[Милослав Самарџић]

1. У селу Крћевац. То је од Toполе према Београду. Ту и данас живе потомци његовог брата. Има и забран где су се окупљали, поред извора. Тај извор је кнез Александар претворио у чесму, која и данас постоји, са све кнежевим натписом.

[Милослав Самарџић]

2. Имао је 3000 оваца, 300 свиња, 70 говеда и 16 коња. Био је најбољи домаћин у том крају.
3. Највећи Карађорђев предмет је његова бачва. Имао је виноград и правио ке одлично вино. Бачва се налази у селу Бања.
4. Битка за Смедерево, 1797. Ако се добро сећам. Српска војска и војска београдског паше против војске дахија из Видина. Дахије су поражене после 15 дана.

[Милослав Самарџић]

5. Васи Чарапићу.
6. 600, од којих се знају имена 300.
Остаје још питање за оно гробље...
И једно ново.
Које је најдаље познато место Карађорђевих предака и куда су се они селили?

[Брада]

Које је најдаље познато место Карађорђевих предака и куда су се они селили?

Вучитрн на Косову, одакле је Војвода Војин, родоначелник Кнезова Војиновића.

[Перун]

Одакле ово извукосте? Давно сам читао неку књигу о Карађорђу али у њој није било оволико информација о дешавањима пре устанка.

---

Карађорђе је потомак Војиновића. Аха, Брада је већ одговорио.

[ЈВуО-КГ]

Одакле ово извукосте? Давно сам читао неку књигу о Карађорђу али у њој није било оволико информација о дешавањима пре устанка.

Поријекло и прошлост династије Петровића (1940). Ту би требало да има доста података и о самом Карађорђу и о Климентима генерално. Андрија Лубурић је био породични истраживач Карађорђевића, ако је неко имао податке о Црном Ђорђију то је он.

На мене су и што се тиче Карађорђа а и Милоша највећи утисак оставиле оне Баранинове књиге иако се ради о романима. Сличан дојам,само о средњековној историји Срба оставио је Настасијевић иако се поново ради о романима.

[Милослав Самарџић]

Које је најдаље познато место Карађорђевих предака и куда су се они селили?

Вучитрн на Косову, одакле је Војвода Војин, родоначелник Кнезова Војиновића.

Да, Вучитрн. После су се одселили у Звечан. Онда на Рудник. Па у Херцеговину. Онда у Црну Гору. Па у Стари Рас. И онда у село Вишевац, где је Ђорђе рођен.
Мала помоћ за питање о оном гробљу. Има везе са Карађорђем, мада ке подигнуто после њехобе смрти.
Кока је прва индустријска делатност у Карађорђевој Србији? Индустрија у тадашњем смислу, и у Енглеској се то працило на сличан начин.
Која је била највећа зграда у Београду, до слома устанка?

[Бенито]

5. Васи Чарапићу.
6. 600, од којих се знају имена 300.
Остаје још питање за оно гробље...
И једно ново.
Које је најдаље познато место Карађорђевих предака и куда су се они селили?

Браво, очигледно не треба одговарати напамет, јер године необнављања градива доносе заборав.
Кога користиш , Лубурића, Љушића....?

---

5. Васи Чарапићу.
6. 600, од којих се знају имена 300.
Остаје још питање за оно гробље...
И једно ново.
Које је најдаље познато место Карађорђевих предака и куда су се они селили?

Браво, очигледно не треба одговарати напамет, јер године необнављања градива доносе заборав.
Кога користиш , Лубурића, Љушића....???

[Милослав Самарџић]

Нисам читао њихове књиге. Гледам неке документарце.
Али некад сам прочитао готово све од Баранина. Мислим да све ово има у његовим књигама, осим за оно гробље код Аранђеловца.
А, ево ме баш у Аранђеловцу.

[Милослав Самарџић]

Из Баранинових књига, а и иначе, стекао сам утисак да је Карађорђе био лукавији, у смислу паметнији, од Милоша. Уопште, био је бољи по свим параметрима. Не знам ко је створио тај мит да је Милош био паметнији, а Ђорђе храбрији.
У вези с тим, који је био главни, најважнији, род Карађорђеве војске?
Историографија нам је толико добра да сам то сазнао тек јуче...

[Бенито]

Обреновићевци су сами о себи правили ту слику, а пре свега хоџа Милош. Није он радио , у том смислу, ништа што кнезови нису хтели да чују.
Прави мит о храбром Карађорђу и мудром Милошу створио је омиљени државни историчар у време Обреновића, Милан Милићевић.
Карађорђев најјачи "род" војске требало би да је била коњица. Осим ако мислиш на обавештајце.

