[Прст_у_ока_латиници]

Бранко Драгаш, Мила Алечковић, Џон Боснић, Горан Јевтовић
https://www.youtube.com/watch?v=KVsDvPgkTqY

[Шумадинац]

Бранко Драгаш, Мила Алечковић, Џон Боснић, Горан Јевтовић
https://www.youtube.com/watch?v=KVsDvPgkTqY

Све "мој до мојега"

[Ултрадесничар]

Бранко Драгаш, Мила Алечковић, Џон Боснић, Горан Јевтовић
https://www.youtube.com/watch?v=KVsDvPgkTqY

Све "мој до мојега"

[Прст_у_ока_латиници]

https://narodnarezolucija.rs/index.php/potpisivanje

[ЈВуО-КГ]

ЈУЛине иди код тетке у Канаду.

Хоће ли сам или и вас чланове његове странке води са собом?

[Прст_у_ока_латиници]

https://www.rt.com/shows/sophieco/420840...rbia-nato/

---

НЕМА ПРЕДАЈЕ: Омладина позива народ Србије протесна шетња за очување Косова!

Поштовани пријатељи, саборци, браћо и сестре 17 марта 2004 године почео је стравичан погром српског народа на Косову и Метохији. Људи су убијани на кућном прагу, палили су нам куће, светиње и колективно застрашивали народ како би напустио вековна огњишта.

Позивамо вас да у суботу 17 марта 2018 од 17 часова дођете на Трг Републике како би се сабрали и кренули у протестну шетњу београдским улицама.

Траса протесне поворке је: Трг Републике – Председништво – Влада Србије – Храм Светог Саве.

Покажимо Шиптарима и међународној заједници да им нисмо заборавили ни опростили погром.

Пошаљимо поруку Председнику и Влади Србије, да нећемо дозволити промену УСТАВА нити поклањање столице УН албанским купаторима на Космету.

У наредним данима и месецима одговорност свих нас који се изјашњавамо и осећамо као СРБИ је велика.

Ми, као група младих људи, осећамо одговорност да вас позовемо на улицу у наредним данима; а ви се, браћо и сестре запитајте колика је ваша појединачна одговорност.

Ако напунимо улице Београда можда ће се и наши властодршци запитати око најављене издаје.

https://vk.com/video-131276459_456239129

Dr. Vladislav B. Sotirović

A ten-years “independence” anniversary of the Republic of Kosovo that was celebrated by Kosovo’s Albanians on February 17th, 2018 again opened a question of the NATO’s military intervention against the Federal Republic of Yugoslavia (the FRY) in March−June 1999 as a foundation for Kosovo’s secession from Serbia and its unilateral proclamation of a quasi-independence on February 17th, 2008. Nevertheless, Kosovo became the first and only European state up today that is ruled by the terroristic warlords, coming in this case from the (Albanian) Kosovo Liberation Army (the KLA).

The aim of this article is to investigate the nature of the NATO’s war on Yugoslavia in 1999 which has as a final outcome the creation of the first terroristic state in Europe – the Republic of Kosovo.

Terrorism and Kosovo independence

The KLA terrorists with a support by the US’ and the EU’s administrations launched a full scale of violence in December 1998 for the only purpose to provoke the NATO’s military intervention against the FRY as a precondition for Kosovo secession from Serbia hopefully followed by internationally recognized independence. In order to finally resolve the “Kosovo Question” in the favor of the Albanians, the US’ Clinton’s administration brought two confronting sides to formally negotiate in the French castle of Rambouillet in France in February 1999 but, in fact, to impose an ultimatum to Serbia in order to accept de facto secession of Kosovo. From the formal point of view, the Rambouillet ultimatum de iure 1) recognized Serbia’s territorial integrity, 2) the disarmament of terroristic KLA, and 3) did not mention Kosovo independence from Serbia. However, these crucial conditions of the final agreement were, in essence, highly favorable to the KLA and its secessionist project in the favor of independent Kosovo and, therefore, Serbia rejected them. The US’s answer was a military action led by the NATO as a “humanitarian intervention” in order to directly support Kosovo’s Albanian separatism. Subsequently, on March 24th, 1999 the NATO started its military operation against the FRY which lasted till June 10th 1999. Why the Security Council of the UN was not asked for the approval of the operation is clear from the following explanation:

“Knowing that Russia would veto any effort to get UN backing for military action, NATO launched air strikes against Serbian forces in 1999, effectually supporting the Kosovar Albanian rebels”.[1]

The crucial feature of this operation was a barbarian, coercive, inhuman, illegal, and above all merciless bombing of Serbia for almost three months. The NATO’s military intervention against the FRY – Operation Allied Force – was propagated by its proponents as a purely humanitarian operation, but it is recognized by many scholars that the US and its client states had mainly political and geostrategic aims that led them to this military action.

The legitimacy of the intervention of the brutal coercive bombing of both military and civilian targets in Kosovo’s province and in the rest of Serbia and Montenegro became immediately controversial as the Security Council of the UN did not authorize the action. Surely, the action was illegal, according to the international law, but it was formally justified by the US’ administration and the NATO’s spokesman as a legitimate for the reason that it was unavoidable as all diplomatic options were exhausted to stop the war. However, a continuation of the military conflict in Kosovo between the KLA and Serbia’s state security forces would threaten to produce a humanitarian catastrophe and generate political instability in the region of the Balkans. Therefore, “in the context of fears about the ‘ethnic cleansing’ of the Albanian population, a campaign of air strikes, conducted by US-led NATO forces”[2] was executed with a final result of the withdrawal of Serbia’s forces and administration from the province: that was exactly the main requirement of the Rambouillet ultimatum.

A Serbian civil train, bombarded by NATO aviation at Grdelica bridge on Apr 12, 1999. At least 15 passengers were burnt alive.

A Serbian civil train, bombarded by NATO aviation at Grdelica bridge on Apr 12, 1999. At least 15 passengers were burnt alive.

It is of the crucial importance to stress at least five facts in order to properly understand the nature and aims of the NATO’s military intervention against Serbia and Montenegro in 1999:

Only the Serbian targets were bombed while the KLA was allowed and even fully sponsored to continue its terroristic activities either against Serbia’s security forces or the Serbian and Montenegrin civilians.
The ethnic cleansing of the Albanians by the Serbian security forces was only a potential action (in fact, only in the case of direct NATO’s military action against the FRY) but not a real fact as a reason for the NATO to start coercive bombing of the FRY.
The NATO’s claim that the Serbian security forces killed up to 100.000 Albanian civilians during the Kosovo War of 1998−1999 was a pure propaganda lie as after the war there were found only 3.000 bodies of all nationalities in Kosovo.
The bombing of the FRY was promoted as the “humanitarian intervention”, what means as legitimate and defensible action, that scholarly should mean “…military intervention that is carried out in pursuit of humanitarian rather than strategic objectives”.[3] However, today it is quite clear that the intervention had political and geostrategic ultimate objectives but not the humanitarian one.
The NATO’s military intervention in 1999 was a direct violation of the UN principles of international conduct as it is said in the UN’s Charter that:
“All Members shall refrain in their international relations from the threat or use of force against the territorial integrity or political independence of any state, or in any other manner inconsistent with the Purposes of the United Nations”.[4]

What happened in Kosovo when the NATO started its military campaign was quite expectable and above all wishful by the US’ administration and the KLA’s leaders: Serbia made a much stronger military assault on the KLA and the ethnic Albanians who supported it. As a consequence, there was a significant increase in the number of the refugees – up to 800.000 according to the CIA’s and the UN’s sources. Hence, the US’s administration presented all of these refugees as the victims of the Serb-led policy of alleged systematic and well-organized ethnic cleansing (“false flag” Horseshoe Operation) regardless of the facts that:

An overwhelming majority of them were not the real refugees but rather “TV refugees” for the Western mass media.
Many of them were simply escaping from the consequences of the NATO’s merciless bombing.
Just part of the refugees has been the real victims of the Serbian “bloody revenge” policy for the NATO’s destruction of Serbia (but not too much of Montenegro).
One part of the Albanian “refugees” or “displaced persons” simply used the opportunity of the war to legally reach some of the Western countries (primarily Germany and Switzerland).
Nevertheless, the final result of the NATO’s sortie campaign against the FRY was that the Security Council of UN formally authorized the NATO’s (under the official name of KFOR)[5] ground troops to occupy Kosovo and give to the KLA free hands to continue and finish with the ethnic cleansing of the province from all non-Albanians. That was the beginning of the making of Kosovo’s “independence” which was formally proclaimed by Kosovo’s Parliament (without national referenda) on February 17th, 2008 and immediately recognized by the most important Western countries.[6] Kosovo, therefore, became the first legalized European mafia state.[7] Nevertheless, in addition, the EU’s and the US’s policies to rebuild peace on the territory of ex-Yugoslavia did not manage to deal successfully with probably the main and most serious challenge to their proclaimed task to re-establish the regional stability and security: al-Qaeda linked terrorism, especially in Bosnia-Herzegovina but also in Kosovo.[8]

Ethnic map of Socialist Yugoslavia according to 1981 census.

Ethnic map of Socialist Yugoslavia according to 1981 census.

Dilemmas

According to the NATO’s sources, there were two objectives of the alliance’s military intervention against the FRY in March−June 1999:

To force Slobodan Milosevic, a President of Serbia, to accept a political plan for the autonomy status of Kosovo (designed by the US’ administration).
To prevent (alleged) ethnic cleansing of the Albanians by Serbia’s authorities and their armed forces.
However, while the political objective was in principle achieved, the humanitarian one was with quite opposite results. By bombing the FRY in the three airstrikes phases the NATO succeeded to force S. Milosevic to sign political-military capitulation in Kumanovo on June 9th, 1999, to handle Kosovo to the NATO’s administration and practically to authorize the KLA’s-led Islamic terror against the Christian Serbs.[9] A direct outcome of the operation was surely negative as the NATO’s sorties caused approximately 3000 killed Serbian military and civilians in addition to an unknown number of killed ethnic Albanians. An indirect impact of the operation cost a number of the ethnic Albanian killed civilians followed by a massive refugee flows of Kosovo’s Albanians[10] as it provoked the Serbian police and the Yugoslav army to attack. We cannot forget that a greatest scale of war crimes against the Albanian civilians in Kosovo during the NATO’s bombing of the FRY was most probably, according to some research investigations, committed by the refugee Serbs from Croatia’s region of Krayina (the self-proclaimed “Republic of Serbian Krayina” from 1991 to 1995), who were after August 1995 in the uniforms of the regular police forces of Serbia as a matter of revenge for the terrible Albanian atrocities committed in the Krayina region in Croatia only several years ago against the Serb civilians[11] when many of Kosovo Albanians fought the Serbs in the Croatian uniforms.

The fundamental dilemma is why the NATO directly supported the KLA – an organization that was previously clearly called as a “terrorist” by many Western Governments including and the US’s one? It was known that a KLA’s warfare of partisan strategy[12] was based only on direct provoking of Serbia’s security forces to respond by attacking the KLA’s posts with an unavoidable number of civilian casualties. However, these Albanian civilian victims were not understood by the NATO’s authorities as a “collateral damage” but rather as the victims of deliberate ethnic cleansing. Nevertheless, all civilian victims of the NATO’s bombing in 1999 were presented by the NATO’s authorities exactly as a “collateral damage” of the NATO’s “just war”[13] against the “oppressive regime” in Belgrade.

