђуровић, станите да вам нешто кажем. И поче свој посмртни говор, језа ме ухватила. Реко Ђуро ај не сери леба ти шта причаш, каже он " Ко преживи ово данас причаће, а ја сигурно нећу, још не знате шта нас чека данас!'' Питам га шта трабуња каже брате доста сам ја ратовао осећам у дубини душе да ми је ово задњи дан и да идем на одмор. Ето имамо и брата зовемо га Гавран, јер он тако лупи некада нешто и то се деси, а ти поста гори од њега. Каже ћути видећеш. Прошли смо поред неких минских поља кроз неке ливаде, шумарке, шуму немам појма више куда и ако имам добру оријентацију у шуми, али непознат терен. Каже стигли смо сви нађите неко добро дрво и заузмете положај па чекамо даље наређење. Нађем неку добру букву замаскирам ''цецу'' таман легао кад он и Бели више мене стоје и цркоше од смеха. Каже а кога чекаш одозго? Реко тату да ми донесе цигаре, чекам шиптаре, они сели и смеју се, каже Бели ало бајо то је Албанија контра си окренут, погледам сви на доле окренути, реко чувам вам леђа. Устај будало и бежи на десно крило имају две букве једна преко друге, лагано иди ту али пази има бункер десно од тебе да те не виде. Спуштамо се нигде букви, погледам их кроз оптику, он показује руком још доле, а где доле Бог те доле нигде никог, сви осташе код стене где ћу сам. Искрено језа ме обузима, није свеједно, неки страх у оној тишини, опет гледам он са двогледом показује још ниже и да је све чисто. Спустих се до те две букве напокон. Живе душе около нема, тиха језа, ма какви хладно обузела ме врућина ко да сам на плажи. Лагано се замаскирам, гледам њих један по један заузимају положаје, тек тад капирам да смо ушли из Албаније на Раса Кошарес. Моторола смањена једва чујем каже буди само на пријему ништа не питај јел сад видиш где смо. Ту нас је 27. Баш се радујем што сам на коти 601 а около шиптари, минска поља иза Албанија, па да смо га заузели па ајде. Али није моје да питам и мудрујем. Лежим чекам. Гледам онај бункер и није ми јасно зашто је окренут наопако, улаз од нас окренут види се цев бровинга и један лежи са пушком поред. Погледам ка Ђури, јер се Бели негде изгуби не видех где, питам да пуцам, каже на моторолу јеси луд буди миран и чекај. Ок шефе извини, ево чекам. Насмеја се. Чујем команданта нешто трабуња као и увек. Смањим је до краја већ сам постао алергичан на његов глас. Видим тројицу трчкарају цик цак ка нама у црним униформама, опасач око себе нека педеруша ручно шивена и висе по две кинеске бомбе. Показујем и питам да их елиминишемо показује да будем миран. Ал све више их долази, није ми свеједно доле сам. Стадоше шиптари седоше и нешто причају, они из бункера изађоше ка њима, искрено лакну ми. Вратише се они из бункера назад. Окренем се кад Аца показује да укључим моторолу. Каже ево пуцај сад. И крену борба. Испочетка ништа страшно мало их више од нас али све ок. После 10 минута долази гомила шиптара, кога првог убити а да не будемо угрожени од осталих, дере се на моторолу удри тим митраљезом све редом. Којим редом док испалим 2 реденика дође још 300 шиптара. Наређење извршење. Грува из бункера насумично ка нама. Један шиптар изашао испред бункера и пуца по нама. Неки ме ђаво тера да га звекнем. Крену јака ватра, овај виче то то удри говна. Шта да ударам има их ко мрава. Крећу сви да пуцају настаје опште лудило, не зна се ко одакле више пуца. Веровали или не први пут ме ухватила језа и страх и то баш баш. Нема панике али страх уби. Ови се шибају са арнаутима и муџахединима само тако. Осећам да нико сем мене страха нема. Костић виче са десног крила, јој куме што "бока" а мени стомак ко камен. Пуцам, страх невиђен. Смеју се моји и прангијају као луди к`о да су на тешким дрогама, мислим нико није био али тако ми делују. Пуни елана и воље. Ал` много терориста надире, каже повуците се сви код стене. Лакну ми. Дођосмо горе ја пузећи некако дођох. Каже стиже нам помоћ од 100 људи. Екстра. Само што ових има 10 пута ако не и више. То ме не брине јер смо увек бројчано мањи и добро се ишибамо. Дође Мајкан са 100 људи кад виде, повуче људе каже боље се јуначки повући него улудо изгинути. Сви у неверици. Остаде му 15 до 20 њих нису хтели да се врате. То је део наше јединице из Ковина. Паде нека магла, преста да се пуца, мир за уши. Диже се магла опет кренуше да пуцају. Не могу да нам приђу од минских поља. Опет се вратим на положај и Јово наново, само сада јачи њихови напади. Нас је мало али се копрцамо. Опет каже повлачење код стене и опет магла. Зове команду онај ретард "Згужвани" каже само напред, а ми ни назад не можемо, испред шиптари, около минско поље а где је слободно да се прође снајпери бију. Каже Ђура не можемо ни назад а ни напред, кад "Згужвани" наређује дрско: "Самоооо напред, немааааааа повлачења" а дебил седи 30 км од нас. Ђура је разбио моторолу каже само напред