[Бенито]

Не, то се пише, али није тако.
Да не би погађали даље, да одмах одговорим- од глади.
Ајмо одмах и следеће:
Упорним инсистирањем историчара, попут професора Екмечића, Срби су коначно сазнали на чији притисак је српска војска евакуисана и спасена са албанске обале. То показује колико је важно слушати праве историчаре, а не веровати у предрасуде које стварају разни мешетари ради сасвим инокосних интереса.
Питање: Ко је српску војску, круну, владу и народ најбоље дочекао док је била у егзилу , између зиме 1915. године и јесени 1918. године?

[Перун]

Есад паша Топтани?

[Бенито]

Не, он би рецимо био на другом или трећем месту.

[Перун]

Хм... онда не бих знао рећи. На више места сам сретао позитивне изјаве које се на њега и срдачан дочек односе.

Италијани или Бизерта?

[Andrejevic]

Италију не бих ставио у разматрања јер знам да се лично Краљ Петар I жалио да њега и српску војску никако нису угостили,био је врло мрзовољан и жалио се.Тек када је то дошло до италијанског краља Виториа Емануела III онда је посталобоље.

Ја бих покушао са Бизерта али пре Бизерте Крф.Јер када су наши војници дошли на Крф свирала се химна Краљевине Србије,Грци и Французи су нас предивно дочекали,шта више,српски војници су од среће плакали,да их после толико мука неко дочека са химном,загрљајем и великим страхопоштовањем према тим српским војницима-живим костурима.

[Бенито]

Браво, Андрејевићу.
Али у томе и јесте трик овог питања.
Одговор је: Французи на Крфу. Краљевина Грчка се жестоко противила уласку српске војске на њену територију. Французи су водили интезивне преговоре са грчким краљем, а како је време за спас српске војске истекао, поступили су једнострано. Војно су заузели Крф и привремено прогласили сопствену управу, да би евакуација Срба била ефикаснија.
У складу са одлукама свога краља, али и без њих, Грци Крфљани су дочекали Србе са отвореном нетрпељивошћу. Изузетно понашање свих Срба који су били на Крфу и увид у страховито велику смртност српских војника на Виду, омекшала је Крфљане и почели су да се понашају другачије.
Дакле, док су Срби били у егзилу ( 1916-1918) најбоље су их дочекали француски војници на Крфу, а , ако изузмемо арнаутске банде, најгоре су Србе дочекали Крфљани.
И та истина се крије деценијама.

[Andrejevic]

Треба и Крфљане разумети.Волели су свог краља и мислили да он зна најбоље,али су га слепо слушали и нису мислили главом.Када су касније видели кроз шта су Срби прошли и какви су дошли на Крф,акасније и како су масовно умирали на Виду,схватили су да су ти Срби само хтели да нађу спас и омекшали су.А и дисциплина Срба их је у то уверила.На пример један млади српски војник се шетао Крфом и видео у дворишту неког имања дрво са поморанџама.Убрао је једну поморанџу али су истог тренутка дошли српски војници и официр,ухапсили га,добио је 25 батина и казну (вероватно затвор на неко одређено време)за то што је урадио.Грци су били задивљени како су Срби били дисциплиновани и за шта су све могли да будунајстроже кажњени.


Питање:
Када је 16. априла 1941. године подморница "Небојша" запловила путем ка Александрији,на њој се нашло и неколико официра копнене војске,међу њима и један бригадни генерал.
Касније током рата,тај бригадни генерал је био упућен једним бродом за Бразил али је прод или доживео несрећу или био торпедован и потонуо је.Тај бригадни генерал је преживео,али је плутајући по води извршио самоубиство (највероватније је имао иштољ и пуцао себи у главу).
Како се звао тај бригадни генерал ?

[Бенито]

Ако се добро сећам, то би требало да буде Мило Ђукановић.

[Andrejevic]

Ако се добро сећам, то би требало да буде Мило Ђукановић.

