[Милослав Самарџић]

"Удри банду" је сјајан, али мислим из 1980-тих.
"Године које су појели скакавци такође", али опет из 1980-тих.
Раније ипак не видим шта би могло сем Меше Селимовића.

[Бенито]

"Удри банду" је сјајан, али мислим из 1980-тих.
"Године које су појели скакавци такође", али опет из 1980-тих.
Раније ипак не видим шта би могло сем Меше Селимовића.

Пише лепо "до распада СФРЈ". Дакле, до 1991/2. године.

[Шумадинац]

Колико могу да се сетим, не рачунајући емиграцију, туна је књига Радована Гајића "Огањ и пепео", па "Кад су цветале тикве" од Драгослава Михајловића, па ондак "Филип на коњу" од Васа Поповића, исто и "Дневник " Жике Павловића. Ту су и сва писанија Црњанског и Андрића која у увијеној форми разобличавају Брозов режим. Чак и нека дела Ћопића.

Међутим,

Постоји један опширан чланак о томе...
https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1...991-godine

[Милослав Самарџић]

"Удри банду" је сјајан, али мислим из 1980-тих.
"Године које су појели скакавци такође", али опет из 1980-тих.
Раније ипак не видим шта би могло сем Меше Селимовића.

Пише лепо "до распада СФРЈ". Дакле, до 1991/2. године.

Онда остаје ово и додајемо "Године које су појели скакавци".

[Бенито]

"Удри банду" је сјајан, али мислим из 1980-тих.
"Године које су појели скакавци такође", али опет из 1980-тих.
Раније ипак не видим шта би могло сем Меше Селимовића.

Пише лепо "до распада СФРЈ". Дакле, до 1991/2. године.

Онда остаје ово и додајемо "Године које су појели скакавци".

Тачно. Роман "Године које су појели скакавци" сигурно је највећа критика титоизма у области романескне прозе. 
Уз њега, као роман који критикује целокупни комунизам, треба обавезно додати роман Данила Киша "Гробница за Бориса Давидовича", јер је настао као нека врста протеста против несхватљиве појаве неостаљинизма управо на Западу, а пре свега у Француској, у време док је тамо живео.
Наравно сва ова дела која сте навели могу се сврстати у категорију антикомунистичких, са мањом или већом књижевном вредношћу, али је наведени двојац најуочљивије показао сву несрећу коју је комунизам донео свету и нама.
Другим речима, за разлику од поезије, имали смо знатно више романа који су критиковали комунизам, али то није ни близу афористике која носи убедљиво прво место на листи антикомунистичких дела у нашој књижевности.

[luka.luke]

Не замерите! Занимљиво је. 

Нисам могао да се на вријеме сјетим афоризма: "Револуција једе људе, мрак не бира."
1. Ко је објавио?
2. Како је кажњен?
3. Шта је апсурд?

[luka.luke]

Не замерите! Занимљиво је. 

Нисам могао да се на вријеме сјетим афоризма: "Револуција једе људе, мрак не бира."
1. Ко је објавио?
2. Како је кажњен?
3. Шта је апсурд?

Исправка: "Револуција једе своје људе, мрак не бира."

[luka.luke]

Не замерите! Занимљиво је. 

Нисам могао да се на вријеме сјетим афоризма: "Револуција једе људе, мрак не бира."
1. Ко је објавио?
2. Како је кажњен?
3. Шта је апсурд?

Исправка: "Револуција једе своје људе, мрак не бира."

Радио Сарајево објавио 1985. Аутор, хумориста Милован Јевтовић.
Шта мислите како је кажњен?

[luka.luke]

Не замерите! Занимљиво је. 

Нисам могао да се на вријеме сјетим афоризма: "Револуција једе људе, мрак не бира."
1. Ко је објавио?
2. Како је кажњен?
3. Шта је апсурд?

Исправка: "Револуција једе своје људе, мрак не бира."

Радио Сарајево објавио 1985. Аутор, хумориста Милован Јевтовић.
Шта мислите како је кажњен?

Хтјели хтјели му дати отказ са посла, али се уз помоћ колега из редакције извукао са суспензијом на одређено вријеме и искључењем из партије СК. Приликом разматрања његовог случаја поред руководства Радија Сарајево састанаку присустволи другови из комитета и ДБ.

3. Шта је апсурд? 

Милован никада није био члан Савеза комуниста.

[Бенито]

Замолићу форумаше да на ово питање одговоре конкретно, без расплињавања и  предугачких објашњења:
Шта је за српску културу и писменост више увредљиво - да ли што им језик називају хрватско-српски или српско-хрватски???

[Шумадинац]

Замолићу форумаше да на ово питање одговоре конкретно, без расплињавања и  предугачких објашњења:
Шта је за српску културу и писменост више увредљиво - да ли што им језик називају хрватско-српски или српско-хрватски???

Оба назива. Али ако хоћемо да цепидлачимо онда српско-хрватски. Јер је акценат на другој - "хрватски".

[Бенито]

Нећемо цепидлачити, него навести тачно:
По српској граматици, у полусложеници први елемент се узима као придев, а други као именица.
У поменутом случају "српско-хрватски" други појам, дакле "хрватски" означава име језика, а први појам "српско" означава примесу главног појма.
Дакле, ако се језик означи "српско-хрватски" треба свима да буде јасно да то у суштини означава хрватски језик са примесама српског.
А управо је тако писало у дневницима и сведочанствима свих оних који су школе завршавали у време СФРЈ, све до званичног распада 1992. године.

[Ocaus41]

Нећемо цепидлачити, него навести тачно:
По српској граматици, у полусложеници први елемент се узима као придев, а други као именица.
У поменутом случају "српско-хрватски" други појам, дакле "хрватски" означава име језика, а први појам "српско" означава примесу главног појма.
Дакле, ако се језик означи "српско-хрватски" треба свима да буде јасно да то у суштини означава хрватски језик са примесама српског.
А управо је тако писало у дневницима и сведочанствима свих оних који су школе завршавали у време СФРЈ, све до званичног распада 1992. године.

Мислим да су Хрвати користили "хрватско -српски".Да није било стандардизовано.

https://www.antikvarijatzz.hr/knjige/eng...ecnik/161/

https://www.crveniperistil.hr/proizvod/g...-srpski-i/

[luka.luke]

Нећемо цепидлачити, него навести тачно:
По српској граматици, у полусложеници први елемент се узима као придев, а други као именица.
У поменутом случају "српско-хрватски" други појам, дакле "хрватски" означава име језика, а први појам "српско" означава примесу главног појма.
Дакле, ако се језик означи "српско-хрватски" треба свима да буде јасно да то у суштини означава хрватски језик са примесама српског.
А управо је тако писало у дневницима и сведочанствима свих оних који су школе завршавали у време СФРЈ, све до званичног распада 1992. године.

Мислим да су Хрвати користили "хрватско -српски".Да није било стандардизовано.

https://www.antikvarijatzz.hr/knjige/eng...ecnik/161/

https://www.crveniperistil.hr/proizvod/g...-srpski-i/

У БиХ је званично исправно било и у свједочанствима се писало српско-хрватски, хрватско-српски. Оба термина