[Милослав Самарџић]

Имам само Милићевићеву књигу ''Краљевина Србија'', добра је због статистике.
Што се тиче извора, да допуним, сем Баранина, извор су радови Милета Недељковића, нпр. ово за гробље, а мислим да је добра књига пуковника Новице Стевановића ''Ратна вештинв вожда Карађорђа''.

- Гробље. За дизање устанка договор је пао лета 1903. у Манастиру Вољавча (за март 1804). Обавештавани су прваци да спремају војску. Тако је велики број људи сазнао за дизање устанка и постојала је опасност да неко изда Турцима. Ти на које се сумњало да ће издати су побијени и сахрањивани испод пута према Букуљи, мислим да је то онај пут што иде из села Бања на горе. Негде три деценије касније, родбина побијених дигла им је споменике, али нису смели да упишу имена издајника. Тако је настало то јединствено гробље без имена на споменицима. Гробље издајника.
Међутим, неко је ипак издао, тако да је уследила сеча кнезова.
Била су два издајника, ко су они били?

- Најважнији род војске. То је била артиљерија. Ово је уједно и одговор на питање која зграда је била највећа у БГ и која је била прва индустрија.
Индустрија - производња барута, а највећа барутана, и прва, била је у Страгарима, било је седам воденица у низу које су покретале алат. Производило се преко 1.000 кг дневно, што је било довољно за око 100.000 метака (дакле дневно). Барутана је радила од лета 1907. До 1910, у Србији је било око 50 барутана, али су остале било много мање.
Нaјвећа зграда у БГ био је Арсенал, који су Аустријанци саградили 1725. године. Био је димензија 98х92 метра, имао је спрат и делом подрум, али унутра је било двориште. Остаци Арсенала су изнад куле Небојша. Изгледа да је имао око 10.000 квадрата. Ту је 1907. изливен први топ. Биле су две пећи за ливење. Од 1908. почиње масовна производања, домаћи мајстори. Онда Руси шаљу 4 мајстора. Али пре Руса Срби праве специфичан хајдук-топ. Који је могао лако да се преноси по шумама и брдима. Изгледа да је тја топ био од једне фунте барута (пола кила), док су прављени, касније, и много већи. Број направљених топова нико не зна, али свакако је преко 100. Плус донације из Русије.
У Арсеналу је прављена и пушчана муниција, али и ђулад и бомбе за топове. Прављена су и копља. А на више места у Србији сабље. Негде су прављене и пушке, мислим у Шапцу. Где су такође ливени и топови, али не као у БГ.
У БГ је изливен и јединствен топ од 5 делова. Важан због тога што се лако преносио, па склапао на бојишту, дакле користан за брдско ратовање. Иначе најтежи топ имао је 900 кг. Тај топ од пет делова је направљен само у два примерка. Иначе сачувано је више примерака топова из ове ливнице, један је у Тополи, а неколико на Калемегдану.
Према томе, најважнији род војске био је артиљерија. Коњаника је било око 7.000, једна јединица, Српски козачки пук. Плус наравно козаци.
А војске је било око 120.000, што је била снага једне руске армије.
Најважнија је била артиљерија јер без њене снаге не би се онако тукли Турци. Ово је важно нагласити због легенде о трешњевим топовима. Да, било их је у почетку, али они су незаслужено у историји и предању као нешто много важно. У ствари имали смо праву фабрику топова, лафета, ђулади... и то је био битан фактор снаге војске.
Као година првог ливења топова и почетка индустрије званично се и данас узима 1853, када је у КГ изливен први топ. Не знам зашто се не узима 1907.

[Бенито]

Ово је један од најбољих постова који си написао на сајту.
Само да додам кратко да је артиљерија , без сумње, била најважнија од свих " родова" војске у Првом српском устанку. Од тада, уосталом, почела је традиција српске артиљерије и мисао и српског војника , официра и цивила да је најбитније " имати добре топове". Написао сам за коњицу, јер је Карађорђе са собом увек имао мањи или већи број добро обучених коњаника- ратника и са њима је решио неке од најпознатијих битака. Нешто као у стилу Александра Македонског.
Али, ово за гробље је апсолутно фантастично. Нисам знао за то. Чим ми време дозволи, морам отићи да то видим.

[Перун]

Одлично Милославе. Из овог поста видимо да је у Карађорђевим фабрикама дневно израђивано више муниције него у партизанској фабрици у Ужицу. Наравно, доста компликованија је производња савременог метка у односу на куршум. Дакле, и поред савремене производње, погона на електричну енергију, рада у све три смене у Карађорђево време је израђивано дупло више муниције дневно него у ужичкој фабрици.