[Милослав Самарџић]

Једној касније, а и данас, познатој историчарки, укинута је стипендија краљице Марије, уочи рата, ''због комунистичке активности''.
Којој?

Госин Самарџићу,кад се ни Бенито који их познаје све, не јавља по овом питању, тешко ћемо ми остали дати одговор на ово питање.

Зна Бенито.
Олга Луковић Пјановић.

[ХраброСрце]

Једној касније, а и данас, познатој историчарки, укинута је стипендија краљице Марије, уочи рата, ''због комунистичке активности''.
Којој?

Госин Самарџићу,кад се ни Бенито који их познаје све, не јавља по овом питању, тешко ћемо ми остали дати одговор на ово питање.

Зна Бенито.
Олга Луковић Пјановић.

Те с два презимена су најзафрканије.

[ЈВуО-КГ]

Ово ћемо разумети као шалу.
Бенито чека да види да ли неко зна.

Опет си у заседи и чекаш нешто или ћеш поставити питање?

Вашој маленкости би' предложио триптих варијанту,ал' сва три одједаред јер је интересантније. Онако се чека па зна да буде досадно. Мој предлог,твоја воља па како ти иста налаже.

[Бенито]

Ево четири, кад већ тражиш:
1. Где је рођена Олга Луковић?
2. Где је била за време Другог светског рата?
3. Како се звао први супруг Олге Луковић?
4. Зашто и како Пјановић?

[Милослав Самарџић]

Ево четири, кад већ тражиш:
1. Где је рођена Олга Луковић?
2. Где је била за време Другог светског рата?
3. Како се звао први супруг Олге Луковић?
4. Зашто и како Пјановић?

5. Како се звао други супруг.
Није фер поручниче.

[Бенито]

Књиге постоје да би се читале.

[ЈВуО-КГ]

Ево четири, кад већ тражиш:
1. Где је рођена Олга Луковић?
2. Где је била за време Другог светског рата?
3. Како се звао први супруг Олге Луковић?
4. Зашто и како Пјановић?

1. Гуча или околина Гуче.
2.Логор у Немачкој или Аустрији.
4.Цветко Пјановић,супруг за кога се удала у Француској,ваздухопловни официр ВКЈ ?

[Бенито]

1. Рођена у Горачићима, истоимена општина, срез драгачевски.
2. Била у Недићевом логору за преваспитавање у Смедеревској Паланци. Интернирана у логор Оснабрик.
3. Први супруг Братољуб Клаић хрватски лингвиста и преводилац. Аутор је култне и кључне књиге хрватског модерног језика- Ријечник страних ријечи. Оно што је Милан Вујаклија био за српску лингвистику, то је Братољуб Клаић био за лингвистику хрватског језика. Књига је изашла 1951. године, што је врло важна чињеница из два разлога: убрзо је уследио "Новосадски договор" који су потписали српски и хрватски лингвисти, а којега се и данас држе само Срби, а Хрвати нису никада, што је имало и има катастрофалне последице по српску културу и идентитет. Друга важна чињеница везана за Клаићеву књигу је да је Олга Луковић тада још била у браку са њим, а пошто је говорила, кореспондирала и преводила чак девет језика, а Клаић никада више није написао књигу приближне вредности и значаја као што је била ова, спекулација се сама намеће.
4. Тако је- капетан Цветко Пјановић био је њен други супруг. Живели су у Франковилу.

Све ове и многе друге податке можете пронаћи у књизи Миломира-Станка Ракићевића "Горачићи у Другом светском рату".
Купујте књиге- тако помажете мукотрпан рад српских историчара.

[Митић]

Наше војне трупе прикупиле су око 500 активних и резервних официра-добровољаца друге националности, а преко ових официра-добровољаца формирани су одреди који су угушили једну револуцију и срушили један режим.

Која револуција је у питању? О којој држави се ради?

