(11-12-2025, 09:53 PM)Бенито Пише: Треће питање у вези београдских градоначелника:
Један београдски градоначелник је по образовању био новинар.
О коме се ради?
Живорад Жика Ковачевић, градоначелник Београда после Бранка Пешића, завршио је Високу новинарско-дипломатску школу. Висока новинарско-дипломатска школа основана је 1948. године, а укинута 1952. године. У исто време, основана је и Висока политичка школа. У Високој новинарско-дипломатској школи требало је да се школују кадрови за медије и дипломатију, а у Високој политичкој школи су се школовали кадрови за органе Комунистичке партије Југославије, државне установе и локалну самоуправу. Имали су врло сличан просветни програм. Ниједна од ове две школе није била отворена за упис обичних грађана и грађанки. Те две високо-школске установе могли су уписати само партијски и омладински кадрови ком. партије.
Ове ове школе основане су пре Резолуције Информбироа, по угледу на совјетски модел развоја Агитпропа. Укинуте су под притиском политичког Запада. Међутим, управо кадрови из те две установе, односно релативно малобројни студенти из те две школе, дубински су утицали на даљи живот ком. партије, нарочито у Србији. Из легла оних који су студирали Високу новинарско -дипломатску школу формирала се струја у партији и државним органима СФРЈ које смо доцније познавали као "стамболићевци", а из Високе политичке школе формирали су се "милошевићевци".
Другим речима, имамо једну генезу развоја партије и историје брозовске Југославије и Србије, кроз личности градоначелника Београда тога доба.
Први послератни градоначелник Београда, Михајло Ратковић, по занимању столар, постављен је на то место управо зато што је био аутсајдер и ништа није требало да се пита у тренутку када озна ликвидира на хиљаде Београђана.
После пар приучених правника, на чело Београда долази један основац, бивши улични боксер, Бранко Пешић, како би контролисао трошење новца у тренутку ширења Београда на леву обалу Саве. Како је он то могао контролисати и колико је новца потрошено на ту страну, можемо само да слутимо. Тако би и схватили зашто је таква личност постављена на чело Београда баш у том тренутку.
Потом долази време реформације титоизма и тековина НОБ, 1970-их година, када Броз преко подршке САД спасава државу од банкрота, јер још није био моменат да се та држава растури. Није ни чудо што је, управо тада, на чело Београда доведен један агитпроповац, да успешно заврши посао и објасни не само тој, него и генерацијама унапред читав век да је Београд изграђен захваљујући "генијалној политици Јосипа Броза и Савеза комуниста Југославије".