[Коле Којот]

Океј, сад видим да је и на теми Драгиша Васић то објашњено:
https://www.pogledi.rs/forum/thread-30-p...#pid114537

[Филип Ђукић]

Често се каже да је војвода Момчило био први Србин који је страдао у борби против Турака. 
Да ли су стварно Турци одговорни за његову смрт?

[Филип Ђукић]

Често се каже да је војвода Момчило био први Србин који је страдао у борби против Турака. 
Да ли су стварно Турци одговорни за његову смрт?

Мислио сам да поменем причу коју сам чуо од људи који су приметили двосмисленост у Кантакузиновом опису битке код Перитериона. Ту пише да је Момчило "пао у боју", а после се наводи да је лежао на земљи јадан док су га непријатељи тукли. Неки овде виде могућност да је легендарни ујак Марка Краљевића преживео ту битку. Ето, навео сам ово као занимљивост. Турци којима је Момчило задавао главобоље нису били Османлије, већ један локални беговат из околине Смирне. Момчило им је у јуну 1344. нанео тежак пораз код Абдере уништивши им три брода, док је у борби страдало око 250 Турака.

[sagus]

Из једног шабачког шора потекао је човек који је исковао први српски златник, обликовао модерну српску државу и био један од најобразованијих Срба свога времена? Такође је из исте породице потекао даровити песник чији је живот трагично прекинула душевна болест?

О коме се ради?

[Коле Којот]

Из једног шабачког шора потекао је човек који је исковао први српски златник, обликовао модерну српску државу и био један од најобразованијих Срба свога времена? Такође је из исте породице потекао даровити песник чији је живот трагично прекинула душевна болест?

О коме се ради?

Владимир И. Јовановић и Владимир М. Јовановић.

[sagus]

Тако је Коле

Шабачки Рабаџилук, крај који је у 19. веку живео између вароши и села, између заната и првих образованих породица, изнедрио је двојицу Владимира Јовановића који су оставили дубок траг у српској културној и политичкој историји. Иако су припадали истој породици, њихове животне путање биле су различите. Старији, Владимир И. Јовановић, био је државник, економиста, политички мислилац, публициста и преводилац, један од најобразованијих Срба свога времена и човек који је снажно утицао на обликовање модерне српске државе. Његов сестрић Владимир М. Јовановић остао је упамћен као даровити песник, професор и преводилац, чији је живот обележила тешка душевна болест, због чега је његово дело временом пало у заборав. Владимир Илија Јовановић рођен је у Шапцу 28. септембра 1833. године, у породици шабачког ћурчије Илије Јовановића и Анђелије Спужић, унуке Карађорђевог војводе Остоје Спужића. Основну школу и нижу гимназију завршио је у родном граду, а школовање наставио у Београду, да би као државни питомац студирао агрономију у Мађарској и економију у Немачкој. Путовања по Француској, Белгији, Холандији, Данској и Аустрији приближила су му идеје западноевропског либерализма и парламентаризма, које ће касније доследно заступати.

Као уредник „Србских новина“ није пристајао на компромисе. Због текстова који нису били по вољи београдским властима, кнез Милош га је 1860. године отпустио из државне службе и протерао из Србије. Боравио је у Бриселу и Лондону, а у земљу се вратио тек после Милошеве смрти. Иако су га политичка уверења више пута одводила у емиграцију, Владимир И. Јовановић није престајао да ради у корист Србије. Био је члан Друштва српске словесности, професор политичке економије на Великој школи, владин изасланик у европским престоницама и један од најистакнутијих представника Либералне странке. После атентата на кнеза Михаила био је осумњичен за учешће у завери, али га је Пештански суд ослободио услед недостатка доказа.

Од 1873. године налазио се на различитим државним дужностима, а као министар финансија остао је упамћен по ковању првог српског златника 1878. године. У својим мемоарима оставио је сведочанство о понуди француског предузимача да му исплати 50.000 франака од добити приликом склапања уговора о ковању новца. Понуду је одбио, сматрајући да само обавља посао за који га плаћа држава, али је издејствовао да исти износ буде умањен од цене ковања у корист српске државне благајне. Сам је забележио да је француски предузимач то назвао првим таквим случајем који је доживео у својој дугогодишњој пословној пракси.
После пада либералне владе 1880. године пензионисан је. Говорио је француски, немачки и енглески језик, преводио стручну литературу и објављивао политичке, економске и друштвене расправе на српском, енглеском и француском језику. Умро је у Београду 3. марта 1922. године.

Шабац који је памтио

Иако је живот провео између Србије и европских престоница, Владимир И. Јовановић никада није заборавио град у коме је одрастао. У својим „Успоменама“, које су тек 1988. године приређене за штампу, оставио је драгоцено сведочанство о Шапцу прве половине 19. века.

Писао је о оцу Илији, вредном и угледном ћурчији који се из Руме доселио у Шабац, оженио Анђелијом Спужић и створио бројну породицу. Забележио је и судбине своје браће, сестара и њихових потомака, остављајући драгоцен родослов једне шабачке породице.

Још су вреднији његови описи вароши. Сећао се Шапца окруженог баретинама и мочварама, неуређених путева који су после кише постајали непроходни, кућа од плетера и ћерпича, дрвених кровова, миндерлука, калдрме које готово да није било, улица осветљених само фењерима за време слава и вароши која је, како је сам записао, више личила на велико село него на град.

Та сведочанства данас представљају један од најживљих описа старог Шапца и драгоцен историјски извор о свакодневном животу његових становника.

Наслеђе које је наставио Слободан

У браку са Јеленом Маринковић Владимир И. Јовановић добио је сина Слободана и кћер Правду. Оба имена тада су први пут забележена код Срба.

