29-07-2023, 11:18 PM
Квиз- Српска историја
30-07-2023, 12:23 AM
Искрено, не бих се никада сетио Фотића - Радосављевића. 
30-07-2023, 01:54 AM
(30-07-2023, 12:23 AM)Ђорђе Пише: Искрено, не бих се никада сетио Фотића - Радосављевића.
Нашалио сам се мало. Немој да се љутиш.
Камо лепе среће да имамо много више младих људи који резонују попут Тебе.
Што се тиче овог питања, а и осталих која буду била, желим да Вам свима покажем колико ми данас истински не препознајемо неке од славних историјских ликова које нам је Господ даривао.
А не познајемо их довољно, а поготово не правилно, зато што су комунисти управо код таквих личности сенчили, или потпуно брисали делове биографија, како би њихове животописе променили, или преумили да би били у складу са оном сликом у историјском раму који су они и себи и нама задали идеолошком мантром којој су служили и верни су јој и данас.
30-07-2023, 09:19 AM
У библиотекама има и данас много више биографија њихових. Накићених, без научне апаратуре. То се пренело у почетку на Википедији и другде, из опортунизма, користе се биографије којих има. Али, ситуација се мења.
30-07-2023, 11:06 AM
Друго у вези Винавера:
Станислав Винавер је, по повратку из заробљеништва у коме је провео пуне четири године, у три различита логора, стигао у Београд. Упорно је одбијао да постане члан Савеза комуниста Југославије. То га је коштало.
Није прогањан, али су он и његови дело остраковани. Дела му нису штампана, нити је био део културног круга у Београду. Када је основано Удружење књижевника Србије, 1947. године, Станислав Винавер није био његов члан, иако су у то удружење ушли потпуно небитни и непознати скрибомани.
Тек на инсистирање Иве Андрића, на једвите јаде, један највећих и најважнијих српских писаца у историји Станислав Винавер, постао је обичан члан УКС.
Већ на првој отвореној седници тражио је реч. Говорио је о значају два велика српска писца. То је изазвало први већи инцидент у овом Удружењу у његовој историји.
О којој двојици српских писаца је тада говорио Станислав Винавер?
Станислав Винавер је, по повратку из заробљеништва у коме је провео пуне четири године, у три различита логора, стигао у Београд. Упорно је одбијао да постане члан Савеза комуниста Југославије. То га је коштало.
Није прогањан, али су он и његови дело остраковани. Дела му нису штампана, нити је био део културног круга у Београду. Када је основано Удружење књижевника Србије, 1947. године, Станислав Винавер није био његов члан, иако су у то удружење ушли потпуно небитни и непознати скрибомани.
Тек на инсистирање Иве Андрића, на једвите јаде, један највећих и најважнијих српских писаца у историји Станислав Винавер, постао је обичан члан УКС.
Већ на првој отвореној седници тражио је реч. Говорио је о значају два велика српска писца. То је изазвало први већи инцидент у овом Удружењу у његовој историји.
О којој двојици српских писаца је тада говорио Станислав Винавер?
30-07-2023, 11:48 AM
Ајд да покушам..... Црњански и Ракић?
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
30-07-2023, 01:05 PM
30-07-2023, 06:16 PM
Лаза Костић
Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
30-07-2023, 08:07 PM
Ја написах да је писац био жив у том тренутку, али ....
Дакле, овако:
Када се Винавер, на инсистирање Андрића и Исидоре Секулић, коначно нашао у чланству УКС, дошао је и на прву скупштину. Пријавио се за расправу на теми о модернистичком писању у новој држави. То је, у то време, била једна од најважнијих тема у култури, јер је, после Резолуције Информбироа, дошло до сукоба између соцреализма и надреализма.
У читаву ту тему, која је парекселанс била политичка, јер се подразумевало да она струја која победи оствари монополистички положај у свим установама културе, упао је Станислав Винавер, као да је "пао са Марса".
Он је истински говорио о модерном стилу у писању, а то заправо, ретко кога да је истински и интересовало. Врхунац је био када је рекао да ће бити тешко вратити модернистички стил у писању ако се у круг водећих српских писаца и у земљу не врате двојица највећих српских модернистичких писаца - Милош Црњански и Растко Петровић.
Људи данас тешко могу да схвате шта је, у том тренутку, учинио Станислав Винавер. То је био прст у око не само титоистичком режиму, него, пре своје, управо тој књижевној средини у којој су потпуно завладали писци који поменутој двојици писаца, као ни самом Винаверу, "нису могли да вежу пертле", али су зато имали несагледиву моћ, која је људе и главе коштала.
После излагања Винавера, огласио се председавајући Марко Ристић, тада свемоћни гуру титоистичке културе, и жестоко је напао Винавера. Међутим, прекинуо га је Оскар Давичо и помирљивим тоном извукао Винавера од оптужбе за "непријатељско деловање" које се лако могло завршити затвором.
У сваком случају, због искрених и тачних речи које је том приликом изнео, Станислав Винавер до смрти је био скрајнут у јавном и културном животу Брозове Југославије.
Дакле, овако:
Када се Винавер, на инсистирање Андрића и Исидоре Секулић, коначно нашао у чланству УКС, дошао је и на прву скупштину. Пријавио се за расправу на теми о модернистичком писању у новој држави. То је, у то време, била једна од најважнијих тема у култури, јер је, после Резолуције Информбироа, дошло до сукоба између соцреализма и надреализма.
У читаву ту тему, која је парекселанс била политичка, јер се подразумевало да она струја која победи оствари монополистички положај у свим установама културе, упао је Станислав Винавер, као да је "пао са Марса".
Он је истински говорио о модерном стилу у писању, а то заправо, ретко кога да је истински и интересовало. Врхунац је био када је рекао да ће бити тешко вратити модернистички стил у писању ако се у круг водећих српских писаца и у земљу не врате двојица највећих српских модернистичких писаца - Милош Црњански и Растко Петровић.
Људи данас тешко могу да схвате шта је, у том тренутку, учинио Станислав Винавер. То је био прст у око не само титоистичком режиму, него, пре своје, управо тој књижевној средини у којој су потпуно завладали писци који поменутој двојици писаца, као ни самом Винаверу, "нису могли да вежу пертле", али су зато имали несагледиву моћ, која је људе и главе коштала.
После излагања Винавера, огласио се председавајући Марко Ристић, тада свемоћни гуру титоистичке културе, и жестоко је напао Винавера. Међутим, прекинуо га је Оскар Давичо и помирљивим тоном извукао Винавера од оптужбе за "непријатељско деловање" које се лако могло завршити затвором.
У сваком случају, због искрених и тачних речи које је том приликом изнео, Станислав Винавер до смрти је био скрајнут у јавном и културном животу Брозове Југославије.
30-07-2023, 09:02 PM
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 4 Гост(а)