Милан Аћимовић га је именовао 1941. као в.д. председника града Београда. Показало се да му недостају руководеће способности, ваљда није имао довољно маште за што ефикаснију заштиту немачких интереса, а није показао ни разумевање за полицијске послове, па је већ у септембру 1941. смењен са функције председника града, а Драги Јовановић је поново имао сву власт у Београду.
Али, он је имао друге особине, које, по цену живота, није смео да испољи пред окупаторима. Био је хуман човек и увек је био спреман да помогне својим пријатељима, прогоњеним Јеврејима. С обзиром да је имао пријатеље у управи града, није му било тешко да добије информације које је желео. Јеврејима је било познато да је он са лажним документима спасао још пуно Јевреја.
Ово је један Праведник међу народима. О коме се ради?
Да кажем Вукашину, поменута књига Глигоријевића се налази на Купинду. Само помињем тај Купиндо