[Вукашин Петковић]

"Као лицејски ђак учествовао сам у српском покрету у Угарској од 1848. године. С пролећа 1849. послат сам у Немачку на науке, као државни питомац, поглавито ради изучавања историјске науке. Но, као што ове обухватаху и друге, ја сам изучавао и филозофске и државне науке у универзитетима: берлинским и хајделбершким. Под јесен 1852. постанем доктор филозофије на хајделбершком универзитету.
Из Немачке отишао сам у Париз и ту сам учио француски језик и слушао предавања на Сорбони, до маја 1854. А за то време бављења у Паризу, испитивао сам, по поруци Друштва српске словесности, старе српске рукописе, који се налазе у царској библиотеци париској, као и друге старине.
По повратку у отаџбину (1854) желео сам да добијем катедру Историје, а кад то не беше могуће, ја не примих ни друга моме спремању неопходна звања, којима бејах нуђен, као што је професура француског језика и уређивање "званичних новина", но уђох у Министарство просвете, као изванредни експедитор.
Одатле будем, без моје молбе, премештен у Министарство спољних послова, а из овога у Министарство унутрашњих послова, те сам у обојим овим министарствима служио редом: као протоколиста, као столо-начелник, као секретар и начелник одељења."

О ком нашем великану је реч?

[смедерево]

Био је српски племић и војсковођа, из доба Душана Силноги његових освајања. Он је предводио српске одреде у бици код Стефанијане и командовао је успешном одбраном Србице током опсаде Јована Кантакузина.О коме је реч?

[Бенито]

То је најчувенији војвода доба цара Душана, војвода Прељуб. Своје поседе имао је око Прилепа. Погинуо је у бици са Арбанасима након смрти цара Душана, исте године.

[смедерево]

То је најчувенији војвода доба цара Душана, војвода Прељуб. Своје поседе имао је око Прилепа. Погинуо је у бици са Арбанасима након смрти цара Душана, исте године.

То је тај.

[Бенито]

"Као лицејски ђак учествовао сам у српском покрету у Угарској од 1848. године. С пролећа 1849. послат сам у Немачку на науке, као државни питомац, поглавито ради изучавања историјске науке. Но, као што ове обухватаху и друге, ја сам изучавао и филозофске и државне науке у универзитетима: берлинским и хајделбершким. Под јесен 1852. постанем доктор филозофије на хајделбершком универзитету.
Из Немачке отишао сам у Париз и ту сам учио француски језик и слушао предавања на Сорбони, до маја 1854. А за то време бављења у Паризу, испитивао сам, по поруци Друштва српске словесности, старе српске рукописе, који се налазе у царској библиотеци париској, као и друге старине.
По повратку у отаџбину (1854) желео сам да добијем катедру Историје, а кад то не беше могуће, ја не примих ни друга моме спремању неопходна звања, којима бејах нуђен, као што је професура француског језика и уређивање "званичних новина", но уђох у Министарство просвете, као изванредни експедитор.
Одатле будем, без моје молбе, премештен у Министарство спољних послова, а из овога у Министарство унутрашњих послова, те сам у обојим овим министарствима служио редом: као протоколиста, као столо-начелник, као секретар и начелник одељења."

О ком нашем великану је реч?

Рецимо, Константин Николајевић.

[Вукашин Петковић]

Није, Константин Николајевић, овај је доста познатији од њега.

[Бенито]

Димитрије Матић.

[Вукашин Петковић]

Није ни он.

[Бенито]

Е, онда је Милан Кујунџић Абердар.
Ако није ни он, напиши ко је.

[Вукашин Петковић]

Није ни он. Очекивао сам да ће ово Крагујевчани знати, пошто је реч о њиховом земљаку, Јовану Ристићу. Дајте следеће питање, ко хоће.

[Романија]

Због чега cу радикали (крај 19-поч 20.в) имали антиcемитcке cтавове?

[Бенито]

Ето, то је , баш, лепо питање да ти одговориш, уз објашњење.
Поклони се и почни.

[ЈВуО-КГ]

Због чега cу радикали (крај 19-поч 20.в) имали антиcемитcке cтавове?

Берлински конгрес и дешавања са Дизраелијем?

[Романија]

Јаша Томић је замјерао Јеврејима оно за шта би ce данаc рекло да cи приcталица теорије завјере, а то је владање из cјенке. Такође, оно што би cваки нормални Cрбин замјерио једном Калају, то cу радикали замјерали Јеврејима (принцип завади па владај). Од 13 дневних новина које cу тада излазиле у Бечу, 11 cу контролиcали Јевреји, што је cтварно невјероватно. А помоћу штампе, они уноcе раздор међу народом који њима одговара. Иcти је принцип био и код комуниcта, што је већи хаоc, то боље по њих. Томић cматра да cу они главни кривци за cукобе Мађара ca Cрбима и оcталим немађарима. О томе каже: ``Јесте ли гледали ”кесароше" по вашарима? Они поплене туђе џепове па кад се подигне вика и хајка, онда на најдрскији начин ухвате неког ни кривог ни дужног, и подвичу гомили: "Ево га, овај је крив". Овој слици личи јеврејска политика у Угарској, као што личи јаје - јајету.``
Ево шта Јаша Томић још каже:
``Посматрао сам берзу, на којој царују Јевреји; посматрао сам штетан уплив тих људи по занатлијство, а знао сам већ од куће, шта бива од оних села у којима се настани само један једини Јеврејин. Видео сам и то, да је утицај Јевреја на трговачки сталеж - грозан. Трговац или мора много пре да пропадне, но што би према осталим приликама пропао, или мора морално да се почивути, тј мора да се служи у трговини оним истим, често неправедним средствима, којима се његови конкуренти, Јевреји служе.
Али сам видео још нешто, и то ме је канда највише сломило. - Данашње стање, данашње лоше друштвено уређење годи Јеврејима, јер под данашњим стањем они, али и само они напредују. Јевреји су у истини најконзервативнији елеменат у овој држави, само то не изричу, но своје убеђење крију под маском слободоумља..Они су присталице такозване "слободоумне" манчестарске школе... Начело манчестарске школе је у два реда ово: ”Држава треба да је задовољна ако у њој у опште цвета радиност и благостање, а како је то благостање подељено, то се државу ништа не тиче". Да ће по тој ”слободоумној” школи, још за 10-20 година народ радити као црв и богатство бити велико, то је истина; само да ће сво богатство отићи у руке Јевреја, то је још истинитије.``
Има ту још много cпоредних cтвари, почев од библијcког протјеривања из Египта преко прогоњења у cредњем вијеку па cве до Дизраелија. То је cве Томић пиcао у ``Јеврејcком питању`` некад око 1890.