Here we will present the basic (academic) principles of a “just war”:

Last resort – All diplomatic options are exhausted before the force is used.
Just cause – The ultimate purpose of use of force is to self-defend its own territory or people from military attack by the others.
Legitimate authority – To imply the legitimate constituted Government of a sovereign state, but not by some private (individual) or group (organization).
Right intention – The use of force, or war, had to be prosecuted for the morally acceptable reasons, but not based on revenge or the intention to inflict the damage.
A reasonable prospect of success – The use of force should not be activated in some hopeless cause, in which the human lives are exposed for no real benefits.
Proportionality – The military intervention has to have more benefits than losses.
Discrimination – The use of force must be directed only at the purely military targets as the civilians are considered to be innocent.
Proportionality – The used force has to be no greater than it is needed to achieve morally acceptable aims and must not be greater than the provoking cause.
Humanity – The use of force cannot be directed ever against the enemy personnel if they are captured (the prisoners of war) or wounded.[14]
If we analyze the NATO’s military campaign in 1999 in regard to the basic (academic) principles of the “just war”, the fundamental conclusions are:

The US’s administration in 1999 did not apply any real diplomatic effort to settle the Kosovo crisis as Washington simply gave the political-military ultimatum in Rambouillet only to one side (Serbia) to either accept or not in full required blackmails: 1) To withdraw all Serbian military and police forces from Kosovo; 2) To give Kosovo administration to the NATO’s troops; and 3) To allow the NATO’s troops to use a whole territory of Serbia for the transit purpose. In the other words, the basic point of the US’s ultimatum to Belgrade was that Serbia will voluntarily become a US’s colony but without Kosovo province. Even the US’s President at that time – Bill Clinton, confirmed that S. Milosevic’s rejection of the Rambouillet ultimatum was an understandable and logical decision. It can be said that Serbia in 1999 did the same as the Kingdom of Serbia did in July 1914 by rejecting the Austro-Hungarian ultimatum which was also absurd and abusive.[15]
This principle was absolutely misused by the NATO’s administration as no one NATO’s country was attacked or occupied by the FRY. In Kosovo at that time, it was a classic anti-terroristic war launched by the state authorities against the illegal separatist movement but fully sponsored in this case by neighboring Albania and the NATO.[16] In other words, the second principle of the “just war” can be only applied to the anti-terroristic operations by the state authorities of Serbia in Kosovo province against the KLA rather than to the NATO’s military intervention against the FRY.
The Legitimate authority principle in the Kosovo conflict case of 1998−1999 can be applied only to Serbia and her legitimate state institutions and authority which were recognized as legitimate by the international community and above all by the UN.
The morally acceptable reasons officially used by the NATO’s authorities to justify its own military action against the FRY in 1999 were quite unclear and above all unproven and misused for the very political and geostrategic purposes in the coming future. Today we know that the NATO’s military campaign was not based on the morally proved claims to stop a mass expulsion of the ethnic Albanians from their homes in Kosovo as a mass number of displaced persons appeared during the NATO’s military intervention but not before.
The consequences of the fifth principle were selectively applied as only Kosovo’s Albanians benefited from both short- and long-term perspectives by the NATO’s military engagement in the Balkans in 1999.
The sixth principle also became practically applied only to Kosovo’s Albanians what was, in fact, and the ultimate task of the US’ and the NATO’s administrations. In other words, the benefits of the action were overwhelmingly single-sided. However, from the long-term geostrategic and political aspects, the action was very profitable with a minimum loses for the Western military alliance during the campaign.
The practical consequences of the seventh principle became mostly criticized as the NATO obviously did not make any difference between the military and civilian targets. Moreover, the NATO’s alliance deliberately bombed much more civilian objects and non-combat citizens than the military objects and personnel. However, all civilian victims of the bombing of all nationalities became simply presented by the NATO’s authority as an unavoidable “collateral damage” but, in fact, it was a clear violation of the international law and one of the basic principles of the concept of a “just war”.
The eighth principle of a “just war” surely was not respected by the NATO as the used force was much higher as needed to achieve proclaimed tasks and above all was much stronger than the opposite side had. However, the morally acceptable aims of the Western policymakers were based on the wrong and deliberately misused “facts” in regard to the ethnic Albanian victims of the Kosovo War in 1998−1999 as it was primarily with the “false flag” case of “brutal massacre of forty-five civilians in the Kosovo village of Racak in January 1999”[17]. This case, however, became a formal pretext (casus belli) for the NATO’s intervention. Nevertheless, it is known today that those Albanian “brutally massacred civilians” were, in fact, the members of the KLA killed during the regular fight but not executed by Serbia’s security forces.[18]
Only the last principle of a “just war” was respected by the NATO but for the very reason that there were no captured soldiers from the opponent side. The Serbian authorities also respected this principle as all two NATO’s captured pilots were treated as the prisoners of war according to the international standards and even were free very soon after the imprisonment.[19]


Conclusions

The crucial conclusions of the article after the investigation of the nature of NATO’s “humanitarian” military intervention in Kosovo in 1999 are:

The NATO’s military intervention against the FRY during the Kosovo War in 1998−1999 was done primarily for the political and geostrategic purposes.
A declarative “humanitarian” nature of the operation just served as a formal moral framework of the realization of the genuine goals of the post-Cold War US’s policy at the Balkans which foundations were laid down by the Dayton Accords in November 1995.
The US’s administration of Bill Clinton used the terrorist KLA for pressing and blackmailing the Serbian Government to accept the ultimatum by Washington to transform Serbia into the US’s military, а political and economic colony with a NATO’s membership in the future for the exchange of formal preservation of Serbia’s territorial integrity.
The Western Governments originally labeled the KLA as a “terrorist organization” what should mean that its guerrilla-combat strategy of direct provoking Serbia’s security forces was morally unacceptable and would not result in either diplomatic or military support.
During the Kosovo War in 1998−1999, the KLA basically served as the NATO’s ground forces in Kosovo for the direct destabilization of Serbia’s state security.
The KLA was militarily defeated at the very beginning of 1999 by Serbia’s regular police forces but it was revitalized by the NATO during the bombing campaign from March to June 1999.
The NATO’s sorties in 1999 have as the main goal to force Belgrade to give Kosovo province to the US’s and EU’s administration in order to transform it into the biggest US’s and NATO’s military base in Europe.
The NATO’s “humanitarian” intervention in 1999 against the FRY violated almost all principles of the “just war” and the international law – an intervention which became one of the best examples in the post-Cold War history of unjust use of coercive power for the political and geostrategic purposes and at the same time a classic case of “coercive diplomacy” used by the Western Governments.
Some 50.000 NATO’s troops displaced in Kosovo after June 10th, 1999 did not fulfil the basic tasks of their mission: 1) Demilitarization of the KLA as this paramilitary formation was never properly disarmed; 2) Protection of all Kosovo inhabitants as only up to January 2001 there were at least 700 Kosovo citizens murdered on the ethnic basis (most of them were the Serbs); 3) Stability and security of the province as most of the Serbs and other non-Albanians fled the province as a consequence of systematic ethnic cleansing policy committed by the KLA – a criminal-terrorist organization being in power in Kosovo after June 1999.
The US’s reward for the KLA’s loyalty was to install the army’s members to the key governmental posts of today “independent” Republic of Kosovo which became the first European state administered by the leaders of ex-terrorist organization who started immediately after the war to execute a policy of ethnic cleansing of all non-Albanian population and to Islamize the province.
The ultimate national-political goal of the KLA in power in Kosovo is to include this province into a Greater Albania – a political project drafted by the First Albanian Prizren League in 1878−1881 and for the first time realized during the WWII.[20]
Probably, the main consequence of the NATO’s occupation of Kosovo after June 1999 up today is a systematic destruction of the Christian (Serb) cultural inheritance and the Euro-Christian feature of the province that is followed by its obvious and comprehensive Islamization and, therefore, a transformation of Kosovo into a new Islamic State.
What concerns the case of the Kosovo crisis in 1998−1999, the first and authentic “humanitarian” intervention was that of Serbia’s security forces against the terrorist KLA in order to preserve the human lives of ethnic Serbs and anti-KLA Albanians in the province.
The Balkan Stability Pact for both Bosnia-Herzegovina and Kosovo-Metochia attempted to underemphasize traditional concept of sovereignty giving a full practical possibility to the UN’s (in fact the West’s) administrative control over these two ex-Yugoslav territories.[21]
The NATO’s “humanitarian” intervention in 1999 against the FRY clearly violated the recognized international standards of non-intervention, based on the principle of the “inviolability of borders” going beyond the idea of “just war” according to which the self-defense is the crucial reason, or at least formal justification, for the use of force.
While the NATO declaratively fulfilled “the international responsibility to protect” (the ethnic Albanians) by heavily bombing Serbia (and not too much Montenegro) by bypassing the Security Council of UN it is clear that this 78-days terror effort was counterproductive as “creating as much human suffer-refugees as it relieved”.[22]
The fundamental question in regard to the Kosovo “humanitarian” intervention(s) today is why the Western Governments are not taking another “humanitarian” coercive military intervention after June 1999 in order to prevent further ethnic cleansing and brutal violation of human rights against all non-Albanian population in Kosovo but above all against the Serbs?
Finally, the NATO’s military intervention was seen by many social constructivists as a phenomenon of “warlike democracies” as a demonstration how the ideas of liberal democracy “undermine the logic of democratic peace theory”.[23]
*

Dr. Vladislav B. Sotirović is Founder & Director of the Private Research Centre “The Global Politics” (www.global-politics.eu), Ovsishte, Serbia. Personal web platform: www.global-politics.eu/sotirovic. Contact: sotirovic@global-politics.eu

Notes

[1] S. L. Spiegel, J. M. Taw, F. L. Wehling, K. P. Williams, World Politics in a New Era, Thomson Wadsworth, 2004, 319.

[2] A. Heywood, Global Politics, New York: Palgrave Macmillan, 2011, 320.

[3] Ibid., 319.

[4] J. Haynes, P. Hough, Sh. Malik, L. Pettiford, World Politics, Harlow: Pearson Education Limited, 2011, 639.

[5] The 1244 UN Security Council Resolution on June 10th, 1999. The KFOR’s basic responsibilities were:

To protect aid operations.
To protect all Kosovo’s population.
To create a stable security in the province in order that the international administration can function normally.
[6] This recognition of self-proclaimed Kosovo’s independence from a democratic country of Serbia with a pro-Western regime basically recognized a victory of the Albanian Kosovo’s radicals’ policy of ethnic cleansing after June 1999. The Albanians from Kosovo started their atrocities against the Serbs immediately after the Kumanovo Agreement was signed in June 1999 when the KLA returned back to Kosovo together with the NATO’s occupation ground troops. Up to February 2008, there were around 200.000 expelled Serbs from Kosovo and 1.248 non-Albanians who have been killed in some cases even very brutally. The number of kidnapped non-Albanians is still not known but presumably, a majority of them were killed. There were 151 Serb Orthodox spiritual and cultural monuments in Kosovo destroyed by the Albanians in addition to 213 mosques built with financial support from Saudi Arabia. Before Kosovo’s independence was proclaimed, there was 80 percent of graveyards which were either completely destroyed or partially desecrated by the Albanians. On Kosovo’s right to independence, see [M. Sterio, The Right to Self-Determination under International Law: “Selfistans”, Secession, and the Rule of the Great Powers, New York−London: Routledge, Taylor & Francis Group, 2013, 116−129]. On secession from the point of international law, see [M. G. Kohen, Secession: International Law Perspectives, New York: Cambridge University Press, 2006].

