[Перун]

Они су били команданти корпуса, после сам хтео да питам за њих.
Милутин Јанковић, на њега је мислио Бенито ваљда.
Крста Кљајић.
Радојица Перишић - има кокарда.
Стеван Влаховић.
Не могу петог сад да се сетим, журим.

Поручник Душан Стефановић, командант Ужичке бригаде. Преживео рат, преминуо пре 10 год и сахрањен у родном селу. На споменику фотографија са брадом и кокардом.

[ХраброСрце]

Споменик Крсти Кљаићу подигнут је од средстава које је послао Звонко Вучковић. Наравно, после деведесетих, као и у свим осталим случајевима.

Значи да је су у принципу сви подигнути послије 90тих. А осим Радојловића и Врањешевића (евентуално и Ђурића), да ли споменик има још неки комадант корпуса? И зна ли се гдје су сахрањени др Ђура Ђуровић и Стеван Мољевић?

[Бенито]

Мољевић на робијашком гробљу у Сремској Митровици.
За др Ђуру Ђуровића ће ти одговорити Милослав Самарџић, пошто се њиме подробно бавио. Мислим да је после друге робије емигрирао. Ако није, сахрањен је у Београду.

[Митић]

Следи треће питање из трилинга о брачним или ванбрачним везама професора историје на Филозофском факултету у Београду:
Она је редовни професор историје на ФФ универзитета у Београду. Тренутно је. " највећа звезда" на мејнстрим интелектуалној сцени. Њена реч је у тим круговима јача и од већине оних који су номинално изнад ње, било у политичкој- било у интелектуалној номинклатури.
Он је, такође, био редовни професор на истом факултету. У круговима у којима се креће сматра се једним од духовних гуруа.
Имају заједничко дете.
Ко је професорка- ко је професор?

Да није Дубравка Стојановић?

[Бенито]

То није било тешко, али ко је он.

[Митић]

А чини ми се да се он презива Чворовић, а можда сам лоше запамтио

[Бенито]

Ма какав Чворовић.
Познат је тај човек. Нарочито у неким " посебним интелектуалним круговима".

[Перун]

Ма какав Чворовић.
Познат је тај човек. Нарочито у неким " посебним интелектуалним круговима".

Чоловић?

[Бенито]

Професор Иван Чоловић, филолог и етнолог. Чоловић је деценијама једна од перјаница "Друге Србије". Многи његови научни и публицистички радови посвећени су "разобличавању српске митологије". Временом је постао, уз Латинку Перовић, прва перјаница Друге Србије. Погледати његов постхумни говор поводом смрти Борке Павићевић.
Разлика у годинама, тада као и сада, између њега и Дубравке Стојановић је прилична. Али, љубав нема граница.
Зли језици тврде да је Чоловић био главни промотер и ментор каријере и професионалног успона Дубравке Стојановић.
Само ми који смо је професионално упознали знамо колико је то истина.

[Бенито]

Браво, Еро. Ово ретко ко зна.

[Митић]

Е да, Чоловић је у питању. Додуше, нисам знао да имају дете. Ево, на Филозофском постоји сукоб између професора. На једној страни су Никола Самарџић, Радош Љушић, Дубравка Стојановић, а на другој они професори који не могу да буду изабрани у звања. Нешто о томе је говорио професор Милош Ковић. Сад се нешто слично дешава и на Филолошком факултету где је професор Танасковић узет на "зуб".

Бенито зна најбоље каква је ситуација на Филозофском факултету на коме се води борба за српску историју

[Митић]

"У Београду сам на демонстрацијама 1996. видео младе људе који носе портрете Драже Михаиловића. Тада нисам знао ко је он и схватио сам да је фотографија тог човека симбол отпора. За мене, био је то отпор режиму који је наследник титоистичког, комунистичког режима, тоталитарног у то време и када сам се вратио у Француску, трагао сам да сазнам више о њему. Сазнао сам да тај човек не може да не буде интересантан. За њега је Де Гол рекао да су браћа по оружју, Черчил да је то његова највећа грешка у Другом светском рату — напуштање Драже Михаиловића. Видео сам да му је Тајмс посветио насловницу због спасавања америчких пилота, И онда сам прикупљао грађу".

Ово је изјавио један странац-новинар који је објавио књигу о Дражи. О коме се ради?

[Милослав Самарџић]

Жан Жак Буисон.

[Митић]

Да, француски новинар Буисон је то изјавио у интервјуу за РТС

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/...s-kvo.html