је наређење. Где да идем доле мечки на рупу, али кад сви кренуше, крену и ја. Поче борба, е сад снајпери и њихови туку. Тражим их иду у тројкама формацијски али не могу да нађем макар једног. Мандић крену ка бункеру одвали га снајпер у желудац, таман да не умре, као чир да је оперисао, а гура се десном ногом назад. Прођоше двојица да га извуку добише по метак у главу, опет он назад онда му избио десну чашицу на нози да више не може сам да се извлачи, тактика снајпера, приђу још двојица и они по метак у главу добише. Дере се Ђура и Бели да нико не прилази јер то им је и циљ. Ја му покажем да лежи јер га неће више дирати. Тражим и нађем једног, како сам га елиминисао тако су ме ухватили у снајперску ватру да не могу да отпузим. Неком срећом дође наш други вод умало не уби наше, нико није ни јавио. Са њима неки резервисти, добровољци и војници мени непознати. Негде се уз пут срели. Тад креће добра борба, попусти ме страх иако ме снајпери туку и даље. Мени битно да сам једног скинуо са стања за оброк. Али нека тројица прилазе ка мени, хоће живог да ме ухвате, успели би да није било неког малог из Књажевца, Србин га звали, луд као струја. А био сам ставио метак у цев од пиштоља у борбени прслук ако затреба да себе убијем. Жив им нећу пасти у руке. Један је био муслиман из Босне. Звали су ме, а и на пушци му пише Ибрахим Зеница. На кундаку. Видео кроз оптику на мојој ''цеци''. Извукоше Мандића, однесе га један од оних из Ковина на леђима. И то је био под јаком ватром. Свака част том момку. Опет магла. Извучем се одатле, седим крај две слепљене букве једна трула друга здрава, близнакиње. Размишљам како моји иду на славу а ја ћу да оставим кости на Раса Кошаресу. А молио сам се сваки дан да га освојимо. Не потцењујем наше али арнаута и муџахедина превише ако ово преживимо биће добро. Диже се магла. Е сад ја тражим снајперисте они туку где сам био. Опали их наша артиљерија тако да нисам морао да тражим. Поче опет луда борба не зна се ко пије ко плаћа. Ђура неће да се повуче, заинатио се због наређења "Згужване" будале. Каже идите, ја остајем сам. Рекох му, е види брате сам нећеш сигурно. Однекуд се и Бели појави каже она будала командује напред ми ни назад не можемо, Мајкан повуче људе ми најебасмо. Кренуше неке детонације, ладно су кренули дивљаци кроз минско поље, само да отворе пут до нас. Терају коње и стоку а и људе. Дивљаци невиђени. Опет ме снајпер туче. Ђура долази до мене пита могу ли да оног на брду смакнем, рекох ваљда могу само да крене да мења оквир тада му видим главу. Он монтира тромблон, питам га јел то решио да нам очи избије, а он се насмеја и врати мину назад. Кажем му да дође са моје леве стране јер ту снајпер није, али он се подиже узе пушку и јединачно поче да пуца стојећи, дерао сам се да легне ал' не мари он, поче да виче "Шта је пичке, дошли сте у моју државу да се курчите" и наставља да пуца, опет се дерем да макар залегне, ништа он и даље псује и пуца, каже види колико сам их скинуо од кад си оног са брда скинуо. Рекао му лези Ацо молим те, кад он стварно залеже. Наставим да пуцам он не пуца. Лежи, оне плаве очи отворене трепћу, не помера се, лежи на леђима, рекох му не зезам се бежи иза мене, он ништа. Приђем пулс слаб али има га, повучем га до себе код букви, а нигде крви нигде повреде, он никакав. Скинем му шлем кад има шта да видим, рупа на шлему са леве стране изнад ока, ту и улазна рана, позади шака мозга и парче лобање, снајпер, челично зрно. Е тада сам почео да кукам погину људи Ђура, убише га. Сви трче који су близу, један виче, други плаче, Бели кука као и ја, извучемо га до стене, и однеше га са тројицом до санитетског возила. Не знам како нисмо нигде повређени, снајпери су нас тукли неко време али смо дошли до санитета. Доктори из Крушевца, гледају, ја им дајем мозак и парчад лобање, они кажу не треба биће ок. Рекох им ако он умре и ви ћете умрети и сви остали доктори у Пећи. Одоше, мени дали бесендин од 2 милиграма. Еј од 2. Ја узмем целу боцу и попијем. Не знам колко је било у бочицу. Вратим се назад а магла пала. Ту се изгубим на 3 дана, причали су да су их тукли после минобацачи, где је рањен Пристајко Саша, погинули су Коматовић и Влада који су из Крагујевца и који су нестали. Ваљда безуспешнa акција из Албаније на Раса Кошарес. Тако је мој Аца (Александар Ђуровић Ђура) живео на апаратима до 14.05.99. када је издахнуо на свој рођендан. А одржа ујутру свој посмртни говор. Ваљда човек осети. Ја сам се вратио после три дана. Још их је погинуло тај дан, не знам сва имена. Иначе Аца је био потпоручник и то академац генерације, све десетке, могао је да бира шта ће да ради, да буде салонски официр а он од свега изабра Специјалну јединицу. Вероватно судбина. Неустрашив борац. Е то је јунак као и Кошанин, Деки, Маринков, Шкрпан, Милоје, Фића.