[Милослав Самарџић]

1. Рођена у Горачићима, истоимена општина, срез драгачевски.
2. Била у Недићевом логору за преваспитавање у Смедеревској Паланци. Интернирана у логор Оснабрик.
3. Први супруг Братољуб Клаић хрватски лингвиста и преводилац. Аутор је култне и кључне књиге хрватског модерног језика- Ријечник страних ријечи. Оно што је Милан Вујаклија био за српску лингвистику, то је Братољуб Клаић био за лингвистику хрватског језика. Књига је изашла 1951. године, што је врло важна чињеница из два разлога: убрзо је уследио "Новосадски договор" који су потписали српски и хрватски лингвисти, а којега се и данас држе само Срби, а Хрвати нису никада, што је имало и има катастрофалне последице по српску културу и идентитет. Друга важна чињеница везана за Клаићеву књигу је да је Олга Луковић тада још била у браку са њим, а пошто је говорила, кореспондирала и преводила чак девет језика, а Клаић никада више није написао књигу приближне вредности и значаја као што је била ова, спекулација се сама намеће.
4. Тако је- капетан Цветко Пјановић био је њен други супруг. Живели су у Франковилу.

Све ове и многе друге податке можете пронаћи у књизи Миломира-Станка Ракићевића "Горачићи у Другом светском рату".
Купујте књиге- тако помажете мукотрпан рад српских историчара.

Значи била је комунисткиња и помогла је Хрватима да узму српски језик. Како онда тумачуш ту њену теорију амебе/Срби?

[Бенито]

Не знам шта да ти кажем. Морао би много озбиљније да се позабавим њеном биографијом да би дао коментар. Евидентно је да се ради о радикалној промени њеног идентитета. Поставља се питање да ли је то било аутохтоно или диктирано са стране.
Ту постоји и тај важан елемент њеног изузетног талента за језике који се граничи са генијалношћу. Чуо сам да је могла два-три дана да проведе у некој средини где се говори језик који она до тада није чула, па да почне течно да говори тај језик. Врло су ретки умови тог типа, мислим да постоји и медицински термин за ту врсту генијалности.
Што се тиче саме њене теорије, могу само кратко да прокоментаришем да је филологија некада била једна од помоћних историјских дисциплина, а у међувремену је прерасла у науку. Другим речима, филолошки основ је недовољан за доношење историјског закључка. То је и Олга Луковић одлично знала, а зашто је ипак одлучила да из филолошких извора доноси историјске закључке, велико је питање.

[Милослав Самарџић]

Питање је да ли се уопште ради о промени идентитета. Ако је неко комуниста, онда је мегаломан итд. Знаш тзв. србокомунисте, који сматрају да је Титу највећа мана што није био Србин. У сваком случају, код њих мора бити неко нај. Они не стоје чврсто на земљи. Тако да је за њен рад врло битна ставка то што је била комуниста.
Е сад да ли је аутохтоно или дириговано...
Иначе, знаш ли ко је био њен главни сарадник токим истраживања по библиотекама у Паризу за ову књигу? Тј. нека ово буде ново питање за све.

[Митић]

Питање је да ли се уопште ради о промени идентитета. Ако је неко комуниста, онда је мегаломан итд. Знаш тзв. србокомунисте, који сматрају да је Титу највећа мана што није био Србин. У сваком случају, код њих мора бити неко нај. Они не стоје чврсто на земљи. Тако да је за њен рад врло битна ставка то што је била комуниста.
Е сад да ли је аутохтоно или дириговано...
Иначе, знаш ли ко је био њен главни сарадник токим истраживања по библиотекама у Паризу за ову књигу? Тј. нека ово буде ново питање за све.

Можда Јован И. Деретић, пошто и он каже да је био у Паризу. Ово сам лупио

[Бенито]

Јесте Деретић, али он је дошао пар година касније кад су они сазнали за њену докторску дисертацију и за њена даља истраживања. Кад кажем "они" зна се на кога мислим.
Могуће је да је удба послала њу у Француску, па да она није ни мењала идентитет. То је врло могуће. Али понављам, морао би да много ближе проучим њену биографију да би дошао до тачног закључка.
Није тешко схватити да је то кључно питање њене биографије.
Оно што је сигурно, а то може да буде неки параметар, је да је у Паризу живела врло тешко првих година, радећи разне послове и углавном је чистила по газдинским кућама. Њено стање се донекле променило пошто се удала за Пјановића, али не радикално. Врло је важан податак да је радила у једној важној библиотеци, а тешко да би то место добила да је француска обавештајна служба проценила да она ради за удбу.