[7] T. Burghardt, “Kosovo: Europe’s Mafia State. Hub of the EU-NATO Drug Trail”, 22-12-2010, http://www.globalresearch.ca/kosovo-euro...rail/22486.

[8] J. Haynes, P. Hough, Sh. Malik, L. Pettiford, World Politics, Harlow: Pearson Education Limited, 2011, 588.

[9] On the “just peace”, see [P. Allan, A. Keller (eds.), What is a Just Peace?, Oxford−New York: Oxford University Press, 2006].

[10] According to the official Western sources, even up to 90 percent of Kosovo’s Albanian population became refugees during the NATO’s military intervention. Therefore, it should be the largest displacement of the civilians in Europe after the WWII. Nevertheless, all of these Albanian refugees are unquestionably considered to be “expelled” from their homes by Serbia’s security forces and the Yugoslav army.

[11] For example, in the “Medak Pocket” operation on September 9th, 1993 there were killed around 80 Serbian civilians by the Croatian forces [В. Ђ. Мишина (уредник), Република Српска Крајина: Десет година послије, Београд: Добра воља Београд, 2005, 35] in which Kosovo’s Albanians served too.

[12] The “partisan” or “guerrilla” war is fought by irregular troops using mainly tactics that are fitting to the geographical features of the terrain. The crucial characteristic of the tactics of the partisan war is that it uses mobility and surprise but not direct frontal battles with the enemy. Usually, the civilians are paying the highest price in the course of the partisan war. In other words, it is “war conducted by irregulars or guerrillas, usually against regular, uniformed forces, employing hit-and-run, ambush, and other tactics that allow smaller numbers of guerrillas to win battles against numerically superior, often heavily-armed regular forces” [P. R. Viotti, M. V. Kauppi, International Relations and World Politics: Secularity, Economy, Identity, Harlow: Pearson Education Limited, 2009, 544]. With regard to the Kosovo War in 1998−1999 the reconstruction of the Albanian guerrilla strategy is as following:

“…a police patrol is passing a village, when a sudden fire is open and some policemen killed and wounded. The police return the fire and the further development depends on the strength of the rebellious unit engaged. If the village appears well protected and risky to attack by the ordinary units, the latter stops fighting and calls for additional support. It arrives usually as a paramilitary unit, which launches a fierce onslaught” [P. V. Grujić, Kosovo Knot, Pittsburgh, Pennsylvania: RoseDog Books, 2014, 193].

[13] The “just war” is considered to be a war that has a purpose to satisfy certain ethical standards, and therefore is (allegedly) morally justified.

[14] A. Heywood, Global Politics, New York: Palgrave Macmillan, 2011, 257.

[15] М. Радојевић, Љ. Димић, Србија у Великом рату 1914−1915, Београд: Српска књижевна задруга−Београдски форум за свет равноправних, 2014, 94−95.

[16] For instance, Albania supplied Kosovo’s Albanian separatists by weapons in 1997 when around 700.000 guns were “stolen” by the Albanian mob from Albania’s army’s magazines but a majority of these weapons found their way exactly to neighboring Kosovo. The members of the KLA were trained in Albania with the help of the NATO’s military instructors and then sent to Kosovo.

[17] R. J. Art, K. N. Waltz (eds.), The Use of Force: Military Power and International Politics, Lanham−Boulder−New York−Toronto−Oxford: Rowman & Littlefield Publishers, Inc., 2004, 257.

[18] В. Б. Сотировић, Огледи из југославологије, Виљнус: приватно издање, 2013, 19−29.

[19] On the NATO’s “humanitarian” intervention in the FRY in 1999, see more in [G. Szamuely, Bombs for Peace: NATO’s Humanitarian War on Yugoslavia, Amsterdam: Amsterdam University Press, 2013].

[20] A Greater Albania as a project is “envisaged to be an area of some 90.000 square kilometres (36.000 square miles), including Kosovo, Greece, Macedonia, Serbia and Montenegro” [J. Haynes, P. Hough, Sh. Malik, L. Pettiford, World Politics, Harlow: Pearson Education Limited, 2011, 588].

[21] R. Johnson, “Reconstructing the Balkans: The effects of a global governance approach”, M. Lederer, P. Müller (eds.), Criticizing Global Governance, New York: Palgrave Macmillan, 2005, 177.

[22] A. F. Cooper, J. Heine, R. Thakur (eds.), The Oxford Handbook of Modern Diplomacy, Oxford−New York: Oxford University Press, 2015, 766.

[23] J. Haynes, P. Hough, Sh. Malik, L. Pettiford, World Politics, Harlow: Pearson Education Limited, 2011, 225.

https://www.globalresearch.ca/kosovos-in...99/5631283

Зашто
https://www.youtube.com/watch?v=2M42BAJAk84
https://www.youtube.com/watch?v=o9tX8onPsnM

---

РЕДАЈА КОСМЕТА ПРИВОДИ СЕ КРАЈУ! Народна резолуција - народни одговор за спас Србије.
https://www.youtube.com/watch?v=MxLaGSEXg0g

[Прст_у_ока_латиници]

Командант снага НАТО у Европи: Србија и Срби су највећи проблем на Балкану

9.03.2018

ТВРДИО У СЕНАТУ САД ДА РУСИЈА ОДНОСЕ СА ВРХОМ РС КОРИСТИ ЗА ПОДРИВАЊЕ ИНСТИТУЦИЈА БиХ

Упитан која је земља највећи проблем у регији, генерал Куртис СКАПАРОТИ одговорио - Србија. Како је објавила Ал Џазира, на поновно питање - да ли је то Србија или Република Српска, рекао је - Србија, као држава, али и уопште српска популација на Балкану
ФАКТИ: Генерал Скапароти је класични амерички милитариста. Пре њега је командант снага нАТО у Европи био такође јастреб – генерал Филип Бридлав. Такође милитариста и русфоб (што значи – и србофоб). Бридлав је био ЏонМекејн у униформи. И Скапароти је Џон Мекејн у униформи
ТОКОМ слушања пред Одбором америчког Сената за оружане снаге, командант снага НАТО-а у Европи - генерал Куртис Скапароти – рекао је да је јачање руског утицаја у Европи највећи проблем и на цивилном и на војном плану, а посебно на западном Балкану.

Он је рекао да Русија користи односе с челницима Републике Српске за подривање институција Босне и Херцеговине.

Генерал Скапароти нагласио је да Русија покушава да спречи евроатлантски пут појединих земаља у регији, и додао да су међународна заједница и САД гарант стабилности на Балкану.

“Скапароти је изразио је дубоку забринутост да недостатак дипломатских активности доприноси ширењу руског утицаја на Балкану. Упитан која је земља највећи проблем у регији, одговорио је - Србија. На поновно питање - да ли је то Србија или Република Српска, рекао је Србија, као држава, али уопштено српска популација на Балкану - јавља репортер Ал Џазире.

Командант НАТО-а је истакао да су Сједињене Америчке Државе испустиле из вида подручје западног Балкана, закључујући да је потребан већи војни, али и дипломатски, ангажман у регији.

(Фена)

Мислим да је заиста време да се два хунманитарни центар претворе у две озбилне базе.......

---

ЕУ: Не тражимо да Србија призна Косово, инсистирамо на пуној номрализацији односа
00:34 10.03.2018. коментараШтампај
У БРИСЕЛУ ТВРДЕ ДА ДАЧИЋ ЛАЖЕ КАД ТВРДИ ДА ДЕО МЕЖУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЛАЖЕ БЕОГРАД


У ДИПЛОМАТСКИМ изворима ЕУ став министра спољних послова Ивице Дачића да део међународне заједнице "лаже Београд" и да "они само хоће признање, а не компромис за Косово" за Танјуг коментаришу констатацијом да "ствари тако не функционишу" и да не желе да коментаришу изјаве сваког политичара понаособ.

"Признање није нешто што је питање ЕУ. Ми инсистирамо да на нормализацији односа раде и једна и друга страна, а у самој ЕУ имамо пет земаља чланица које нису признале независност Косова, од којих једну која је изричито против", наводи се у дипломатским круговима институција ЕУ у Бриселу.

Европски дипломатски извори наводе да не постоји унапред спремљени папир и истичу да се до решења за свеобухватну нормализацију односа између Београда и Приштине мора доћи кроз међусобни договор две стране.

У ЕУ, која је медијатор у дијалогу Београда и Приштине, инсистирају на томе да је правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине неопходан услов, али и ствар компромиса две стране, а не унапред спремљени папир.

"Тај споразум би требало да буде резултат договора две стране, а не нешто што ћемо ми дати на сто по принципу узмите или оставите", кажу европски извори укључени у процес дијалога Београда и Приштине.

Они напомињу да се од самог почетка дијалог Београда и Приштине заснивао на компромису две стране, од тога о којим ће се питањима разговарати до тога како ће изгледати већ постигнути споразуми.

Вам треба потпис да уништавате Резолуције 1244

Оних у БЕОГРАДИЈЕ КО ПРОКРЕНИЛИ ПРОЦЕС ПРОТИВ СОПСТВЕНЕ ЗЕМЉЕ И НАРОД......ЗА ВЕШАЊЕ!

---

Писмо открива скандал: Тачи дугује 500.000 евра Џефрију Најсу © AFP 2018/ Visar Kryeziu
ПОЛИТИКА
22:59 09.03.2018(освежено 23:50 09.03.2018) Преузмите краћи линк 0 401
„Газета експрес“ је дошла до писма које је британски адвокат Џефри Најс упутио Влади Косова, а у ком се наводи скандалозна прича у коју су укључени председник Тачи и његов тим. У овом писму откривена је истина о Тачијевој биографској књизи.
За косовске Албанце, једна од највољенијих јавних личности непосредно након рата био је тужилац Хашког трибунала, сер Џефри Најс. Предводио је суђење најомраженијој особи на Косову — Слободану Милошевићу.

Најс је наставио да буде „вери најс“ са Албанцима, чак и у говору који је одржао 2011. године, након што га је погодио извештај швајцарског сенатора Дика Мартија, који је оптужио директно премијера и целу хијерархију ОВК за трговину људским органима и за друге прилично бизарне злочине.

У свом тексту, Најс је описао наводе сенатора као неосноване, а његов извештај као неодржив.

Total: 64308 Косовски Албанци у униформама ОВК током церемоније Ноћ пожара у селу Преказ 7. марта 2017. на дан кад је 1998. убијен Адем Јашари.
© AP PHOTO/ VISAR KRYEZIU
Ово је десет најсуровијих терориста ОВК — због њих се још тресе Косово
То је био разлог због чега је тадашњи премијер Хашим Тачи затражио сарадњу.

Тадашњи заменик министра спољних послова Петрит Сељими, по налогу свог шефа, контактирао је сер Џефрија да ради са Владом Косова, тачније за Тачија — који је био кључна фигура Мартијевих оптужби за трговину органима.

Од тренутка када је ова комуникација успостављена, ствар између Владе Косова — између Хашима Тачија и господина Најса, више није била веома „најс“.

Доведене су у питање исплате. Хашим Тачи је познатом адвокату из Велике Британије остао дужан.

