[Митић]

Митке, не пратиш Јутјуб канал...

Испратио сам последњу емисију на каналу Погледа.

Или сам нешто пропустио.

[Сокољанин]

Између два светска рата, један шездесетједногодишњак издао је, о свом трошку, свој први роман. У њему је описивао родни крај у Старој Србији. Роман је био одлично прихваћен — добијао је награде од званичних државних институција и похвале од најпознатијих писаца тог времена. Поједини књижевни критичари сматрали су да је то најбоље књижевно дело тог доба, упркос веома јакој конкуренцији. После рата, роман је извесно време био скрајнут због величања српства, а одређене етничке групе покушале су да га присвоје. О ком заборављеном роману и великом човеку је реч?

[Митић]

Ко је најавио први опозициони митинг у Србији после Другог светског рата и када?

Шуми, може ли одговор?

[Monarhist]

Милослав, ваљда. У фебруару 1990.

[Бенито]

Који српски војсковођа је напрасно преминуо кад је видео колико војске српске има под својом командом?

[Бенито]

Који српски војсковођа је напрасно преминуо кад је видео колико војске српске има под својом командом?

Војвода Стеван Шупљикац био је, у свом добу, официр са највишим чином у Европи, од свих Срба. Једино је у руској Империјалној војсци било официра, пореклом Срба, који су имали виши чин или су били у нивоу са Шупљикцем.
Стеван Шупљикац био је, од почетка своје војне каријере, убеђени професионалац, неоптерећен националним заносом. Напредовао је у хијерархији војске Хабзбурга све док ти војску није обрисала са европске сцене Наполеонова војска. Шупљикац није ни ражалован, нити је скинуо мундир. Прелази у Наполеонову војску и тамо још брже напредује. Постао је убрзо и део штаба генерала Мармона, најпознатијег Наполеоновог генерала. Ратује против Руске Империје и тако постаје један од ретких српских војсковођа који је икада ратовао против Руса. Шупљикац у пратњи генерала Мармона улази у спаљену Москву. Заједно са Наполеоновом војском се и повлачио из Руске Империје, када се ратна срећа окренула. А обичај је да се окрене.
Једино се Шупљикац није окренуо. Примирио се мало, па је после Бечког конгреса, опет ушао у обновљену војску Хабзбурга. Сви чинови које је добио у Наполеоновој војсци су му признати. Од тада обавља највише функције у Царској аустријској војсци, следећих 30 и кусур година.
Мађарска револуција Шупљикца је затекла негде у Јужном Тиролу, где је предводио војску Хабзбурга у биткама против побуњених Латина. Ту га је и затекло позивно писмо. Срби су га на црквено-народном сабору, на којем су прогласили Српску Војводину, прогласили Војводом и позвали га да дође и организује Србе у одбрани од побуњених Угара. Међутим, генерал Стеван Шупљикац не прихвата позив, него шаље то писмо генералштабу у Беч и тражи од самог цара да му напише шта треба да одговори својим сопственим сународницима. Цар му наређује да прихвати позив Срба из Војводине. Наравно, Бечу је нужно била потребна помоћ Срба у сукобу са Угарима или бар да не стану на исти страну против Беча.
Шупљикац долази на територију Војводине и брзо решава војно-аднинистративне послове: дели територију на војне јединице, врши попис војних обвезника, наоружава војску, сређује мобилизационе спискове и слично... Долазе му гласови од кнеза Александра Карађорђевића и Аврама Петронијевића, вође Уставобранитеља, да ће из Србије стићи велики број добровољаца - четника, али да не повезује удеону Кнежевину Србију са њима, јер би то могло имати међународне последице за Србију. Љут што му се сад ту утрпавају неки добровољци, Шупљикац не сме о томе да пише аустријском цару, али одговара:
"Ако тих добровољаца мање од хиљаду, ја их нећу дочекати."
Срби из Војводине једва су га убедили да дође на обалу Дунава, код Панчева, како би дочекали добровољце из Србије. Иако је био близу, Шупљикац је невољно дошао да их дочека. 
Из удеоне Кнежевине Србије нису стизали добровољци само са територије Србије, него из свих српских земаља: Србије, Маћедоније, Космета, Рашке области, удеоне Кнежевине Црне Горе, Херцеговине, Босне.... Кнез Александар је тајно дао одобрење Стевану Книћанину да их организује у чете, преведе у Војводину и води у четовању.
Када је између 3 и 4000 српских четника прешло на леву обалу Дунава, војвода Стеван Шупљикац није могао да верује својим очима шта види. Пробудило се у њему оно народно, оно што је текло венама, а било притајено образовањем и каријеризмом, и то неколико деценија. 
Четници су се постројили, а Книћанин је предао рапорт војводи Шупљикцу. Седећи на коњу, војвода Шупљикац је примио рапорт, и потом одржао најславнији говор у својој војној каријери :" Браћо, показали сте да ниједна река, макар био Дунав, не може пресећи крвоток једног народа, једног организма, једног срца које куца...."
Војвода Стеван Шупљикац толико се био узбудио током говора, да је одједном пао са коња у бунилу. Брзо су га однели до једне куће и покушали да му помогну, али спаса није било. Ту је и преминуо. 
Угари су сазнали да је умро војвода Стеван Шупљикац и кренули према Панчеву да згазе Србе. Ишли су лаганим ходом према сигурној победи....