Nepobedvi Benito opet osvaja pravo da postavi novo pitanje

Tako je.Samo da se ispravim,brod nije išao za Brazil nego za Argentinu.Nakon prodoloma,arriljerijski brigadni general Milo Đukanović je izvršio samoubistvo.

Ima simbolike,jer današnja CG uveliko tone i njen šefić Milo Đukanović treba da se ubije i spase CG od daljeg potapanja.Ili da bar da neopozivu ostacku.
S' tim što današnji Milo Đukanović nije ni do kolena brigadnom generalu Milu Đukanoviću,jer je ovaj general bio čovek i odan svojoj državi,dok je ovaj današnji Milo u najmanju ruku nečovek.

[Бенито]

Тако је. Драго ми је кад се млади људи попут тебе интересују за националну историју, али има овде нешто и да се научи. Покушај да схватиш узрочно- последичну везу између моја прва два питања о Крфу. Овде смо да сведочимо истину, а не да подгревамо предрасуде.
Ево и трећег питања о Крфу:
Већина Срба сматра Плаву гробницу, Милутина Бојића, најлепшом песмом о страдању српске војске на острву Виду.
Међутим, по мом мишљењу, а и доброг броја књижевних критичара, стручњака за тај период наше литературе, има једна потреснија песма.
Она гласи овако:

Опкољени морем и
болом од света,
на Острву Мртвих сви
гасимо зубље,
вечно бесни бура, шиба
киша клета,
мре нада у сунце...
тонемо све дубље...

На блатњавој слами људи сабијени
и последње снаге у мукама неста!
Умиру, у клупче грчем савијени,
Носе их- та страшна поворка је честа!

На обалу морску... О, јадни сељаци,
немирно море данас валом бије,
к'о да јагње бело вал сваки избаци,
забели се пена и јагње се скрије...

Дошла вам је лађа.... Вај, гомиле мртве,
ви сте негда били људи, које зора
звала на њиву... безимене жртве,
тонућете на дно бесомучног мора!

Играју јагањци по пучини целој,
у даљини сивој мртви брод се губи...
Мајко, Света Мајко, у одори белој
сањао сам душу што све људе љуби.

На жалосној барци њих отпрати и ти,
до места ком сада брод наш кобни плови
и пре нег' пучина што ће бедне скрити,
за све мајке, Дево Чиста, благослови!

У дубину мирну и свет без краја,
тамо, где још замах буре допр'о није,
они тону, мајко, где се тихо спаја
душа са тајном вечном што смрт од нас крије...


Како се зове ова песма и ко је написао?

[Вукашин Петковић]

Милош Ђорић - Острво мртвих

[Бенито]

А ко ће други, ајде, Вуле даље.

[Вукашин Петковић]

Петорица Срба су одликована орденом Светог Владимира, царске Русије, од тога само један од њих првим степеном овог одликовања. Ко су они?

[Милослав Самарџић]

Браво, Андрејевићу.
Али у томе и јесте трик овог питања.
Одговор је: Французи на Крфу. Краљевина Грчка се жестоко противила уласку српске војске на њену територију. Французи су водили интезивне преговоре са грчким краљем, а како је време за спас српске војске истекао, поступили су једнострано. Војно су заузели Крф и привремено прогласили сопствену управу, да би евакуација Срба била ефикаснија.
У складу са одлукама свога краља, али и без њих, Грци Крфљани су дочекали Србе са отвореном нетрпељивошћу. Изузетно понашање свих Срба који су били на Крфу и увид у страховито велику смртност српских војника на Виду, омекшала је Крфљане и почели су да се понашају другачије.
Дакле, док су Срби били у егзилу ( 1916-1918) најбоље су их дочекали француски војници на Крфу, а , ако изузмемо арнаутске банде, најгоре су Србе дочекали Крфљани.
И та истина се крије деценијама.

Чекај, зар нас нису најбоље дочекали Италијани:
https://www.pogledi.rs/skrivena-istorija...alijanska/