„Експрес“ је дошао до преписке коју је Најс имао са актуелном Владом Косова.

Бивши тужилац Хашког трибунала изгледа да је прилично огорчен због начин на који су га косовске институције игнорисале, иако му, каже он, дугују више од пола милиона евра.

„Нисам имао професионалну сарадњу са владом све док ме Петрит Сељими није контактирао и питао да ли хоћу да радим за њу. Сложио сам се са финансијским условима које ми је понудио Сељими“, написао је Најс у писму влади, односно шефу кабинета Авнију Арифију, који је казао да је о овом писму такође обавестио и амбасадора Велике Британије на Косову.

Али шта је речено у писму које Најс шаље Арифију?

Тамо стоји да је Најс, са својим тимом, склопио договор са председником Тачијем, шефом владе и главноокривљеним од стране Мартија. Британски адвокат је неколико година био ангажован да саветује Тачија, помажући да се припреми потребан материјал за време када се оснује Специјални суд, а помогао је и део председникове аутобиографске књиге, која је недавно објављена под насловом „Нова држава — модерна држава“.

Рон Џонсон
© AP PHOTO/ BELA SZANDELSZKY)
А шта је Тачи тражио од америчког сенатора
У писму Најс наставља са признањем да је исплаћиван неко време, а потом су након одређеног времена изненада престале исплате од стране владе, те да је преостало пола милиона дуга који сада потражује.

Он каже и да ће, уколико се не изврши ова уплата у складу са споразумом, о томе јавно говорити у медијима.

Из ове преписке не зна се колико Владу Косова кошта Тачијев уговор са два адвоката, али према подацима које је од новембра 2015. до краја јула 2016. године Најс слао влади, требало би да му се исплати 327.445,86, а Невенки Тромп 162.975,01 евра.

Како исплата није успела, Џефри Најс је писао Влади и председнику Тачију, који је неколико пута обећао да ће уплатити новац, али се, како се Најс пожалио, то још увек није догодило.

Најс је писао заједно са Невенком Тромп, која је истраживала Милошевићев случај — они су били ангажовани да саветују Тачија, припремају говоре, договарају интервјуе, као и да дају допринос за Тачијев биографски роман, а за шта је Најс мислио да је за Косово, а не само за Тачија.

Адвокат указује на то да су они припремили обиман поверљив материјал за Владу када Специјални суд почне са првим оптужницама.

„Радили смо како би косовска влада могла да припреми материјал којем нико неће имати приступ, а који ће се користити када појединци буду оптужени од стране Специјалног суда“, објаснио је Најс.

Чак и након што нису извршене уплате, Најс је рекао да је наставио да помаже Тачију, посебно у делу за Тачијеву књигу који се бави наводима о трговини људским органима.

„Од мене је тражено — помогао сам писцима биографске књиге Хашима Тачија у вези са причом о оптужбама за трговину органима, мислећи да прича није само о Хашиму Тачију, већ о људима на Косову“, написао је Најс.

Он каже да се само са Хашимом Тачијем састао три пута, и то чак и у Председништву. Председник је обећао да ће исплате да буду извршене.

Америка и Русија на Косову
CC0 / PIXABAY
Ово су три опције да се Русија укључи у преговоре око Косова
У свом писму, Најс указује и на то да је уморан од неодговорности лидера земље, а нарочито од начина на који су пребацивали лопту један другом. Зато је одлучио да пише свима одједном.

„Укључивањем свих више неће бити могуће да у континуитету беже од одговорности“, поручио је Најс Енверу Хоџају, Петриту Сељимију, Абељарду Тахирију, амбасадору Љириму Грајћевцију, Ардијану Арифају и Башмиру Џемају.

„Такође сам писао и амбасадору Рорију О′Конелу, који је уложио напоре да ово питање реши у нашу корист“, каже Најс.

„Експрес“ је у петак контактирао амбасадора О′Конела како би га питао да ли је Влади Косова послато ово питање.

Амбасадор је рекао да је то питање које се њега не тиче.

„Ово је питање између Владе Косова и господина Џефрија Најса“, кратко је рекао О′Конел.

Најс открива да је у оквиру договора са Владом радио са другим људима, чак и са једним од писаца Тачијеве биографије, Сузи Џегер, која је такође требало да буде плаћена.

На основу ове преписке откривено је да је оно што је председник Тачи желео да представи као биографску књигу — коју су написала два страна новинара — била заправо књига коју је наручио и платио.

„Да би завршили посао за Владу, у складу са договором, сарађивали смо са другим странкама, као што су Алан Донели и Сузи Џегер и такође Пљеурат Хаљиљи“, написао је адвокат.

„Верујемо да су плаћени. Ако се то догодило, желимо да знамо зашто смо ми имали другачији третман када смо имали кључну улогу у раду који је урађен са овим појединцима?“ пише даље Најс.

У том тренутку, Најс сазнаје да су га Тачи и његов тим превидели, плаћајући књигу на друге начине. Није познато на који начин су та плаћања и извршена.

Пљеурат Хаљиљи, пише Најс, био је посвећен томе да обезбеди затворен систем за материјал који су Најс и Тромп прикупили, а који је потребан Косову када Специјални суд буде почео са оптужницама. Међутим, Хаљиљи је изненада прекинуо контакте и није им одговарао:

„Чекали смо одговор да ли смо обезбедили сигуран простор да понесемо материјал, али никада нисмо срели Пљеурата Хаљиљија. Након неког времена, господин Хаљиљи је, без објашњења, прекинуо комуникацију са нама“.

Најс верује да ће то Тачију затребати још једном. Након извештаја Дика Мартија, адвокат очекује да га председник контактира када Специјални суд подигне прве оптужнице.

„Разумем да Хашим Тачи можда има намеру да сарађује са мном када постане познато кога ће оптужити Специјални суд“, написао је Најс садашњој влади.

Адвокат је и последњи пут писао председнику Тачију, када је указао да је пред косовским судом покренуо случај за неплаћене рачуне и обавестио га да прекида уговор.

„Од 2016. пролазимо кроз процес да се дуг отплати према законима Косова“, написао је Најс Тачију.

Осим тога, Најс на крају писма прети, рекавши да ће, иако је досад ћутао, уколико му не буде плаћено, бити приморан да изађе у јавност, и да, према његовим речима, нанесе штету имиџу Косова.

„Газета експрес“ је контактирала Авнија Арифија, питавши га да ли је Влада одговорила на захтеве британског адвоката.

Арифи је рекао да би, без обзира на то што је адреса Џефрија Најса била Влада, о овом питању које има везе са Тачијевим споразумом са адвокатом требало да одговоре Председништво и Министарство спољних послова.

Извор: Коссев

[Прст_у_ока_латиници]

Норвешка: Косово је држава, Русија непријатељ, Србија је у сваком случају на губитку
у Вести, Политика 10. марта 2018.

Београд – Амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад рекао је да у случају европских интеграције Србије није толико проблем сарадња с Русијом, поготово војна, колико губитак поверења чланица ЕУ.
„Мањи проблем је изазов коришћења две врсте технологија и процедура које нису направљене да се користе заједно. Већи је губитак поверења као поузданог партнера међу земљама којима у ЕУ (Србија) жели да се придружи“, изјавио је Бјорнстад за Данас.
Како каже, ниједна земља ЕУ нема такву војну и безбедносну сарадњу с Русијом као Србија, будући да највећи део чланица ЕУ Русију сматра претњом.
Амбасадор је навео да би Србији „било мудрије“ да то узме у обзир и води политику више у складу са земљама ЕУ и тако покаже спремност да буде „поуздан члан“ Уније.
Он је навео да је нормализација односа с Косовом један од услова за чланство Србије у ЕУ и да је председник Александар Вучић „показао храброст“ јер је спреман да заузме „реалистичнији и рационалнији“ приступ питању Косова.
„Косово је, заправо, независна држава без обзира на став Србије о томе. То значи да је актуелна ситуација таква да је Србија у сваком случају на губитку“, навео је Бјорнстад.
Говорећи о слободи штампе, Бјорнстад је рекао да не сумња у наводе новинара о лошим искуствима, притисцима и нападима.
„То показује да политичка култура у Србији мора да превали још дуг пут“, рекао је норвешки амбасадор.
Н 1

[Прст_у_ока_латиници]

НЕ ВЕРУЈТЕ РЕЖИМСКИМ МЕДИЈИМА! Ово је право стање у Војсци Србије!
10. марта 2018. Србија Коментара

Хвалоспеви и само хвалоспеви, од ТВ Пинка до Информера, ређају се видео записи и слике како јачу војну силу, у облику Војске Србије (ВС), од наше државе у региону нико нема. Предњаче сви у хвалама, а свакако је најнапреднији министар војни Вулин, а одмах до њега врховни командант АВ…..

На сајту министра Вулина може се погледати уредно сложена маркетиншка презентација о његовим „активностима на војном плану“. Ту се може видети и како министар, поред својих великих обавеза, успева да присуствује почасној артиљеријској паљби на Калемегдану, па да се чак и рукује са сваким војником посаде топа понаособ. Иконографија са министром у центру пажње до перфекције сложена за сваку је похвалу. Види се одмах на први поглед каква је то „војна снага“ – без премца у региону. (1*)

Недавно ми је писао мој школски друг из Војне Академије, генерал, прослављени командант у Војсци Републике Српске, родољуб, храбар и честит човек.

„…Наиме почетком фебруара ове године у Београду је преминуо мој блиски рођак генерал у пензији – артиљерац. По његовој жељи, сахрањен је на сеоском гробљу у близини Шапца.

На сахрани је, поред родбине, пријатеља и мјештана, присуствовало седам пензионисаних генерала и извјестан број пензионисаних официра и подофицира. Сахрану је по православним обичајима водио и обавио локални свјештеник, а комплетну организацију сахране је водио мајор у пензији који живи у том селу.

Сахрана је обављена достојанствено и како доликује једном генералу и ратнику, али је недостајао један, по моме мишљењу и схватању, веома важан детаљ, а то је да организатор сахране, у сарадњи са војним властима из Шапца и Београда, није могао обезбиједити почасну јединицу, тако да је генерал и ратник сахрањен без војних почасти или са окрњеним војним почастима, јер смо прије уношења ковчега у возило нас шест генерала дали почасну стражу и унијели га у возило.

Мајор је од војних власти у Шапцу тражио почасну јединицу. Они су му одговорили да је војска ангажована на неким задацима и да не могу да се сакупе. Звао је и Београд, а ови су му рекли да не шаљу јединицу ван Београда.

Министар војни и сви остали, као што и сам знаш, у последње вријеме се не скидају са средстава јавног информисања, хвалећи се да побољшавају стање у војсци, да је војска спремна да заштити интересе Србије и одбрани њену територију од било каквих облика угрожавања (пријетњи, изазова и ризика како то они сада зову). Ја се питам како и са чиме они мисле да се бране када нису у стању да сакупе 50 војника који би одали заслужену почаст једном нашем генералу. Мислим да је ово трагично и да показује какво је заиста стање у војсци, а шта би се тек десило да Шиптари крену ка сјеверу Косова и Метохије.

Морам ти рећи да сам се на сахрани осјећао тужно због губитка блиског рођака и још тужније због недостатка војних почасти које је заслужио и које га по војним правилима и прописима следеују.

