[Милослав Самарџић]

Колико наменских биоскопа је, оквирно, постојало у Србији пре Првог светског рата?

Око 50, само у Београду скоро 20.

Први филмови који су снимљени у Србији били су "Калемегданска шетња","Трамвајска станица на Теразијама" и још њих десетак или више.Ниједан није сачуван.То су филмови снимани за живота Александра Обреновића.

Откад су биоскопи стигли у СРбију, ми смо данас на најнижем нивоу по том питању.Не знам колико је биоскопа било у Краљевини ЈУгославији али их ј било бар три пута више него данас. Ништа то не треба да нас чуди јер и данашњи возови иду спорије него што су ишли они који су превозили путнике у време првих биоскопа.

Да, то што си навео је снимљено прво, али то се рачуна као репортажа, док се ''Убиство српске краљевске породице'' рачуна као филм (документарни, страни, сниман ван Србије, као реконструкција; ''Крунисање краља Петра'' је први снимљен у Србији). Док је ''Карађорђе'' из 1911. први српски играни филм.

Било је нешто више од 20 сталних биоскопа. Ако се рачунају повремени, онда си вероватно у праву.
Прва зграда направљена баш за биоскоп, са потребним техничким особинама, направљена је 1910. у Београду. А срушена већ 1914.

- Како се звао први комплексан дугометражни документарац о Београду? Снимљене све веће улице, тргови, паркови, споменици, манифестације...

[Милослав Самарџић]

Звао се Београд - престоница Краљевине Југосалавије. Из 1930. и неке. Ускоро се завршава рестаурација.
- Колико аутомобила је имао Београд уочи Другоф светског рата?

[Бенито]

3000.

[Милослав Самарџић]

3000.

Не.

[Бенито]

Е, онда је 1382.

[Вукашин Петковић]

Крајем тридесетих у целој краљевини, број путничких и теретних возила, био је 17420. Нека буде четвртина да је у Београду.

[Милослав Самарџић]

Крајем тридесетих у целој краљевини, број путничких и теретних возила, био је 17420. Нека буде четвртина да је у Београду.

У Београду је уочи рата било 4.000 аутомобила (плус теретна возила).
Крајем 1930-тих, до почетка рата, највише се куповало.

[Бенито]

Колико се бивших ђенерала Војске Краљевине Југославије налазило на списку обележеним словом "З"?

[Вукашин Петковић]

Милан Недић, Ђура Докић, Јосиф Костић, Александар Стојановић...

[Бенито]

Тако је, за Милана Недића је јасно због чега, а ђенерали Докић и Костић су били министри код Недића за телекомуникације. Стојановић је био на челу комисије за извлачење ратних заробљеника, а касније и главни официр у генералштабу СДС.
Ниједног од ова четири ђенерала четници нису убили. Стојановић је вероватно схватио поруку слова "З" , па је у другом делу рата сарађивао са четницима.
Тројицу од ове четворице предратних ђенерала, које је Дража ставио под слово "З", убили су комунисти и то: Недића, Докића и Стојановића, а четврти, Јосиф Костић, умро је у Швајцарској, 1960.године.

[Перун]

Одлично питање. Треба проверити и за Свету Ђукића...

Занимљиво да је Влада уз Дражину сугестију одузела чин Манојлу Кораћу. Да ли се исти поступак водио и против осталих легализованих официра? Свакако да је то био један од начина да се Немци убеде да легализовани официри немају везе са Дражом.

[Бенито]

Који пук је имао највише погинулих војника и официра од свих пукова ВКС у Првом светском рату?

[Милослав Самарџић]

14-ти?

За једног четничког команданта сматрамо да је убијен у Маутхаузену. Међутим, он је преживео рат, узео лажно име, живео у Немачкој, оженио Немицу, добио ћерку, има унука, чак је под тим лажним именом био у окружењу краља Петра и учествовао у раду емигрантских организација.
О коме је реч?

[Бенито]

14-ти?

За једног четничког команданта сматрамо да је убијен у Маутхаузену. Међутим, он је преживео рат, узео лажно име, живео у Немачкој, оженио Немицу, добио ћерку, има унука, чак је под тим лажним именом био у окружењу краља Петра и учествовао у раду емигрантских организација.
О коме је реч?

Није, него 13- и . Они су били први на удару на Чеврнтији. То су Неготинци.
За њима су били ови синоћ из филма, 14- и пук из Књажевца.