[Шумадинац]

[Filip88]

pa ratom makar da dodjemo da zaokruzimo granice gde su Pećka Patrijašija, Visoki Dečani i Gračanica...ali ne sada...slabi smo jos...isto to uraditi sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom...ali treba biti realan...ne treba govoriti granice do Karlobag Ogulin Virovitica jer jednostavno nemamo stanovništva da to popunimo...opet mi se latinica uključila jbg..

[Mekenzi]

pa ratom makar da dodjemo da zaokruzimo granice gde su Pećka Patrijašija, Visoki Dečani i Gračanica...ali ne sada...slabi smo jos...isto to uraditi sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom...ali treba biti realan...ne treba govoriti granice do Karlobag Ogulin Virovitica jer jednostavno nemamo stanovništva da to popunimo...opet mi se latinica uključila jbg..

Рат заборави и они и ми смо под НАТО-ом.

НАТО неби дозволио рат а друго нема ко да ратује.

Имамо два пута:

Један је да поткупимо албанце и приволимо их на нашу сттану дрогом,цигарама, нафтом, шверцом итд...

Други пут:
Четнички. 
То значи вршити саботаже на институције и лидере Косова. За то немамо храбрасти, јер нема више Срба попут Николе Каваје, Гаврила Принципа,Благоја Јововића итд...

Иначе ово ња ња испред председништва је смешно.

Добар јак протест се месецима унапред спрема. Рекламе. Пропаганда. Да се искомуницира са народом, стварање тензије, активисти, активности по местима, билборди, самолепљиви плакати.

Нажалост код нас од 2012 године нико од опозиционих а поготово патриотски десничарских политичких организација не комуницира са народом на терену.

Све политичке опозиционе патриотске организације су на 2-3%.

Невероватно да нико не може од тих организација да придобије велико већинско радикалско тело илибар део Радикала који су разочарани у СНС а има их гомила..

[Ђорђе]

Представа улази у завршни чин.

[Шумадинац]

Поласци:
-Београд храм св. Саве 6 ч
- Обреновац наплатна рампа ауто пут Милош Велики 6:45 ч
- Чачак ( мотел Ливаде) 8 :30 ч
-Краљево ( паркинг Темпо) 9:30 ч
- Рашка 11 ч

[Mekenzi]

Представа улази у завршни чин.

Представа је завршена.
Завеса спуштена.

У Бек стејџу глумци, режисери, сценографи дебатују каква је била представа