Својим најближима сам дао у аманет: када се мени ово деси, ако не буде почасне војне јединице нека замоле ловачко друштво да изврши почасну паљбу изнад мога одра. Војници и ратници су се увијек и у свим озбиљним државама у свијету сахрањивали, и данас се то чини, уз испаљивање почасних плотуна, па ако плотуни не буду испаљени из војног оружја нека то буде бар из ловачког.“

Није ме изненадило ово писмо од друга, јер сам нешто слично доживео овде у Београду приликом сахране такође једног генарала, мог блиског сарадника у служби. О томе сам писао у једној од својих колумни. (2*)

Међутим изненадило ме је то колико грађани Србије и даље верују у демагошке ставове о ВС врховног вође и његовог министра војног. Питам се докле ће да траје фарса о најјачој војној сили у региону коју они пласирају свом народу.

Од 2005. године интензивно се урушава ВС уништавањем наоружања и војне опреме, смањењем бројног стања, обуком војске са тежиштем на учешћу у мировним мисијама, а не за одбрану државе, урушавањем моралних вредности, а сада и укидањем традиције која је вековима чувана и негована.

Скоро, приликом сусрета са једним од мојих ученика који се још увек налази на служби у ВС, исти ми је потврдно одговорио на моје слутње, као да их је прочитао, „Уништили су нам све, сада ударају на веру и традицију, остало је само још да нам душу узму“ – рече ми овај официр у једном даху и закључи, „Имате среће што сте на време отишли у пензију, мислим да ово не бисте могли да гледате“.

Када говоримо о стандарду у ВС, о чему ових дана са пуно епитета говори министар Вулин, можемо закључити да се ништа битно није променило на боље. Поред масовног одласка из службе војника по уговору, нажалост одлазе и официри, и то они са перспективом у напредовању. Последњи пример довољно говори: два официра у чину мајора са 11 година службе у ВС, претходно војни стипендисти, један лекар специјалиста инфектолог докторанд, други специјалиста хирург, напустили су службу на ВМА и отишли са породицама у Норвешку. Дакле, држава их стипендирала у току школовања, омогућила специјализацију и даље после дипломске студије, али им није омогућила пристојан живот (плате).

Један од ове двојице ми се јавио из Норвешке и на питање „како је тамо?“ између осталог каже; „… Замислите, овде имају сву дијагностику и све лекове…“ Оно што је нормално, њему је чудно. Можемо само замислити у којим је условима радио и то на ВМА. Питам се како ли је стање здравства у Пироту, Бору или Неготину?

Приликом једног од многобројних ТВ наступа, председник АВ је сам поставио питање и дао одговор на ту тему, „Ако ме питате зашто школовани људи у најбољим годинама одлазе у друге државе ЕУ и Запада, рећи ћу вам: они им нуде веће плате од 4-5 хиљада евра, ми то не можемо да им понудимо и зато људи одлазе“. Тако говори председник Србије о најбољим кадровима, а није рекао зашто по тој логици не одлазе политичари и партијски руководећи кадрови запослени у јавним предузећима, измишљеним државним агенцијама и институцијама, који се из дана у дан множе на новим радним местима и функцијама.

Овакво стање у ВС, нажалост, подржава генералски кор који ништа не предузима да се стање поправи већ више служи као декор око министра војног док даје немуште изјаве за медије. Колико су ревносни у служењу свом господару показује и чињеница да му се приклањају зарад ситних интереса и након пензионисања. Тако је и бивши министар војни Шутановац, човек који је највише допринео срозавању војне силе, добио свој декор пензионисаних генерала, користећи их у предизборној кампањи како би критиковао оно што је и сам чинио за време свог министровања.

Када се све детаљно сагледа, стање у ВС не иде у добром правцу. Официр треба да брани Отаџбину, а не странку и министра како се власт мења. То је наопако, јер министри долазе и одлазе – данас Шутановац, сутра Вулин…

Нажалост, над припадницима ВС се перманентно врши политичко насиље, најчешће са захтевом да једнопартијски мисле и делају. Најновији случај капетана ВС са Звездаре, који је дошао у вербални сукоб са активистима СНС, говори о томе како се пресуђује једном официру без суда. Не улазећи у детаље сукоба, јер још нема званичног извештаја од полиције или судства, сведоци смо како се свакодневно врши прогон и насиље над овим официром. Тако је и сам „врховни командант“ АВ оквалификовао овај случај (гостујући на ТВ Хепи) у својству истражног судије и донео пресуду пре суда да се ради о „бараби“ а не официру, тако да за евентуални судски прцес не постоји маневарски простор, јер је вођа већ пресудио.

На Богојављенском пливању за часни крст ове године био сам сведок догађаја на коме је до крста први допливао кадет Војне академије. По изласку из воде и проглашењу за победника, он се обратио присутним верницима и у првој реченици обраћања захвалио се министру одбране Вулину (био је присутан) на победи, и то три пута изговоривши његово име, а потом је наставио други део говора ког се не сећам, јер сам одмах у тој првој реченици био разочаран.

Сваке године долазим на Аду Циганлију ради присуства овој светковини и сваке године слушам победнике како беседе у име тог чина и углавном су се сви најпре захваљивали Богу, а потом делили своју победу са осталим учесницима. Нико се није захваљивао појединцима, а посебно не политичарима, ово је био први пут. Осетио сам у том обраћању да је овај кадет био припремљен да тако говори јер се видело да говор није био спонтан и то је оно што ме је разочарало.

Зар је заиста министар војни заслужан за победу овог припадника војске? Ако је неко заслужан онда је пре свега он (кадет), тај који је имао вољу и веру у Бога да скочи у ледену воду и да заплива према крсту, а затим његови другови и професор пливања који су га храбрили. Зашто је ту своју храброст поклонио министру војном, ко га је на то наговорио? Ко је хтео користећи овог храброг младића да се додвори министру?

Систем вредности се тотално пореметио, министар војни је само пролазни службеник владе и он не сме никако да буде узор будућем, а нити садашњем официру, који има виши циљ од њега. Министар Вулин једино може бити узор партијском војнику, оном који лепи плакате и ботује за партију.

Тако осакаћена ВС по свим елементима борбене готовости и морално срозана треба да одговори свим безбедоносним изазовима и брани Космет. Да ли је то могуће? Наравно да није, али ко о томе уопште размишља кад Космет треба да се преда у руке криминалцима и убицама зарад неких личних обећања онима који то чине. Грађани Србије никакву вајду од тога немају – а и не треба им, јер они хоће државу са Косметом.

Да би грађани Србије издају Космета лакше поднели, треба их припремити за тај чин тако што ће се они довести у стање безнађа, без војске и полиције, без Цркве и традиције, па када осете да немају никог иза себе и да су беспомоћни, онда ће моћи да кажу: „Шта ће нам Лазарево царство када је Мурат наш пријатељ“.

аутор: ЖАРКО ПЕЦИЋ

Референце:

(1*) хттп://www.вулин.рс/

(2*) хттп://www.фсксрб.ру/фонд-стратеске-културе/политика/вулинова-летња-рапсодија/

Интермагазин

---

Piše: Čedomir Antić

Beogradski nedeljnik Svedok u novom broju donosi ekskluzivnu i po svemuverodostojnu vest da su predstavnici srpske vlade prilikom nedavne posete Berlinu ponudili podelu Kosova i Metohije.

Učeni urednik Svedoka, već godinama Londonac, Milan Dinić ovu je vest saznao od uticajnog britanskog novinara i publiciste Tima Džude. Nije smatrao ove informacije dovoljno pouzdanim, pa se raspitivao na raznim stranama, pokrenuvši svoje razgranate i brojne veze u nekoliko evropskih zemalja. Saznavši za detalje, koji više nisu podorazumevali samo povratak srpske vlasti u isključivo Srbima naseljeni sever Kosova, već i predaju delova južne Srbije gde žive Albanci takozvanoj „Republjik Kosova“, Dinić je tokom dugotrajne novinarske istrage saznao mnoge pojedinosti. Visoki funkcioner Vučićeve administracije je na direktno Dinićevo pitanje o podeli pokrajine dao čudnovat komentar: sve opcije su na stolu, naravo za dobro Srbije, njene budućnosti…

Srbija ima nesreću da ima mnogo sposobnih političara ali joj manjka državnika. Od kada se bavim politikom zalagao sam se za „istorijski sporazum“ Srbije i kosovskih Albanaca, etničku podelu Kosova i Metohije, uspostavu autonomije za enkalve u Gračanici, Štrpcima i Gori koje ostanu izvan Otadžbine i zadržavanja suvereniteta Srbije nad pet svetinja (Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica, Arhanđeli kod Prizrena i mesta Kosovske bitke). Poznajući stanje srpskog društva, svestan dugoročnih snaga našeg naroda, zabrinut nad sudbinom milion Srba u Republici Srpskoj i još pola miliona u Crnoj Gori i Hrvatskoj – a u prve dve je srpski narod do pre nekoliko decenija bio većina, u trećoj četvrtina stanovništva – verovao sam da je u interesu Srbije i Srpstva kompromisno i trajno zatvaranje kosovskog pitanja. Sa neprebolnom tugom u srcu, sa setom zbog vekova slave i mučeništva koji obavezuju, znao sam i svuda o tome govorio da ćemo čuvajući zemlje u kojima više nema Srba izgubiti narodne snage i mogućnost da izgradimo državu i dugoročno zaštitimo našu naciju. Danas, kada i Srpska napredna stranka, politička organizacija maskiranih i dezinfikovanih Šešeljevaca, verovatno pokušava da dobije podelu i to nepovoljniju od one koju je bilo moguće postići 1990, 1998. ili 2004. godine, treba se setiti kako se razvijala ova ideja čija istorija govori o tragičnom stanju u kom se tokom proteklih decenija nalazila srpska elita.

Kosovo je sveta srpska zemlja. Ono naravno nije sveto u ovim granicama. Kraljevina Srbija želela je da oslobodi srpski narod. Bila je spremna da se sporazume sa Albancima, omogući im samoupravu, ali je želela – zbog pritiska velikih sila i ekonomske nužnosti tog vremena – da dobije izlaz na otvoreno vreme. Austrougarska joj nije dala pristup preko srpskih i jugosovenskih obala, pa je pokušala da se dočepa primorja naseljnog Albancima. Nije u tome uspela, granica na Prokletijama određena je od starne Velikih sila. Od vremena kada je albansko nacionalno pitanje na Kosovu i Metohiji otvoreno – pod komunističkom dikataturom, sa nametnutom autonomijom, doseljavanjem Albanaca i progonom Srba – ima srpskih političara i državnika koji su se zalagali za podelu. Spisak je obiman. Može se reći da je podela tajna želja većeg dela srpskih političara. Istraživanje Ministarstva za KiM iz 2008. pokazalo je da je podela želja i većine građana Srbije.

