Поруке: 4,049
Теме: 18
Придружен: Jul 2016
Углед:
445
Ајде Поручниче, потруди се мало. Његова биста налази се у парку између општине и гимназије у Ужицу.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Поруке: 16,327
Теме: 603
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,675
Ма не. Манифест Комнуистичке партије превео је Владимир Љотић, отац Димитрија Љотића.
Поруке: 4,049
Теме: 18
Придружен: Jul 2016
Углед:
445
(08-07-2018, 05:41 PM)Милослав Самарџић Пише: Ма не. Манифест Комнуистичке партије превео је Владимир Љотић, отац Димитрија Љотића.
Мислио сам да је Душан Поповић. Ево једно питање за Поручника.
Малопре је поменута година када је први пут игран Куп шампиона. Ко је имао част да те године буде најбољи стрелац такмичења? Шта ту особу повезује са четницима?
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Поруке: 4,049
Теме: 18
Придружен: Jul 2016
Углед:
445
Нисам ни сумњао да нећеш одговорити јер сам се сетио шта си писао прошли пут када сам поставио питање у вези њега и Боре.
Њихов отац Обрад са групом другара за време рата имао је партијску организацију у Бајиној Башти. Ови млади људи, несвесни времена у коме живе, имали су намеру да изврше атентат на бугарског команданта. Њихов план правовремено је откривен од стране четника Друге рачанске бригаде. Њих 12, међу којима и Обрад, су, од стране преко суда Златиборског коепуса, осуђени на смрт, и одведени до оближњег потока.
Овај догађај познат је под називом ,,Првомајски покољ у Рачи”. О дешавањима пре ,,последњег чина” готово да се не зна скоро ништа већ се само помињу имена настрадалих и њихових ликвидатора.
Нажалост, 12-оро младих, тога дана, платило је својим животом због лудих и задојених глава.
Да не буде забуне, не оправдавам овај поступак стерешина ЗК, али га донекле и разумем. Ако се вратимо у то време, и реално сагледамо ситуацију и последице које би овај догађај проузроковао, схватићемо да је њих 12 жртвовано како би цела варош била сачувана од бугарске одмазде.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Поруке: 13,513
Теме: 288
Придружен: Aug 2013
Углед:
2,482
Обновљен је рад Народног музеја у Београду, најстарије српске музеолошке установе. Ако се ово може назвати обновом рада, али да не ширим ту тему. Зна се и ко је садашњи министар културе.
Питање:
Ко је био министар културе кад је основан Народни музеј?
Поруке: 16,327
Теме: 603
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,675
Данас је Русија највећа држава, по површини, а која је била највећа почетком 20. века?
Није баш везано за српску историју, али је занимљиво питање...
Поруке: 13,513
Теме: 288
Придружен: Aug 2013
Углед:
2,482
Па, као што сте и претпоставили, није ни било министарства саобраћаја.
Изградњом железничке станице у Београду руководио је у две владе, са кратким прекидом, министар грађевина, инжењер рударства Јеврем Гудовић.
Овај низ напредњачких влада није био за понос Србије, јер су дошле после Тајне конвенције, и биле су под контролом краља Милана, читај АУ. Поред тога низ аутора је писало о корупцији током " капиталних инвестиција".
Али и у овом случају видимо да нема великих " наменских" министарстава када се граде установе, које су биле симбол српске државности. У случају ове " напредњачке" владе нема ништа без " експерата".
И да додам, главни аспект у оба ова случаја је реклама , а под акцентом модернизације, која је под будним оком стручњака из надлежних министарстава. То је један аспект по коме видимо да су ови напредњаци идеолошки наследници титоиста.
Други аспект је јавашлук. Капитална зграда Народног музеја уопште није обновљена, него само један мањи део са улазом из Васине улице. Самим тим ни простор није адекватан за сталну музејску поставку тако велике, водеће музејске установе. Међутим, запослени кустоси по ко зна који пут пристају да буду подгузне муве властодршцима и пристају да ову поставку назову сталном, што је шамар и српској култури и самој музеолошкој струци.
Још опаснији је случај железничке станице која је на силу пребачена на Прокоп, који не задовољава потребе ни помоћне београдске железничке станице,а камоли главне железничке станице у Србији. Да не наводим детаље, јавност је упозната са тим.
Код оба случаја, у разговору са пријатељима, сетио сам се филма " О покојнику све најлепше", и чувених сцена око отварања рудника. " Како нема угља? Играо сам се ја ту пре рата, стално сам био гарав." И све је исто, партијски притисак да се уради нешто наопако, насилна модернизација које нема, реклама актуелне власти, млади стручњак који долази из света да " парафира"..... И тако даље.... А ми смо изгледа дужни да никад не напустимо овај титоистички наратив.
Нека постави питање ко жели.