Његов син Слободан В. Јовановић, рођен 1869. године у Новом Саду, постао је једна од најзначајнијих личности српске науке и политике 20. века. Правник, историчар, књижевник, професор и ректор Београдског универзитета, декан Правног факултета, председник Српске краљевске академије и председник југословенске владе у избеглиштву, живот је окончао у лондонској емиграцији, далеко од земље којој је посветио свој рад.
Владимир Јовановић остао је у сенци сина Слободана

После Другог светског рата осуђен је у одсуству, лишен имовине и држављанства, да би тек 2007. године био судски рехабилитован. Његови посмртни остаци пренети су 2011. године у Београд, где почива у Алеји заслужних грађана.

Ипак, величина Слободана В. Јовановића временом је бацила сенку на дело његовог оца. Историчари ће касније указивати да је Владимир И. Јовановић припадао оној генерацији која је знањем, политичком мишљу и личном пожртвованошћу снажно утицала на развој модерне српске државе.

Песник кога је живот над‌јачао

Док је Владимир И. Јовановић градио политичку и интелектуалну историју Србије, његов сестрић Владимир М. Јовановић остављао је траг у српској књижевности. Рођен је 27. марта 1859. године у Шапцу, као син Јована Марковића, абаџије, и Божице Јовановић, сестре Владимира И. Јовановића. Судбина му је, међутим, већ у најранијем детињству наметнула терет који ће га пратити до краја живота.
Владимир М. Јовановић, српски песник, професор и преводилац

Његов отац, који је по мајчиној линији наследио тешку душевну болест, извршио је самоубиство када је Влада имао свега три године. Иако је породица поседовала кућу, плац и солидне приходе од заната, имање је временом готово нестало. После дугова и распродаје, Божица је успела да у Рабаџилуку подигне скромну кућу са великим двориштем, у којој је сама подизала сина.

У школу је уписан под мајчиним презименом Јовановић, које је задржао до краја живота. Савременици су различито тумачили како је до тога дошло- једни су сматрали да га је мајка тако уписала као удовица, док су други бележили да је кум, прота Јанаћко Јовановић, приликом уписа грешком рекао да је „Јованов син“. Како год било, Владимир Марковић постао је Владимир М. Јовановић.

[Коле Којот]

Где је у средњем веку српска војска најдаље ратовала, на све четири стране света?

Сетих се овог питања и случајно налетех на ову објаву у коме је приказано 76 средњовековних битака у којима су учествовале војске српских држава:

https://github.com/terzicstefan93-dev/sr...ovne-bitke
https://github.com/terzicstefan93-dev/sr...0x5200.jpg
https://github.com/terzicstefan93-dev/sr...ilica.docx

Шта мислите колико је тачна мапа и опис?

[Коле Којот]

Два рођена брата, у различитим временским оквирима, створила су по једно дело од изузетног значаја за државу. Ко су они и шта су створили?

[Mekenzi]

Два рођена брата, у различитим временским оквирима, створила су по једно дело од изузетног значаја за државу. Ко су они и шта су створили?

Извињавам се што идем у оффтопик, опростите...

Коле, Брате баци који километарски квалитетан и садржајан  пост о анархо капитализму, једино квалитетно проналазим у тој твојој теми..

[Милослав Самарџић]

Где је у средњем веку српска војска најдаље ратовала, на све четири стране света?

Сетих се овог питања и случајно налетех на ову објаву у коме је приказано 76 средњовековних битака у којима су учествовале војске српских држава:

https://github.com/terzicstefan93-dev/sr...ovne-bitke
https://github.com/terzicstefan93-dev/sr...0x5200.jpg
https://github.com/terzicstefan93-dev/sr...ilica.docx

Шта мислите колико је тачна мапа и опис?

Добро делује ово.

[Бенито]

Два рођена брата, у различитим временским оквирима, створила су по једно дело од изузетног значаја за државу. Ко су они и шта су створили?

Можда треба мало прецизирати питање, јер би у овај оквир могла да стану многа рођена браћа која су у различитим временима, под различитим владарима, остављали дубок траг у српској историји, попут: Жујовића (у две генерације браће), Симића, Протића, Маринковића и тако даље....

[Коле Којот]

Два рођена брата, у различитим временским оквирима, створила су по једно дело од изузетног значаја за државу. Ко су они и шта су створили?

Можда треба мало прецизирати питање, јер би у овај оквир могла да стану многа рођена браћа која су у различитим временима, под различитим владарима, остављали дубок траг у српској историји, попут: Жујовића (у две генерације браће), Симића, Протића, Маринковића и тако даље....

И једно и друго дело која су оба брата створила имају бар најмање две заједничке ставке која остала дела то нису имала.
Оба брата су умрла између два рата.
Једно од наведених презимена је тачан одговор.

[Бенито]

Два рођена брата, у различитим временским оквирима, створила су по једно дело од изузетног значаја за државу. Ко су они и шта су створили?

Можда треба мало прецизирати питање, јер би у овај оквир могла да стану многа рођена браћа која су у различитим временима, под различитим владарима, остављали дубок траг у српској историји, попут: Жујовића (у две генерације браће), Симића, Протића, Маринковића и тако даље....

И једно и друго дело која су оба брата створила имају бар најмање две заједничке ставке која остала дела то нису имала.
Оба брата су умрла између два рата.
Једно од наведених презимена је тачан одговор.

Браћа Маринковић - Павле и Димитрије.

[Коле Којот]

Јесу браћа Маринковић, јесте Павле, али није Димитрије, него Војислав. Димитрије им је отац.
Творац Априлског устава из 1901. је Павле Маринковић, док је творац Септембарског устава из 1931. Војислав Маринковић.
Шта су та два устава имала заједничко (има више ставки)?
Ово Бенито сигурно зна.