Dobrica Ćosić, Zoran Đinđić, Zoran Živković, Ivica Dačić, Milorad Dodik… samo su neki od naših predsednika i premijera koji su se neprekidno ili privremeno zalagali za podelu. Zoran Anđelković, bivši socijalistički poslanik i ministar, predsednik privremenog izvršnog veća AP Kosova i Metohija lično mi je rekao kao su Miloševića u nameri da stvori srpski entitet (i u budućnosti podeli Kosovo i Metohiju) sprečavali lokalni srpski političari čiji su materijalni interesi nalagali da pokrajine ostane kakva je i bila…

Postoje tu međutim dva problema. Meni je jasno da naši političari nisu želeli da preuzmu odgovornost. Da izgube nešto za šta su decenijama uveravali narod da je naše i neotuđivo. Znam da su lične karijere iznad svega i da je samo važno zlurado pitanje „ko će da snosi političku odgovornost i štetu na izborima“. Jasan mi je i strah od par hiljda fanatika, među kojima je mali broj iskren, jer da jeste ja 1993/1994 ne bih bio jedan od žalosne manjine (umesto četvrtine) vojnika iz Beograda u gnjilanskoj kasarni „Car Lazar“. Ipak, postići i najpovoljniji, a kamo li ovakav manjkav, „istorijski sporazum“ sa Albancima podrazumeva političku i duhovnu, a ne marketinšku pripremu građana. Treba pitati narod, pripremiti ga za odgovorno odlučivanje i poslušati šta god da odluči. Sve osim besmislenog čekanja. Jer, ako se opredeljujemo za zamrznuti konflikt, onda treba da se pripremimo za decenije strpljive borbe koja podrazumeva verovatno i kratki, teški i rizični rat. Lako je (kao, na primer besposleni profesor Filozofskog fakulteta Miš. Ković) srbovati iz toplog stana u Beogradu. Drugo važno pitanje odnosi se na Sjedinjene Države i Nemačku. Prema saznanjima Svedoka, Albanci su spremni na kompromis, ali Berlin i Vašington se opiru. Naravno da je tako jer funkcioneri diplomatija srednjeg ranga nisu ovlašćeni da o tome odlučuju. Ako želi podelu Kosova i Metohije srpska vlada ne može da ponavlja Vučićeve marketinške lukavosti o „nelakom sporazumu u kome Srbija želi nešto za uzvrat ako će dozviliti da Kosovo uđe u UN“ (i bude nezavisno). Potrebne su sasvim drugačija strategija i politika nacionalnog jedinstva, odlučnosti i pritiska na SAD i EU.

Politika popuštanja, glume i kapitulantstva iz proteklih godina, može voditi samo bezuslovoj nezavisnosti otete pokrajine i ugroziti Srbiju u budućnosti.

(Napredni klub)

Пре него ти и било којих других политичар зине, требао бих вас са својих синове да пошаљу на прве линије? Кад разумеш колико Српског крв се тамо пролило, да одбрану Косово и Метохије. Бићеш у стање да ћутиш!
Кад

[смедерево]

https://narodnarezolucija.rs/index.php

[ПРОСВЕТАР]

Taman sam pomislio ode Prosvetar na godišnji i da se forum vrati u normalu....

Чека', чека'.....теби је изгледа "нормала" да се на једном, да кажемо србском форуму, позива на одвајање Војводине и да се тај позив исписује крвавом хрватском гајевицом, у народу познатијом као

U S T A Š I C A

Ако је ти то "нормала" посе*рем ти се на исту!

[Прст_у_ока_латиници]

Драматично упозорење: НАТО упутио најопаснију поруку Србима још од бомбардовања
у Мишљења, Политика 11. марта 2018. 20 Коментара

Циљ Запада и НАТО-a је да Србију дотерају до зида и да је натерају да политички капитулира. То би значило признање Косова, потпуни прекид односа са Русијом. НАТО Србе доживљава као носиоце политике која се коси са њиховом и која им се супротставља.
Приче које се Србији свакодневно пласирају да НАТО поштује њену војну неутралност и да је сарадња битнија од формалног чланства, пале су у воду после речи команданта снага НАТО-а у Европи генерала Кeртиса Скапаротија, које је изговорио пред Одбором америчког Сената: „Србија је навећи проблем у региону!“
Скапароти се није зауставио на овоме, већ је у „жару“ свог образлагања o томе да је потребан већи војни, али и дипломатски ангажман у региону како би се неутралисао руски утицај на Балкану, осим Србије, означио као проблем и целу српску популацију.
Последњи пут када је НАТО Србију означио као проблем на Западном Балкану, над нашим небом крила је ширио „Милосрдни анђео“ бацајући 78 дана забрањене касетне бомбе и осиромашени уранијумом — убијајући Србе.
Да ли су речи командант снага НАТО-а у Европи знак да је Алијанса изгубила стрпљење и да ће ускоро затражити и формално од Србије да постане део ове војне алијансе и одрекне се Русије?
Доктор политичких наука Јелена Вукоичић за Спутњик каже да НАТО-у није толико циљ да Србија и формално постане њен члан, колико им је циљ да је политички порази.
„Циљ Запада и НАТО-а је да Србију дотерају до зида и да је натерају да политички капитулира. То би значило признање Косова, потпуни прекид односа са Русијом. Ми видимо да они заправо нигде не попуштају Србији, да иједан наш легитиман српски захтев не наилази на позитиван пријем. Практично се пред Србију постављају они услови који ће, ако их испуни, значити да је апсолутно капитулирала, а ако не испуни, онда ће наравно и даље бити жртва притисака“, закључује наша саговорница.
По њеним речима, после пријема Црне Горе у НАТО и нескривених тежњи Македоније да постане њихов члан, било је врло јасно да се обруч око Србије стеже и да ће Србији бити све теже и да одржи своју политику војне и политичке неутралности.
„Значи, да не уводи санкције Русији, а да истовремено има и добре односе са Западом, на чему наше власти већ дужи низ година граде свој спољнополитички курс. Очигледно је да ћемо све теже балансирати, јер се налазимо готово окружени НАТО-ом“, уверена је она.
По њеним речима, изјава званичника НАТО-а да је и цела српска популација главни проблем Западног Балкана, не треба да нас изненађује, јер, како каже, ми и јесмо проблем за НАТО.
„Србија и РС прате једна другу. Српска јесте против НАТО-а, али њен циљ је да буде на истом курсу као Србија. У том контексту, НАТО Србе доживљава као носиоце једне политике која се коси са америчким и циљевима НАТО-а, и која им се супротставља, али и која има другачију политику од осталих држава у региону“, објашњава наша саговорница.
Др Вукоичић каже да, иако нема легалног начина да нас натерају на нешто, постоји политички притисак којим се, како каже, НАТО иначе, обилато користи. Она подсећа да се у Србији одвија више процеса од чега је најважнији онај који се тиче преговора Београда и Приштине.
„Наставиће да уцењују и да притискају Србију у вези са преговорима са Косовом, а нажалост, Америка и НАТО су познати о томе што тамо где не могу милом, они покушавају силом, служећи се разним субверзивним активностима да изазову политички, а врло често и другачији хаос“, напомиње наша саговорница.
Подсећа и да ми и у свом окружењу и у самој земљи имамо политички запаљива жаришта и пита се да ли су изјаве које скоро годину дана стижу из Рашке области (Санџака) од лидера СДА Санџак Сулејмана Угљанина, случајне или иза њега неко стоји.
„Угљанин нема утицај у Рашкој области, али он је део велике бошњачке политичке странке која је доминантна у Босни и која непрекидно пркоси институцијама и легитимитету државе Србије и то је нешто што Запад у неком тренутку може да искористи како би повећали притисак на Србију“, уверена је наша саговорница подсећајући на низ обојених револуција у свету иза којих су стајали Америка и НАТО.
Током сведочења пред Одбором америчког Сената за оружане снаге, командант снага НАТО-а у Европи генерал Кертис Скапароти рекао је и да Русија користи односе с челницима Републике Српске за подривање институција Босне и Херцеговине, као и да покушава да спречи евроатлантски пут појединих земаља у региону. Он је подсетио и да су међународна заједница и САД гарант стабилност на Балкану, и дубоко се забринуо да ће недостатак дипломатских активности допринети ширењу даљег руског утицаја на Балкан, те да је потребан и већи војни ангажман у региону.
Бранкица Ристић / Спутник.рс


AMERIKANCI SPREMILI PAKET – VUČIĆ U PROBLEMU! Ovaj dokument direktno utiče na SUDBINU SRBIJE!

11 marta 2018


SAD su pripremile specijalni „kosovski paket“ u četiri tačke koji će u narednim nedeljama biti predstavljen najpre predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, pišu „Novosti“

Kako navodi list, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, ovaj dokument Vašingtona sa izraženom geopolitičkom notom, tiče se direktno statusa južne srpske pokrajine i umnogome može da odredi dalji strateški pravac naše države.

Radni „kosovski tekst“ Trampove administracije, o kojem bi moglo da bude reči već u utorak, kada u Beograd dolazi Ves Mičel, novi pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju sadrži nekoliko ključnih tačaka, navodi list.

Dokument predviđa da Zajednica srpskih opština dobije šira izvršna ovlašćenja i pojačane nadležnosti u oblastima zdravstva, prosvete i kulture.

Kako pišu „Novosti“, Zajednica bi tesno institucionalno bila povezana s potpredsednikom kosovske vlade koji bi dolazio iz redova srpskog naroda i koji bi praktično bio kontrolor njenog rada i sprovođenja ovlašćenja.

Od Beograda se očekuje da omogući ulazak Prištine u međunarodne organizacije.

Ako srpska strana pristane na ovaj paket, našoj državi bi bio omogućen ulazak u EU, a SAD bi joj garantovale širu ekonomsku i diplomatsku podršku u međunarodnoj političkoj areni, prenosi list.

Sagovornici „Novosti“ iz diplomatskih krugova ocenjuju da se Amerika odlučila na ovaj korak, jer su nezadovoljni inertnošću Brisela kada je reč o kosovskom pitanju.

Takođe u kontekstu sve življe neformalne opcije o podeli KiM, vašingtonskoj administraciji ne odgovara da Beograd i de jure preuzme sever, jer bi se time stvorila tampon zona između Bošnjaka i Albanaca, njihovih pouzdanih saveznika, a Srbija bi preuzela kontrolu nad Kopaonikom i Zubinim Potokom koje su važne strateške tačke, prenose „Novosti“.

„Novosti“ navode da ovaj predlog ima i „drugu stranu medalje koja, pre svega, na Vučićeva leđa prebacuje ogroman teret odgovornosti“.

List navodi da nije slučajno što je šef države „prva adresa“ za ovaj paket, jer je reč o najjačoj političkoj figuri u državi. Takođe piše i da zato iznad ove „pošiljke“ već sada lebdi pitanje šta će biti ako Beograd i predsednik Vučić odbace zamisli SAD.

„Prva posledica se već nazire – blokada evrointegracija naše države, odnosno gubitak šanse da postanemo članica EU. Drugi faktor rizika je, kako se procenjuje, gubitak direktnih stranih investicija, pre svega iz država EU, što bi bio ogroman udarac za srpsku privredu“, navodi list.

„Novosti“ pišu da je o svim ovim „crnim scenarijma“ našim zvaničnicima „natuknuto“ preko nezvaničnih zapadnih diplomatskih kanala.

---

Меркелова бежи од обавеза, темељи Косова у живом песку © Sputnik/ Михаил Воскресенски
ПОЛИТИКА
11:09 11.03.2018Преузмите краћи линк 0 370
Прича о 2025. години као о датуму за приступање Србије ЕУ је бежање Ангеле Меркел од садашњих канцеларских обавеза, сматра бивши портпарол ЦДУ и некадашњи потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а Вили Вимер.
„Када 2018. говорите да ће неки проблем бити решен 2025. године јасно је да нисте заинтересовани да проблем заиста буде решен“, оцењује немачки политичар у интервјуу за „Новости“.

Дигитални сат
CC0 / PIXABAY
Бивши немачки министар решава проблем Београда и Приштине
Он каже и да је српски народ на погрешном месту у погрешно време, а сматра и да је „Косово држава чији су темељи ископани у живом песку“.

Такође оцењује и да се начин на који је уништена Југославија и даље користи за урушавање међународног поретка створеног на Статуту УН, Хелсиншкој повељи…

„Париским актом из 1990. године обећали смо да ћемо забранити рат на Старом континенту, а онда су се Клинтон и Олбрајтова појавили у Европи због глобалних интереса САД. Сада се суочавамо са изградњом агресије против Русије“, наводи Вимер.

„Када је реч о глобалној политици САД према Русији и другима српски народ је на погрешном месту у погрешно време. Београд је био прва врућа тачка великог ривалитета оркестрираног од стране САД. Рат 1999. године је имао много везе са идејом Америке да уништи руски утицај на Балкану“, објашњава Вимер.

Према његовим речима, они успостављањем базе Бондстил желе да контролишу нафтоводе и гасоводе из Каспијског мора и да владају путним и железничким системом у региону.

Александар Вучић са Доналдом Трампом и Меланијом Трамп
OFFICIAL WHITE HOUSE PHOTO BY ANDREA HANKS
Амерички „косовски пакет“ у четири тачке
„А питање Косова је било део и још је тема разговора између Израела и његових суседа о будућности Блиског истока“, оцењује Вимер и каже да је декларација о независности против свих сродних докумената УН.

„То је разлог због којег пет држава-чланица ЕУ не препознаје ту независност. Ако би то учинили они би се суочили са истим резултатима у својој земљи што можемо видети данас у Каталонији. Косово као држава постоји само као резултат намере САД“, оцењује немачки политичар.

Он каже и да је Русија успешна у Сирији, јер делује у оквиру глобалног правног система, док САД и њихова „коалиција уобичајених ратних пријатеља“, као што су Лондон и Париз, чине све да униште међународни правни поредак.

„Хоће да раде шта они желе и да буду у позицији да сами доносе одлуке о рату и миру на глобалном нивоу“, сматра Вимер и додаје да се у Сирији сада води рат за опстанак међународног правног претка како би се спречио будући глобални сукоб.

Танјуг

Знаћи НЕОКОНИ овсте немају утицај на спољна политика САД?

---

Ваша екселенцијо, вратите се у Осло! © AFP 2018/ SERGEI SUPINSKY
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
20:54 10.03.2018Преузмите краћи линк
Предраг Васиљевић
112546
Ако је некад требало неког страног амбасадора у Београду прогласити за персону нон грата и испратити на аеродром „Никола Тесла“, то је било у суботу.
Норвешка застава
© FOTOLIA/ ALEXANDER ERDBEER
Норвешка: Косово је држава, Русија непријатељ, Србија је у сваком случају на губитку
Његова екселенција Арне Санес Бјорнстад објаснио је у интервјуу једним дневним новинама да је „Косово, заправо, независна држава, без обзира на став Србије о томе“.

„Актуелна ситуација је таква да је Србија у сваком случају на губитку“, лаконски нас је поучио Скандинавац, хладно скинувши дипломатске рукавице.

Поента ове Бјорнстадове поруке брутално је очигледна. У преводу на прост језик гласи:

Нема тих преговора о Косову који би променили чињеницу да ће територија Србије бити распарчана. Шта год да учините, ви сте губитници. Устав Србије је мртво слово на папиру. Преговори Београда и Приштине су пуко замлаћивање. Признајте: Косово није Србија!

Хвала Бјорнстаду на искрености. Али, његова „лекција“ Србији чин је апсолутног непријатељства.

Без обзира на то што је Краљевина Норвешка држава која је можда међу највећим финансијским донаторима наше земље од Петог октобра до данас (само у последњих десет година уплатила је око 100 милиона евра).

Без обзира на то што је та земља најавила да ће у 2018. години удвостручити бесповратну помоћ Србији и да ће она износити око 25 милиона евра.

Без обзира на то што је, илустрације ради, само за реформу полиције и борбу против сајбер-криминала и трговине наркотицима ова земља издвојила за Србију 1,68 милиона евра.

Свим тим милионима не може да се плати капитулација Србије. Сви ти милиони, па нек их је и десет пута више, никоме не дају за право да комада неку државу и да је претвара у понизну, окупирану територију.

Падобран са заставом такозване државе Косово поводом 10-годишњице једностраног проглашења независности
© AFP 2018/ ARMAND NIMANI
Зашто Косово и даље плаши Европу
Тај новац не постоји.

А нећемо да верујемо да су моћни западни промотери непостојеће државе Косово одабрали баш представника великог донатора Србије — Норвешке, да у Београду изговори оно што се не сме, ако си пријатељ.

На овом месту, подсетићемо Његову екселенцију на поучан пример из његове земље:

Норвешка је више од 40 година имала територијални спор са Русијом у Баренцовом мору, крцатом рибе и нафтним бушотинама. Није одступала иако је за ривала имала много моћнију државу.

И, после преговора и преговора, 2010. године, руски председник Дмитриј Медведев и норвешки премијер Јенс Столтенберг потписали су споразум о разграничењу. Пао је договор зарад добросуседских односа.

Нажалост, из овог примера Арне Санес Бјорнстад није научио ништа. Па ни да је за мир и нормалан живот неопходно да обе стране попусте. Што је елементарни принцип и кад се ћушкају клинци у паркићу, а камоли кад народи имају озбиљан спор.

Још нешто је Бјорнстад поручио Србима. Позвао их је да наставе пут у Европску унију, али их је упозорио да ниједна земља ЕУ нема такву војну и безбедносну сарадњу са Русијом као што има Србија.

„Највећи део чланица ЕУ Русију сматра претњом. Србији би било мудрије да то узме у обзир и да води политику више у складу са земљама ЕУ и тако покаже спремност да буде поуздан члан Уније“, јасно нам је амбасадор показао пут.

Видовдан на Газиместану.
© TANJUG/ ЕДИБ ТАХИРОВИЋ
Муфтија Јусуфспахић: Косово је колевка Србије
Да поново преведемо Његову екселенцију, иако је све јасно:

Србија треба да доживљава Русију као претњу, иако Русија за Србију није никаква претња већ највећи спољнополитички савезник и партнер.

И на овом примеру, Бјорнстад је поново заборавио из које државе долази. Па да га подсетимо.

Краљевина Норвешка није члан Европске уније. Грађани те државе су на два демократска референдума 1972. и 1994. године одбили да се придруже европској породици са централом у Бриселу.

Оба пута, победиле су политичке снаге које су промовисале поруку:

„Норвежани не желе да изгубе свој идентитет. Норвешка не жели да зависи од других држава…“

Добро, рећи ћете, Србија није Норвешка. Код њих је „хладно, ал′ стандард“. Имају нафту…

Тачно је. Али ни Норвежани немају благо какво има Србија.

А то је — Косово и Метохија.

[Ултрадесничар]

AMERIKANCI SPREMILI PAKET – VUČIĆ U PROBLEMU! Ovaj dokument direktno utiče na SUDBINU SRBIJE!

11 marta 2018

SAD su pripremile specijalni „kosovski paket“ u četiri tačke koji će u narednim nedeljama biti predstavljen najpre predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, pišu „Novosti“

Kako navodi list, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, ovaj dokument Vašingtona sa izraženom geopolitičkom notom, tiče se direktno statusa južne srpske pokrajine i umnogome može da odredi dalji strateški pravac naše države.

Radni „kosovski tekst“ Trampove administracije, o kojem bi moglo da bude reči već u utorak, kada u Beograd dolazi Ves Mičel, novi pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju sadrži nekoliko ključnih tačaka, navodi list.

Dokument predviđa da Zajednica srpskih opština dobije šira izvršna ovlašćenja i pojačane nadležnosti u oblastima zdravstva, prosvete i kulture.

Kako pišu „Novosti“, Zajednica bi tesno institucionalno bila povezana s potpredsednikom kosovske vlade koji bi dolazio iz redova srpskog naroda i koji bi praktično bio kontrolor njenog rada i sprovođenja ovlašćenja.

Od Beograda se očekuje da omogući ulazak Prištine u međunarodne organizacije.

Ako srpska strana pristane na ovaj paket, našoj državi bi bio omogućen ulazak u EU, a SAD bi joj garantovale širu ekonomsku i diplomatsku podršku u međunarodnoj političkoj areni, prenosi list.

Sagovornici „Novosti“ iz diplomatskih krugova ocenjuju da se Amerika odlučila na ovaj korak, jer su nezadovoljni inertnošću Brisela kada je reč o kosovskom pitanju.

Takođe u kontekstu sve življe neformalne opcije o podeli KiM, vašingtonskoj administraciji ne odgovara da Beograd i de jure preuzme sever, jer bi se time stvorila tampon zona između Bošnjaka i Albanaca, njihovih pouzdanih saveznika, a Srbija bi preuzela kontrolu nad Kopaonikom i Zubinim Potokom koje su važne strateške tačke, prenose „Novosti“.

„Novosti“ navode da ovaj predlog ima i „drugu stranu medalje koja, pre svega, na Vučićeva leđa prebacuje ogroman teret odgovornosti“.

List navodi da nije slučajno što je šef države „prva adresa“ za ovaj paket, jer je reč o najjačoj političkoj figuri u državi. Takođe piše i da zato iznad ove „pošiljke“ već sada lebdi pitanje šta će biti ako Beograd i predsednik Vučić odbace zamisli SAD.

„Prva posledica se već nazire – blokada evrointegracija naše države, odnosno gubitak šanse da postanemo članica EU. Drugi faktor rizika je, kako se procenjuje, gubitak direktnih stranih investicija, pre svega iz država EU, što bi bio ogroman udarac za srpsku privredu“, navodi list.

„Novosti“ pišu da je o svim ovim „crnim scenarijma“ našim zvaničnicima „natuknuto“ preko nezvaničnih zapadnih diplomatskih kanala.

---

Da li ima postoji još neki izvor za ovu informaciju "Večernjih Novosti " ?
Sputnjik i TANJUG je preneo to iz izvora "V. Novosti".

Ako nema ni jedan drugi izvor, bojim se da je to Vučićeva medijska priprema naroda za njegovo de iure priznanje "Republike Kosovo".
Daj Bože ako grešim.

[Прст_у_ока_латиници]

Очекивано: Издаја на помолу
у Вести, Политика 11. марта 2018. 5 Коментара

Како „Седмица“ пише већ месецима, Александар Вучић је, у тајности, склопио договор са Тачијем и америчком администрацијом, а то ће коначно наредних дана изаћи на видело. У најкраћем, Заједница српских општина ће добити већа овлашћења, а Београд ће аминовати улазак Косова у Организацију уједињених нација.


„Вечерње Новости“ сутра ексклузивно објављују амерички „пакет“ предлога који ће највјероватније у уторак образложити Вес Мичел, помоћних државног секретара за Европу и Евроазију.
У документу су четири кључне тачке:
1.Заједница српских општина добија шира овлашћења и појачане надлежности из три области – здравства, просвете и културе
2. Потпредседник Владе Косова из редова Срба надгледаће спровођење надлежности Заједнице српских општина
3. Београд треба да омогући улазак Приштине у међународне организације
4. Србији се гарантује улазак у ЕУ и подршка Америке у међународној арени
Тачно онако како смо и очекивали, Срби ће добити само „мрвице“, а србијанска власт издаће Косово и Метохију као никад у својој историји.

