Не постоји ниједан славни и велики роман из руске књижевности у 19-ом веку, а да прво није, у деловима, објављен у књижевним часописима. Тако је било и са романом "Зли дуси".
Фјодор Михајлович Достојевски написао је један од својих најславнијих романа "Зли дуси", тако што је писао поглавље по поглавље романа у Петрограду и слао свом издавачу у Москву. Издавач је та поглавља објављивао у два московска часописа. Тако је настала прва верзија овог романа.
Пошто су средили своју финансијску ситуацију, брачни пар Ана и Фјодор Достојевски су почели његове романе, које је углавном она куцала и сређивала, одлучили су да роман "Зли дуси" у виду књиге штампају у сопственој продукцији, односно "самиздат" принцип издаваштва. Тако су чинили, доцније, и са свим осталим делима Достојевског, тако да је писац, у том периоду, односно негде између 1873 и 1881. године, када је преминуо, коначно живео мирније и економски стабилно.
У том другом облику, роман "Зли дуси" се разликује у неким детаљима, али не превише важно да би се посматрао другачије и књижевно разнородније од верзије објављене у часописима, у наставцима.
Косара Цветковић (1868, Чачак - 1953, Београд) била је учитељица по многим основним школама, наставница у Вишој женској школи и најпосле наставница у Другој женској гимназији у Београду. Већ почетком 20-ог века, сматрана је једном од пар најобразованијих и најмудријих жена у Краљевини Србији. Писала је и говорила више страних језика, тако да се изузетно успешно бавила превођењем дела писаца из иних књижевности. Била је преплаћена на читаву хрпу књижевних часописа и у земљи и у иностранству.
Негде после Првог светског рата, патила се превођења романа Фјодора Михаиловича Достојевског "Зли дуси" са руског на српски језик. Овај подухват није нимало лаган, ко познаје начин изражавања Достојевског на руском језику и захтева велику концентрацију и потпуну посвећеност. Тој чињеници најбоље сведочи податак да су роман "Зли дуси" на српски језик до сада превеле само две жене и ниједан други српски преводилац.
Косара је, током 1920. године, завршила превод са руског романа "Зли дуси" и он је био већ похрањен у штампарију где је словослагач спремио оловне плоче за штампарске машине. Међутим, дошло је до обрта.
У Русији, која је тада у грађанском рату, умире Ана Достојевски, и сву своју заоставштину оставља руској академији наука. Ту је било море грађе, углавном везане за дело Достојевског. Наравно, везе Краљевине СХС и бољшевичке Русије биле су апсолутно прекинуте. Али, Косара је била преплаћена на један књижевни лист под називом "Волан", који су издавали руски емигранти у Паризу. У једном од бројева она је угледала један наставак изгубљеног поглавља романа "Зли дуси". Одмах је дала налог да се обустави штампање романа на српском језику, у њеном преводу, док не види све наставке тог изгубљеног поглавља. Тада сазнаје из наставака у часопису "Волан", да је Достојевски написао поглавље "Код Тихона", а када је послао издавачу у Москву, овај му је то поглавље вратио у тражио од њега да га измени. Достојевски није желео да измени поглавље "Код Тихона" него је написао издавачу да избаци цело поглавље. Када је потом сам објавио роман "Зли дуси", Достојевски је, опет, изоставио поглавље "Код Тихона". Тако се, практично, до проналаска заоставштине Достојевског, после смрти његове супруге, није ни знало да то поглавље постоји.
Косара Цветковић одлучује да преведе поглавље "Код Тихона" и да га објави у оквиру романа "Зли дуси" као девето поглавље, како га је, својевремено, и позиционирао сам Достојевски.
Тако, 1921. године, први пут излази трећа верзија романа Фјодора Михаиловича Достојевског "Зло дуси" са чувеним деветим поглављем "Код Тихона", први пут у целом свету, на српској азбуци у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, захваљујући Косара Цветковић.
ПС ова трећа верзија на руском. језику први пут је објављена 1922. године, пуних годину и по дана после српског издања.
Данас се у публицисти може наћи роман "Зли дуси" у облику и са и без поглавља "Код Тихона", а књижевни историчари и теоретичари су и даље у спору да ли то поглавље представља оригинални део романа. У сваком случају, ради се сигурно о оригиналном спису Достојевског и нема сумње у његову аутентичност.
Наравно, поставља се и питање како је руска емиграција, у сред крвавог Грађанског рата у Русији, успела да се докопа овог списа Достојевског. Али, то је више питање за руске књижевне историчаре.
ВАЖНО је констатовати да је девето поглавље "Код Тихона" романа "Зли дуси" једно од највећих уметничких узлета у историји светске књижевности и да је први пут објављено на српској азбуци у Београду.