[Милослав Самарџић]

Свака част, ко зна који пут!

[Бенито]

Друго:
Где се одиграла прва битка између Книћанинових четника и Мађара?

[sagus]

Да предпсотавим, можда код Панчева

[Бенито]

Друго:
Где се одиграла прва битка између Книћанинових четника и Мађара?

Книћанин је, са око 3000 четника, прешао у Банат још у јесен 1848. године. Тада војвода Стеван Шупљикац још није био у Војводини. Пуковник Ерне Киш је водио Мађаре који су редом добијали битке, од којих је најважнија била она код Перлеза. Иза мађарске војске остајала су напуштена и спаљена српска села. То је доводило до панике међу Србима, са једне стране, али и лакше мобилизације, са друге стране, јер су Срби схватили да са Мађарима неће бити споразума.
Книћанин организује пољску касарну код Томашевца и чека Мађаре. Њих предводи капетан Јован Дамјанић са великим снагама - 12000 војника, коњицом и 60 топова. Книћанин их чека са 3000 четника и 32 топа. Надљудским борбом, Книћанинови четници односе победу и успевају да одбране Томашевац.
Због великих губитака и опасности да падне Панчево, Книћанин са војском напушта Томашевац, и креће да прими нове четнике из Србије и да се споји са Шупљикцем, како би се све снаге ставиле под команду изабраног Војводе Стевана Шупљикца, и како би одбранили Панчево. 
Четнике да десне обале Дунава, прикупио је Милан Петровић, рођени брат хајдук Вељка Петровића. Стављају се под команду Книћанина, а он спаја све четнике из Србије, старееи нове, и ставља се под команду војводе Шупљикца. Тада долази до смрти војводе.
Битка код Томашевца у којој је Книћанин поразио Мађаре дала је снагу српским добровољцима и четницима да верују да могу победити многобројне мађарске трупе. Битка код Томашевца одиграла се 5. децембра 1848. године.

[Бенито]

Треће:
Пуковник Ерих Киш, вођа мађарске војске, после пада Томашевца, мирно је водио своју војску према Панчеву, решен да српске војне снаге пребаци на десну обалу или да их гурне у Дунав. Кад су чули да је Војвода Стеван Шупљикац умро, успорили су своје напредовање, сигурни у лаку победу. Поготово што су им стизали гласови, да су многи Панчевци већ напустили варош и прешли у Србију.
Међутим, обједињене српске снаге ставиле су се под команду Стевана Книћанина, који је у Наделској бици разбио Мађаре и натерао их у бег. После тога, следиле су само победе Срба...
Стеван Книћанин, у следећем периоду, постао је слављен и одликован. Вероватно у новијој српској историји, осим Карађорђа, ниједан српски војсковођа није толико слављен и толико постао познат у Европи. Добио је силна одликовања и вредне поклоне.
Једно вредно признање, ипак, се издваја, јер је било изузетно ретко даровано.
Која ретка част је указана Стевану Книћанину?

[Monarhist]

Можда Војни Орден Марије Терезије, са којим је следила и баронска титула.
Такође, поред аустријског баронства, добио је и титулу Војводе од Кнеза Александра.

[Бенито]

Можда Војни Орден Марије Терезије, са којим је следила и баронска титула.
Такође, поред аустријског баронства, добио је и титулу Војводе од Кнеза Александра.

Па, ваљда је важније то друго.
Дакле, Стеван Петровић Книћанин постао је Војвода, одлуком кнеза Александра Карађорђевића, због ратних победа широм Војводине. Тако је постао тек други српски Војвода, од периода Првог хатишерифа, односно пре њега је то био само Тома Вучић - Перишић, кога је у то звање промовисао књаз Милош Обреновић.
Занимљивост своје врсте је то што су једина двојица српских Војвода били из два суседна села: Вучић је био из села Вучковица, а Книћанин из Кнића.

[Monarhist]

У том случају је и једини Србин, барем након средњег века, који је поред стране истовремено имао и српску племићку титулу.