Седмица.ме

Вили Вимер: Рат из 1999. је имао везе са идејом САД да уништи руски утицај на Балкану, Косово је држава чији су темељи ископани у живом песку
у ВЕСТИ ДАНА, Политика 11. марта 2018. 2 Коментара

Берлин-Прича о 2025. години као о датуму за приступање Србије ЕУ је бежање Ангеле Меркел од садашњих канцеларских обавеза.





То сматра бивши портпарол ЦДУ и некадашњи потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а Вили Вимер.
„Када 2018. говорите да ће неки проблем бити решен 2025. јасно је да нисте заинтересовани да се проблем заиста и реши“, оцењује немачки политичар у интервјуу за „Новости“.
Он каже и да је српски народ на погрешном месту у погрешно време, а сматра и да је „Косово држава чији су темељи ископани у живом песку“.
Такође оцењује и да се начин на који је уништена Југославија и даље користи за урушавање међународног поретка створеног на Статуту УН, Хелсиншкој повељи…
„Париским актом из 1990. обећали смо да ћемо забранити рат на Старом континенту, а онда су се Клинтон и Олбрајтова појавили у Европи због глобалних интереса САД. Сада се суочавамо са изградњом агресије против Русије“, наводи Вимер.
„Када је реч о глобалној политици САД према Русији и другима српски народ је на погрешном месту у погрешном времену. Београд је био прва врућа тачка великог ривалитета оркестрираног од стране САД. Рат из 1999. је имао много везе са идејом Америке да унисти руски утицај на Балкану“, објашњава Вимер.
Према његовим речима, они успостављањем базе „Бондстил“ желе да контролишу нафтоводе и гасоводе из Каспијског мора и да владају путним и железничким системом у региону.
„А питање Косова је било део и још увек је тема разговора између Израела и његових суседа о будућности Блиског истока“, оцењује Вимер и каже да је декларација о независности против свих сродних докумената УН.
„То је разлог због кога пет чланова ЕУ не препознаје ту независност. Ако би то учинили они би се суочили са истим резултатима у својој земљи што моземо видети данас у Каталонији.
Косово као дрзава постоји само као резултат намере САД“, оцењује немачки политичар.
Он каже и да је Русија успешна у Сирији, јер делује у оквиру глобалног правног система, док САД и њена „коалиција уобичајених ратних пријатеља“ као што су Лондон и Париз, чине све да униште међународни правни поредак.
„Хоће да раде шта они желе и да буду у позицији да сами доносе одлуке о рату и миру на глобалном нивоу“, сматра Вимер и додаје да се у Сирији сада води рат за опстанак међународног правног претка како би се спречио будући глобални сукоб.
https://www.youtube.com/watch?v=2eOJRd0fu44

---

„Новости”: САД за Косово траже столицу у УН, а нуде „јачу ЗСО”, улазак у ЕУ и своје покровитељство
12:53 11.03.2018. коментараШтампај
ЗАЈЕДНИЦА СРПСКИХ ОПШТИНА БИ ДОБИЛА ВЕЋА ОВЛАШЋЕЊА У ЗДРАВСТВУ. ПРОСВЕТИ И КУЛТУРИ


Ово подразумева: фактичко признање државе „Косова” без икакве поделе (Американци желе да Шиштари преко севера Косова имају територијалну везу са муслиманима у Санџаку и у БиХ) и потпуно стајање под амерички кишобран - са стриктним обавезама
Ако српска страна пристане на овај пакет, Србији би био омогућен улазак у ЕУ, а САД би јој гарантовале ширу економску и дипломатску подршку у међународној политичкој арени
СЈЕДИЊЕНЕ Америчке Државе (САД) су припремиле специјални “косовски пакет” у четири тачке који ће у наредним недељама бити представљен најпре председнику Србије Александру Вучићу, пишу данашње Вечерње новости.

Како тај лист наводи, према одлично обавештеним изворима, овај документ Вашингтона, са израженом геополитичком нотом, тиче се директно статуса јужне српске покрајине и умногоме може да одреди даљи стратешки правац Србије.

Радни “косовски текст” Трампове администрације, о којем би могло да буде речи већ прекосутра, када у Београд долази Вес Мичел, нови помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију, садржи неколико кључних тачака.

Новости наводе да тај текст предвиђа да Заједница српских општина на Косову добије шира извршна овлашћења и појачане надлежности у областима здравства, просвете и културе.

Заједница би, како наводе, тесно институционално била повезана с потпредседником косовске владе који би долазио из редова српског народа и који би практично био контролор њеног рада и спровођења овлашћења.

Од Београда се очекује да омогући улазак Приштине у међународне организације.



Ако српска страна пристане на овај пакет, Србији би био омогућен улазак у ЕУ, а САД би јој гарантовале ширу економску и дипломатску подршку у међународној политичкој арени, преноси Новости.

Саговорници Новости из дипломатских кругова оцењују да су се САД одлучиле на овај корак јер су незадовољне инертношћу Брисела када је реч о косовском питању.

„Такође, у контексту све живље неформалне опције о подели КиМ, вашингтонској администрацији не одговара да Београд и де јуре преузме север, јер би се тиме створила тампон-зона између Бошњака и Албанаца, њихових поузданих савезника, а Србија би преузела контролу над Копаоником и Зубиним Потоком, који су важне стратешке тачке”, наводи тај лист.

Додају и да овај предлог “има и другу страну медаље, која, пре свега, на Вучићева леђа пребацује огроман терет одговорности”.

„Није случајно што је управо шеф државе прва адреса за овај пакет, јер је реч о убедљиво најјачој политичкој фигури у држави”, пишу Новости.

(Бета)

---

ОВК ШВЕРЦУЈЕ МИГРАНТЕ У ЕВРОПУ: Полазне тачке - Ада Бојана и Улцињ
03/11/2018 11:36 Издвојено Свет Регион

Припадници ОВК, преко својих људи у Црној Гори, пребацају мигранте, шверцерским каналима, преко Аде Бојане до Улциња, а одатле се они камионима превозе до Требиња, сазнаје подгоричка „Слобода”.


Мигранти (Фото: Јутјуб)

Финална дестинација им је италијански град Молфалконе, удаљен 20 километара од Трста. У шверцерски посао је укључен и један тајкун из Улциња, преко којег се све одвија, а кога безбедносне службе Црне Горе не дирају.

Према сазнањима листа шверц миграната актуелан је последњих четири месеца, а кључна тачка одакле сав посао креће је Игуменица у Грчкој.

„Одатле се брзим глисерима превози, обично 20-30 миграната до Драча или Валоне, где их преузимају људи из албанског криминалног клана из града Фијер. У посао који се обавља на територији Албаније умешан је клан чије је седиште у Бриселу, којим руководи један од оснивача и финансијера ОВК. Један од њихових главних људи је П.Ц. који живи у Бриселу, за кога се везују блискост са странком некадашњег премијера Албаније Саљија Берише и њено финансирање. Он је у свом досијеу Еуропола и Интерпола више пута назначен као један од организатора шверца наркотика, белог робља, а сад и миграната. Име је променио због европске потернице, јер је под својим именом био на црној листи“, сазнаје ''Слобода'' у безбедносним круговима.

Он је због препорука албанских служби, и заслуга за оснивање и финасирање ОВК и помоћи сивим операцијама НАТО-а, добио азил у Белгији и живи под именом П.Ц.

Мигранти се преко Улциња убацују у Црну Гору, одакле се камионима албанског шпедитера из Улциња, возе до границе где их преузима херцеговачка група, коју води познати требињски криминалац са подебљим досијеима у земљама региона.

После илегалног доласка у Требиње, опет у групама по 30, уз помоћ корумпираних појединаца у БиХ полицији, улазе у ту земљу, и даље настављају пут за Чапљину. Тамо их преузима група извесног
„Даиџе“, која их уз помоћ локалних чапљинских таксиста и корумпираних пограничних полицајаца убацује у Метковић. Рута даље иде ка Сплиту, где их преузима група загребачког криминалца Ч.М., пореклом из Мостара.

Један крак даље иде ка Ријеци, тачније на прелаз Рупе, док је центар друге руте у Чаковцу. Уз помоћ логистике, тачније, појединих корумпираних словеначких полицајаца и ловочувара, мигранти улазе у Словенију.

Финална дестинација миграната је италијански град Молфалконе, удаљен 20 километара од Трста.

Главни организатор овог шверцерског посла је у Солуну, и како истражитељи верују, њему се исплаћује 6.000 евра по глави човека, за оне које успеју да пребаце.

Овај шверцерски посао је великих размера, а до сада је, према процени хрватских и словеначких извора, 70 одсто ових људи прошло, а остатак је ухапшен, а затим враћен у БиХ, и даље у Црну Гору.

Хрватске и словеначке безбедносне службе све мање сарађују са колегама из Црне Горе, и са њима не деле информације, јер сумњају да иза читавог шверца стоји неко из црногорске службе, под чијим патронатом се све одвија.

Током јучерашњег дана Управа полиције није одговарала на питања ''Слободе'' о шверцерским каналима којима се пребацују мигранти. Такође, нису одговорили ни да ли полиција води истрагу против људи из безбедносних кругова за које се спекулише да имају везе са овим нелегалним послом.

---

НАТО ПРЕТЊАМА РУШИ ПОЛИТИКУ СРБИЈЕ: Одговор генералу Скапаротију
03/11/2018 12:49 Издвојено Србија Политика

Оптужбе и претње упућене Србији и читавом српском народу од стране НАТО пакта, које је у име овог војног савеза изрекао његов командант за Европу Куртис Скапароти, потврђују сву оправданост вођења самосталне и суверене политике Србије, али и њене позиције војне неутралности.


НАТО (Фото: Синхуа)

Због наше суверене политике, одбране наших кључних националних интереса по питању Косова и Републике Српске, и нашег пријатељства са Русијом, НАТО пакт је Србију и читав српски народ оценио као проблематичне за регион Балкана.

Не памти се да је један војни савез читав један народ прогласио проблемом, наводи Поповић.

"Нажалост, методе решавања проблема које примењује НАТО познате су целом свету и зато ову оцену морамо да третирамо као озбиљну претњу нашој држави и народу.

Очито је НАТО пакту, када су у питању претње Србији, омиљен месец март.

Пре деветнаест година су нас баш у месецу марту брутално бомбардовали, тражећи предају Косова, каже Поповић, наводи се у саопштењу СНП.

Србија треба најодлучније да одбаци овакве непримерене оптужбе и да тражи хитно од генералног секретара НАТО Јенса Столтемберга објашњење да ли он и политички врх овог савеза стоје иза става да је читав српски народ за њих проблем на Балкану.

Како је пренео Спутњик, током сведоцења пред Одбором америцког Сената за оружане снаге,

Скапароти је рекао да је јачање руског утицаја у Европи највећи проблем и на цивилном и на војном плану, а посебно на Западном Балкану.

Скапароти је изразио дубоку забринутост да недостатак дипломатских активности доприноси ширењу руског утицаја на Балкану, а на питање која је земља највећи проблем одговорио је - Србија, пренео је Спутњик.