Оцена Теме:
  • 16 Гласов(а) - 4.19 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Михајло Ратковић, први комунистички градоначелник Београда.
Одговори

(11-12-2025, 08:17 AM)Горски штаб 52 Пише:  Михајло Ратковић, први комунистички градоначелник Београда.

Тако је.
Одговори

Друго питање:
Који градоначелник Београда у 20-ом веку је имао завршену само основну школу?
Одговори

(11-12-2025, 11:17 AM)Бенито Пише:  
(11-12-2025, 08:17 AM)Горски штаб 52 Пише:  Михајло Ратковић, први комунистички градоначелник Београда.

Тако је.

Јел то онај лик што им је током рата био вођа илегалаца у Београду?
Одговори

(11-12-2025, 01:40 PM)Бенито Пише:  Друго питање:
Који градоначелник Београда у 20-ом веку је имао завршену само основну школу?

Бранко Пешић, данас хваљен од неокомуниста као "најбољи градоначелник Београда у историји", имао је завршену само основну школу, пошто је избачен из Земунске гимназије, 1938. године, због комунизма. После рата није завршио гимназију, него партијску школу "Ђура Ђаковић". У преводу, имао је од регуларног државног просветног система завршену само четворогодишњу основну школу.
Одговори

Треће питање у вези београдских градоначелника:
Један београдски градоначелник је по образовању био новинар.
О коме се ради?
Одговори

Драган Ђилас..Он је завршио факултет политичких наука смер новинарство

Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
Одговори

(12-12-2025, 01:06 PM)sagus Пише:  Драган Ђилас..Он је завршио факултет политичких наука смер новинарство

Одакле Ти то? Драган Ђилас је завршио Машински факултет Универзитета у Београду. Барем колико се сећам....
Одговори

Завршио и Машински али и факултет политчких наука.Оснивач је радио Б92, а каријеру започео као новинар Радио Индекса...Због тога овај одговор..
Иначе судио сам кошарку 17 година и док је Ђилас био председник КСС доста времена сам био у тим неким круговима

Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
Одговори

(12-12-2025, 02:42 PM)sagus Пише:  Завршио и Машински али и факултет политчких наука.Оснивач је радио Б92, а каријеру започео као новинар Радио Индекса...Због тога овај одговор..
Иначе судио сам кошарку 17 година и док је Ђилас био председник КСС доста времена сам био у тим неким круговима

Он је у Радио Индекс, а потом у Радио Б92, ушао као студент. После је и остао у тим неким водама маркетинга. Али, није завршио ФПН. Да Бог да ако он зна и где се налази зграда ФПН. Ево, вероватно имаш Твитер и те мреже, па можеш да га контактираш и питаш за то. Нема разлога да Ти не одговори. 
Завршио је Машински факултет, на смеру за авио-инжењера. Зашто се тим послом никада није бавио, питање је за њега. Вероватно је у маркетингу видео већу зараду. Али, нема он везе са ФПН. Мада, гледајући по његовом профилу није ни чудо што си помислио да је завршио тај факултет. Један од оних које је основала ком. партија и који и данас мирише тим мирисом.
Одговори

(11-12-2025, 09:53 PM)Бенито Пише:  Треће питање у вези београдских градоначелника:
Један београдски градоначелник је по образовању био новинар.
О коме се ради?

Живорад Жика Ковачевић, градоначелник Београда после Бранка Пешића, завршио је Високу новинарско-дипломатску школу. Висока новинарско-дипломатска школа основана је 1948. године, а укинута 1952. године. У исто време, основана је и Висока политичка школа. У Високој новинарско-дипломатској школи требало је да се школују кадрови за медије и дипломатију, а у Високој политичкој школи су се школовали кадрови за органе Комунистичке партије Југославије, државне установе и локалну самоуправу. Имали су врло сличан просветни програм. Ниједна од ове две школе није била отворена за упис обичних грађана и грађанки. Те две високо-школске установе могли су уписати само партијски и омладински кадрови ком. партије. 
Ове ове школе основане су пре Резолуције Информбироа, по угледу на совјетски модел развоја Агитпропа. Укинуте су под притиском политичког Запада. Међутим, управо кадрови из те две установе, односно релативно малобројни студенти из те две школе, дубински су утицали на даљи живот ком. партије, нарочито у Србији. Из легла оних који су студирали Високу новинарско -дипломатску школу формирала се струја у партији и државним органима СФРЈ које смо доцније познавали као "стамболићевци", а из Високе политичке школе формирали су се "милошевићевци". 

Другим речима, имамо једну генезу развоја партије и историје брозовске Југославије и Србије, кроз личности градоначелника Београда тога доба.
Први послератни градоначелник Београда, Михајло Ратковић, по занимању столар, постављен је на то место управо зато што је био аутсајдер и ништа није требало да се пита у тренутку када озна ликвидира на хиљаде Београђана. 
После пар приучених правника, на чело Београда долази један основац, бивши улични боксер, Бранко Пешић, како би контролисао трошење новца у тренутку ширења Београда на леву обалу Саве. Како је он то могао контролисати и колико је новца потрошено на ту страну, можемо само да слутимо. Тако би и схватили зашто је таква личност постављена на чело Београда баш у том тренутку.
Потом долази време реформације титоизма и тековина НОБ, 1970-их година, када Броз преко подршке САД спасава државу од банкрота, јер још није био моменат да се та држава растури. Није ни чудо што је, управо тада, на чело Београда доведен један агитпроповац, да успешно заврши посао и објасни не само тој, него и генерацијама унапред читав век да је Београд изграђен захваљујући "генијалној политици Јосипа Броза и Савеза комуниста Југославије".
Одговори

Одлично!
Одговори

"Балкански савез" држава настао је, као што је познато, на основу билатералног споразума између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске, односно идејне платформе Милована Миловановића. Потом су Краљевина Грчка и Краљевина Црна Гора, такође, потписали споразум, односно све четири земље понаособ, једне да другима. 
Главни и дугогодишњи проблем у успостављању јединства између Срба и Бугара била је Маћедонија. Различита решења су предлагана и нуђена, а на крају је прихваћена верзија да Космет припадне Краљевини Србији, источно од Родопа да припадне Краљевини Бугарској. Територија између, односно Вардарска Маћедонија, требало је да буде под арбитражом Руског Императора пошто Срби и Бугари истерају Османлије из Европе.
Међутим, Миловановић је, у међувремену, преминуо, рат је углавном добила Српска краљевска војска са несразмерно већим утицајем од остале четири војске. 
Срби су избегавали арбитражу Руског Императора по питању Маћедоније.
ЗАШТО?
Одговори

Читао сам да су Бугари избегавали арбитражу?
Ако су заиста наши, могу сам да претпоставим да су се бојали новог Сан Стефана. Мада, делује невероватно, друга је ситуација била.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним